Skip to main content

Full text of "Simpozijum o srednjovjekovnom katunu odrzan 24. i 25. novembra 1961. g."

See other formats


ИАУЧНО ДРУШТВО СР БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ 



ПОСЕБНА ИЗДАЊА 

књпгл п 

ОДЈЕЉЕЊЕ ИСТОРИЈСКО-ФИЛОЛОШКИХ НАУКА 

КЊИГА 1. 

Урединк 

МИЛЕНКО С. ФИЛИПОВИЋ, 

редовнн члан Научиог друштва СР БиХ 



СИМПОЗИ1УМ 

О СРЕДЊОВЈЕКОВНОМ КАТУНУ 
ОДРЖАН 24. и 25. НОВЕМБРА 1961. Г. 



САРАЈЕВО 

1963. 



Рок1оп оа* Ји*агпјед ргсЈега. :) 
Кар!с15ег1иа, 2012. 



НАУЧНО ДРУШТВО СР БОСНЕ И ХЕРПЕГОВИНК 



ПОСЕБНА ИЗДАЊА 

КЊИГА II ■* 

ОДЈЕЉЕЊЕ ИСТОРИЈСКО-ФИЛОЛОШКИХ НАУКА 

КЊИГА 1. 

Уредкик 

МИЛЕНКО С. ФИЛИПОВИЋ, 
редовни члан Научног друштва СР БиХ 



СИМПОЗИЈУМ 

О СРЕДЊОВЈЕНОВНОМ НАТУНУ 
ОДРЖАН 24. и 25. НОВЕМБРА 1961. Г. 



САРАЈЕВО 
1Ш. 



С А Д Р Ж А Ј 



Страна 



1. Миленко С Филиповићг 

Предговор • ■ • ■ - 5 — 7 

2. Миленко С. Филиповић: 

Катун у нашој историографији — Вег Ка1лт т <1ег 5«(181ато1- 

зсћеп Н1з1»гт^гарћ1е ........... .,,.,;,, 9 — 14 

Дискусија 14 — 17 

3. Јован Ф Трифуиоски: 

Географске карактеристике оредњовековних влашких катуна 

— Б1е беобгарМбсћеп УегћЗШНабе <1ег тШе1аЦег11сћеп 
1у1асћ1&сћеп Какше . . . . 19 — 39 

Дискусија 39— 43 

4. Миленко С. Филиповић: 

Струхтура и организација ередњовековних катуна — В1е 81тик- 

1иг ипа" ОгеашзаИоп оег тШеЈаМегНсћеп Какте . , , , 45 — 112 

Дискусија 112—120 

5. Десанка Ковачевић: 

Средљовековни катун по дубровачким изворима — Ше тШе1~ 
аНегПсћеп Каћте тасћ <1еп ОиеИеп <3е$ АгстЧгд т 
Пиђгслник 121 — 140 

Дисхусија 140—142 

6. Брапислав Ђурђев: 

Теритаријалмзација катунске организаци>е до краја XV века 

— ТеггШи^аПзјегипе Зег Огбашзађоп <3ег КашгЛ шз гит 

Епбе <1ез XV. ЈаћгћшкЈег* 143—169 

Дискусија . . 169—170 

7. Јован Ф. Трифуноски: 

Данашши влашки катуни у Македонији — Ше агитапЈасћеп 

(тлг1асћ1всћеп) Кађипе т Маге^оптеп 171—202 



ПРЕДГОВОР 

У дане 24. и 25. новембра 1961. одржан је у Балканолошком 
институту Научног друштва у Сарајеву симпозијум о средњове- 
ковном влашком катуну. 

Балканолошки институт Научног друштва СР БиХ у Сараје- 
ву, основан 1954, да ради на проучавању заједничких појава у 
језицима и култури балканских народа, у току свог постојања 
до 1962 (када је укинут, а његову активност преузео Центар за 
балканолошка испитивања) радио је углавном служећи се насле- 
ђеним конвенционалним облицима научног рада: окупљање на- 
учних радника из земље и иностранства око Института и објав- 
љивање њихових радова, Његови резултати изложени су у две 
књиге Годишњака и три књиге Посебних издања. Године 1960. 
Институт је дао иницијативу за један већи научностраживачки 
пројекат, за чије остварење је дао новчана средства Републички 
фонд за научноистраживачки рад при Секретаријату за пауку 
Извршног већа СР БиХ. Тај пројекат је био — средњовегсовни 
влашки катун. 

Руководство Института одлучило се за тај пројекат из више 
разлога, Прво, што је катун, или средњовековни Власи (и власи) 
уонште, један од централних проблема балканологије. То је 
проблем на који наилазе и о који се спотичу научници из многих 
научиих дисциплина које се баве проучавањем прошлости и осо- 
бина балканских народа, као и њихових установа и културе. То 
је, у исто време, проблем од чијег решења зависи решење низа 
других проблема, Катун, крећући се од југоистоха Балкана до 
његова крајњег ееверозада, оставио је свугде знатних трагова, 
а у неким крајевима постоји чак и данае, иако, разуме се, знатно 
измењен. На тај начин са катуном и са Власима везали су се 
сви балкански народи, неки у већој, неки у мањој мери, а ти 
тзв. Власи учествовали су у етногонији готово свих балканских 
народа. 

Средства којима је располагао Институт била су, ипак, огра^ 
ничена, па су у обраду узете само неке теме. Сарадње су се при- 
мили др Бранислав Ђурђев, проф, унив., и др Десанка Ковачевић, 
доцент унив., обоје из Сарајева, којте су преузели да обраде неке 
историјске аспекте средњовековног катуна: др Јован Трифуноски. 



6 

проф. унив. из Скопља, преузео је да укаже на географске 
аспекте средњовековног катуна и да у исто време прикаже какви 
су данашњи прави влашки катуни у Македонији, где их још има 
(а боље познавање тих катуна може допринети познавању 
ередњовековних катуна и обратно); др Миленко С. Филиповић, 
проф. унив., Сарајево, примио се да прикаже организацију и 
структуру средњовековног катуна. Било је предвиђено да се 
обради и лингвиетички аспект катуна, односно средњовековних 
Влаха (и влаха), и тог задатка био ее прихватио др Иван Поповић, 
истакнути лингвиста и вредан сарадник Балканолошког инсти- 
тута. На жалоет, трагична смрт 20, јула 1961. омела је дра Попо- 
вића и он није извршио свој задатак, а Мнститут није могао у 
земљи да нађе друго лице које би се могло прихватити тог за- 
датка* 

Пошто су реферати завршени и Институт их прихватио, ру- 
ководство Института је сматрало да би било врло корисно да се 
ти резултати саопште и на једном ширем скупу научних раддика, 
с тим да се на таквом скупу евентуално размотри садашње стање 
проучавања средњовековног катуна, као и средњовековних Вла- 
ха, тих тако сложених проблема, који се успешно могу решавати 
само сарадњом стручњака разних научних дисциплина, 

Председништво Научног друштва СР БиХ сагласило се са 
тим предлогом Балканолошког института па је ставило на распо- 
лагање средства за одржавање симпозијума. 

На симпозијуму, који је трајао два дана, 24, и 25. новембра 
1961, узели су учешћа, сем предавача, сарадници Балканолошког 
института, гости Института др Богумил Храбак, научни сарадник 
Института друштвених наука из Београда, Павел Стојни, про- 
фесор из Бања Луке, Салих Лехо, професор из Мостара, као и 
многи чланови НаЈ^чцрг друштва, професори и сарадници Фило- 
зофског факултета, Природноматематичког факултета и Земал>- 
ског музеја у Сарајеву. Појединим састанцима у току симпози- 
јума присуствовало је по 40 — 50 лица. 

Симпозијум је отворио 24, новембра 1961. у 9,30 часоца у сали 
Научног друштва др Миленко С. Филиповић, директор Балкано- 
лошког института. У краћем говору поздравио је присутне са- 
раднике и госте и изложио како је дошло до симпозијума. На 
његов предлог, скуп је једним минутом ћутања одао пошту пре- 
минулом сараднику Инетитута дру Ивану Поповићу. 

Радом симпозијума првог дана је руководио др Бранислав 
Ђурђев, проф. унив., а другог дана др Миленко С. Фшшповић, 
проф. унив. 

Првог дана поднео је најпре др Миленко С. Филиповић, проф. 
унив. краћи импровизован информативни реферат: Катун у 
нашој историографији, пропраћен живом дискусијом. 
Затим су тог дана одржали реферате др Јован Трифуноски: Г е о- 
графске карактеристике средњовековних ка- 
т у н а и др Мил. С. Филиповић: Организацација и 
структура средњовековних катуна; оба реферата 
пратила је жива дискусија. 



7 

Другог дана симпозијума одржали су предавања др Десанка 
ТСовачевић: Средњовековни катун по дубровач- 
ким изворима, идр Бранислав Ђурђев Територија- 
лизација средњовековног катуна, такође уз живу 
дискусију. Било ]'е предвиђено да тог даиа држи предавање и др 
Јован Трифуноски: Данашњи влашки катуни у Ма- 
кедонији. Међутим, пошто је тога дана пре подне одржана 
скупштина Филозофског факултета у Сарајеву, на којој је мо- 
рала да учествује и већина оних који су били на симпозијуму, 
предвиђено време за симпозијум морало је да се скрати, па није 
било могућности да др Трифуноски одржи то предавање, како је 
било предвиђено. По споразуму Руководства Балканолошког ии- 
ститута и Управе Географског друштва СР БиХ, а уз сагласност 
предавачеву, др Трифуноски је одржао то предавање у Географ- 
ском друштву у Сарајеву 27. новембра 1961; предавању су при- 
суствовали многи од учесника симпозијума. Текст тог предавања 
штампа се такође у овој књизи. 

Симпозијум је закључио проф. др Мил. С. Филиповић крат- 
ким говором у коме је истакао да је и симпозијум показао како је 
средњовековни катун на Балкану изванредно сложен проблем, 
Радовима који су изложени на симпозијуму, рекао је он даље, 
проучавање катуна несумњиво је знатно унапређено, али остаје 
да се још миого ради. Потом је захвалио свима који су допринели 
да се симпозијум одржи и да успе: Савету за науку СР БиХ, од~ 
носно републичком Фонду за научни рад, Председништву научног 
друштва СР БиХ, сарадницима на пројекту, као и свим учесни- 
цима који су посветили много пажње овоме раду и узели учешћа 
у дискусијама. Тако живо интересовање било је велико признање 
сарадницима, а уједно и охрабрење за будући рад. 

По завршетку симпозијума, Балканолошки институт прире- 
дио је у Хотелу Европи у Сарајеву вечеру за предаваче и по- 
зване госте. 

Одазивајући се жељи учесника симпозијума Председништво 
Научног друштва СРБиХ решило је да се сва предавања са сим- 
позијума објаве у једној књизи. Надамо се да ће објављивање 
ових радова дати и подстрека за нова и још дубља, свестранија 
проучавања средњовековних Влаха и влаха и њихових катуна. 

Аутори радова који се објављују у овој књизи изнели су на 
симпозијуму резултате свог рада у изводу; њихове студије се 
штампају у потпуности, Поред текстова предавања објављују се 
и текстови дискусија (с изузетком текста дискусија двојице уче- 
сника, који нису желели да им се дискусија објави и нису по- 
вратили текст дискусије, који им је био послат ради дефинитивне 
редакдије). 

Миленко С. Филиповић 



- 



МИЛЕНКО С. ФИЛИПОВИЋ 



КАТУН У НАШОЈ ИСТОРИОГРАФИЈИ 

Припремајући овај симлозијум, запазили смо да би било врло» 
умесно да се, као увод, дадне један осврт на катун и Влахе (од- 
носно влахе) у нашој иеториографији. Извршење тог задатка пало 
је мени у део, и ја ћу покушати да дам тај осврт. 

Један библиографски приказ литературе о катуну, одноено 
о Власима, када би био и потпун, био би врло мршав. Наиме, о 
Власима и катуну лисали су многи, али правих истраживања 
било је сразмерно мало. Уопште, о средњовековном катуну и 
средњовековним Власима у балканским земљама за сада још 
нема на нашем језику никаквог специјалног дела, или већег 
синтетичког дела, иако су ти Власи врло сложен, а у исто време 
и веома важан проблем за нас, због тога што су они на различите 
начине утицали на развитак не само Јужних Словена него и 
других балканских народа. Могу рећи, само ради утехе, да није 
боље ни у литератури на страним језицима. Истина, тамо има 
више таквих дела, нарочито на.румунском језику, али мало 
науке. Ја ћу се држати у овом осврту само нашега рада. 

Имамо досада у нашој науци више парцијалних студија и 
више указивања на проблем него решавања проблема, тако да 
је много тога још нерешено. Какво је стање, видећемо и по томе 
што још немамо једне опште прихваћене ; дефиниције катуна, 
а да не говоримо о другим питањима. 

Рекао сам да ћу приказати како стоји стање у нашој науци, 
али, ето, морам почети од човека који је наш зато што га ми 
сматрамо да је наш, јер је као професор у Бечу спремао многе 
наше историчаре и својим делима на њих много утицао, а та 
дела еу, уз то, сва преведена на српскохрватски. То је Кои- 
стантин Јиречек (1854 — 191В), који је стварно начео ову 
проблематику и у својим радовима објављеним 1879, на немачком 
језику. Нарочито је важна његова студија: »Ше ЧДПасћеп ипсТ 
Маиго^1асћеп ш с!еп ВепктШега уоп Ка&иза«, спис који је обја- 
вило Чешко научно друштво 1879. Значајан допринос К. Јиречека 
познавању средњовековних Влаха је и његова чувена расправа: 
»В1е НапсЗе^зттавзел илс1 Вег^егке уол бегШеп ипо* Вошиеп- 



10 

угаћгепа сЈез ШШШои (Ргаћа, 1879), Одмах да напоменем да 
је Јиречек тим Власима и катушша посветио доста пажње и у 
својој »Оввсћгсћ1:е <1ег бегћеп« (Историја Срба), чија је прва 
свеска изашла 1910, а друга 1918, као и у свом већем делу *8*аа1 
иш СезеБзсћаЛ 1т гпШеШеегНсћеп ЗеНлеп« (Беч, 1912—1919). 
Као пгго је лознато, његова историја Срба преведена је на наш 
Језик; прва половина — већ 1911, затим 1922—23. добили смо 
потпуни превод Историје Срба и Државе и друштва . . ., под за- 
Једничким насловом »Историја Срба«, I— IV. а недавно, 1959, у 
Зборнику К. Јиречека, који је издала Српска академија наука, 
обЈављени су и преводи »Влаха и Мауровлаха« као и »Трговач- 
ких путова и рудника«. 

Вреди да се помене, иахо само кратко, да је проблем Влаха 
и катуна додарнуо и Фрања Рачки у својим студијама: 
»Хрватска пре XII века«, Рад Југославенске академије, св. 57 
(1881), кад говори о романском слоју становништва, који је ушао 
у састав становништва Хрватске. Веома је значајан доиринос 
којп је проучавању средњовековних Влаха и катуна дао Сто- 
Јан Новаковић, мада се он тиме није опецијално бавио, 
него је то радио само узгред. Најпре у расправи »Село« (Београд, 
Ш1), а мало затим у другој расправи, »Стара српска војска« 
(Београд, 1893); тако исто и у »Законику Стефана Душана, цара 
српскога« (Београд, 1898). У нашим рефератима ми ћемо се сви 
освртати и на схватања и закључке до којих је дошао Стојан 
Новаковић. 

Године 1896. објавио је Љуба Стојановић под насловом »При-- 
ступна академока беседа« (Глас Српске краљ. академије 1Л1, стр. 
1 — 29) расправу, коју помињем нарочито ради тога што је то ин- 
тересантан пример како се о овим Власима и катуну, које ми 
још не познајемо добро, мислило и како су они узимани као база 
за извођење много значајнијих закључака, па чак и теорија. 
Тако је, на пример, пок. Стојановић претпостављао да су средњо- 
вековни Власи мотли бити узрок развитку карактеристичних 
лојава у српском јужном говору: дифтонговање *-та и повлачење 
акцента за један слог ка почетку речи. 

Године 1915. изашла је код нас расправа Ћире Трухел- 
ке: »Историчка подлога аграрног питања у Босни«, објављена 
у Гласнику Земаљског музеја за 1915. год. Ту опет има доста 
узгредних података о Власима, са нарочито важним закључком 
и мишљењем да су Турци преузели институцију влаха од бал- 
канских словенеких држава. Данас ми о томе знамо много више 
и поузданије. 

Крајем првог светског рата се јавља Петар Скок. Његов 
приказ књиге »Уа1аз! а уа1аЗке* ргауо« (Ргаћа, 1916), од Карла 
Кадлеца, професора универзитета у Прагу, објављен у Гласнику 
Земаљскот музеја за 1918. год. важи и данас као једна од основ- 
них студија за познавање проблема Влаха и катуна у средњем 
веку. 

Огшгта карактеристика овог рада пре првог светског рата и 
у лериоду између два светска рата јесте да су писци који су се 



11 ] 



бавили тим питањима — а као што је речено, нико се није 
њима нарочито бавио — доносили далекосежне закључке. 

Један наш научник иоказао се у тим стварима веома опрезаи 
и ја га због тога нарочито помињем. То је био, покојни Јован 
Ердељановић, који се иначе доста бавио тим питањима у 
својој студији: »Неколико етничких проблема код^ Јужних . Сло- 
веиа«, која је објављена у Зборнику радова посвећеном 35-ој 
годишњици научног рада Јована Цвијића (Београд, 1923). Ерде- 
љановић истиче Влахе као крупан проблем, али у исто време 
скреће пажњу и на то да су Власи били незнатна мањина у иа- 
шим земљама и да њихов утицај на поетанак и развој Јужних 
Словена није могао да буде знатан. Ја ово нарочито подвлачим, 
јер то су речи једног доброг познаваоца литературе о Власима, 
а с друге стране, познаеаоца наше етничке историје и наших 
етничких прилика. Ердељановић је упућивао да би то тек тре- 
бало проучавати. Кад смо већ споменули Ердељановића, да од- 
мах истакнем да се он 1 нарочито бавио баш тим проблемоод — 
колико су Власи учествовали у формирању наших појединих 
етничких група. Он се тиме бавио у више овојих раоправа из 
етничке историје динарских племена, а нарочито у свом великом 
делу: »Стара Црна Гора« (Српски етнографски зборник, Наееља, 
књ. 24, Београд, 1924). Могу споменути да сам и ја додиривао 
питање средњовековних Влаха у својим монографијама о Ви- 
сочкој нахији и Гласинцу у Босни, које су објављене 1928. и 
1950, такође у Насељима (књ. 25. и 32). 

Двадесетих година нашега века истиче се врло интензиван 
рад Петра Скока, који марљиво прати светску литературу 
о балканском романитету уопште, па онда и литературу 6 бал- 
канским Власима, а његови критички прикази објављивани су 
у Гласнику Скопског научног друштва. Нарочито ј.е важан такав 
један прилог објављен 1928. у књизи 3, Гласника Скопког науч- 
ног друштва, у коме, критикујући С. Драгомира, Т. Капидана и 
још неке друге научнике, износи врло занимљиве чињенице и 
погледе на питање Влаха Босне, Херцеговине, Хрватске и Дал- 
мације. 

Могу да поменем и Владимира Мажуранића, који 
је, у »Прилозима за хрватски правно-повјесни рјечник« (Загреб, 
1908 — 1923), дао леп преглед шта су Влаеи уотгагте. Следи кратка 
студија професора Станоја Станојевића, студија која 
има свега 4 странице, али која је веома значајна, иако не пред- 
ставља директно лроучавање Влаха, али је од великог значаја 
и по методи и по резултатима рада које даје. То су »Лична имена 
и народности у Србији средњега века«, објављено у Јужносло- 
венском филологу, св. 8 (год. 1928 — 29), стр. 151 — 154. Подвлачим: 
само 4 стране, али је проф. Станојевић. на веома убедљив начин 
показао како треба критички употребљавати и искоришћавати 
онај материјал који нам је сачуван у средњовековним опомени- 
цима. Да поменем и Т е одора Тарановског, његову 
»Иеторију српског права у немањићкој држави«, св. 4 (Београд, 
1931—35), Тарановски. расправљајући о друштвеном уређењу и 



12 



организацији власти, додирује и питање катуна и средњовеков- 
них Влаха. Местимично полемише и са Ст. Новаковићем, али не 
увек и са лравом, Могу да поменем и једну познатију расправу 
на бугарском језику од Петра Мутафчиева: »ВоИншшш земи и 
воНници в Византил пр^з ХШ^Х1У в.«, Слисание на Бт>лг. ака- 
демил, књ. XXVII, Софии, 1933. Као што се види по наслову, 
ту се расправља о установи војника у Византији (а Византија 
је обухватала и наше земље), узгред додирује питање Влаха, 
Јер су Власи и у Византији били војници. Пред рат појавила се 
једна веома занимљива и веома важна ра-егграва, која опет није 
имала као главни циљ Влахе и катуне. То је расправа академика 
Михајла Динића: » Дубровачка срењовековна трговина« , 
објављена у Југословенском историјском чаеопису, св. 3 (1937). 
Ту је обиље података и закључака о улози Влаха, односно катуна, 
у дуброзачкој средњовековној трговини и уопште економском 
развитку Балкана. 

То би били главни радови — који су мени познати — објав- 
љени ггре другог светскот рата, Као што се види, ниједан није 
специјално посвећен проблемима средњовековних Влаха и ка- 
туна, него су лоједини писци о томе расправљали парцијално и 
узгред. Потоњих година, после овог рата, интересовање за катуне 
и за Влахе изгледа да је много живље и мени се чини да је 
пошло јединим правилним путом. Наиме, сада се јављају нарочите 
студије, истина олет парцијалне, али нарочите студије о Власима 
и катуну. У томе предњачи др Бранислав Ђурђев, са 
својом студијом »О војнуцима«, која је објављена у Гласнику 
Земаљског музеја за 1947. годину, затим — с другим радовима 
т историје Црне Горе, брдских и малисорских племена, као и 
с неким другим чла-нцима, о чему ће још бити говора. Такође 
етмамо прилоте Радомира Ивановића, који прилази тим 
проблемима са историјоко-геограо>ског гледишта у неким својим 
радовима у Историјском часогтасу за. 1951 — 55 године, Ивановић 
настоји да расправи каква је топографија на великим вла- 
стелинствима дечанског, светоарханђелског и др. манастирских 
ггоседа, и да утврди где су били катуни који се помињу и каква 
је била њихова судбина. Нису ти његови радови на некој наро- 
читој висини, али су ипагк од користи. Да поменем и студије 
Богумила Храбака: о »Хераку Вранешу«, петакнутом 
лредставнику Влаха у Херцеговини, објављено у Годишњаку 
Историјског друштва БиХ 1955. године; о »Херцеговачким дукат- 
ницима«, објављено у Историјским записима (Цетиње, 1957), као 
и »Херцеговачке влашке катуне према пословној књизи Дубров- 
чана Џивана Припчиновића«, објављено у Гласнику Земаљског 
музеја 1956. Мислим да је овај ггут којим су пошли Ђурђев и 
Храбак, који се у овом периоду тиме нарочито баве, једини пра- 
вилан, тј. да нас једино студије појединих ужих проблема могу 
довести до једне шире синтезе. 

Треба напоменути још и ово. Ја сам досад говорио само о 
радовима научног карактера, али треба нагласити да је сабрана 
и обилата грађа о катуну и Власима, грађа која ие само да чека 



13 

него и вагшје за обрадом. Поред још необјављене грађе у архи~ 
вима у Котору и Дубровнику, а, вероватно, и~по другим примор- 
ским градовима, а која је данас научницима лако приступачна, 
објављена је велика количина те писане грађе из средњег века, 
у којој, поред осталог, има грађе о катуну и о Власима. То су 
повеље неман>ићких владара, разне јавне и приватно-правне 
документације из приватних архива, затим архива дубровачког, 
которског и других. Поред тога, у новије време, осббито у »Насе- 
љима«, што их издаје Српска академија наука у Београду, при- 
кулљена је огромна грађа друге врсте, која је такође од неоце- 
њиве вредности. То су: топономастички материјал, затим предања 
о пореклу становништва, описи разних појава и предмета на- 
родне културс, који су, сигурно или вероватно, влашког порекла. 
Та грађа је једва начета, једва је почела да се иекоришћава. 
Међутим, иепитивања пок. Ердељановића и дра Вранислава Ђур- 
ђева показала су како су велика вредност чак и предања о по- 
реклу појединттх родова и племена. Утврђено је да еу многе оие 
личности које се у предању помињу и за које се мислило да су 
митске личности заиста постојале у 14. или 15. веку. 

То је само кратак ириказ онога што се до сада урадило на 
лољу проблема ередњовековних Влаха и катуна. Тај би се приказ 
могао врло лако употпунити библиографским јединицама, али 
верујем да се сишгга слика стања проучавања катуна и Влаха 
тиме не би битно изменила. Овај нам преглед указује, ио мом 
мишљењу, и на један од основних или првих задатака нашег 
будућег рада. Наиме, сматрам да би међу првим таквим задацима 
требало да буде састављање једне потпуне библиографије са 
критичком оценом свега онога што је до сада раћено код нас на 
ггроучавању катуна и Влаха у средњем веку, а тако исто и у 
турско доба. На иети начин требало би, затиод, приказати такав 
рад и код наших суседа, нарочито код Румуна, Данас се у Чехо- 
стовачкој и Пољској научници врло активно баве том проблема- 
тиком и стварају чак и нарочите организације за такав рад, То 
може да нам послужи и као прекор и као подстицај за наш рад 
на том пол>у. 



МЉЕШСО 5. РИЛРОУТС 

ВЕВ КАТ1Ж Ш ВЕЕ 8СВ8БАШ8СНШ Н18ТОШООКАРН1Е 

21Г5АММЕМРА831ЈИа 

"I. 

Оје гаШе1а11;ег1кћеп ТОасћеп ипс! Шге Каг-ипе т с1еп Ва1кап- 
1апс(егп &П1с1 ет зећг зсћиаеп^ез РгоШет ипс! ^егсћгеШ^ аисћ 
ет зећг ^чсћ^ез, л^еП З1е аш: уегзстес1епе ^е^зе агл" ше Епг- 
\џ1ск1ип# тсћћ пиг с1ег ЗисМау/еп вопДегп аисћ <3ег апДегеп Ва1- 
капуб1кег ЕтИизз ћаМеп. Оћггогаг ез зо 151, оез1ећ! етз^еПеп 
т с!еп зисМаАЛПбсћеп Зргасћеп посћ кет зрегаа^ез оаег ^гоззегез 
^егк ићег сИе \^1асћеп. Ез ћез1ећеп пиг РагШМисИеп шгб Иећеп- 
ће^гасМип^еп ће1 уегзсћхеДепеп "Уеггабзет. 



•3 



14 

К. Лгесек шаг с!ег егз1е, с1ег з1сћ тИ Дет Ргоћ1ет с!ег тШе1~ 
аЦегИсћеп ЧЛПасћеп зуз^етаИзсћ ш ће&ззеп ће^оппеп ћа*. Оћгшаг 
ег т с!еи1зсћег Зргасћеп §езсћг1ећеп ћа1, ће*гасћ1еп шг Шп а1з 
етеп с!ег ипзп^еп, с!а ег а1з 1.ећгег ипзеге Шз1:опкег егхо^еп 
ћа1, ип<* \\ге!1 аИе зете АгђеНеп јпз ЗегћокгоаЦзсће ићегзеШ; 
шогскп зтс1. Вег УегХаззег ћегискзгсћН&г сће ВеШ-а^е уоп Е*1 
КаскЈ, 51ојап Ноуакоу1е, Ско ТгићеШа, Ре*аг Зкок, Јоуап Егс1е- 
]јапоу1с, У1ао\ Магигаше, 31 31апојеУ1с, ТеосЈог Тагапоузк!, Ш- 
Кај1о В1тс, ВгалцДау ВипЗеу, Во^итИ Нгаћак, ип<1 аисћ сИе пез 
Ви1#агеп Ре*аг Ми1аШеу. Ег ћећ! ћегуог, сЈазз ез по1\уепсИ§ ипс! 
пиЧгИсћ ^аге, ете кгШзсће ВШ1к>#гарћ1е с!ег Шега1иг ићег <Не 
№1асћеп ипс! сИе Ка^ипе аизгиагћеИеп, ипс! гтоаг зошоћ1 јепег 
т аеп зио^ачлпзсћеп Зргасћеп а1з аисћ јепег т Ргетвзргасћеп* 



ДИСКУСИЈА 

Др Бравислав "Бурђев: Ја ћу рећи неколико напомена како се до 
сада решааало са мегодолошке стране то питање. Цре свега, да би се 
дала оцена, да се каже какав се проблем методолошки јавља, морам прво 
казати: да се лроблем Влаха, што се тиче материјала, јавља врло фраг- 
ментарно, с .обзиром на време.њс обзиромчна место. Тај је проблем толико 
компликован да је потребно испитати већину процеса како су се локално 
одигравали па да бисмо онда могли даље ићи. С друге стране, ми не мо- 
жемо ни локални процес схватити ако не знамо о процесу уопште. Тешкоћа, 
с једне стране, је у томе што се тај процес одиграва у јако много локалних 
варијаната и са великим разликама, а ипак са неким општим појавама, 
тако да је потребно испитати већину тих процеса у појединостима. Овде, 
међутим, имамо још материјал који је врло оскудан, нарочито у неким 
кључним питањима. Тако у средњем веку пострје манастирске повеље, а 
то су повеље које се односе иа влахе специјалне врсте. Међутим, постоје 
царски власи, који нису били, вероватно, подвргнути феудалним односима 
и утицају тако као манастирски власи, а о њима ми знамо само да постоје. 

Не морамо говорити о данашњем катуну, али можемо говорити р> 
катуну 19, века, Тај катун, иако је очувао своју основну привредну орга- 
низацију (што се тиче бачија и начина рада, то је остало), није исте дру- 
штвене структуре каква је била у средњем веку. Из тога ми морамо да 
закључимо, на основу онога што нам је познато о катуну у 19. веку и о 
катуну из средњег века, да се он модификовао, и то: да су модификоване 
многе ствари толико да уопште не личи на онај катун из средњег века. 
Треба сада знати извући оно што је остало старо и оно што се променило, 
па само узети оно старо да се објасни и интерпретира, а то није једноставиа 
ствар; мора се знати читав. процес, мора се знати шта је отпало, а шта је 
остало: Дакле, с једне стране, морате имати опште погледе, јер не можете 
ви те детаље схватити ако немате опште погледе, а то је проблем, овако — 
када се са научног становишта гледа, проблем и по. Он је по своме значају 
такође крупан проблем. Истина, ако ви посматрате само питање катуна 
са становишта етнографског, онда тај значај катуна неће бити тако велики, 
али ако узмете да је катун био организација и једног дела становништва 
српског народа у средњем веку, онда и македонског народа, иако није код. 
других народа играо тако велику улогу као код српоког народа, онда 
значај тог питања расте. То је такође у вези и са променама код хрватског 
народа у 16. и 17. веку, па онда и са миграцијама, које су донеле етничко 
јединство већине Срба и Хрвата. Друкчије је то него како Ердељановић 
гледа влашко потање као етнички проблем, Сасвим је друго кад ми катун 
и катунску организацију и влахе као сточаре гледамо са становишта како- 
та појава у 15. и 16. веку почиње да се шири и да ствара организацију^ 



г"1 



Онда је то сасвим друга ствар. Онда тај проблем катуна и катунске орга- 
низације и њено прерастање у друге организације пије једноставна ствар. 

Овде бих хтео нешто посебно да нагласим, Катун и читава катунска 
организација, с једне стране, има своју унутрашњу структуру и своје 
»војнодемократске карактеристике«, а, с друге стране, он се уклапа у 
феудализам. Са феудализмом заједно он представља мешавииу војно- 
демократских и феудалних особина, које не треба раздвајати, него узи- 
мати заједно у обзир. Врло је компликовано при томе замењивање имеиа 
жупа племенским именима. Процес, пошто се одигравао у ^окалним усло- 
вима, и локално, с обзиром на време и с обзиром на место, врло је компли- 
кован, а с друге стране је потребно да се основни елементи тог лроцеса, 
који су ипак заједнички, констатују, а без констатовања тога ипак не 
можете да пратите онај појединачни процес, бар не можете ону његову 
страну коју сам катун носи. Сад није чудо што се на основу савременог 
катуна у Црној Гори тумачи катун у средњем веку (тј. да села имају 
своје катуне) или — што се то исто ради црема схватању какав је 
катун код македокских Влаха па се то једноставно преноси на средњи 
век. К-атуни македонских Влаха имају елемената којима треба, односно 
којима се могу интерпретирати средњевековни катуни, само треба пронаћи 
који, су тО елементи. Није једноставно то интерпретирање пошто су велике 
модификације- наст^ле, : и то, чак, није- једноставно не само кад узмемо 
катун какав је био у 19. веку него ни кад узмемо и податке из 15. и 16. 
века, јер у 15. веку су настале велике модификације. 

Ми имамо у нашој историографији делимична испитивања овог про- 
блема и на основи њих извсдене крупне хипотезе, које су, на крају кра- 
јева, кад се радило збиља о великим историчарима, у основи тачне, иако 
пуве детаљних погрешака. а кад се радило о људима који нису могли 
у тој својој шуми. да се снађу, онда је збиља свашта казаио. 

Др Богумил Храбак: Мислим да је комуникација цроф. Филипо- 
вића врло добро дошла да покрене дискусију о овим стварима. Мислим 
да је и интервенција друга Б. Ђурђева била врло корисна зато што је 
отворила један ноеи аспект, тј. указала да поред приказа литературе треба 
мало говорити и о методолошким проблемима. Ја се лично могу сложити 
с примедбама друга Ђурђева о томе да су се, због методолошки иераш- 
чишћених питања, ствари пре свега уопштавале, а оида — да су се извесне 
индикације које су се појављивале у изворима 19. века, евентуално и у 
стању ствари у 20. в., преносиле на истраживање ранијих епоха. Мишљења 
сам да је у склопу тих претходних комуникација требало предвидети м 
једну малу комуникацију о изворима, јер је реч о вагкном научном про- 
блему, тим пре што се ради о грађи која је једном делу истраживача, 
нарочито не-историчарима, релативно неприступачна, због језичних или 
других баријера. Ја ћу после нешто говорити о карактеру дубровачких 
извора, пошто сам на њима нешто дуже радио и с обзиром на то да они 
имају посебно место међу изворима о средњовековним власима. 

Сада бих се сасвим мало осврнуо на уводну комуникацију проф. Фи- 
липовића. Мислим да је проф. Филиповић дао добар преглед онога што 
се до сада код нас радило, нарочито за период до 1918. године. Разуме се, 
кад је реч о текућим истраживањима, ту можемо учинити допуну, Сматрам 
да је примедба Хазима Шабанови^а била на месту^ јер се и он узгред 
бави тим , етвапдаа. ЈСад се< већпговс-ри о Јелићу, , чија су истраживања 
за катун мало корисна, да поменемо и неке друге истраживаче, као Гргића 
и још неке који се такође баве питањем влаха далматинске Загоре и 
питањем влашких организационих формација. Можда би се могао, кад 
се говорило о ранијем периоду, тј. до 1941, критичнијим оценама окаракте- 
рисати рад истраживача. Иако ми поштујемо оне пионире који су заорали 
ледину наше националне историографије, могли бисмо ипак, с обзиром 
да настављамо њихов рад, нешто критичније да се осврнемо на њихове 
резултате. Несумњиво да Јиречек, човек који је веома много задужис* 
балканску науку, има наше призиање. Ипак, треба рећи да су Јиречекова 
истраживања о власима данас већ сасвим застарела. ЈБегове прве вести 
и друге вести о појединим влашким екупинама су далеко мање лрецизне 
него оне којима ми данас оперишемо, Држим да је критички однос по^ 
требан и према Ст. Новаковићу, који је, по мом мишљењу, далеко јасније 



16 

сагледавао питања из наше националне хисторије него Јиречек, који је 
избегавао да, као еви бечки и други хисторичари »филолошке школе'«, 
даје шире и комплексније судове и решења важнијих проблема, мада је 
располагао великом стручном културом. 

Што се тиче периода нзмеђу два светска рата, можда би се могло 
навеети још нека имена. Поменуо бих овде Душана Поповића, који се 
ниЈе специјално. бавио питањем влаха, али који ипак има извесних за- 
слуга за балканологију на овом подручју. Ипак, не бих идентификовао 
питање Влаха са питањем средњовековиих катуна које је веома значајно 
за алахе, јер је овај цроблем знатно обухватнији. 

Управо проучавањем турских извора, другови из Сарајева су стварно 
подстакли систематско проучавање Влах. Овај њихов интерес развио се 
нарочиго после овог рата. Мислим да је турски материјал за шире по- 
сматрање питања Влаха у XV веку ипак најважнији; ми који радимо 
на другом материјалу морамо прилично да респектујемо резултате наших 
колега хоји се кориете турском грађом. Дубровачки материјал, пак, пружа 
извесне могућности које не лружају друга хисторијска врела. Турски 
нолисни дефтери приказују ситуацИју у одређеним временским пресецима, 
тј. за одређене године: Једном анализом, једном проницљивом методоло- 
гијом, могу се извући затсључци који се односе на оеиовне линије раз- 
витка. Међутим кад се ради о детаљнијем приказу развоја појединих 
влашких трупа, највећи значај има дубровачки архивеки материјал, 
нарочито за Херцеговину, класични влашки терен и за другу половину 15, 
века. Мислим Да. ће истраживачи који раде на основу дубровачке грађе 
дати озбиљан прилог расветљавању питања средњовековних катуна, На 
осиову- тих податак^ ако их добро анализирамо,' средњовековни катун 
можемо посматрати из дана у дан. Сваку, па и најмању влашку скупину 
у Херцегвини која Је некад имала само један катун, а раније неколицииу 
кућа, у стању смо да на егзактан начин пратимо како се развијала и како 
се разграњавала и селила, како су се братства појављивала, који су били 
значалнији људи по којима братства добијају име, и слично. То ие можемо 
са турским материјалом за прву половину 15. века, јер га просто иема. 
Доба средњовековних катуна управо је до 60-тих година XV века научио 
најинтересантније, бар за већину терена. 

»Влашко питање«, које је од последњих година живота старе Југо- 
славије, а нарочито у социјалистичким условима, привукло интересовање 
и стручњака других профила, показало је и неке негативне појаве на 
плану проучавања влаха, Појавили су се извесни комплекси код људи 
Има поЈава у Београду *да се извесни »критичари« често без довољно 
искуства и научне преданости уплићу у проблеме влаха и износе накарадна 
гледишта. Борба часолисних редакција протиа таквих гледишта није била 
довољно успешна. Појављују се, на пример, питања да ли је неки писатд 
Црногорац или није, да ли су Црногорци Власи, тј. Ромаии и елично 
Ми смо скоро имали једну веома чудну интервенцију друга Мијовића 
из Веограда, и моји покушаји да спречим издавање тог научног написа 
нису успели. Таквих је појава, мислим, било и раније. Узмите Елезовића 
који је показао тотално незнање о власима, на пример, на обради тезе 
друга Ђурђева. Такве накарадне појаве на плану истраживања влаха 
само показују колико су истраживања влаха постала. крупно питање, ко1е 
Је покренуло и људе који немају довољно квалификација. 

Ироф. Хамид Хаџибегић: Ја се нисам специјално бавш питањем 
влаха-сточара. Али радећи на другим проблемима, често сам на 
влахе-сточаре наилазир; у турским изворима, у којима има врло важних 
података за питање које се данас овдје третира. У Али-чаушовој расправи 
о тимарско-спахизској ррганизацији у XVII стољећу дате су основне ли« 
није о положају влаха у овом систему. Осим тога, у документима о поре- 
зима и наметима под турском управом говори се о власима-сточарима и 
о њиховим привилегијама и обавезама. У погледу пореза на ситну стоку 
за њих је важио посебан статус — који је у извјесној мјери сличан њихо- 
вом положају у вријеме наших средњовјековних држава. Зато сматрам 
да и турски документи могу корисно послужити за освјетљавање појединих 
питања у погледу катуна и влашке организације. 



17 

Др Твртко Канает: Ја нисам историчар, мене интересује планин- 
ско сточарство као геотрафа, хао проблем оних гсромјена које су на- 
стале у данашњем сточарењу према ранијем. Као географ бих споменуо 
да бисмо могли литератури о Власима и о катунима додати такође нашега 
Дедијера, његову »Херцеговину«, о планинском сточарењу, његове »Би- 
лећке рудине« итд. Исто тако мислим да када је говор о псријеклу поро- 
дица за које се сматра да су влашке многи би Цвијићеви радови дошли 
у сбзир, јер се у њима такође спомињу имена и породице. Исто тако 
има у овим радовима материјала у вези са планинским^ сточарењем и 
катунима. Ја нисам мислио да учествујем у дискусији, јер се овдје ради 
о средњевековним катунима, али ме на то подстакла дискусија друга 
Ђурђева, који је напоменуо, са пуним правом, да данашње сточарење не 
може да се објаени без ранијег. Ја мислим да је овдје основни проблем 
дефиниција катуна; ако то утврдимо, онда ће бити лакше радити нама 
који посматрамо географску распрострањеност катуна и уопште, јер је 
катун као налив у неким нашим крајевима, као у Херцеговини, лотпуно 
ишчезаа. То би се потпуно слагало са оним што је друг Ђурђев напоменуо: 
да је катун општински, сеоски итд. Код нас наше »махале« то више нису. 
У једну махалу не само да изгоне стоку разне породице иего још из 
различитих села, дакле, нису то више они стари катуни, извршена је јака 
промјена и мислим да би нама, ако историчари успију да ријеше то нитање, 
рад био много олакшан. 

Др Авдо Сућсска: Ја бих само једну ствар напоменуо. Мени се чиии 
да би за питање које се овдје трстира били интересаитни радови Сретена 
Ву косављ ев ића . 

Др Бранислав Ђурђсв: Радови о садашњим катунима са стано- 
вишта средњовековног катуна не могу се сматрати као радови о средњо- 
вековном катуну, него* као збирка извсра о томе, гсоји могу да помогну у 
овом емиелу. Ови радови, као нпр. Сретена Вухосављевића, нису литера- 
тура о оредњовековиом катуну, али ако би се говорило о изворима, могло 
би се споменути и то. 

Др Мнленко С. Фнлшшић: Резервие трупе никада нису оно што 
и активна војека, а ја сам овде наступио као резерва. Нисам имао ни 
времена да се овим довољно позабавим. Констатујем са задовољством да 
сте ви утврдили да ја нисам изоставио тшједан важнији спис који говори 
о средњовековним Власима. Ја сам приказао рад на проучавању средњо- 
вековног катуна и Влаха код вас. Ипак сам испустио један важан рад — 
студију дра Милана Шуфлаја: »Срби и Арбанаси« (Београд, 
1925). 

Иначе, ја сам необично задовољан овом дискусијом, јер смо ми баш 
и желели такву дискусију. Колико је она била потребна и корисна — ето 
то се видело. Ми смо у овој дискусији већ истакли сасвим лепо какво је 
стање овог проучавања. Ја примам све те напомене, али вас молим да имате 
у виду да сам ја говорио само о научним радовима, а да сам хтео да вас 
замарам, могао сам вам излагати сатима библиографске јединице о томе 
где се све помињу Власи и на који начин. Грађу сам само овлаш помснуо 
и рекао где су њени главни извори. Ја вам свима захваљујем на овим 
вашим иапоменама, тако исто и проф. Ђурђеву, са којим се, иначе, потпуно 
слажем. Разумем и ја сасвим добро зашто је дошло до оиих недостатака 
у ранијим радовима, али, као што сам рекао, ја сада сматрам да ми распо- 
лажемо искуством старијих, а, с друге стране, приступајући овом послу 
са темељитијим студијама појединих аслеката и регија, можемо довести 
до једне друкчије нове синтезе. 



2 — Симиознјум о средњивекившш катуну 



ЈОВАН С. ТРИФУНОСКИ 

ГЕОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ СРЕДЊОВЕКОВНИХ 

КАТУНА 

По свом положају и географским одликама многе планине 
у нашој земљи су врло значајне за сточарски живот. Оне чине 
климатску и хидрографску границу између медитеранских 
крајева (јегејских и јадранских), на једвој, и пространог кон- 
тиненталног трупа Балканског полуострва, на другој страни. 
На планинама изнад горње шумске границе налазе се пашњаци 
обилни травом захваљујући великој количини падавина. За 
сточарство је важно и то што ове планине леже између ниских 
жуггаих предела у којима је развијена земљорадња; преко њих 
воде правци старих путова, у тим пределима налазе се трговачка 
средишта и друго. 

Сви ти повољни физичко-географски и културно-географ- - 
ски услови планина у нашој земљи нису остали неискоришћени 
за сточарство у ранијим временима, томе сведоче поједини 
историјски извори. Планинско сточарство у нашој недавној про- 
шлости и у средњем веку представљало је важну привредну 
грану чак и тамо где је било услова за земљорадњу. На ово су 
утицали, поред поменутих природних услова, и други разлози: 
сточарство је подмиривало многе лотребе у животу, давало 
је производе који су били важан предмет размене, постојало је 
мање оптерећење стоке дажбинама итд. 

Сељаци старе српске државе по свом занимању веома су 
се истицали сточарском привредом. Поред Срба и представника 
других југословенских народности, тада су се по главном сто- 
чарском занимању нарочито истицали Власи, поромањени бал- 
кански староседеоци 1 ). Зато је име Власи, како је установио Ст. 
Новаковић, постало синоним за појам сточар. И касније име 
Влах, односно Власи, често се употребљавало за сточаре, па и 
за оне који нису били Романи 2 ). 

1 ) Ј. Цвијић; Антропогеографски проблеми Балканског Шлуосгрва. 
Насеља срлских земаља, књ. I, Београд, 1902, стр. 29, 30; К. Јиречек: 
Историја Срба, св. II, Београд, 1923. стр. 22. ~ ... • : 

*> Ст, Новаковић: Село, Београд, Т943, стр. 18, 19. 



20 

Средњовековни Власи сточари лети су имали катуне пре- 
тежно на планинама, док су се зими повлачили у низије. Мало 
се зна о географским одликама тих влашких катуна. То је 
углавном стота што историјски споменици о томе не говоре много. 
Затим, на те одлике до сада у нашој науци није обраћена довољна 
пажња а ). Ипак ћемо, на основи података којима располажемо, 
најлре приказати распрострањеност и географске положаје ка- 
туна, Затим ћемо укратко видети њихов изглед, економско ста- 
ње, организацију и сточарека кретања. Најзад, биће потребно 
посветити неколико речи претварању катуна у стална насеља 4 ). 

Далеко сам од помисли да су поставЈвени проблеми исцрп- 
љени и да се неће уочити други интересантнији. Колико ће се 
и како важних проблема изнаћи, то зависи од иетраживача. 
Будућа истраживања наћи ће овде у том погледу благородно 
подручје 5 ), 

I 

У раду држао сам се података из лојединих историјских 
извора и секцијских карата Географског института ЈА (размера 
1 : 100.000). Од користи су ми биле и поједине студије које су 
ме одводиле на локализацију и идентификацију лојединих старих 
влапгких катуна. Поред приличног труда и добре жел>е, озде 
сам успео да изнесем тачну или приближну идентификацију 
положаја само за известан број катуна. 

Један средњовековни влашки катун »до почетка турске на- 
језде« лежао је на крајњем југу наше државе на територији 
планине Кожуфа. Место на коме се налазило поменуто сточарско 
станиште данас се зове Катуниште. Како је утврдио испи- 
тивач тога насеља В. Радовановић, тај катун био је »изнад. 
Ваташе« 6 ). Идући из тиквешког села Ваташе долином Ваташке 
речице, десне притоке Црне, долази се на северну падину поме~ 
нуте планине. На висини од охо 1.100 метара престаје шумски 
регион и изнад њега иастаје више земљиште обрасло травом. 
Ту је на ДОДиру шуме и паше могао бити поменути катун. На 
тај део плашше Кожуфа, зван Лисац (1.115 м), пред крај турске 
владавине издизали су са стоком и поједини касније досељени 
Власи. . 

Природни услови за сточарски живот од давнине били су 
доста повољни и у планинском Поречу у средњем делу слива 
Треске.Збот тога у помеиутој области средњовековни манастир 
Св. Ђорђа код Скопља имао је насеље »засељачених Влаха« 

*) Успоредити М. Пурковић: Попие села у средњовековној Србији. 
Годишњак Скоттског филоаофског факултета, IV, Скшље, стр. 53. 

*) За познавање оредњовековних влашких катуна доста је корисно 
наше знање о садашњим или доскорашњим влашким катунима код нас* 
Имао сам прилике да их проучим у НР Македонији 1960. и 1961. године 
(»Данашњи влашки катуни у Македонији« — рад обј&вљен такође у ово-ј 
књизи). 

^ И на овај начин најтоплије захваљујем свима појединцима који 
су ме помогли у раду, Нарочиту захвалност дугујем дру Миленку С. Фи- 
липовр1ћу, управнику Балканолошког института у Сарајеву. 

®) В. Радовановић: Тиквеш и Рајец. Насеља и порекло станов- 
«иштва, књ. 17, Београд. 1924. стр, 89. 



21 



познато под именом К р у п а т ). Без сумн»е, то је данашње по- 
речко село Крапа, првобитни влашки катун 8 ). Село лежи на 
источном ободу поречког базена. Ту је оно у једном глацијалном 
валову, на спољној страни једне чеоне морене и на њеној флувио* 
глацијалној тераси. Шуме и пашњаци су на странама валова 
изнад села (в. сл. 1). Вода се пије из реке*). Средњовековни Власи 
из тог станишта користили су се згодним и за стаку лаким веза- 




Сл. 1. Данашње село Крапа у Поречу развило се из средњовековног 

влашког сточарског пасел»а Крупа 



ма са околним високим местима, нарочито са масивом планине 
Даутице (2.170 м), где је била главна летња паша. На том масиву 
су и сада сточарски станови појединих поречких сељака. 

Краљ Милутин храму Св. Никите код Скопља дао је села 
Бањане и Глухе с местом Краставцем и с^катуном Влаха. 
Поменути катун, »по свој прилици«, био је на месту Краставац 10 ), 
Села Бањане и Глухе (данас Глуво) и сада постоје у подножју 



7 ) Р. Грујић: Властелинство Светог Ђорђа код Скопља од XI — XV 
ветса. Гласкик Скапског научиог друштва, књ, I, св. 1, Скопље, 1925, 
стр. 59, 66. 

в ) Р. Грујић: Наведено дело, стр. 56. 

*) Видети П. Јовановић: Порече. Насеља и порекло становннштва, 
Веоград, 1935, стр. 321* 

10 ) Ст. Новаковић: Наведено дело, стр, 29. 



22 

планине Скопске црне горе. А катун Влаха с местом Краставац 
био је на масиву те планине на висини од око 1.119 метара. Сад се 
ту налази локалитет звани Краставче. Он прилада потпланинском 
селу Бразди. Скопска црна гора уопште има долине и падине 
прилично богате травом и водом, па је на њима и данас сточарски 
живот напредан, 

Манастир Св. Андреје крај Треске (саграђен 1389. г.) у сред- 
њш веку имао је неколико приложених насеља. Међу њима 
једно насеље звало се Б у к у р ц и 44 }. А, Селишчев сматра 
да је то насеље Букурци име добило по неком Влаху званом 
Букур 1 ). У теренским испитивањима 1949. године пошло ми је 
за руком да утврдим положај тога насеља: лежало је крај обале 
Треске у југоисточном подножју планине Сухе горе 1 ). По свему 
изгледа да је Вукурце у средњем веку било насеље Влаха ето- 
чара. У њему су одлични услови за зимовање са стоком. А лети 
та стока могла је да пасе на гребену Сухе горе. Место некадашњег 
Букурца и сада служи као зимовиште шиптарских сточара сухо- 
горских села Седларева и Гургурнице"). 

Средњовековни катун Настрои (или Строи) помиње 
се 1341. године. Приложио га је Јован Оливер манастиру у Ле- 
снову ). Т, Кондев је установио да се овај катун налазио на 
масиву Осогова у источном делу Македоније. Лежао је недалеко 
од познатог планинског врха Костадиница, чија је висина 1.645 
метара (в. сл. 2) 1в ). На том положају катун Настрои налазио се 
на граници двеју вегетационих и привредних зона: сточарима је 
била близу паша изнад катуна, али и шума у нижим деловима. 
Људи и стока пили су воду из многобројних извора. Сем богат- 
ства у паши, дрвету и води, поменути катун имао је подесан 
положај и из других разлога. Из њега је била лака веза са окол- 
ним низијама 1 '). Пашом око осоговског врха Костадиница сада 
се користи један задружни катун за своју стоку 18 ). 

Планина Козјак у сливу Пчиње такође представља важну 
територију планинске испаше. Зато у средњем веку »помиње се 

") М. Пурковић: Наведено дело, стр. 70. 
кп* А. Селишев: Македонские кодики XVI— XVII веков, Софија, 

)Ј- Трифуноски: За средњовековните села на манастирот Св. 
АндреЈа крад Треска. Годишен збсрник, Филозофски факултет, Исгориско- 
филолошки оддел, кн. 4, Скооје, 1951, стр. 11. 

* Ј * ЈР?Фуноски: Села на Сухој Гори Гласник Етнографског 
института САН, I, Београд, 1952, стр. 404, 406. 

Ј Ст. Новаковић: Законски споменици српских држава Сред- 
њега века, Београд, 1912, стр. 675; М. Пурковић: Наведено дело, стр, 

} И данашљи Власи из слива Брегалнице сматрају Осогово за сто- 
чарство најповољнијом планином у Македонији. Сувати на овој планини 
су веома пространи и травни и особито богати водом, У овом се наро- 
чито истиче осоговски део звани Калин камен. 

) На специјалној карти размера 1 : 50.000 место средњовековног ка- 
туна означено је као Влашке куће. 

38 ) Т Кондев: Оеоговија, автропогеографска и стопанскогеографска 
студгца, СкопЈе, 1959, (докторска дисертација у рукопису); исти: Природните 
услови, наеелението и стопанството на Кратовско-злетовската облает. 
Конгрес на географите од ФНРЈ, II, Скопје, 1952, стр. 57. 



23 



и један катун Влаха« који је био на поменутој планини 10 )* Сада 
се не може потпуно тачно установити положај тога катуна. Ова 
планина у својим деловима високим око 1.100 до 1.200 метара 
представља изврстан пашњак. Ти делови каракт"еришу се изво- 
рима и потоцима те је стоци обезбеђен водопој. Могућно је да се 
средњовековни влашки катун налазио у тим виСбКим козјачким 
деловима. Тамо и данас има доста сточарских станова 20 ). 



•• 



.* 




1:50000 

Сл. 2.Ситуација тсрсна ва коме се палазио средњовековни влапшн катун 

Настрои (или Строи) ва Осогову 

Године 1343 — 1345. краљ Душан цркви св. Николе у Врању 
приложио је влашки катун Пс о д е р ц и 2Ј ). Поменути катун, 
како сам могао и сам утврдити испитивањем на терену 1951. гс~ 
диие, свакако се налазио на месту данашњег врањског села Со- 
дерца 2ЈГ ), То село лежи у источном подножју планине Крстило- 
вице на ви-сини о»д очсо 600 метара (в. сл. 3). Средњовековни вла^ 
шки катун на месту данаспњег села имао је згодне и лаке везе 
са околним местима Врањског поморавља богатим пашом (планине 
Варденик, Бесна кобила, Мотино и друге), а нарочито са изво- 
риштем Содерске речице на маоиву Крстиловице. Власи су могли 



1Л ) Р. Грујић: Наведено дело, стр. 56, 57, 69, 

20 ) Видети Ј. Т р и ф у н о в с к и: Сточарство У Горњој Пчињи, »Сто 
чарство«, год. V, бр. 7— &, Загреб, 1951, стр. 327—331. 

аЈ ) С т. Новаковкћ: Законски споменици . . .. 
вић: Наведено дело, стр. 133, 

и ' Ј ) Успоредити М. Пурковић: Наведено дело^ стр. 133. 



414 V; М. Пурко- 



24 



чак и током дана изјављивати стоку на пашу, а увече се враћати 
у Псодерце. Захваљујући потплагошском положају овај катун 
је био подесан и зими. Тада снег овде пада ретко и брзо окотгни. 
Због тога на потпланинском земљишту око Псодераца могла је 
стока и зими да пасе. На почетку XX века овде су зимовали неки 
»Ашаки«, који су лето проводили на Варденику. 




Сл, 3. На Еиеету данатњег потлл<ш»шсиог села содерца у околини Враша 
у подножју Крстнловнце палазно се средњовековни влашкн катун 

Псодерци 

Јужно од поменутог данашњег врањскот села Содерца по- 
стоји друго село звано Катун. И оно се налази на висини од 
око 600 метара, у подножју планине Карпине. Како је познато, 
термин »катун« може бити пореклом од средњовековних влашких 
сточара 2 *). Сточари из тог насеља такође су могли лако терати 
стоку на све стране, а најчешће долином Вртогошке реке на ма- 
сив Карпине. Зими у источном подножју планине, где се налазио 
катун, снег такође брзо нестане и људи тада могу напасати 
стоку. Први писани помен данашњег села Катуна очуван је из 
1530. године 2 *). То је знак да се старо влашко сточарско станиште 
до поменуте године, услед сталног насељавања полуномадског 
становништва, претворило у право сеоско насеље. 

ет ) М. Филиповић: Рама у Босни. Насеља и порекло стаиовни- 
штва, књ. 35, Беотрад, 1955, стр. 13, 14. 

1 )В. Курипешић: Путопис кроа Босну, Србију, Бугарску и Ру- 
мвлију 1530. Сарајево, 1950, етр. 36, 



25 



Традиционална привреда гајења стоке постојала је и на лла- 
нинама у данашњој Новобрдској кривој -рецот.- У овом пределу 
1371. годиие деспот Јоваи Угљеша приложио је Хиландару влашки 
катун 3 а р в и н ц и 2В ). Овај катун је лежао на планини Голаку 
у изворишном делу Брезничке реке на земљишту високом око 
1.100 до 1.200 метара близу старе српеко-турске границе. На том 
земљишту сада се налази село Зарбинци (в. сл, 4ЈЛ Земљиште 




1:50000 

Сл. 4. Данашње село Зарбинце у Новобрдској кривој реци на падики пла< 
нпне Голака развнло се из средњовековног влашког катуна Зарвинца 



у горњем делу Брезничке реке увек је било повољно за стачаре 
из неколико разлога. На њему се налазе обилна паша и вода. 
Сем тога, катун је био заклоњен од ветрова и из њега су при- 
ступачии стоци околни терени Голака, било у ком се правцу 
кретала. 



,а ) Ст. Новаковић; Закопеки споменици , , ,, стр. 440 ; М. П у р- 
коеић: Наведено дело, стр. 95, 

и ) М. Пурковић: Наведено дело, стр. 95; видети А. Урошевић: 
Новобрдска Крива Река, Насеља и порегсло становништва, кн», 32, Београд, 
1950, стр. 132. 



26 

Познато арханђеловско властелинство било је образовано 
у време подизања задужбине цара Душана Св. Арханђела на 
Бистрици код Призрена 1348 — 1352. године. Ово влаетелинство 
имало је осам катуна Влаха: Гунцати, Јанчишта, Голу- 
бовци, Костречани, Синаинци, Пинушинци, 
Драгољевци и Блатце. Ова насеља су лежала »у рав- 
ном делу поседа« у околини Призрена, и то у Подгори и Подрими, 
Та насеља, како је утврдио Р. Ивановић, и данас постоје као 
села и засеоци, са нешто очуваних трагова из живота сточара 
катуњана 27 ). На пример, од средњовековног катуиа Драгољевца 
данас потиче село Драгољевац код варошице Истока* 8 ) итд. 

Краљ Стефан Дечански саградио је манастир Високи Дечани 
(1327 — 1335. г.) и њему је, поред осталих имања, 1330,- године по- 
клонио још девет влашких катунских насеља. Р. Ивановић 
и овде успешно је установио положај катуна званих Т у д о р и- 
чевци, Вардиштане, Ратишевци, Ђурашевци 
и Сушичани. Први и други катун лежали су, »по свој при- 
лшш«, у планинској плавско-гусииЈСкој области у Доброј реци 
близу села Краља. Трећи катун налазич> се јужно од манастира 
Дечана, на месту где су данас села Горњи и Доњи Ратиш. Четврти 
катун био је око Белог Дрима северно од Швањског Моста у 
околини данашњег села Ђурђевика. Пети катун налазио се између 
Дечанске бистрице и реке Рибника. Ту постоји предео који се 
назива Сушица. За један катун звани Лепчиновци Ивано- 
вић закључује да је лежао у подножју дечанских планина не 
могавши да означи ближе место његовог положаја 2 ") 

Светостефанска хрисовуља манастира Бање близу Звечана, 
који је подигао краљ Милутин између 1313 — -1318. године, такође 
помиње девет влашких катуна, Од тих катуна најпре је Љ. 
Ковачевић нашао трага катуну Бараљевском, Лежао 
је у данашњем селу Бариљеву на десној страни Лаба, источно 
од села Бабин-Моста. Ст. Новаковић идентификовао је и 
други влашки катун звани Б у г а р с к и, који се помиње у истој 
хрисовуљи. Иалазио се на Косову код села Бугарићи око 
Косовске Митровице 30 ). То село данас се зове Србовац. Пре крат- 
кот времена Г. Шкриванић идентификовао је положаје још 
за нет влашких катуна поседа манастира Банге. Ти су катуни: 
Урсуловац, Проиловци, Бобојевац, Смудироги 
и Воисилац, Први се налазио на месту данашњег села Ур- 
сула северно од Сјенице. Други се налазио на месту где је био и 
напред поменути катун Бараљевски. Трећи катун налазио се на 
месту данашњег села Бубојевца северно од Ораховца. Четврти 
катун Смудирог и данас постоји као катун на Проклетијама у 



^ 7 ) Р. Ивановић: Катунска насеља на манастирским властелил- 
ствима. Истормски часотшс САН, V, Београд, 1955. стр. 401, 402. 

ав ) М. Пурковић: Шшедено дело, стр. 8П. 

**)?« Ивановић: Дечавеки катуни. Историски часопис, САН, књ. 
III, Београд, 1952, стр. 260, 261, 262, 263; исти: Дечанско властелинство. 
Историски часопие САН, IV. Веоград, 1954 стр. 203, 204, 

ад ) Ст. Новаковић: Село, стр. 1&2. 



. 



27 



горњем Лиму (в. сл. 5). Пети катун лежао је на месту данашњег 
насеља Војсалића јужно од Новог Пазара 31 ). 



-■ 



■ 




т 500 







.1 



Сл. 5р Положај катуна Смуднрога на ИроклетиЈал*а 



»V 



._ . * -Ј V 



Као дар Херцега Стефана Вукчића Стефану Црнојевићу 
1452. године помиње се пет катуна. Од њих катун К р у с и, како 
истиче К. Јиречек, лежао је западно од Подгорице (дана- 
шњег Титограда), на месту које се и сада тако зове. То место је 
познато по боју 1796. године"). 

У дубровачким изворима 1404. године помиње се влашзш ка 1 
тун Првотињићи. Име катуиа се наводи у вези са именима 
неколвдсо Влаха поносника који су носили робу на Гласинац. М. 



311 



) Г. Шкриванић: Властелинетво Св. Стефана у Бањској. Истори- 
риски часопис САН, VI, Београд, стр. 194. — За катун Смудирог видети и 
М. Лутовац: Сточарство на североиеточним Проклетијама. Посебка 
издања Географског друштва, св. 14, Београд, 1933, стр. 24. — О лоложајима 
неких катуна манастира Бање видети и Р. Ивановић: Катунска 
насеља на менастирским властелинствииа, стр. 401. 

^ 1 ) К. Јиречек: Историја Срба, св. II, Београд, 1923, стр, ИФ, 



28 

Филиповић наводи да је несумњиво тај »катун био негде 
близу Црквине на Гласинцу, или око Борча, односно Праче« м ). 
Могуће је да се поменути катун Првотињића налазио на масиву 
планиие Романије. Вероватно да је на Романији или негде у бли- 
зини био и други влашки катун Р е г о ј а, који се помиње 1406. 
године 34 ). У XIV и XV веку Влаха је било у већим или мањим 
групама по целој Босни 35 ). На жалост, о положајима других њи- 
хових катуна више не знамо. 

По дубровачким записима од 1435. године, К. Јиречек 
сдомиње Влахе Мириловиће и Пилатс-вце. На местима 
њихових сточарских станишта данас постоје два истоимена села 
западно од Билеће" ). Иепитивач Билећких рудина Ј. Дедијер 
утврдио је да су почеци данашњих насеља у овој области били 
сточарски катуни. Из катуна су ое постепено развила села ат ). 

Влахе сточаре иа приморској падини Велебита спомињу 
бројне исправе из XIV века. Године 1387. забрањује се Власима 
да станују и благо пасу на простору око Карлобага. Редовно го- 
дишње кретање Влаха према одредбама Сењског статута с пла- 
нине и обратно било је утврђено тако да су се смели задржавати 
само два дана и две ноћи на сењским пашњацима. У даровници 
за део Островице 1420. године спомињу се Власи С у г а р и. 
Данашњи топоними Шугарје, Луково шугарје, Шугарица и Шу- 
гарска долина. на,велебитској приморској падиии очито подсећају 
на ове »сугарске Влахе«, односно на њихова станишта. Сточарски 
Власи били су бројни не само на приморској падини Велебита, 
него и у залеђу зв ). 

и 

Да завршимо набрајање положаја појединих катуна и при- 
каз њиховог географског распореда. Типични терени за пашу у 
средњем веку, којима су се користили влашки сточари, налазили 
су се на многим југословенским планинама: у њиховим висинским 
деловима, на падинама и у планинским подножјима. Такве пла- 
нине биле су: Кожуф, Даутица, Осогово, Суха гора, Скопска црна 
гора, Козјак, Крстиловица, Карпина, Голак, Копаоник, Шар- 
планина, Проклетије, планине око Котора, Подгорице, затим пла- 
нине Херцеговине, Романија, Динара, Велебит и још неке дру- 
ге ЗЈ> ). Ипак од Влаха јаче су били искоришћавани пространи су- 



33 > М. Филкповић; Глаоинац. Насеља и порекло етановништва, 
књ, 32, Београд, 1950, стр. 253, 254, 255, 256. 

*]) М. Филиповић; Гласинац, стр. 256, 

55 ) М. Филиповић: Височка нахија. Насеља и порекло становни- 
штва, књ. 25, Београд, 1928, стр. 211, 212. 

■ А ) Ст. Новаковић; Село, стр. Ш. 

а7 ) Ј, Дедијер: Билећке Рудине, Насеља српеких земаља, књ II, 
Веоград, 1903, стр. 707, 752. 

зч ) В. Рогић: Велебитска приморска падина. Радови Географског 
института Свеучилишта, Загреб, 1958» стр. 101. 

30 ) Успо1>еди Ј. Ердељановић: Неколико етничких проблема код 
-Јужиих Словена. Зборник радова посвећен Јовану Цвијићу, Београд, 1924, 
стр. 367. 



» 



ватски терени на планинама у југоисточном. делу динарске си- 
стеме> затим на планинама у данашњем делу Србије и у Македо- 
нији (в. сл. б). 




Сл. 6. Шематска мапа распореда влашких катуна и правци сточарских 

кретања на нашим планинама у средњем веку; 

1« рејони летње паше и 2, правцн кретања сточара 



Наравно, данас није могућно поуздано утврдити положаје 
свих влашких катуна из оредњег века. Уопште, писаних и других 
поузданих докумената нема много о тим катунима. У историјским 
изворима за неке катуне означен је само крај у коме су се нала- 
зили. Тако је, на пример, са катунима који су били на поседу 
манастира Дечана, Међутим, уз већи број катуна историјски из- 
во»ри не означавају ни област у којој су се налазили. Затим, 
било је доста влашких катуна о којима се у повељама ништа 
не говори. 

Напред је изнета тачна, негде и приближна идентификација 
за око тридесет и шест влашких катуна из средњег века. Нала- 
зили су се у разним деловима наше земље. Али још мноти катуни. 
како је поменуто, нису идентификовани. Идентифихација њихова 
је уапште веоода тежак посао. Треба имати у виду да је многих 
старих топографсхих назива времеком и нестало на терену. 

Ипак, на основу свега овога што се зна о положају катуна, 
намећу се следећи општији закључци. Најпре се види да су вла~ 
шки катуни у средњем веку углавном лежали на двојаким поло- 



30 

жајима. Једни су били на самим планинским масивима, то јест 
у високонланинској зони. Други су, међутим, били у подгорској 
зони појединих планина* ). 

Катуни прве врсте били су бројнији. Лежали су на земљишту 
чмја се висина углавном могла кретати око 1.000 до 1.600 метара. 
Ти катуни су били оснивани у извориштима речица и потока 
где се јављају мања проширења, у подножју самих планинских 
врхова, на моренском наносу, у валовима, на виооким површи- 
ма, на странама изложеним сунчевој топлоти, у карсним улег- 
нућима итд. У вези са положајем катуна високопланинских зона 
даље се пазило да су они на местима заклоњеним од ветра, да 
око њих има паше, воде, без чега не може постојати сточарско 
станиште 41 }. Водило се рачуна и о томе да у близини има довољно 
дрвене и друге грађе, потребне за подизање стаја. Из катуна у 
високопланинској зони могла су се лако изгонити стада до нај- 
виших планинских врхова, 

Катуни на планинским масивима, свакако, нису увек имали 
исте положаје. Понекад су се старији положаји мењали. То је 
било у вези са тражењем боље паше, несигурношћу или са посте* 
пеним спуштањем горње границе шуме 42 ). О овим променама по- 
ложаја катуна сада не може много да се дозна из расположивих 
историјских извора. Једино се налазе трагови појединих старих 
егочарских станова, нарочито на већим ви?синама него што су 
катуни садашњих сточара. 

За тешн>е односе између катуна на планинским масивима 
и околних низија од великог су значаја биле речне долине. У 
томе су нарочиту вредност имале оне долине које залазе дубоко 
у унутрашњост већих планина. Такве су, на пример, долина 
Злетовске реке на Осотову, Брезничке реке на Голаку, Призрен- 
ске бистрипе на Шар-планини, Пећке бистрице и Лима на Про- 
клетијама и друге. Оваквим долинама влашки сточари лако су 
приступали планинама и брзо прелазили њихова развођа. Уко- 
лико је једна долина била разгранатиза, утолико јесаобраћај њоме 
био већи. 

Како је речено, другу групу чинили су катуни у лодгорским 
зонама лојединих лланина, Са таквим положајем били су, на 
пример, катуни: Псодерци и Катун у источном подножју планине 
Крстиловице и Карпине, Лепчиновци у додножју Дечанских 
планина, неколико катуна у призренекој подгорини Шар-планине 
и још неки други, И у случају ових катуна у подгорској зони 
пазило се да место буде склонитије од ветра, да има у близини 



**) Р. Ивановић и И. Синдик у једном заједничком раду 1951. 
године заступали су мишљење да су катуни »били искључиво у планинским 
пределима« ГИеториско-географски значај дечанске хрисовуље из 1330. 
године. Историски часопис<САН, књ, П, Београд, 1951, стр. 186). 

**) Успореди М. Лутоаац: Сточарство на североисточним Прокле- 
тијама, стр. 6. 

7 ") На многим нашим високим планинама, због крчења и паљења, 
спуштала се горња граница шума. На просторима где је била шума ши- 
рили су се пашњаци. Спуштање горње граниие шуме само за последњих 
сто година износи 100 до 200 метара. 



31 

воде и да се стока може током зиме напасати. Катуни са овим 
положајем још у XIV веку имали су становнике Блахе који су 
од ранијег традиционалног номадског прешли у полуномадски 
сточарски живот. Поред сточарства са летњим кретањима, могла 
је тамо да се обрађује и земља. Ових потпланинс1сих катуна 
изгледа да је тада било ман>е 4 *). 

У шумском појасу наших планина има мање п ашњ ака, Мо- 
гућно је да је и у њима било појединих влашких катуна. Њихов 
положај био је на мањој висини од положаја катуна високих 
планинских делова, а виши од положаја катуна у потпланинским 
деловима. 

Границу између положаја катуна и села у средњем веку 
тешко је свуда повући. У нижим планинским деловима, иарочито 
у подножјима, ова насеља у XIV веку била су измешана. То се 
јасно види у неким катунима дечанског и скоро у свим катунима 
арханђеловског властелинства. Међутим, на планинским маси- 
вима поменута граница између села и катуна била је одређенија. 
Највиши делови планина, због климатских прилика, представ- 
љају испаше и на њима су били катуни. Ниже падине, долине 
и увале подесне су за земљорадњу и њих су увек заузимала села. 
Ту ее, дакле, може повући јасна граница која је делила обе по- 
менуте насеобинске зоне. 

III 

Као што људи у селу и граду за себе и своје подижу куће 
и остале зграде, тако су се у катунима подизали нарочити ста- 
нови за сточаре, стоку и производе. 

Грађевински материјал за станове био је пореклом шзМи. 
Због тога су катуни близу шумских предела већином били гра~ 
ђени од дрвета, А ваи шумске границе, где дрвене грађе нема 
или је теже добавити, дрво је било замењено каменом и бусеном. 
Манастирске повеље не дају податке о величини и пространству 
влашких станова у катунима нити о њиховој грађи. Око станова 
за чељад налазили су се торови за стоку. 

Садашњи и доскорашњи влашкн номадски сточари у Македо- 
нији имали су велику склоност да подижу груписане катуне. 
Састављени од више породица наеељених у купастим колибама, 
оии су личили на каква ушорена еела 44 ). Та склоност постојала 
је и у средњем веку јер о том сведоче, на пример, поједине суво- 
међине. На груписанрст катуна утицали су тгоостранство пла- 
нинских пашњака, родбинеке везе и лична несигурност. Ј. Ц в и- 
3 и ћ је с разлогом утврдио да су у сточарски живот Власи 
уносили сасвим ретке измене, и то махом незнатне. 4 *). 

**) По свему изгледа да се под лојмоад к а т у н у поједшшм нашим 
иеторијским изворима разумевало уопште свако влашко насеље, и летње 
и зимско. 

*) Видети Ј. Ц в и ј и ћ: Балканско Полуострво и јужнословенске 
земље, књ, I, Београд, 1922, стр, 384. 

*Ч Ј. Цвијић: Балканско Полуострво . . ., стр. 280; успореди и Б. 
Којић: Сеоска архитектура и руризам, Београд, 1958, стр. 77. 



За многе катуне зна ее и број влашких породица или сто~ 
чарских кућа. Неке породице биле су јаче, неке слабије. Зави- 
сило је од мушких глава у породици. У катунима дечанског по- 
седа број породица у једном катуну кретао се од 12 до 29. У 
катунима арханђеловског поседа тај се број кретао од 33 до 87, 
а у катуиима светостефанеког поседа тај се број кретао од 9 до 
105 породица 40 ). Ипак, број станова у једном катуну није увек 
био сталан; неке године сточара на планину излазило је мање, 
а неке више. Величина катуна уоттште зависила је од простран- 
ства и економске вредности једног места или планинске испаше. 



IV 

Блашки катуни обиловали су стоком разне врсте. Највише 
су се гајиле овце, јер су за њмх лостојали најбољи природни 
услови. Овце су увек биле најксрисније одгајивачима: давале су 
принос још од прве године. Уопште, овца је преовлађивала у 
сточарству Влаха. 

Вероватно да раса оваца није могла бити иста у свим кату- 
нима пространих области јадранског и јегејског слива. Данашњи 
Власи у Македонији највише гаје такозвани »стар сој« овце, 
или још друкчије зване каракачанке. Тојеу ствари ситна 
тилизирана »цриа влашка овца« са више вуне (углавном грубе), 
али маље млечности и с ретким ближн>ењ,ем младунацп. Задо- 
вољна је слабом храном и негом, лако презими на слабим паси- 
штима и уотппте је веома издржљива. Могућно је да је ова врста 
оваца постојала код једног дела Влаха и у средњем веку. Трав- 
нина која се плаћала за искоришћавање пашњака давала се нај- 
више у овцама и сиру 47 )- 

Власи су држали и знатан број коња, који су тесно везани 
са сточарским животом. Помени о гајењу коња налазе се у разним 
хрисовуљама. На коњима је преношено све нгто је служило за 
сточарске потребе приликом сеобе. Власи на дечанском лоседу 
били су дужни за манаетир да носе и со из приморја 18 ). Сем тога, 
гајење коња било је уеловљено и кириџијским саобраћајем: по- 
знато је да су се Власи плаиинских крајева у средњем веку, 
поред сточарства, бавили и кирилиџуком 40 ). На крају, да поме- 
немо да су коњи могли бити гајени још за потребе трговине и 
вршидбе у нижим пољским селима. 

Местимично има помена да се у неким влашким катуиима 
гајила и друга стока: козе, брдска говеда и свиње. Свакако, број 



™) Ст. Н о в а к о в и ћ: Село, стр. 165 — 170. — Доскорашњи влашки 
катуни у Македонији имали су од 10 до 70 породица. Данашњи катуни 
Влаха ииа ту 2 до 4 породице. 

* 7 ) К. Јиречек: Иеторија Срба, II, стр. 51. 

,3 )Р. Ивановић и И. Синдик: Историско-географски значај 
дечанске хриеовуље из 1330. године, стр. 185; Р. Ивановић: Дечански 

катуни, стр. 259. 

™) Ст. Новаковић: Село, стр. 189; М. Филиповић: Височка 

нахија, стр, 210. 



ове стоке није могао бити велики. Више свиња је могло бити 
само у иижим катунима који су били близу појаса храстове 
шуме, Јер у њиховој исхрани важну улогу могли су имати жир 
и папрат. Све врсте стоке чувале су се пссебно. 

Крупан број стоке у појединим катунима у основи зависио 
је, свакако, од пространства пашњака. Због тога су сточари на 
погодним местима крчили шуме и претварали их улашњаке. 

На катунима дечанског поседа чување, гајење и напасање 
стоке било је организовано тако да су стада једне врсте стоке 
напасана само на једном катуну. Овце су чуване и напасане на 
катунима Ратишевцима и Световрачанима, Ергела коња држана 
Је само у катунима Костадиновцима, Гојиловцима, Тудоричевци- 
ма и Сушичанима. Говеда су чувана на катуну Вардиштани, а 
свиње на катуиу Лепчиновци. На катунима других манастирских 
поседа стока се гајила заједно — овце, коњи и друго све укупно. 
То значи да сточарење на тим поседима није било као на дечан- 
ском поседу"'"). 

Сваки сточар је пазио да не пусти стоку у туђу пашу. Пла- 
нине и пасишта дечанских катуна није могао нико други иско- 
ришћавати без дозволе манастирских власти. Ко би нарушио 
такву одредбу клаћао је казну од 500 овнова 51 ). То је била једна 
од највећих казни. А ко би хтео напасати стада на манастирској 
земљи плаћао је травиинуг »од стада два овна и два јагњета и 
сир и динар«. Такве сдредбе биле су предвиђене и у осталим 
хрисовуљама — Арханђеловској и Светестефанској и Грачанич- 
кој г '-). ' : • 

У катунима дечаиског поседа постојала је и посебна катунска 
власт. Старешину катунског насеља именовао је игуман мана- 
стира Дечани 5 ). К. Ј и р е ч е'к истиче да је евако влашко на- 
сел>е у средњем веку имало свога главара 5 '). Овакав се поредак 
на катуиима одржавао и у другим деловима наше земље. То је 
доскора било у свим већим влашким катунима у Македонији, 
нарочито у Осогову, Пљачкавици, Голаку, Ограждену с>г ') и још 
неким другим планинама. 

Стока и сточарски производи средњовековним Власима слу- 
жили су за исхрану и били су углавном предмети трговине. Крс- 
таш Роберт де Клари записао је да су млечни и месни про- 
изводи били главна храна тадашњих балкансгсих Влаха™). Од 
вуне су израђиване тканине за одећу и постел>у, Затим сточари 



^) Р. И в а н о в и ћ: Дечански катуни, стр. 258. 

В1 ЈСт. Новаковић: Село, стр. 32; исти: Законски споменмци , . ,, 
стр, 647; Р. Ивановић: Дечански катуии, стр. 258, 250. — По величини 
глобе која је износила 500 овнова т са сигурношћу можемо утврдити да су 
тадашња стада била огромна (М. Л у т о в а ц: Наведено дело, стр. 30.). 

в8 ) Ст. Новаковић: Законски спсменици . . ., стр. 622, 633; Р, 
Ивановић: Дечански катуии, стр. 258- 

. б:| ) Р. Иввноаић: Дсчгиски катуни, стр. 260, 

5 Ј) К Јиречек: Историја Срба, II, стр, 188. 

И Ј Видети М. Филиповић: Номадеки Цинцари на Ограждену, 
Гласник Географског друштва, св, XXIV, Београд, 1938, стр. 62, 66. 

**) И. С а к а з о в: Привредпи живот на Балкаиу у СредчЈем веку, 
Књига о Балкану I, Београд, 1936, стр. 142, 

3 — Скмповијум о средњопековном квтуиу 



64 

сувишну стоку и сточне производе продавали су на трговима у 
Серезу, Солуну, Скопљу, Призрену, Скадру, Дубровнику, Сењу 
итд. Биле су главне две трговачке сезоне, јесења и пролећња. 
У јесен се продавала сва јалова стока и коњи, у пролеће овнови 
и шиљежад. Исто тако извожене су велике количине вуне, сира 
и масла, Трговина се углавном кретала у три правца: на југ 
према јегејском приморју, на запад према јадранском приморју, 
и на североисток према унутрапш>им деловима Балканског полу- 
острва. 

Сточари су на трговима себи набављали разне намирнице, 
особито жито и со (за стоку и сточарске производе) 57 ). Стоком и 
сточарским производима, како је напред било поменуто, Власи 
су плаћали и употребу дахшБака. 



У животу средњовековних Влаха од највећег су значаја 
била сточарска кретања и испаше, Они су представљали и неод- 
војив елеменат њихове привреде. Постојале су две врсте кре- 
тања: сточарска спуштања, када су пастири са ста- 
дима силазили са планина у жупне пределе и приморја, и с т о- 
чарска пењања, када су се враћали на планине, 

Велики број стоке који су гајили Власи није се могао изи- 
мити сеном на плашшама. Због тога они су морали гонити стада 
у ниже области у којима је стока налазила зимску пашу. Поче- 
так кретања у поменуте области свакако је највише зависио од 
времена: када је време било лепо, сточари су се задржавали 
дуже на катунима. А ако је време било лоше, па се температура 
осетно снижавала на планинама, тада би се они спуштали раније. 
Влашки катуни на планинама зими су остајали пусти. 

Зимовишта су била растурена по многим областима. Краљ 
Милутин дао је Власима цркве Хилендара пасишта Лабићево у 
хвостанској земљи. Стеван Дечански даровао је цркви забран 
»Крива веја«, као зимовиште стоци села Куманова и Средњег 
Села, која су припадала дечанском властелинству 68 ). За зимови- 
ште манастирске стоке зна се да је била одређена и Модра сла- 
тина у самој Метохнји 15 *). 

Приморје око Сланог (околина Дубровиика) служило је бо- 
санским Власима као зимовиште до 1399. Исто тако Власи су 
са стоком зимовали и у Конавлима све до 1423, године 00 ). Други 



* 7 ) Видети К. Јиречек: Историја Срба, II, стр. 47. 

*) Ст, Новаковић: Закоиски спомеиици . . ., 652; М. Лутовац: 
Наведено дело, стр. 30; Р. Ивановић: Дечански катуни, стр. 258, 259, 

**) Б. Милојевић: Бисоке планине у нашој крал>евини, Београд, 
1937» стр. 159. 

°°) С. Лгебек: Ше Шасћеп ипа Маигош1асћеп 1п оеп Бепкта!егп 
уоп Ка^иза. ЗНгиВДбћепсМс аег коп. ђоћт. СезеИзсћаИ; аег "МНваепзсћаЈ!! 
т Рга§. Јћгб. 1879, еир. 116; М. Филиповић: Височка нахија, стр. 
210, 211, 



35 

Власи из Хума, Травукије и Зете зими су силазили на полу- 
острво Стонски рат, Пељешац* 1 ) и у Боку 0? ). Сточари са Прокле- 
ти]а и планина око Дрима спуштали су се на зимовник у лри- 
морје између Скадарског језера и Љеша 03 ). 

Власи сточари који су летовали на поједоним планинама у 
јужном и источном делу наше земље, односно у средишту Бал- 
канског полуострва, ради зимовања у јесен силазили су у Солук- 
ско и Кајларско поље 01 ). Влашка сточарска кретаља у Тракији 
помињу се 1285, године 65 ). Постојала су и друга сточарска зимови- 
шта. Тесалијски Власи у XI веку сваког лета еу се са својом 
стоком пребацивали у планинске крајеве око Балкана да би тамо 
провели лето, док би се с јесени опет враћали у Тесалију""). 
Влашка сточарска кретања у Тесалији помињу се и у XIV ве- 
ку 07 ), тид. 

Из овог излази да је у средњем веку међу Власима било 
разлике у кретањима на зимовник. Једни су се кретали углавном 
у кругу једне исте области — обично са планинских масива 
спуштали су се у њихова жулна подножја и котлине где су 
могли наћи сточне хране у току целе зиме. То су била кретања 
мањих размера у географији познатог долинско-планинског сто- 
чарства. Други су летовали у средашним планинама, а зимовали 
по удаљеиим приморским низијама 08 ). Њихова су кретања била 
важнија и већих размера; припадала су такозваном средоземно- 
планинеком сточарствоу 00 ). 

У току пролећа, пошто би снег окоггнио и трава почела 
расти а плодне равнице биле засејане, Власи су постепено отпо- 
чињали да се крећу у високе регионе. Климатске прилике утичу 
на развој и живот биљног света, а према овом управљали су 
сточарски номади правац и време својих кретања. 

VI 

Сточарство је у средњем веку највише напредовало у оним 
временима када су приморске области и планине са летњим 
испашама лежале у истој држави, У старој српској држави то 
је било у доба краља Милутина и Дечанског, а врхунац је до- 

в1 ) С .Лгесек: Ше МПасћеп ип<1 МаигоМасћеп . . ., Ј, Деди- 
јер: Херцеговина. Насеља српских земаља, књ, VI, Београд, 1909, стр. 63; 
Ј. Цвијић: Валканско Полуострво . ♦ ., I, стр. 282. 

ва ) Ј. Дедијер: Сточарске зоне у планинама динарске системе. 
Гласник Српског географског друштва, св. 3/4, Београд, 1912, стр. 49. 
03 ) Ј. Цвијић: Балканско Полуострво . . ., I, стр. 282. 

м ) Успореди Ј. Ц в и ј и ћ: Антропогеографски проблеми Балканског 
Полуострва, стр. 133. 

°ђ Ј. Цвијић: Балканско Полуострво . . ., I, стр. 280, 

ав ) И. Саказов: Наведено дело, стр. 139, 140. 

"*) ^. Тогаазсћек: ' 2ш КипЛе аег Наети5ћаШп5е1, I, стр. 58: Ј. 
Ц в и ј и ћ: Балканско Полуострво . . ., I, стр. 280. 

°ђ Успоредити Б. Милојевић: Наведено дело, стр. 18. 

"*) Успоредити Ст. Новаковић: Село стр. 28, 29; Б. МилоЈе- 
ш и ћ: Виооке планине . . ., стр, 195. 



т 



36 

стигло за време Душаново 7 "). Тада су сточарска кретања могла 
тећи несметано 71 ). 

Тешкоће непрестаног кретања и исељавања увек су при- 
моравале влашке сточаре овде-онде да оснивају стална насеља. 
Тога је било у XIII и XIV веку, па зато ваља претпоставити да 
је тај ггроцес трајао релативно дуго. Али до краја XIV и почетка 
XV века појава сталног насељавања Влаха узела је већих раз- 
мера, 

Када су Дубровчани 1399, године добили од босанског краља 
приморје око Сланог и ггрисајединили га својој републлци, онда 
они нису хтели одржавати један стари обичај: да поменуто при* 
мсрје служи босанским Власима као зимовиште. Исто тако било 
је забрашено даље примање Влаха и у Конавлима када су они 
такође припали Дубровчаним 1423. године 72 ). 

После пада Зете под Турке, како је утврдио Ј. Ердеља- 
новић, сточарска кретања била су највећим делом онемогућена, 
Тада је у Зети завладало неповољно стање услед готово непре- 
кидних ратова. Затим, приморски крајеви били су у рукама 
Млетака. Зато су вековна кретања са летишта по зетским пла- 
нинама на зимовишта у приморским крајевимабилаонемогућена. 
Тада многим влашким сточарима није остало гшшта друго него 
да се стално населе по зетским планинама 73 ). 

Сличних лојава је било и у другим крајевима наше земље. 
Анархија је почела узимати све већи мах и многобројни су при- 
мери тешкоћа сточара иа границама. Настале су и промене дру- 
штвено-економских услова. Некадашњи традиционални номади, 
Власи су се почели настањивати на извесним местима и на њима 
сснивати стална насеља. Правци летњих и зимских сточарских 
кретања били су од великог утицаја на избор места њиховог 
сталног насељавања. Нека наша данашња села развила су се из 
некадашњих влашких-катуна 7 *). 

У првој половини XV века стално насељавање Влаха сто- 
чара већ је било распрострањена појава. Ст. Новаковић 
наводи да су тада катуни ишчезавали и место њих јављала су 
се села. То показује да су у првој половини поменутога века 
Власи већ били углавном потпуно насељени становници"). Са 
појавом Турака сточарство уошпте почело је да опада 70 ). 

Тамо где катуни нрхсу били подесни за стално на'сељавање> 
они су се претворили у такозвана катуништа 77 ). влашка селишта 



70 ) Успоредити Б. Милојевић: Наведено дело, стр, 188. 

Т1 ј Гг. М1к1о81сћ: Мопит. Зегћка, стр. 52; Ј. Томић: Сточарство 
и прерада млека код Срба. Гласник Географског друштва, св. 7/8, Београд, 
1922, стр. 240. 

та ) Успореди Ј. Цвијић: Балкаиско полуострво . . ., I, стр. 285, 

п ) С. Лгебек: ВЈе ТОасћеп ип<3 Маиго«г1асћеп . . ., стр. 116; М 
Филиповић: Височка нахија, стр. 210, 211. 

п ) Ј. Ердељановић: Ста^ра Црна Гора. Насеља и порекло станов- 
ништва, књ. 24,Београд, 1926. стр. 2В0, 281, 

п ) То је био случај у оним катунима чији су становницк могли, лорел 
сточарства, да обрађују и земљу. 

7В ) С т. Новаковић: Село, стр, 36, 

") Ст. Томић: Наведено дело, стр. 24€, 



37 

или кућишта 78 ). На појединим високим планинама и данас се 
виде зидине некадашњих катуна. То је случај на Осогову, Пља- 
чкавици, Перистеру итд. Могућно је да еу неке зидине заостале 
сд средњовековних влашких катуна. 

Док је живело у привременим насељима, то јест у катунима, 
влашко стаиовништво било је издвојено и искључиво сточар- 
ско. У сталним насељима, међутим, одајући се постепено земљо- 
радњи, више словенском начину живота, и мешајући се са Сло- 
венима, оно је усвајало словенске особине и пословенило се™). 



VII 

На основу свега досада изнетог о средњовековним влашким 
катунима у нашој земљи могу се извести следећи закључци: 

1. Влашки катуни у средњем веку налазили су се у многим 
областима наше земље — почев од крајњег југа на планини 
Кожуфу у Македонији па углавшш до планине Велебита на 
северозападу. У већим или мањим групама било је тада Влаха 
сточара на тој целој пространој територији. 

2. Влашки катуни у средњем веку углавном су лежали на 
двојаким положајима, Једни су били на самим планинским ма- 
сивима, то јест у високодланинској зони. Други су били у под- 
горској зони појединих планина. Катуни друге врсте у XIV веку 
имали су становнике Влахе који су из номадског прешли у по- 
луномадски сточарски живот. Ових потпланинских катуна изгле- 
да да је у поменутом веку било мање. 

3. Влашки катуни обиловали су стоком разне врсте. Ипак, 
највише су се гајиле овце, затим коњи. Они су били подесни за 
кретање по планинама и одгајивачима увек су били најкориснији, 
Местимично има помена да се у неким влашким катунима гајила 
и друга стока (говеда и евиње). Млечни и месни производи били 
су главна храна средњовековних балканских Влаха. Од вуне 
су израђивали тканине за одећу и постељу. 

4. У животу Влаха од највећег су значаја била сточарска 
кретања. То су сточарска спуштања, када су пастири са стадима 
силазили са планина у жупне пределе и приморја, и сточарска пе- 
њања, када су се враћали на планине. Једни Власи кретали су 
се са планинских масива у њихова жупна подножја. Други су 
летовали у средишним планинама, а зимовали по удаљеним 
приморским низијама. 

5. Сточарство је у средњем веку највише напредовало у 
оним временкма када су приморске јегејске и јадранске области 



7В ) Локалитети са називом Катукиште сусрећу се на многим плани- 
нама наше земље. По један такав локалитет забележио сам на планини 
Даутици изнад еела Долгеца, на планини Бабуни изнад села Гостиражне, 
затим на планинама Осогову, Перистеру, Пљачкавици и другим. 

то ) Да јо било и раније стално насељених Влаха то се уверавамо и 
из Душанове хрисовуље арханђеловској цркви у Призрену, Тако је Душан 
поменутој цркви дао Влахе Блатчаие еа 87 породица и одредио им међе, 
додавши њима и село Тумичино (Ст. Новаковић: Село, стр. 35). 



38 



и планине са летњим испашама лежале у истој држави. У старој 
орпској држави то је било крајем ХШ и у току XIV века у доба 
краља Милутина и Дечанског, аа врхунац је достигло за време 
Душаново. Тада су еточарска кретања могла тећи несметано. 

6. У наредном, XV веку, када су поједине данашње југосло- 
венске покрајине почеле потпадати под туђу власт — турску, 
млетачку — вековна кретања сточара била су онемогућена. 
Многим влапгким сточарима није остало ништа доуго него да се. 
стално наееле. Нека данашња села потичу од тизс некадашњих 
катуна 80 ). Тамо где катуни нису били подесни за стално насеља- 
вање, они су се претварали у такозвана катуншпта, влашка се- 
лишта или кућишта. 



ЈОУАМ Г. ТК1ПШ08К1 

ШЕ аЕОСКАРН18СНЕ^ УЕЕНХ1/т188Е ВЕЕ ШТТЕЦ^ТЕК- 

ИСИЕК ТСЕАСН18СНЕМ КАТШЕ 

2ТЈ5АММЕКРА58ПКО 

Б1е ^а^сМзсћеп Каћте шагеп 1т Ш11е1а11ег геИ^еШ^е У1ећ- 
2исћ1егапз1ео!1ипееп ш У1е1еп Сећ1е1еп о!ез §е§ешуаг11§еп Јш*о- 
з1а^1еп т Хтпеп; уот ашзегз^еп 8!Шеп аи! Дет Оећ1г&5таз51У 
Ко&ш* ш МагеДошеп ап^е^ап^еп ипоТ иш*е!аћг 015 гит Сешгдз- 
таззју Уе1ећИ 1т гТогсТтоеб^еп. 1п сћезет ^апгеп Каите §ао ез 1т 
13. ипс! 14. Јаћгћипоег! ^гоззеге ипс! к1етеге Сгирреп уоп №1а- 
сћеп. 

В1е и4асћ1зсћеп Ка1ипе с1ез 1Ш11е1а11егБ ћегапаеп здсћ еп!^ес1ег 
ћосћ нп СеМгде, 4 ћ.пп с!ег Носћдећп^вгопе, ос!ег з1е 1а#еп ћг 
с1ег Уог^ећхг^згопе с!ег ешгетеп Оећ1г^зтазз1уе. 1п сћезеп 1е1г1е- 
геп ^аћ ез зсћоп 1т 14, ЈаћгћипоТег! ^1асћ15сће Еттооћпег, сће 
уоп с!ег потааепћаШп гиг ћаШпота^епћагЧеп Еећепз^е1зе ићег- 
§е§ашЈеп зтоТ. П1е Ка1ипе с!ег Уог§ећ1г^з2опе ^агеп ап8сће1пепс1 
тсћ! зо 2аћ!ге1сћ. 

Б1е ^1астзсћеп Ка1ипе ^агеп ге1сћ ап уегзсМедепагИ&ет 
У1ећ. Ез тоигоеп ат теаз^еп ЗећаЈе §егисћ1е1, с!апп Ргегое. 31е11еп- 
тое1зе тапга 1 ег^аћп!, с1азз т тапсћеп ^асМзсћеп Ка1ипеп аисћ 
апсТеге У1ећзог1еп ^егисМе! \\гиго!еп — 2. В. Ктс1ег ипс! Встлгете. 
Ш1сћ- ипа" Р1е15сћргооик1е чуагеп еПе Наир1паћгиш* с!ег гт11е1- 
аИегћсћеп ТДДасћеп аих с!ет Ва1кап. В1е №оПе уегагћеНе1еп зхе 
ги Се^ећеп гиг К1е1с1ип^ ипс! ВеИгеш*. 

ЛГоп &гб551ег Вес1еи1иш* Ји г оаз 1,ећеп аег гш11е1а11егНсћеп 
Шасћеп ^агеп оЧе ^апаетип^еп тН с!ет VI ећ. Ваз 31пс1 АћзИеде, 
^епп сће Н1г1еп тИ с!еп НегНеп аиб с1ет Сећ1г§е т зопп1§е ипс! 
тОоТе Оаиеп шк1 Киз1еп1апс1 ћгпаћз^е^еп, ипс! АиГзИе^е, \уегт 



80 ) Цигадари сточари, који су се јавили претежно у јужним сбластииа 
наше земље крајем XVIII и у току XIX века, немају непосредне везе са 
Власима на нашем тлу у средњем веку и у ра-но турско доба. 



39 

81е т <1аб Оећ1г§е пасћ Зеп богптег^еШеп тоаш!ет. Ђ1е ешеп 
ЧЛПасћеп тоапс1ег1еп уоп с1еп Оеђ1г^5таб51уеп ћтаћ ги скп 1гисћ1- 
ћагеп ипс1 тШеп Та1егп шЦегћаЉ с1ез Оећ1г§ез. В1е апс1егеп уег- 
ћгасМеп с!еп Зоттег ћп МШе1#ећ1г§е ипс! <1еп ТОнДег т епк- 
1егп1еп №ес!егш1^еп сЗеб К%1еп1апс1е5. 

Б1е У1ећгисћ1 §есИећ 1т МШе1аНег ат ђевђвЛЗД' јепеп ИеИеп, 
\^епп з1сћ сИе СеШе1е с!ег ТОпЂегтоеМеп 1т Киз1еп1апс1 ипс! Ше 
Оећ1г^е тИ ЗоттегшеШеп 1т зеЉеп 5*аа* ћеј:апс1еп. 1т а11еп 
5егћ15сћеп 81аа* ^аг с!а5 уоглује^епс! Епс1е с!ез 13. ЈаћгћипсТег^ 
ипс! ш! 14. Јаћгћипс1ег1; гиг 1еИ пег зегћ!бсћеп К6т§е МИи1;т ипс! 
Вебапзк! с!ег Еа11, ипа" Шгеп Нбћерипк* егге1сћ!е сће \ Т 1егш1сћ1 
гиг 2еЦ сТез Ка1зегз ВиЗап. Оата1з копп1еп сИе У1ећтоапс1егиа#ед 
ип^езШгЈ уотсћ^ећеп. 

1т сЗагаи! 1о1§епс1еп 15. Јаћгћипс1е1% а1з ећггете с!ег з*е121ј*еп 
јп^оз1а^г18сћеп Оећ1е1е пасћ ипс! пасћ ип!;ег ^гетсТе НеггбећаГ! 
ће1еп — сИе Шгкјзсће, ше уепе21атзсће — \лгагеп сИе ћип(3ег1;- 
јаћп^еп ^апсЈегипдеп аег У1ећ2исћ1ег зећг егзсћ^ег! *"Ле1еп Ша~ 
етзсћеп УЈећгисМет ћПећ шсћ1з апаегез ићп^, а1з зкћ з^апсћ^ 
ап2из1ес1е1п. Мапсће ћеиИ^еп ВогЈ:ег ћаћеп зкћ аиз сИезеп етб1;1#еп 
Ка1ипеп еп1тске11 Бог(; тоо сНе КаШпе ги з1;апсН#ег АгшесИип^ 
тсћ* #ее*.#пе1 \уагеп, уегосМеп сПе&е 31;е11еп ? јеаосћ т 1ћгеп 
Иатеп (каћлшз^е и. а,) ћаћеп з1е ете Егтпегип^ аиЈ: ећетаћ^е 
2из^апс1е ће^аћг*. 



ДИСКУСИЈА 

Др Миленгсо С. Филиповић; Пигањем катуна бавили су се углавном 
историчари, а испитиван>е катуиа у вези са земљиштем на коме се тб 
дешава било је еасвим занемарено, Рад проф, Трифуноског је сасвиЈд вов 
лосао, нов начин прилажеша, аоји је био скопчан са великим тешкоћама. 
Проф. Трифукоски о неким средњовековним катунима говорио је свише 
познакања и са више разумевања него о неким. другим. Ствар је у томе 
што су први били места где је био он лично, а за друга су му као извор 
слулшле топографске карте. Никада се не може на основи топографске 
карте дати оно што се може дати на основи непосредног посматрања. 
ШГени је жао што ми нисмо имали средстава да омогућимо проф. Трифу- 
носком да посети сва та места где је било катуна за које се могло утврдити 
где су. Иначе било је врло важио и врло корисно да спустимо катун иа 
земљу и да га посматрамо онакав какав је он на земљи. Мислим да јб 
проф. Трифуноски имао у томе миого успеха. Једини претходник који је 
делимично радио у том правцу био је Радомир Ивановић, али сС он задо^ 
вољава само тиме да утврди где су били катуни и да ли данас ту јога 
има села. Што се тиче убикације појединих катунаЈ миелим да би се 
могло ићи још даље и више. Ево, нцр,, ни ја раније нисам знао где би 
био катун Регоје, а сада мислим да је Регоје сасвим лако убицирати: то 
је један превој између Јахорине и Трескавице. Тако исто за многе хер- 
цеговачке катуне могло би се, мислим, када би човек био на месту и дег 
гаљније погледао, утврдити где су били; свакако да су Бобани били у 
оном крају који се зове и данас Бобани* То су детаљи, Важно је оно што 
је утврђено: да је катуиа било у различитим висинским зонама; то је 
резултат који ће имати ширег значаја. 

Професор Трифуноски говори о сточарима који живе у катунима да 
еу они номади. Ја нисам са тим начисто. Ннсам имао времена да се тим 
забавим мало дуже и дубље> али одавна сумњам у то да се ти наши стот 



40 

чари у средњем веку могу звати номади, У најбољем случају они би се 
мотли звати нолуномади. Ми смо навикли и живимо у уверењу да су они 
покретни, али је та покретност била сасвим релативна. Има катуна за 
које у средњем веку зиамо да су деценијама на истом месту или у хатару 
истог села. Катун Бурмази је и дан-дањи онде где се помиње први пут, 
односко данас као село. Покретљивост средњовековних влаха била је у 
томе што је њихов друштвени положај био такав да су могли сразмерко 
брзо и лако да напусте неки крај, али у то време, као што је Стој-ан Но- 
ваковић показао, и сеоско становништво било је врло покретљиво. Исцр- 
пљивање земљишта, ратие невоље, спидемије итд. доводили су до тога 
да се напуштају тзв. стална насеља, јер неке апсолутне сталности, трај- 
ности нема. Катуни су се могли напустити лакше и брже него села, али 
и они су ипак релативно били трајни. Чак и најстарије вести говоре о тим 
Власима у Тесалији, који живе на одређеним местима стално, током лета 
иду са стоком, али ипак жеие и деца остају у оним зимовалиштима. Дакле, 
требало би ревидарати схватање о власима као номадима, као што у по- 
гледу Блаха треба ревидирати и неке друге појмове којим ми оперишемо. 

Мислим да нису сасвим јасиа излагања о гракицама између села 
н гсатуна, али се проф. Трифуноски мало после поправио, онда кад је 
говорио о насеобинским зонама. Ми имамо доказе да је у хатару једног 
насеља и катуи и село. То је случад са Ђурашевским катунима: у Де- 
чансгсој повељи изричито стоји да је то село Ђураше и да су ту та два 
Ђурашевска катуна, а исти је случај и са Псодерцима: говори се и о селу 
Псодерцима и о катуну Псодерцима. Ја сад не знам тачно, али то је врдо 
интересантан податак који ииане треба детаљније размотрити, јер из 
тога наслућујемо неку разбијеност насеља. Пошто себе сматрам и геогра- 
фом и бавио сам се доста испитивањем насеља, мене необичио много ин- 
тересује уопште тип наших насеља у средњем веку. Кад сам и ја студирао 
изворе, нарочито оне повеље, онда сам гледао нећу ли наћи и нешто о 
томе. Има заиста тагсвих података из којих се може извести понешто, 
нарочито онда када се повлаче границе појединих села; изгледа ми да Је 
сигурно било разбијених насеља, а да се може претпоставити да је било 
и збијених насеља. Сада — да ли су катуни били груписани или не, то 
је теже питање. Можда су и они имали породичне групе, а у прадлог из- 
весне груписаности, бар у зимском катуну, говори њихова сточарска еко- 
номија, јер није било потребно да гсуће имају веће окућнице и они су 
могли бити груписаии као што су даиас. 

Ми говоримо о влашк*ш катунима. Сасвим је умесно и мени је драго 
што је проф. Трифуноски отишао мало даље па није узео онако уско да 
нам говори само о катуну као насељу него је обухватио и влашгса сточар- 
ска гсгретања и још неке друге ствари. Хтео бих да још на нешто сгсренем 
пажњу, Нас би заиста интересовало и какве су то овце које су они држали. 
Ја ово само помињем зато што има начина да ес и то утврди. Истина, 
наша средњовековна археологија није још отишла тако далеко да испи- 
тује и остатке биолошког материјала, кости у насељима и друго, као што 
се то негде ради. Две су могућности: с једне стране, остеолошки материјал 
који би се могао наћи, а с друге стране, иконографсгси. На пртшер, у 
Метохији има нарочита раса говеда, тзв. црвено метохијско говече. Исто 
то говече је насликано на фрескама у Дечанима. Нисам обраћао пажњу 
на овце у иконотрафији, али у нашој средњовековној иконографији (и 
у црквеном живопису и минијатурама по књигама) заиста има доста слу- 
чајева ггредстављања оваца. Да ли је гагјење коња условљено кириџијским 
саобраћајем или је учешће у кириџијском саобраћају условљено распола- 
њем коњима итд., то би било опет за расправљање. 

Добро је што је проф. Трифуносгси истагсао и оне разлике да има 
разних типова сточарења. Наша литература до сада оперише само овим: 
»пастири Власи«, »сточари Власи« итд. Међутим није то тако једноставна 
ствар. Ово је Валка«н, а на Балкану се баш сусрећу два основна типа 
сточарења, међусобно веома различита. Једно је алпски начин сточарења, 
са летњом пасшом на планини а зимском исхраном сеном у стајама. Други 
је нач>ин медитерански, са летњом и зимском исхраном стоке травом иа 
пашама на зхшовиштима и летиштима, и отуд таква већа кретања. Иа 
натем терену сустижу се та обадва типа. И са те стране требало би ака- 



4Ј 

лизирати како је било, а та анализа би показала да се Влаеи у евојимг 
кретањима иа Валкану прилагођавају географској средини и онда ггрелазе 
с једнот типа еточарења на други. Сматрам да је то врло важно. 

Сматрам да је такође врло занимљиво што је Трифуноски истакао 
и улогу граница, Онај пример са гранкцом која је повучена између Ду- 
бровачке Републике и унутрашњости када су Дубровчани узели Стон 'и 
Конавле показује да је наетупила велика промена, а таквих је промена 
било и доцније. Не бих се само сложио с оним тврђењем предавачевим 
да јо појавом Турака сточаретво опало, јер мени се чини да је са Турцима 
почело сточарство да се наглс- шири, јача, а и то је бил-а једна врста 
прилагођавања новој друштвеној еитуацији. 

Др Никола Здановски: Другови, реферати ггретходника потакли су ме 
на нека размишљања о проширењу методике проучавања распрострање- 
ности ста<рих катуна код нас. 

Мислим да би, поред хисторијске и географске методе, добро дошле 
и још неке, нпр., да их тако назовемо, зоотехничка, технолошка и ел. 
Кад погледамо карту Југославије, ми видимо на сјеверу велико низинско — 
панонско подручје. Јужније од њега простире ее брдско-планинска област, 
која заузима огроман иростор од Алпа до Проклетија 1 . То је динарско по- 
дручје. Још јужиије ее простирс област медитеранског крша — јадранско 
приобално подручје с отоцима. 

У сваком од тих подручја одвајкада су распрострањене старе, може 
се казати, аутохтоио пасмипе домаћих животиња, од којих ћемо овдје 
споменути само овцу. У панонском подручју распрострањена је овца ци- 
г а ј а, у динарском — дугорепа овца праменка, у медитеранском 
^— далматннска краткорепа. 

Ове пасмине, мада мјестимично прилично искрижане, још и данас 
сачињавају главнину оваца споменутих крајева. 

Ваља истаћи да се подручје праменке, чији је родоначелник Оу1з 
^цгпе! агсаг — углавном поклапа еа подручјем раепрострањености катуиа. 
Даиас је назив »катун« више распрострањен на истоку земље. На западу 
сусрећемо само његове тспономаетичке трагове (катуниште, катуиар и др.к 

Данас се ријеч »катун« улотребљава у смислу сточарског сезонског 
иасеља, које се састоји од колиба за смјештај стоке и људи, за потребу 
млијека. 

Занимл>ива је чињеница да гдје год је данас распрострањена овца 
праменка, тамо наилазимо и на назив »катуи«, или на његове топониме. 

Зато се може претпоставити да се границе распрострањености овце 
праменке могу, углавиом, подударати са границама распроетрањености 
катуна. То су приближне границе динарског подручја од Алпа на западу 
до источких и западних граница земље. На сјеверу ово подручје граничи 
са панонегсим (цигаја), а иа југу са динарским (далматинска овца). 

Чини се да бк ова чињеница, у проучавању распрострањености ка- 
туна, могла поелудсити макар за приближну оријентацију. 

Метода која би се базирала на технологији прераде сточних произ- 
вода, напрсе млијека, мсгла би такође допринијети расвјетљаЕању питања 
распрост^ањености катуна на садашњем подручју Југославије. Наиме, 
познато је да су најетарије прерађевине овчијег млијека, а то су кајмак, 
качични сиреви и бијели саламурски еиреви, распрострањсне баш у 
границама подручја које смо озпачили као динарско, а које је и подручје 
распростран.ености овце праменке. П-римјећујемо да се на медитеранском 
подручју овчије млијеко прерађује у тврде далматииске сиреве (типа 
пашког), технологијом која се темељито разликује од технологије спо- 
менутих бијелих сирева динарског подручја. У панонској низини техно- 
логија прераде овчијег млијека такође знатно се разликује од техиологије 
прераде у два претходна споменута подручја, 

Аутохтоне сточарске привредне организације динарског подручја 
(бачије, бачила, смјес итд.) Ф колибс за смјештај стоке, људства и глрераду 
млијека такође могу послужити за оријеитацију у проучавању распро- 
страњености катуна. Споменуте организације су веома сличне, као и начин 
њиховог дјсловаиза. Исто тако и називи колиба, алата, категорија стоке, 
као и имена поједивптх грла, сличии су у већини случајева на читавом том 
подручју. Слични су ц називи појединих функтдионера сточарских при- 



42 

вредних организација. Нпр, ријечцу фичур (фичор) — млађа помоћна 
снага у бачији — можемо чуги кањо близу источне границе Србије, тако 
и на Грабничком пољу код Ријеке. 

Мислим да путем дубљег изучавања живота наших сточара, њихове 
привреде и њиховог начина прераде сточних производа, можемо доћи до 
веома корисних спознаја, које ће знатно расвијетлити не само питање" 
распрострањености- катуна већ и значај ове старе економске јединице, 
напосе њену везу, захваљујући сточарским кретањима, са матичним газ- 
динсгвом. . 

Влајко Палавестра: Узимајући учегаћа у дискусији, желио бих 
да упозорим на једву занимљиву појаву у нашој народној традицији, 
коју, по мом мишљењу, треба лосматрати у вези са проблемом катуна. 
То су наша, особито босанско-херцеговачка народна предања о старом, 
данас ишчезлом становништву, које је некада живјело у овим крајевима; 
Народна традиција је сачувала успомену на некакве »Грке«, који су, 
према подацима, побјегли због тога што је снијег непрестано падао 3, 7 
или 9 година. Спомињу се и »Каури«, »Маџари«, »Римљани«, »Џиди«ј 
»Шпање«, итд.; о њима се прича да су били талико богати да су млијеко 
низ чункове (»томроке«, како народ понегдје каже) транспортовали са 
планине у долину; д-а су имали толико оваца да кад би прве овце и стада 
већ стигле на планину, последње још не 6и изашле из тора; да су имали 
толико масла да би, мјесто водом, маслом размекшавали земљу када би 
ударали коље за ограду. 

Из ових неколико мотива народног предања, који су, као и велики 
орој других мотива, највјеровзтније рефлекси некадашње стварности, 
може се закључивати да народна традиција има у виду само сточаре. 
НаЈчешћи и најрасрпострањенији мотив, хоји срећемо готово на сваком 
гсораку у Босни и Херцеговини, мотив који каже да је »снијег падао 7 
година«, услијед чега су »Грци побјегли«, треба, по мом мишљењу, пове- 
зати са сезонским кретањем наших планинских сточара (дакле, и са кату- 
ном!), што значи да се та предања односе на некадашње сточарско ста^ 
новништво наших крајева, које је, још у средњем вијеку, било веома 
покретно. 

Др Бранислав "Бурђев: Услови за сточарство и за становање 
у нланинама нису били исти у XIV као у XV веку. С друге стране, 
у XV веку је констатован врло велики пораст сточарског становништва. 
Подаци сигурно говоре да је тада катуи био целина која се сели лети у 
планине, зими у низину. Ја сматрам да је катун био чврста целииа. То су 
докази из XV века. Убицирање катуна није лака ствар, јер има катуна 
који се крећу на великпм просторима, а има их који се зими спуштају 
у најближу жупу. Касније место територијализације катуна може бити 
прилично удаљено од летњег пасишта, а катунска организација могла се 
територијализирати и на летњем пасишту и на прилично удаљеном зимо- 
валишту. (Професор указује на пример Куча, Бушата итд.). 

Др Јован Трифуноски: Хтео бих да вам изразим своју радост 
коју сам осетио по доласку у Сарајево и у овом раду, а то је радост 
што сам као географ из једне доста удаљене републике узео скромно 
учешће у решавању проблема који је овде започет. У томе гледам извесне 
наше шире југословенске са>радње и пожелео бих да то буде не само 
између Сарајева и Скопља него и између свих наших цетара. Географи 
проблеме посматрају у гфостору. Замислите како је тешко једном географу 
да се пренесе неколико векова унатраг и да из извора не његове науке, 
него из извора друге науке, посматра како је то било. Још би било добро 
када би ти далеки извари заиста били обилни. Али, они су често оскудни^ 
па је заиста тешко н&прагвити једну целину. 

Био сам у могућности неке терене да посетим. Међутим, требало је 
и друге области да пропутујем, али зато није било новчаних средстаза* 
Јер, једно је прочитати у извору, а друго је, заиста, тај податак видети 
на терену. Та проблематика је широка и сада би било тешко њу у овај 
рад укључити. Молим вас и ово: да ли су насеља била или не, да ли су 
била збијена или разбијена, свакако да су та питања занимљива. Када 
сам закључивао да су влашка иасеља збијеног типа, ја сам имао примере 



43 

данашњих влашких катуна у Македоиији. Они су збијеног типа. Међутим, 
ако је у Македонији било збијених, то не мора значити да је било зби- 
јених влашких катуна и другде. Вероватно да је у динарским планинама 
било и друкчије. Чак помишљам и ово: да би се, можда, радило о три 
варијетета у сточарству, у елучају стоке и у случају насеља. У динарској 
системи био би један варијетет, а други варијетет био би у оквиру ро- 
допске системе, трећи варијетет био би на додиру ових двеју система, 
Данашња овца »шаракачанка« која одговара планииама ^рдопске системе 
и зимовиштима око ње, сва>како да не одговара динарским планинама. Али, 
на основи чега то да утврдимо, где су нам ти подаци? Ја сам навео да је 
еточарство са доласком Турака, с оним првим налетом, почело да опада. 
Ту нисам навео своје мишљење, то закључују Ердељановић и Св. Томић. 

Друг Ђурђев је покренуо питање, иако се то није директно односило 
на мој рад, каква је била географска- слика терена у средњем веку у 
појединим пределима, Ми знамо да се то све мењало, и не само у средњем 
веку. У појсдиним периодима једна је област шумовитија и у њој је 
мање крчевина. У другим периодима је обратно. Само је то тешко иа 
основу оскудних података реконструисати. Да поменем још ово. СБурђев: 
Када су опустошене шуме у родопском, балканском или динарском систему, 
онда то није једна ствар.) Опустошење шума на нашим планинама вршено 
је више пута, {Ђурђев: Али овде опустошење шума је довело до свачег 
крупног.) То је било различито и на истом планинском масиву. На при- 
сојној падини горња граница шума била је првобитно високо, па се потом 
спуштала ииже. А иа северној, осојној, горња граница шуме је остала 
где је и била, Даље, ми сада видимо на присојној падини рушевине старог 
катуна како лежи горе, окружен са свих страна испашом. А данашњи 
катун лежи на граници између шуме и испаше, Ту би могло ово да се 
претпостави: да је ова шумска граница спуштена, а да је првобитно била 
горе. А како се граница шуме спустила, спустио се и катуи. То епуштање, 
вертикално, на појединим планинама може бити и преко 100 м. 

Сва су ова питања веома занимљива и ја се радујем ако сам и нај- 
мање овом питању иечим допринео. 



МИЛЕНКО С. ФИЈШПОВИЋ 

СТРУКТУРА И ОРГАНИЗАЦИЈА СРБДЊОВБКОВНОГ 

КАТУНА 

ПРЕДГОВОР 

Реч катун имала је у прошлостиЈ као што ма и данас г 
различита значења, Два су основна значења, два појма који ^е 
назнвају тим називом. Катун значи у првом реду (а уверен сам 
да му је то и првобитно зиачење) једну групу људи од неколико 
породица или домаћинстава окупљених око једног свог главара 
или вође, под чијим су руководством вршили своје обавезе према 
господарима чији су били поданици или у чијој су бшш служби 
и обављали знатније привредне послове. Катун, затим, значи на- 
сеље у ком на окупу живи једна таква група. Слично је и са 
речи село, која код Јужних Словена од старине има два зиа-- 
чења: насеље (што је првобитно и означавало само посед једног 
домаћинетва) и заједницу становника зедног села. У овом раду 
биће говора само о катуну као људској гругги. Не улазећи у ети- 
мологију тог имена, настојаћу да покажем, колико то писани 
извори допуштају, какве су биле структура и организација тога 
катуна у балканским земљама у средњем веку, тј. у времену 
пре него што су Турци покорили и псследње балканске државе. 

Пошто је појам катуна у средњем веку готово редовнр пове- 
зан с именом Влаха и влаха — у доба српске средњовековне 
самосталности помиње се само неколико арбанашких катуна у 
оквиру немањићке државе — овај рад у ствари самим тим тре- 
тира и проблем средњовековних влаха и треба да послужи као 
прилог његову решењу. 

Проблем катуна и средњовековних влаха је веома сложен, 
а он је постао још сложенији по теме што су се њим бавили 
многи научнмци, у првом реду историчари, и тпто су настојали 
да га реше без претходних студија појединих аспеката тог прот 
блема. Отуда су настале и разне заблуде — особито оне о етнич- 
ком карактеру средњовековних влаха, па о катуну као родовској 
организацији, о власима као номадским еточарима, итд. — од 
којих се неке и данас одржавају. ... 



т 

Највећу тешкоћу у решавању проблема катуна и влаха (»Вла- 
ха«), а нарочито њихова језика и етничког карактера, представља 
то што нема никаквих извора из средњег века писаних руком 
неког влаха (или Влаха) и говором њиховим. Иначе, вести о њима 
има прилично, али су веома хетерогене. Док у византијским 
изворима има помена о њиховскј војничко-политичкој улози, па 
и о начину сточарења, а писане вести из немањићке Србије 
даЈу доста података о броју и распрострањености влаха, као и 
о обавезаода оних влаха који су били на црквеним властелин- 
стврша, те вести из западних делова Балкана — о власима као 
поданидима високе феудалне господе, војницима и сточарима, 
дотле богати дубровачки архив даје обиље грађе за познавање 
влаха као поносника и њихове улоге у трговини и транспорту. 

Влаха је било на Балкану током читавог средњег века, али 
тако да се њИхово присуство најпре јаче осећало у централшш 
деловима Балканског полуострва, а пред крај средњег века и 
у првим вековима новог века они се јављају у великом броју и 
као врло активан друштвени елеменат у северозападним обла- 
стима Балкана. 

Ни катун ни власи нису ишчезли са Балкана и поред свих 
бура које су прешле преко њега. Иако су се међу правим Бла- 
сима, као и у оним групама на Балкану које су потомци влаха, 
до данас одржали многи начини живота и установе из старине, 
ипак су и они били подложни променама. Током столећа било је 
код Влаха (и влаха) знатних промена као резултата прилаго- 
ђавања новој географској средини, услед њихових веома живих 
и далекосежних миграција, као и промена током времена а у 
зависности од друштвених (политичких и економских) чинилаца. 
Довољно је поменути да је етничких Влаха (Аромуна) све мање 
и да је и њихова територија све мања; нигде више нема влаха 
као професионалних војника, а, вероватно, више нигде ни као 
кириџија од неког већег значаја; где их још има, они су грађани 
у држави као и сви други грађани. Ни данашњи катуни нису оно 
што су били катуни у средњем веку. Иако је сточарство и код 
данашњих Влаха, као и потомака влаха, важно занимање, и у 
њему има знатних промена. Мада код савремених Влаха и влаха 
има доста установа и црта које су сигурно пореклом из средњег 
века, ипак се једноставно на основи данашњег стања не смеју 
правити никакви закључци са важношћу за средњи век, већ и 
стога што народни живот данашњих Влаха није добро познат. 
Због свега тога, ограничићу се на то да прикажем структуру и 
организацију катуна односно оних људи који су у средњем веку 
живели по катунима, на основи средњовековних извора, узима- 
јућиу помоћ, и то само изузетно, аналогије из данашњег времена. 
Резултати пак треба да послуже, поред осталог, и томе да се 
утврда шта се у данашњој народној култури балканских народа 
може да сматра као наслеђе од балканских влаха. 

Проф. Б. Ђурђев, који је био љубазан да прочита овај рад 
у рукопису, скренуо ми је пажњу на неке недостатке, на чему 
му и овом приликом захваљујем. Разуме се, за сва излагања и 
закључке у овом раду одговорност сноси аутор. 



47 



ВЕЛИЧИНА КАТУНА 

Само неке манастирске повеље из доба Немањића дају тачне 
податке о величини катуна с обзиром на број домаћинстава, док 
се у некима само уотнтено говори о броју уступљених влашких 
домаћинстава. Величина катуна варира између 10 и око 105 до- 
маћинстава, Додуше, помињу се и веће групе, али то, сигурно, 
нису катуни. У Немашиној повељи из 1199, помињу се два »суд- 
ства« влаха са 170 домаћинстава, 1 ) у Жичкој повељи из године 
1220. група од 219 влашких домаћинстава са кнезом Грдом на 
челу,*) а у повељи краља Милутина Хиландару из 1293 — 1302. 
кнез Воихна са 107 домаћинстава влаха, уз њих још две групе 
с око 50 домаћинстава, такође без ознаке у колико су катуна. а ) 
Те групе су, свакако, живеле у више катуна, пошто су већи ка- 
туни уопште реткост, као што се види из следећег списка катуна 
познате величине: 



катун 


повеља 


годика 


величина 
у дом. напомена 


Пијанци 


Светоете- 
фанска 


1315—1318. 


52 




Шишатовац 


»V 




99 




Блгарски 


*Р 


М 


39 




Бзфел>евски 


И 


•1 


60 


- 


Пројловци 


*1 


п 


, 10 


- 

• 


Урсуловац 


1* 


џџ 


47 


• 


Бобојевац 


II 


И 


31 




Смудирог 


|Р 


п 


око 105 


• 


ВОЈСИЉЦИ 


п 


II 


40 


• 


Комани 


Грачаничка 1320 — 1321. 


24 


■ 


катун Ар- 


Дечанска 


1330. 


29 




банаса 










Ратишевци 


*■ 


и 


17 




Сушичани 


и 


II 


29 


■ 


Вардиштани 


*■ 


1* 


12 


• 


Лепчиновци 


* I* 


ТЈ 


18 




Тудоричевци 


М 


II 


око 29 




Световрачани 


*? 


11 


35 




Ђурашевски I 


II 


11 


16} 

20 / 


У ДушановоЈ 


■Бурашевеки II 


ЏЏ 


н 


потврди око 47 


Пагарушани 


Дечанска 


око 1336. 





У Душановој 
потврди око 29 


Псодерци 


Врањска 


1334—1346. 


39+10 


- 


Блатчаии 


Арханђ. 


1348. 


78 




Гунцати 


н 


II 


75 




Добрушинци 


*Ј 


91 


32 


■ 


Голубовци 


** 


II 


36 


■ 


Кострчани 


т* 


»* 


68 




Сивајинци 


п 


Ј» 


33 




Пинушинци 


II 


|Г 


36 




Драгољевци 


*» 


* 

II 


80 


» 


• ■ 




■ • 







1 ) А л. Соловјев: Одабрани извори за историју српског права. 
(Београд, 1926) 14. 

ђ Нав. дело 19—20. 

3 ) Р. М1к1ов1сћ: МопшпепЈа авгохса (У1ешше, 1858) 59 — 61, 



49 

На вл астелинству манаетира св. Арханђела било је девет 
катуна Арбанаса, али се они, што је врло карактеристично, по- 
мињу само по имену: нити се говори о њиховим међама нити 
се набрајају њихова домаћинства. 

Од 28 катуна из времена 1330—1348 (на дечанском власте- 
линству два катуна из 1330. са 36 домаћинстава стопила су се 
мало после у један и порасла на око 47 домаћинстава), чија је 
величина позната, само у 8 било је више од 50 домаћинстава. 

Преглед катуна по величини: 

до 10 домаћинстава 1 

П— 20 „ 5 

21— 30 „ 4 

3!~ 40 „ 9 

41— 50 „ 1 

51— 60 „ 2 

61— 70 „ 1 

71— 80 „ 2 

81— 90 „ 1 

91—100 „ 1 

105 „ 1 

Тај преглед показује да је већина катуна (њих 20 или 71%). 
била са испод 50 домаћинстава. Па и кад су два ђурашевска ка- 
туна убрзо после 1330. састављена у један и додато им неколико 
домаћинстава, тај нови катун под именом Сремљани имао је тек 
око 47 домаћинстава, Вероватно су катуни одржавани већином 
на нивоу испод 50 домаћинстава стога што се мањим катунима 
могло лакше управљати, лакше се с њима могло кретати и 
лакше се могла налазити пасишта за њихову стоку, па и људство 
једиог катуна лакше могло употребити као мања војничка једи- 
ница. Очигледно је да српски средњи век није познавао прописе 
о величини катуна. То су завели тек Турци када су освојили 
наше земље и преузели установу влаха: по једној кануннами 
из 16. века код смедеревских влаха 50 »флорија«, тј. филури- 
џијеких кућа, чине један к а т у н*). 

Нема никаквих података о величини иначе многобројних 
катуна који се помињу у западним крајевима Балкана. С обзиром 
на карсни карактер тих крајева, где су и данас ретка већа еела, 
вероватно да су тамошњи средњовековни катуни били и мањи 
од лросечног катуна у централним балканским деловима. 

Писани извори из средњег века помињу често влашка кре- 
тања са стохом на летње и зимске паше. Кад је реч о величини 
катуна, требало би и о томе водити рачуна. Наиме, у манастир- 
ским повељама се не каже ништа о томе где и у која доба године 
су пописивани ти власи. Пошто се катуни често изједначују са 
селима и пошто се често наводе са својим међама, значи да су 
то била њихова стална насеља, у којима су боравили током зиме 



) Ћ, Трухелка: Хи-еторичка подлога аграрног питања у Босни, 
Гласник Земаљског музеја XXVII (1915) 156; Њ Скок: Чеииса књигз о 
влашком праву Гласнмк Земаљског музеја XXX (1918) 303. 



49 

и у којима еу они живели концентрисани. Вероватно да су се 
власи и тада кретали на летишта на планине у мањим грулама, 
као што и данас чине романски Власи у Македоеији. Власи у 
источној Македонији у годинама пред други светски рат на зи- 
мовиштима су се скупљали у веће групе, а лети су у ман>им 
групама. Једна таква група коју сам посетио у лето 1935 на 
Ограждену састојала се од 17 породица. 5 ) Турски и монголски 
номади у наше време живе у две врсте социјалних заједница: 
зимско падалиште> 10—100 шатора, и летње, 2—3 сродна дома- 
ћинства.*) 

Радослав Ивановић је нашао да на местима катуна мана- 
стира Дечана и Св. Арханђела, уколико су могли да се убицирају, 
и данас постоје као села у метохијској котлини: Ратишевци — 
данас села Горњи и Доњи Ратиш, Ђурашевски катун — села 
Велики и Мали Ђурђевик, Гиновци — сада село Ђиновци, 
Блаце — село Блаце, Гунцати — село Гунцати, Кострц — 
оело Коетрц, Голубовци — село Голубовци, Драгољевци — село 
Драгољевци, Синајинци — село Синаја, Чрнча — сада, веро- 
ватно, село ЦрнцеЈ) Тако исто и неки од катуна бањских били 
су на местима где сада постоје еела која носе иста имена или се 
зна да-су-та имена промењена: катун Блгарски — сада село Србо- 
вац код Кос. Митровице, Барељевски — сада село Бариљево 
(Сосово), Бобојевац — село Бубојевац (Подрима), Смудирог — '. 
»катун« Смудирог (у Црној Гори), Војсил'ц — заселак Војсалићи 
код Н. Пазара. 8 ) А то значи да ти катуни, сем Смудирога, и нису 
, били у високим планинама, односно да су то била њихова зимска 
и стална насеља, а лети су се растурали по планинама где би 
нашли паше за говеда и овце и ишли на разне послове са коњима, 

Поред разних села што их је Маљушат, син кнеза Балдовина, 
приложио Хиландару, што је кпаљ Душан потврдио повељом 
изданом између 1334 — 1346, приложен је и катун влаха зван 
Псодерци. Тај катун је имао 39 домаћинстава и имао је села: 
»катун влах именем Псодерци и села Псодерцем и међа поче,...« р ) 
Ако су ти власи из једног катуна живели заиста у више села, 
онда еу та села била сразмерно малена. Можда се ради о једном 
насељу разбијеног типа. 

Бројно стање домаћмнстава по катунима било је променљиво, 
а било је и круинијих промена у саставу појединих катуна. 
На жалост, о тим променама има врло мало података, а они што 
их има показују да су те промене биле врло честе. Пре свега, 
до промена у саставу катуна и броју домаћинстава долазило је 
из приррдних узрокаг поједина домаћинства су расла и делила 
се, а поједииа су изумирала сасвим или у мушкој лози; о томе 

п ) Мил. С. Филиповић: Номадски Цвдшари на Ограждену* Гла- 
сиик Географског друштва XXIV Шеоград, 1938) 63. 

°) Саг1е1оп 3. Сооб: Сагауап (1952) 143. 

7 ) Р а д. Ивановић: Дечански катуни, Историеки часопис Ш (Бео- 
град, 1951 — 1952) 258; — Дечаиско властелинство. Иеториски часопис IV 
(Београд, 1952—1953) 203. 

9 ) Г, Шкриванић: Властелинство св, Стефана у Вањској. Исто- 
риски часопис VI (Београд, 1956) 194. 

4 — Сиипозијум о средњопекоппом квтуну 



50 

има података у повељама. Али је било и вештачких и крупиијих 
захвата, о којима има података за дечанско властелинство. 

Поред текста Дечанске повел>е из 1330, постоји и њена По- 
тврда коју је издао краљ Душан, после свог доласка на престо, 
око 1336. У неким катунима није било никакве промене у том 
кратком временском размаку, у некима је било ман>их, док је у 
некима било крупнијих. Катуни Лепчиновци и Световрачани 
нису претрпели никатсвих промена, сем што су Световрачани 
1330. били уписани под именом Говнечије. У катуну Сушичана 
једно домаћинство се изменило, а појавило се једно ново; код 
Тудоричеваца је једно ново домаћинство, код Ратишеваца четири, 
Вардиштани су се знатно изменили и порасли за четири дома- 
ћинства, од два Ђурашевска катуна са 36 домаћинстава псстао 
је један под именом Сремљани, са новим кнезом Ђурђем на челу 
и са свега 47 домаћинстава. У време Душанове потврде те повеље 
око 1336, јавља се и катун Пагарушана, који се не помиње 
1330. 10 ) Може се томе додати још један податак: краљ Милутии, 
поред 24 домаћинства влаха Комана, дао је 1320/1321. Грачаници 
још два (или три) домаћинства, која је одузео од Стрза, а међу 
њима су »Сушичане трије братенци Радовићи: Стан (с) синови, 
Болеелав, Доброслав (с)) синови«. 11 ) Краљ Дечански приложио 
је 1330. својој задужбини и катун Сушичане. 12 ) Врло је вероватно 
да се ради о истом катуну од кота су Радовићи раније одвојени. 
У Грачаничкој повељи крај Милутин помиње влахе Драгобра- 
тиће, које је дао св. Стефану (и место њих Грачаници даје Ко- 
мане); 13 ) међутим, у Повељи св. Стефана (Бањској) из 1313 — 131В. 
уогапте нема помена ни катуну ни домаћинству таквог имена, 
што значи да се опет радило о некој знатној промени у катуну. 



II 

ЕТНИЧКА СТРУКТУРА КАТУНА 

Првобитно Јужни Словени, као и сви Словени уопште, на- 
зивали су романске народе Власима. Назив Власи у том значењу 
и данас се употребљава код Јужних Словена за балканске ро- 
манске народе: Румуне, Аромуне или Цинцаре и Мегленске 
Влахе. Међутим, током времена, назив в л а х-В л а х добивао 
је код Јужних Словена и друга значења, сасвим различлта од 
оног првобитног, као што је то лепо показао већ 1879. Константин 
Јиречек. 1 ) Дошло- се чак дотле да се становници села с обе стране 
херцеговачко-далматинске границе у близини Дубровника уза- 



в )Ст. Новаковић: Законски споменици (Београд, 1912) 414, 
1в ) М. С. Милојевић: Дсчаиеке хрисовуље (Београд, 1880) 49 и д. 
У даљем текету скраћено: Деч. хр. 
и ) Ал. Соловјев: пом. дело 103. 
■*) Деч. хр. 50. 

13 ) А л. С о л о в ј е в: на озн. месту. 
*)К. Јирвчек: пом. рад. Зборник Константина Јиречека Т, 193 — 194. 



јамно називају Власима, иако су етнички, културно и национално 
обоји једно исто. 

Тај семантички развитак етникона Влах почео је већ у 
средњем веку тако да су на великом пространству српскохрват- 
ских земаља називани власима људи нарочитог занимања и на- 
чина живота који нису уолште били романског етничког карак- 
тера. Ти власи, који су сами живели потлавито од сточарства 
(аЈЈИ се бавили уз то и земљорадњом), издвајају се од осталог 
чггановништва по службама које су обављали својим господарима: 
били су војници, поносници, професионални пастири. 

Није ово прилика да се упуштам у разматрања о пореклу 
балканских ромаиских Влаха нити у детаљну семантичку и ети- 
молонтку анализу назива влах. Потребно је, ипак, да укратко 
изнесем како је мотло доћи до преношења тог имена на станов- 
нике који нису били романског карактера, 

Пред најездом Јужних Словена, балканско старо ромакско 
становништво повлачило се у утврђене приморске градове и у 
планиие иа југу. Ти који су доспели у планине прилагодили су се 
новој животној егредини на тај начин што су прешли на сточар- 
ство. Као сточари у планини они су били принућени на симбиоске 
односе са становништвом ниских области у подножју планина, 
са Грцима на једној, а Словенима на другој страни. Симбиоза је 
била нужна, јер еу са стоком силазили у зимовишта међу Грке 
и Словене и јер су се од њих морали да енабдевају цереалијама. 
Симбиоза је доводила нужно до билингвитета, а из билингвитета 
се лако прелазило и утапало и у другу етничку заједницу. Пошто 
су у планиии, уз то, ограничене могућности демографском раз- 
витку те сразмерно брзо долази до пренасељености, етварао се 
вишак становништва који је одлазио. Ти који су одлазили сту- 
пали су у службе у суседним сбластима. Тако су међу Јужне 
Словене доепевали — јер се ради о процесу који је трајао сто- 
лећима ■ — Власи који су ступали у службу владара и феудалаца 
као војници, пастири и поносници и сами се издржавали још 
од стоке. Будући да су они били носиоци нарочитог занимања 
у еловенској ередини, та средина је њихово етничко име Влах 
пренела на све оне који су се бавили тим пословима, и тако су 
у средњем веку постали в л а с и. Ирвобитно су етнички Власи 
били во-јници, професионални пастири и поносници, а доцније 
су и не-романи који су живели од тих занимања и на начин и у 
друштвеном статусу првсбитних Влаха називани власима. Има 
читав ииз аналогија с тим појавама из старог и новог времена. 

Кад су Турци, по заузећу наших земаља, прихватили уста- 
нову влаха заједно са њиховим правним статусом, они су све 
такве војнике хришћане звали влаеима, често изједначујући тај 
иазив са Срби, јер су стварио и били Срби. 2 ) Особито је, у овом 
иогледу, значајан лример који наводи К, Кадлец да су се и 
Украјинци (»Русини«) у Пољској, који су оснивали колоније 
на злашком праву, називали Власима, иако то нису. 3 ) 



а ) Л. С к о к: пом. рад. 300, 304. 

3 ) Наведено према наводу код ГГ, Скока: пом. рад 311. 



4» 



52 

У 18. веку по северним ерпским крајевима, иа и у Македо- 
нијм, били су се раширили многи трговци Цинцари који су се 
издавали за Грке, и у тим областима назив г р к зиачио је, па 
значи и сада, трговца. У неким нашим крајевима за ковача се 
каже циганин, без обзира на народност, јер су ковачи били 
Цигани. У северној Србији реч цинцарин била је синоним 
за механџију, јер су једно време механџије били готово све сами 
Цинцари. Код Срба у Војводини иазив (х)ера је доскора био 
назив за тешког физичког радника уопште, јер су се тим посло- 
вима бавили дошљаци из динарских области, Хере, а у наше 
дане у Београду и неким другим градовима назив а р н а у т или 
ш и п т а р постао је синоним за резаче и цепаче дрва. 

Док су се, с једне стране, Власи који су долазили у јужно- 
словенске земље нужно пословењивали живећи као мањина у 
симбиози са Словенима, с друге стране су и Словени и Арбанаси, 
због великих потреба тадашњег друштва, а, свакако, и због бољег 
друштвеног положаја, прелазили у професију и друштвени по- 
ложај који су имали Власи, па и они постају власи, тј, са Вла- 
сима се изједначили по занимању и друштвеном положају и, 
ушавши тако међу њих, још више допринели пословењивању 
јВлаха. Тај процес је трајао дуго времена. Иста судбина је снашла 
и оне праве Влахе или Аромуне, који су као трговци, занатлије 
или чисти сточари долазили у наше земље, па је тај процес по- 
словењива1Ба романских Влаха који су дошли у току 19. и 20. 
века у Македонију сада у пуном јеку. 

Процес пословењивања Влаха у сммбиози са Словенима по- 
чео је, свакако, врло рано, али је најстарија потврда о томе из 
11. века. Године 1066. побунили су се лротив византијске власти 
Грци; Бугари И Власи у Тесалији. Јуна 1066. Никулица, стратег 
теме Хеладе, имао је састанак са представницима побуњених 
Влаха у Лариси у кући Влаха Беривоја; стада тих Влаха 
и жене били су у то време у бугарским планинама.') Словенско 
име Беривој једног влашког главара речит је доказ да су ти 
тесалски Власи били под снажиим утицајима околних Словена. 
Власи који се помињу од краја 12. века у српским и хрватским 
земљама, а нарочито у држави Немањића, тј. већ од прве своје 
појаве, не разликују се у писаним изворима од своје словенске 
околине: они носе (већ у Жичкој повељи из 1220) огромном ве- 
ћином српска, односно хрватска имена (као нтгр.: Смиљ, Храни- 
слав, Богдан, Дражан, Доброгост итд.) и називи за сродство су 
им српскохрватски ^брат, син, ташта, дед итд.). Има их који носе 
романска имена (као нпр. Бач, Бун, Букор, Барбат, Урсул, Шар- 
бан итд.). С друге етране, међу обичним сељацима који се у спо- 
меницима зову Србљима, било их је с романским именима. истим 
као код влаха: Букур, Шарул, Бун, Дрокун, Дминко, Руђа и др. 
Чак је и П. Скок веровао да се онде где се ради о чисто румун- 
ским именима са поузданошћу може закључивати о прецима 
румунске народности, а где су имена словенска, онде се мора 

*> М. О у 6 п 1: 1_,а *гапбћитапсе ае ЛПадиев ћаИса^иез аи Моуеп А^е. 
ВугапМпозТаујаа ЗШ (Рга^ие, 1951ГЗЗ— 34. 



53 

закључити да су власи с таквим имеиима већ пословењени или 
да су у саобраћају двојезични, . .*) Међутим, у списковима ста- 
новника појединих села и катуна, каквих има прилично у пове- 
љама Немањића, има много примера да су улисани чланови. трију 
генерација: дед, син и унук, па да предак носи романско а пото- 
мак српско име, као и обратно, и да неки од рођене браће носи 
ерпско, а други романско име. Прегледавши сва имена из Де- 
чанске повеље, која садржи највише личних имена, Ст. Стано- 
јевић је утврдио да је нетачно и погрешно мишљење (које су, 
међу осталим, делили и Ст. Новаковић и К, Јиречек) да лична 
имена у српским повељама средњега века обележавају и народ- 
ност дотичне личности, односно да је сваки човек са влашким 
именом у старим документима по народиости Влах, а сваки с 
арбанашким именом Арнаутин. Пошто је изнео каквих је све 
могло бити комбинација у давању српских и страних имена по 
генерацијама, Станојевић је дошао до закључка, ко-ји је једини 
и оправдан, да: »лична имена у нашим средњовековнии сшме- 
ницима не могу се ни у ком елучају узети као подаци на оенову 
којих се може поуздано обележити народност дотичне особе«- 13 ) 
Пок. Станојевић иије, међутим, улазио у питање откуда 
етрана, особито романска, имена код људи по селима и катунима 
средњовековне Србије. Не узимајући у обзир страна имена која 
су дошла под утицајем цркве (календарска имена као: Никола, 
Ђурађ, Манојло, Тудор, Никифор, итд,) и услед обичаја да ее 
дају имена иарода (Турчии, Фруг, Кумагош итд.), било је, поред 
словенских, и романских народних имена. Романска имена су 
сразмерно ретка и по катунима, али их исто тако има и по селима, 
међу Србима. Та имена су разноврсног порекла. Пре свега, биће 
их, по пореклу, таквих која су Словени преузели од етароееде- 
лаца одмах по досељењу. Затим, биће их које су лримили по- 
средством цркве (можда Доминко), као и таквих која су дошла 
под утицајем литературе (нпр. Оливер, Балдовин-Балдуин). А нај- 
више ће их бити романско-влашког порекла, тј. таквих које су 
Срби и други Јужни Словени попримили у току симбиозе од 
романских Влаха и које су власи наследили и са т гуЕали од нег- 
дашњих романских Влаха па их предавали и Србима. Можда би 
се лингвистичком анализом могло утврдити којој категорији 
припадају поједина романска имена из српских повеља. Треоа 
још поменути да се у арбанашким катунима, не узимајући у 
обзир календарска имена, истичу, сасвкм природно, арбанашка 
имеиа, поред српских; тако нпр, у катуну Арбанаса, који је краљ 
Дечански приложио манастиру Дечанима, људи носе српска 
имена као: Бранислав, Свињоглав, Пријезда, Голуб, Тешмир итд., 
поред правих арбанашких (Љеш, Гин, Гон, Шох); али, било их 
је и с романским, односно влашким именима (Дминко, Пелегрин). 
Опет, било је и Срба с арбанашким именима, нпр. Гон (у селу 
Грмочелу Гон са синовима Радославом и Богославом). 



а ) П. С к о к: пом. рад 30& 

") С т, Отанојевић: Лична ммена и народност у СрбиЈи средњега 
века. Јужнословенски филолог VIII (Београд, 1928 — 1929) 151—154. 



54 

Значајније је да се у списковима влаха на црквеним власте- 
лииствима неки људи помињу презименима, којих има разних 
врста. Има их и таквих која нису по неком директном претку 
(оцу, деду), него по занимању, надимку и др. А дошто еу баш 
таква презимена обично трајнија, особит значај имају онда она 
која се могу сматрати као влашка или аромунска, Познато је да 
се аромунска имена готово редовно свршавају отвореним слогом 
и да су обично двосложна или тросложна, али их има и дужих. 
Таква су презимена средњовековних влаха: Мња (Вратислав 
Мња међу хиландарским власима, око 1302). 7 ) Кожа (Болеслав 
Кожа у бугарском катуну манастира Бањске, 13 18), 8 ) Кондре 
(Богдан Кондре у катуну Шишатовцу, 1318)°) и др. Једно типично 
влашгсо презиме сусреће се 1330. и у Средњем Селу на дечанском 
Бластелинству* Батавала (»Братослав Батавала и брат му Милко 
а отац им бил Седраг«) 10 ). Уједно пример како је Влаха било и 
изван катуна а међу Србима. 

Док су се етнички Власи кроз цео средњи, па и нови, век 
одржавали етнички на Пинду и у Тесалији, али постепено ее 
осипајући, нема сумње да су они који су долазили у наше земље 
долазили као билингви и већ увелико подлегли пословењивању, 
да се временом сасвим пословене, и то још у току средњег века. 
Етничких Влаха било је међу Србима још крајем 13, века, као 
што се види из повел>а краљице Јелене и краља Милутина ма- 
настиру св. Николе на острву Врањини, писаних око 1280. и 
1296: ту се помињу властела и достојанственици (владушти) 
Срби, Латини, Арбанаси, Власи 11 ). Потомци пословењених Влаха 
одржавали су и даље знатне елементе романскот влашког језика, 
које је од њих попримила и њихова словенска околина, као што 
су неки термини у сточарству и преради млека (катун, б р н з а- 
сир, б р н з а р-пастирска торба, бач и бачија и др.), многи 
топографски називи (Тјеитиште, Нахорево, и др.) и презимена 
(Фурдиловић, Беатовић, Сарапа итд.), расути свуда по српским 
и хрватским земљама, па и остаци румунског бројања у далма- 
тинској Загори 155 ), 

Романски Власи унели су понешто свога, свакако, и у кул- 
туру Јужних Словена, првенствено у сточареку и млекарску тех- 
нологију, али на том пољу нису још вршена довољна истражи- 
вања те врсте. 

Укратко, већ од времена кад се балкански Власи јављају 
по писаним изворима на јужнословенском тлу, они више нису 
етнички чисти романски Власи. Значајно је да су и они пред- 
ставнили Влаха из новијег врездена који су дошли у Босну у 



7 ) Г. М1к1оз!Сћ: иав. дело 61. 

8 ) Споменик IV, 8. 

9 ) Сповденик IV, 7. 

10 ) Деч, хр. 26. 

1Ј ) С т. Новаковић: Закоиски споменици . , . 579. ; Ал. С о л о в- 
јев: нав, дело 69.; П. Скок: Из румунске литературе . . . Гласник Скоп- 
ског научног друштва III (1927), 305—306. 

**) П. С кок: Чешка књига ... 316; Етнографска истраживања и грађа 
II (Загреб, 1940), 118. 



55 

18. веку већ били начети, да еу они негде у свом кретању били 
делимично пословењени, да се у Босни у сразмерно кратком 
времену сасвим пословене 13 ). 

Сем влашких катуна, било је у средњем веку у немањићкој 
држави и арбанашких катуна, кош су ту доспели на сличан 
начин. Помиње их се свега неколико, и то тек у 14, веку. Био је 
један катун Арбанаса на дечавском властелинству са 30 дома- 
ћинстава и девет катуна (Гииовци, Флоковци, Мађерци, Бело- 
главци, Чрнча, Цапарци, Гоновци, Шпинадинци, Новаци) на вла- 
стелинству Светих арханђела. Иако нису били далеко од своје 
етничке области чији је једаи део била захватила немањићка 
дожава, ти су катуни били сви у околини Призрена и у Метохији 
и представљали су стварно арбанашку дијаспору. Кретање тих 
Арбанаса условљено је, несумњиво, истим узроцима као и оно 
влашко: пренасељеност у њиховој земљи. Арбанаса као плаће- 
ника било Ј е °Д средњег века па све до у нови век у разним 
земљана"), Било је Арбанаса насељених као трговаца, свеште- 
ника и др. у нашим градовима по Приморју и у Србији. 

Било је, међутим, Арбанаса у српској средњовековној држави 
и другде, и то као властеле и пастира. Краљица Јелена у Повељи 
манастиру св. Николе на Врањини, око 1280, прети оном од 
велике и мале властеле и осталих достојанственика (»владу- 
шти«), без обзира да ли је Србин или Латинин или Арбанас или 
Влах, ко би одузео што од онога што је она дала том манастиру"). 
Врањински манастир је у Зети, у чијем границама је тада могло 
бити Арбашса 10 ). Арбанаса је било и у другим граничним кра* 
јевима немањићке државе, па је сасвим нормално да их помињу 
повеље које се тичу тих крајева: краљ Дечански је забранио, 
1330, да у планинама манастира Дечана сме да има метоха и 
властелин, и влах и Арбанас, што је потврдио и Душан по сту- 
пању на престо 17 ). Краљ Душан обновио је цркву у Тетову и 
дао јој, између 1337 — 1346, нека села, па и планину Нанов дол, 
с тим да у тој планини нема метеха нико од краљевских функ- 
ционера (»владуштих«), па ни травничар, ни Арбанас ни влах, 
и то под претњом велике глобе (300 перпера) 18 ), а кад је, као цар, 
1355. потврђивао Хиландарску метохију св. Петра Коришког и 
друге земље и повластице, забранио је да се планином св. Петра 
силом користи као пашом који велики или мали властелин, влах 

"У Мил, С, Филиповић: Цинцари у Босни. Збсрник радова Етно* 
графског инетитута САН II (Београд, 1951), 93. 

и ) Ст, Новаковић: Стара српска војска (Београд, 1893), 176 — 182; 
1и. ТћаНбсгу: ШугЈбсћ-аШат&сће Гогзсћипееп I (Мипсћеп ипо" Бе1р21§ 
1916) 86. 

16 ) С т, Н о в а к о в и ћ: Законски споменици 579, 

1в ) Дечанском властелинству припадало је и село Кушево у Зети. Не 
каже се какве су етничке припадности били његови становници, али 
људи знатиим делом носе арбаиашка имена (Деч. хр. 120). Тако исто 
честа. су арбанашка имена и у маленом селу Греви, од 11 домаћинстава 
(Деч. хр. 34, 108). 

17 ) М. Милојевић: Деч. хр. 55—56 и 127. 
Ст. Новаковић: нав. дело 660. 



,56 

или Арбанас 111 ). У позном средњем веку помиње се у Зети пет 
катуна: Гољемаде, Бери, Озрихне, Горичане и Круси (1452; прва 
три се помињу и раније, 1444, као села)" ). Први ноеи чисто арба- 
нашко име, па је у њему, вероватно, било Арбанаеа или је био 
првобитно арбанашки. Сем у Зети, Арбанаса је било настањених 
и у околини Кртора; били су тежаци, сточари и кириџије. И они 
су често нападали и пљачкали которске караване 21 ), као што су 
другде, а, свакако, и у околини Котора, радили власи. 

Арбанаси у арбанашким катунима у призренско-метохијској 
области били су етнички Арбанаси, иако, можда, више не сасвим 
чисти. Сем етничког имена Арбанас, донекле су доказ томе и 
лична имена и презимена у арбанашком катуну на дечанском 
властелинству, која су добрим делом типично арбанашка (Љеш, 
Гон, Гин, Туз, Сума, Лазор, Шок), и тако и нека патронимичка 
имена арбанашких катуиа на властелинству Светих арханђела 
(Гиновци, Гоновци, Флоковци), 

Било је Арбанаса и у катунима изван те области, али се они 
не помињу под тим именом. Чувеи је био у средњем веку влашки 
катун Бурмази у Херцеговини, данас село Бурмази код Стоца. 
Катун носи чисто арбанашко име (»велики човек«), које није 
случајно настало. Катун Бурмаза се помиње од 1343, па често 
у 15. веку 22 ). Исто тако у Херцеговини се помиње већ 1313. вла~ 
шки катун Зотовићи (3 о т, арбанашки: господин)- 8 ). Нису слу- 
чајност ни многобројна арбанашка презимена (Шимрак, Шмитран 
и др.) међу српским и хрватским становништвом, које води по- 
рекло с југоистока, а које су писани извори називали Власима. 
Дубровчани су, иначе, врло добро знали ко су Арбанаси. 

Откуда та арбанашка примеса у херцсговачким катунима и 
зашто се њихови становници зову власима? Мислим да је одговор 
врло једноставан. Ти Арбанаси су доспели или у Херцеговину 
или у немањићку државу као етнички Арбанаси који су ступили 
у службу, обавезе и ред влаха, па тако и сами најпре постали 
социјално власи, а онда временом, заједио с онима који су били 
Власи или правог влашког порекла, посрбљени и похрваћени, 
То је била неминовиа последица чињенице да су и они били, и то 
у већој мери него Власи, незнатна мањина међу словенским жив- 
љем, која се, уз то, знатно удаљила од своје етничке матице. 

Дубровачки извори и повеље средњовековних владара не 
говоре толико о обавезама арбанашких катуњана колико вла- 
шких, али колико о том говоре, више посредно, — занимаља, 
обавезе и положај арбанашких и влашких катуњана били су исти. 

У једном уговору између Дубровника и Драча 1355. године 
реч је о трговцима из Драча којима би робу до тргова у Србији 

'*) А л. С о л о в ј е в: Два прилога проучавању Душаиове државе, 
Гласник Скопског научног друштва II (1927) 28. 

*°) К. Јиречек: Историја Срба II (1923), 183. 

') И, Синдик: Комунално уређење Котора (Београд, 1950), 29 г 

39— 40, , . 

-) Мих, Дииић: Дуоровачка средњовековна трговина. Југословен- 
ски исторлски часопис III (Љубљана— Загрео— Београд, 1937), 134—135, 
- Ј ) Мих. Динић: пом. рад Ј 34— 135. 



57 

носили власи, Арбаиаси и други"*). Краљ Дечански у својој По- 
вељи 1330. не износи ништа посебно о дужностима арбанашког 
катуна, у коме се на првом месту помиње ЈБеш Туз, дакле кату- 
нар. А краљ Душан, око 1336, у Потврди те Повеље, даје једну 
одредбу у којој су ти Арбанаси изједначени са власима: »И вси 
власи и Арбанаси Тузије да носе сол црковну од светога Срђа« 2!| ) 
Душан, као цар, у Арханђелској хрисовуљи, 1343 >г одредио је да 
град Бар даје цркви Светих арханђела 10 товара (по 14 стара) 
уља и да то носе Арбанаси (свакако, они из катуна приложених 
Светим арханђелима)" 8 ). Да су власи и Арбанаси (који су живели 
и радили као власи) имали исти правни положај, речите доказе 
-пружа Душанов законик у чл. 77. и 32, који прописују исту ви- 
сину глобе за влахе и Арбанасе, и то за преступе приликом кре- 
тања са стоком"). 

У ствари, дакле, уколико су се катуни и регрутовали и обра- 
зовали у словенским земљама на Валкану од несловенских ет- 
ничких елемената, ти елементи су били подложни пословењи- 
вању, и крајњи резултат је био да се катун није разликовао 
етнички од села, у чији су етнички састав такође улазили и 
страни елементи, Ни у савременим писаним изворима из шхзног 
средњег века власи се не разликују од Словена, него се изјед- 
начују с њима. Примера ради наводим само како је Млетачка 
влада 1417. писала свом кнезу у Шибенику да ради утврђивања 
капије и других радова одабере 600, па и више, снажних људи 
од Морлака и других Словена (бе Мог1асћ1 е* а11г1 бсМауг) 24 )^ 
Морлаци су, дакле, и сами Словени. Иако су установу катуна 
донели Власи, она је брзо изгубила влашко етничко обележје. 
Катун је био кроз средњи век организована група људи који су 
се од »земаљских људи« разликовали не толико привредном 
производњом, јер су се обоји бавили сточарством и ратарством, 
колико својим службама (војници, поносншди, професионални 
пастири) и својим правним положајем, 

Као што сам већ поменуо, власи у нашим земљама у сред- 
њем веку у огромној већини носе словенска имена (док међу 
Србима има опет таквих који носе влашка имена). У недостатку 
других ознака тешко је одлучивати да ли се увек и само ради о 
пословењеним романским Власима или да, можда, у оквиру тих 
влашких група нема и Срба који су постали власи. Већ је Ст. 
Новаковић помишљао на то да је било влаха и од Словена* 9 ). 
Било је, сигурио, и таквих Срба (и Хрвата) који су се уврштавали 
међу влахе пошто су на неки начин успели да промене свој 
положај. Ситурно је пак да су многи Срби постајали власима тако 
што су се женили од влаха и прелазили њима (в. о томе иа стр. 
71, 75), па учестали такви прелази довели до забране таквих 

■*) Мопитеп*а арес*апИа ћМоНат 81ауогит МеНсНопа1шт ХХТХ (Зп- 
греб, 1897), 385. 

■ђ Деч. хр. 63, 134. 

ЈП ) Гласник Друштва србске словесиостм XV Шеоград, 1862), 288. 
2 Ст. Новаковић: Законик Ст. Душаиа (Бе-оград, *1308) 192 и Ш 
8а ) 3. БјпМс: БМте... Мопитеп*а зр- ћ. 31. М. XII (Загреб, Ш'>К 



237. 



ао ) Ст Новаковић: Село (Београд, 1891) 31. 



58 

женидаба, да се не би реметила равнотежа у сразмери влаха и 
невлаха. Да су и Срби могли постати власима, има још један 
особити податак, исгина, већ из турског доба: у једној кануннами 
из 1542* помиње се категорија »неверника« у варошима који су 
постали власи 10 ). Треба се само подсетити да су Турци пре- 
узели установу- влаха од Срба и с обичајима који су владали 
код Срба. Сем Срба, могли су ући у влашки катун и Арбанаси: 
у катуну Блатчана на властелинству Светих арханђела био је 
(1348) и Гон*ц Арбанасин са синовима 31 ). Тај, свакако, није био и 
једини Арбанас који је ушао у неки влашки катун. 

С друге стране, било је Влаха (односно влаха) и изван кату- 
на. Многи Власи (и власи) били су дошли у дуоровник из уну- 
трашњости, а нарочито кад еу Турци почели да освајају наше 
земл»е. Не узимајући у обзир те влахе у Дубровнику, као ни 
оне који су се расули као појединци по приморју, ево неколико 
примера влаха међу Србима по селима и варошима. На дечанском 
властелинсгву био је (1330. и око 1336) у селу Чабићу влах До- 
бромир са синовима Славом, Будиславом, Новаком, Братилом, 
Војихном и Храниславом' 2 ), а у селу Бродлићима код Дечана, 
које је краљ дао Хвалоју, био је Радослав влах 33 ). Властелин 
Иванко Пробиштитовић саградио је у граду Штипу једну цркву 
иприложио јој своје ^отроке«, међу којима су били: Маноо Влах, 
Гин Арбаиасин, Драгослав Влах, и Драгослав Србљин са братом. 
То је потврдио цар Душан 1350 Ј4 ). У Подграђу (уз Ново Брдо) 
шмиње се између 1432 — 1438. Радич Влах из Штимље' 13 ), 

Једна одредба Пољичког статута — чљ 25 (20) — донета на 
заједничком скупу, забрањује пољичанима да ико може држати 
влаха у Иољицима ни на пољичком сем ко га може држати на 
свом и о свом аа ), што значи да су се поједини власи одвајали од 
својих група и одлазили у службе имућнијим људима у другим 
селима и крајевима; с друге стране, та одредба је имала и да 
заштити Пољичане од нежељених придошлица. 

Као што се могло постати влахом, тако се мотло и престати 
да се буде то: изласком из катуна, напуштањем обавеза и поло- 
жаја влаха. Многи су власи из данашње Херцеговине још у 
средњем веку прешли у Дубровник и тамо престали да буду вла- 
си. Има доста података о томе како су поједине влашке породице 
постајале дубровачки грађани, али је, свакако, најкарактеристич- 
није решење Малог већа од 20. IX 1379. о пријему Радеше Озри- 
славића Ллесчића за дубровачког грађанина, јер је у записник 
унето да Радиша »оПга Могои1асћиз 1иИ ^асћдз сгујз Еа- 
дш1, дш шгаш* ШеШа1ет сопзие1;ат 51си1; се^ег! С1уез Еадиз1ш« ат ). 
Дакле, он није више влах, него дубровачки грађанин! 



30 ) X. ГЊабановић: Канун-нама босанског санџака из 1542. — Ка- 
нуни и канун-наме (Сарајево, 1957) 67, 

а1 ) Гласншс Друштва србске словесности XV, 289. 

м ) Деч. хр. 24, 92. 

и ) Дсч. хр, 59—60. 

34 ) Ал. Соловјев; Одабрани споменици . . . 151. 

зв ) Мих, Динић: Из дубровачког архива I (Београд, 1957), 69. 

зв ) Мопитеп*а зр. ћ, 81. М. IV (Загреб, 1890), 37— 38, 

37 ) С. Ј I г е 6 е к: В1е ТОасћеп . , . Зборник К. Ј. I, 203. 



59 



III 
САСТАВ КАТУНА ПО ПОРЕКЛУ 

Утврдивши да средњовековни влашки катун у југословен- 
ским земљама није увек био етнички хомоген, дотакли смо се и 
делимично већ одговорили и на питање од особите важности, а 
наиме да ли су припадници једног катуна еачињавали истовре- 
мено и један род. Очигледно је да катун који није био етнички 
хомоген није био ни једна родовска целина. Али, катуна за које 
се може доказати да кису били егнички хомогени било је мало, 
па је потребио детаљније се позабавити питањем да ли је катун 
као установа био у исто време, по сродничким односима оних 
који су га сачињавали, и род. 

Већ је К. Јиречек указао (1879) на чињеницу да се имена 
катуна јављају у плуралу, јер да су то истодобно и имена родова 1 ). 
Стојан Новаковић је углавном усвојио то мишљење, додавши само 
да има имена катуна и по месту становања. Сматрао је да »њи- 
хово нестално живљење, а без сумње и унутрапгња патријархал- 
ности ближа уредба у облику братства за цело су узрок овим 
назвањима по старешини или родоначелнику«. 2 ). Одмах да на- 
поменем да је безброј и села која носе имена ш> појединцима или 
родовима који су их засновали или у њима живели. Истакнути 
лингвиета Н. Јокл сматрао је да је првобитно родовско село 
обухватало само један катун, па се то име раширило на више 
насеља, како је расло становништво 3 ). 

Заиста, неки катуни носе имена по месту становања (или 
по месту порекла, односно ранијег становања), нпр.: Чрнча, Блат- 
чани, Кострчани, Сушичани итд. Пада у очи да су таква имена 
(нпр. Бањани, Риђани) сасвим ретка као имена катуна на тлу 
негдашње источне Херцеговине, Иначе, и арбанашки и влашки 
катуни носе обично имена изведена од личних имена, Сумњиво 
је да су сами Арбанаси својим језиком звали своје катуне Фло- 
ковци итд.; ако јесу, оида би то био само знак њихова повлаши- 
вања и посрбљивања. 

Шта значе имена катуна изведена од личних имеиа и како 
су она настала? Да ли су то заиста имена родова и да ли су ка- 
туни били заиста истовремено састављени од ирипадника једног 
рода? Покушаћу да одговорим на та питања на основи података 
тлто их пружа већ објављена грађа. Највише пак података пру- 
жају спискови људи у катунима које Немањићи дарују евојим 
задужбинама. 

У краљевским повељама манастиру св. Петра на Лиму око 
1260, и манастиру Хиландару, између 1293 — 1302, помињу се 
многи власи, и то великом већином само по личном имену. У 
првој Повељи су два презимена од надимка или надимци (Гађул, 



г ) К. Јиречек: пом. рад 196. 

г ) Ст. Новаковић: Село (1891) 36. 

а ) N. Јок1: КаШп. 1пс1о§егтат8Спе Рогзсћипееп XXVIII (8Ш1%аг1, 

1613/1914), 431—432. 



60 

Буколај), а осам их на -и ч, односно -ић (Глотановић, Доброела- 
лић итд.)' 1 ). И у другој Повељи су власи већинам без презимена, 
а свега седам са презимена, и то сви на -ић (Грдовић, Неготић 
итд.). На челу груле од 107 влаха у тој повељи је кнез Воихна 
са децом, зет му Првослав са децом и брат Стшислав. Воихна 
се презивао, вероватно, Брзотић, јер иза њега је у списку и 
»други Брзотић«, Драгомир с децам и са синовима Бунилом и 
Братославом, који такође имају децу в ). 

Последњи од девет катуна на властелинству манастира 
Бањске или св. Стефана (1319) је Војсиљц, чији је старешина 
Војсил Групшић*). Катун не носи име по роду, него по свом ста- 
решини или вођи, који је уписан и са својим презименом. Осам 
домаћииа у том катуну уписани су с презименом, и то све на -и ћ 
(Бкровић, Крагујевић татд.). Барељевском катуну је на челу пре- 
мићур Костадин, а Бобојевцу премићур Војсил, али никаквог 
нема ослонца да се утврди како су настала имена тих катуна: 
да ли по личностима или по местима. За остале катуне не по- 
мињу се њихове старешине, уколико то нису први домаћини на 
списку, или да катуни носе имеиа по бившим старешинама. 
Имена већиие осталих катуна су изведена од личних имена: 
Шишатовац, Проиловци, Урсуловац и Бобојевац, вероватно и Пи- 
јаинц. У ту групу стављам и име катуна бугарског: верујем да 
је оно изведено од личног имена Бугарин (међу власима које је 
краљ Стефан Урош дао Хиландару био је и поп Блгарин), а не 
од имена села. Име катуна Смудирог можда је неки надимак 
његова старешине. Иначе, уколико су домаћини из тих катуна 
улисанр! с ггрезимеиоод, та су презимена готова само на -и ћ, при 
чему треба истаћи да су четири домаћинства уписана само по 
презимену, без личних имена, и то у облику за множину (ЈБу- 
бојевићи, Видрарјевићи, Повелићи, Будиславлићи). Једино први 
домаћин у бугарском катуну Радомир иоси презиме Ручица т ). 
На том властелинству су били и власи Драгобратићи (група или 
катуи), за које краљ Милутин у другој прилици каже да их је 
био дао св. Стефаиу 8 ); вероватно да је то друго име неко-г од 
поменутих катуна. Зиачајно је да ово име има облик на -ићи. 

На челу катуна Арбанаса на дечанском властелинству (1330 
и око 1336) био је ЈБеш Туз"); на другом месту у Душанеквој до- 
тврди ти се Арбанаси зову Т у з и ј е, дакле једнсставно ло имену 
свот старешине 10 ), Катуни влашки на том властелинству зову се 
такође ка разне начине, тј. по месту становања или пореклу 
(Сушичани, Бардиштани, Сремљани, Световрачани, Пагарушани), 
шги по својим старешинама. Први међу домаћинима влаха Леп- 
чиноваца је Лепчин унук Радомиров 11 ), код влаха Тудоричеваца 



•} Споменик III, 10. 
Г. М1к1оз1сћ; нав. дело 61 — 62. 
") Спомеиик IV, 8. 
7 ) Споменик IV, 7—9. 

) А л. Соловјев: Одабрани споменици . . 103. 
") Деч, хр. 55 и 121. 
,л ) Деч. хр. 134. 
•') Деч. хр. 50. 



Ч 



61 

Тудориц унук Бачев 12 ); дакле, два катуна која носе имена по 
својим прврш домаћинима или вођама, Таквог је типа и име 
Ратишевци, али се не зна ко је тај Ратиш. У катуну је било до- 
маћинство Ђурђа чији је дед био Ратиш. Патронимичног типа је 
и општи назив двају Ђурашевских катуна, који ће се после 
1330, сјединити у једну целину и добити старешину који се 
уопште није налазио у тим катунима 1330. Али су фи влаеи про- 
звани по селу Ђурашима (село Ђураше), у коме су били. И на 
дечанском властелинству помињу се многи влашки домаћини с 
презименом. Сем два изузетка (Драгослав Бугарин у катуну 
Тудоричевцима, 1330, и Костадин Хула међу Сремљанима, само 
у Душаиовој потврди, око 1336), сва остала презимена су на -и ћ. 

У околини Врања био је катун влаха Псодераца у време 
краља Душана са 50 домаћинстава, са премићуром Болеславом. 
Али међу тим власима је био и Граја Псодеров еин ЈЛ ). На основи 
тога, могло би се узети да је катун прозван по свом бившем вођи 
Псодеру, иако старешинство није остало у његовом потомству. 

Нема никаквог ослонца да се утврди како су настала од 
личних имена изведена имена арбанашких катуна које је цар 
Душан дао 1348. својој задужбини Светим арханђелима: Гоновци, 
Белоглавци, Гиновци, Флоковци, Новаци. Вероватно су настала 
по старешинама. Иако су у тој истој Повељи изнета имена свих 
домаћина у влашким катунима и имена старешина неких катуна, 
нема никаквог ослонца да се утврди веза између имена тих ста- 
решина и катуна чија су имена изведена од личних имена. Први 
домаћин у катуну Гунцатима је Хрс, у катуну Доброшинцу или 
Јанчиштима је премићур Воихна, у Голубовцима кнез Ђурађ, у 
Синајинцима је први домаћин Преислав, у Пинушинцима Лепчин, 
а у Драгољевцима премићур Граде"). Можда су ипак имена тих 
личности и њихових катуна у некој генетској вези, али то не 
мора бити кад се има у виду како су се мењале старешине и 
састав катуна. Иначе, људи и у тим катунима носе презимена 
отромиом већином на -и ћ. Изузеци су веома ретки: два по поре- 
клу (Арбанасин, Влахиот), једко по оцу у номинативу (Преде 
Укопа), једно по претку на -ин (Ковач Раичин) и шест по на- 
димцима (Мрчина, Пулооча, Дрочиња, Пргомет, Целимак и Це- 
пимати); два лица су обележена занимањем (ковач, стргун). 

Према грађи коју дају повеље Немањића, породице влаха 
имале су презимена на -и ћ, а катуни који су се звали по лич- 
ностима или кућама носили имена са наставцима -(и) н а п, 
-н ц и и -в ц, -вци, и та имена су у неким случајевима изве- 
дена од имена живог старешине или вође (Војсилц, Тудоричевци, 
Лепчиновци) или, вероватно, успомене на неког ранијег старе- 
шину (Псодерци), 

Много је већи број имена катуна из заиадних крајева из 14. 
и 15. века, али се из тих катуна помињу само појединци. Већ 

^) Деч. хр. 51. 

") Ал, Соловјев: Повеља краља Душана о манастиру св. Николе 
у Врањи. Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор VII (Београд, 
1927), 112. 

") Гласник XV, 288—300. 



62 

сам поменуо да су тамо имена катуна по географским именима 
ретка (Риђани, Бањани и др.)- Имена неких катуна одржавала 
су се дуго неизмењена, као нпр. име катуна Бурмаза, почевши 
од 1343. па кроз 15, век (до данас као име села), а имена многих 
су сачувана до данас као имена племена или гаредеоних целина 
(Дрсбњак, Бањани, Рудине), као имена насеља (Мириловићи, Бо- 
бани) или родова (Буквићи и др.). Ту има више разноврсности у. 
називима катуна по личним именима, зли су већином на -ић: 
Друшковићи, Зотовићи, Мириловићи, Јурјевићи, Хрсовићи, 
Буквићи, Ненковићи итд. Али, било их је на -в ц и: Пилатовци, 
док се један катун јавља и у облику Малешевац и у облику 
Малешевци 10 ). Пошто су то имена која и данас живе (или се зна 
да су доскора живела) као родовска имена, могло је бити и тога 
да су неки катуни били сразмерно малени, као што су у тим 
карсним областима н данас насеља сразмерно малена, и — да 
се састоје само од домаћинстава једног рода, па се по њему и 
звали. АлИј као што ћу показати, ни ти катуни нису увек били 
генеалошки хомотени, а има примера да су се поједини катуни 
звали по својим старешинама; нпр. 1367. помиње се у околини 
Дубровника катун влаха (МогоШасћш) Жура Богуновића, који 
се касније помиње као катун Жури-Журовићи; од 1437. то исто 
место зове Калађурђевићи, како се и. данас (па и 1961) зове 30 ). 
1379, се помињу Милбрадача и Зуб Хлаповић, власи из катуна 
Милбрадачића, (а 1404. Радач Богавчић из катуна Радослава 
Журовића 17 )." Год. 1431, у току конавоског рата, једном приликом 
наоала је Дубровчане и чета влаха Врсињана, којој је био на 
челу Радич Добровојевић с надимком Враг 18 ); пошто се катун 
влаха Враговића помиње у околини Требиња између 1419. и 
1436 11 '), вероватно је да Радичев надимак значи припадност или 
катуну или роду чији је родоначелник био Враг. У катуну Пила- 
товаца поједини људа носе презиме Пилатовићи, што значи да 
је њихов предак могао бити оснивач катуна. 

Има још и убедљивијих доказа да средњовековии катун није 
био родовска целина. Спискови домаћинстава по катунима из 
немањићких повеља нису писани једнообразно: у попису људи из 
неких катуна су само лична имена домаћина, у некима има по- 
дататса о саставу дсмаћинстава и о презименима, 1га и понеки 
други детаљ. Већ оам показао да сваки катун није био и етнички 
хомотен. Међу власима Блатчанима био је (1348) Гон'ц Арбанасин 
са сииовима 20 ), а у катуну Тудоричевцима (1330) Драгослав Бу- 
гарин 21 ). Помињу се лица досељена у катун, односно у влахе, 
са стране: међу власима које је краљ Стефан Урош дао (1293 — 



за ) М. Динић: Дубровачка ередњовековна трговина... 121, 128. 
134—135. 

,а ) К, Јиречек: Историја Срба III (1923), 116. 
ђМих. Динић: пом. рад 134—135, 

* 8 ) Ћ, Трухелка: Конавоски рат (1430—1433). Гласник Земал>ског 
музеја XXIX (1917), 159—160. 

1№ ) П« Скок: пом. рад 308. 
го ) Гласник XV 289. 
- п ) Деч. хр. 51—52. 



63 

1302) Хиландару, а којима је био на челу кнез Воихна, били су 
и »Мирен, Братан, које си је из Грк довел«, 22 ) у катуну Добру- 
шинцима Драгја Влахиот (тј. из Тесалије) са синовима**); краљ 
Милутин је одузео од некот Стрза и дао Грачаници неке влахе, 
ксји стога нису морали мењати место становања и припадност, 
али су међу њима три братаица Радовића Сушичана аЈ ), а врло 
је вероватно да су они у вези са Сушичанима, одноеко огранак 
Сушичана, који се (после 1330) псмињу на дечанском власте- 
линству. У арбанашком катуну на дечакском властелинству су 
домаћини који носе презимена: Туз, Бушат, Сума, Куч 2Г '), добро 
позната имена родова или села, односно племена. Очигледно је, 
дакле, већ лрема томе да чланови једног катуна нису морали 
бити заједничког порекла, од истог рода. 

Не знамо шта је све у средњем веку сматрано родом, тј. до 
колико се генерација нечије потомство сматрало да чини род, 
егзогамну групу. Познато је да су све до у најновије време у 
Арбанији и Црној Гори и веће групе, братства, биле егзогамне. 
У најгорем случају, род као егзогамна група обухватао је најмање 
три генерације. Поред егзогамије к:ао по5 г зданог нритерија за' 
утврђивање да ли је нека група род или не, има један и помоћни 
критериј, а то је величина. Ретки су уопште, ма да их има, ро- 
дови који обухватају коју десетину или стотину домаћинстава, 
нарочито у време кад се живело у кућним заједницама. А као 
што сам показао, било је катуна и с око 100 дсмаћинетава. На 
овом критерију нећу се уопште више задржавати, јер ће разма- 
трања по првом критерију дати јасан одговор. 

Ако би катун био исто што и род, онда би сви његови мушки 
чланови (почпто се ради несумњиво о партилинеалноети) били 
међу собом рођаци по мушкој крви, и у појединим домаћинстви- 
ма, као и између домаћинстава насталих после скорих деоба, 
имали бисмо дедове, сикове и унуке. Само би жене биле из дру- 
гих катуна, односно родова. Међутим, у дсмаћинствима по кату- 
нима има зетова, шурака, сестрића и пасторака, а тога никако 
не би могло бити кад би један катун био један род, једна егзо- 
гамна група. Треба уз то имати још у виду да је и црква бдела 
да не буде узимања у роду. У катуну Шишатовцу на бањском 
властелинетву били су и домаћини: Сењ с пасторцима, Хлап с 
децом и зетом 26 ), у Бугарском катуну: Негован с децом и зетом, 
Хрс с децом и зетом, Белош с децом и зетом, Прибо с децом и 
шуром, Стан с децом и зетом, Влађ с децом и пасторком, Дехо 
с децом и зетом, Стефан са шурама, Добре с децом и зетом, Ра- 
дило, попов зет, с децом, Братило с децом и зетом, Литрокос с 
децом, зетом и шурама, Радило с децом и зетом, поп Кустодија 
с тастом и шурама М7 ). Тај катун је био по томе заиста необичаи, 
али је таквих породичних односа било и у другим катунима, 



*•) Г. М 1 к 1 о 5 1 с ћ: нав, дело 59, 

а - 1 ) Гласник XV, 202. 

м ) Ал. Соловјев: Одабрани споменици . . 103. 

38 ) Деч. хр. 55. 

20 ) Споменик IV, 8. 

37 ) На озн. месту. 



иако не у толиком броју. Карактеристично је да се такви односи 
не помињу у еписковима влаха на дечанском властелинству (што 
никако не значи да их није било), али се помињу на властелин- 
ству Светих арханђела (1348). Тако, међу влаеима Блатчанима 
бшта су: Раја Ковачевић с братом и зетом, Крајмир Болиновић 
сбратом и еестричићима, Денче Станиловић с браћом и зетом, 
Крајмир Хрсовић с браћом и зетом; у катуну Кострчана: Русин 

л а ^ РИЧИћИМа; У Гол Уб° В1 Фма су били домаћини Хурађ Крши- 
бабић и н>егов сестричић Рајко; у катуну Драгољевцима: Стани- 
мир и Радослав еа Градетиним сестричићима (тај Граде је, веро- 
ватно, премићур тог катуна), Бољеша и сестричић му Брзота~ ч ). 
Као доказ да катун није један род може послужити и чиње- 
ница да домаћинства у катуну носе разна презимена, али пошто 
су честа презимена по оцу, тај доказ је од слабе вредности, а 
ниЈе ни потребан. 

На крају један особит пример и доказ како катун није један 
род. На дечанском властелинству било је 1330. село Ђураше и 
уз њега два катуна ђурашевских влаха. У првоме је било 16 
домаћинстава, а у другоме 20; први у списку је у првом катуну 
Костадин, а у другом Гојло. Приликом Душанове Потврде По- 
веље, око 1336, та два катуна су еаетављена у једну целину под 
именом »власи Сремљани«, којој је дошао на чело кнез Ђурађ 
Браниславић, а после њега је у списку онај Костадин. Тада се у 
сгагеку јавља, сем кнеза Ђурђа, још најмање 10 нових дома- 
нинстава ). То није природни нрираштај, а њихових имена и 
презимена нема у списку из 1330, што све значи да су они одне- 
куд придошли и да нису род с онима из 1330. 

Нема никаквих података о домаћинствима, односно нема 
потпуних спискова домаћинстава по катунима изван призренско- 
метохиЈске облаети. Истина, у споменицима дубровачког архива 
има тога да се помиње-по више разних лица и са разним прези- 
меиима а из иетог катуна: као крамари из катуна Бурмаза помињу 
се Бојан Глеђевић и Богота Ненковић 1404, Прибац Николић, 
катунар, 1407—1418, крамари из катуна Малешеваца-Малеше- 
вића: Баљж. Хераковић 1435—1436, Иваниш Кребиљановић 1408 
из катуна Пилатовића Вукац Пилатовић, Милић Брајковић и 
Владоје Пилатовић 1404*°). Као Власи Влатковићи војводе Радо- 
сава помињу се 1435: Бијела Вучинић, Стјепко Вукашиновић, 
Стјепан Радонић, Првосав Бранковић и Влатко Добрковић 31 ) У 
1Ј92. помињу се из катуна Мириловића (то је тада катун Новака 
Мириловића) Бранко Гојсалић, звани Маслић, а 1403. власи Ву- 
ковићи и неки Дудојевић из тог катуна 32 ). Питање је какав су 
карактер имала та презимена. Могућно је, наиме, да су презимена 
оила по оцу или деду и да су ипак људи носиоци разних прези- 
мена били чланови једног рода, Али, то не мора бити и око гла-, 

2 Гласник XV, 288—290, 294, 298. 

2 Деч. хр. 53—54, 120—127. 

Ј>) Мих. Динић: пом. рад 134—135, 

2 Пом. рад 139. 

л ) П. Скок; пом. рад 308. 



вара шјединих катуна, по којима се онда катуни и зову, могло 
је и у тим краЈевима бити породица различитог порекла, Т1. од 
различитих родова, што је највероватније. 

Према свему, очигледно је да средњовековни катун нијб 
био родовска заједиица. Међу оним што су савремени Власи 
одржали од старине је и таква организација њ-иховог живота 1 
као што сам то раније изнео, код сточарских Влаха у Македонији 
Једну групу, тајфу, коју предводи један ћехаја (или~ челник), 
сачињава неколико породица разних родова, и то тако да поро- 
дица једног^рода буде у разним тајфама. Састав тајфе је веома 
променљив^), И еастав »кодопанија« еавремених Саракачана (сто- 
чара који говоре грчки а иначе су у свему као и савремени но^ 
мадски Цинцари) је такав; 10—20 породица које међу собом нису 
у крвном сродству 4 ) 

Катун у средњем веку био је, па је такав и данас где има 
Влаха, група од по неколико разнородких породица, оно што се 
у науци обично зове хорда или, како се данас у литератури на 
енглеском каже, пш1ђг-?атПу оапо\ У средњем веку се много 
водило рачуна о роду или, како се тада говорило, о »племену«. 
Да је катун био род или родовска целина, то би, свакако, негде 
дошло до изражаја. 

IV 

» 

ПОРОДИЦА И ЗАДРУГА У КАТУНУ 

Покушаћу, колико је могућно, да прикажем и каква је била 
породица у катуну. Пок. Стојан Новаковић позабавио се, у својој 
монографији »Село«, и унутрашњим зкивотом села у средњем 
веку, поглавито на дечанском властелинству, али је он то пи* 
тање схватио уско, наиме он се задржао на приказивању за- 
дружног живота, : лри чему јеправом задругом сматрао самр, 
домаћинства која су се састојала од најмање три брата и имала 
већи број мушких чланова/ Својим разматрањима обухватио је 
и катуне. Утврдио. је да прилике у средњовековној оршкој др- 
жави нису биле повољне по задругу, да је тадашњи држазди н 
друштвени систем био против задруге као установе, * али да је 
ипак било задруга, па да их је било и великих 1 ). ' .'-'■■••■: 

Не улазећи у разматрања о утицају средњовековног заадно* 
давства и феудалног поретка на установу задруге, који је Ст. 
Новаковић детаљно приказао, задржаћу се на томе да прикажем 
породицу у катуну из нешто ширег аспекта него што ј е то чинио 

Ст. Новаковић. -• ./. 

■ - Ст. Новаковић је утврдио да су задруге биле сразмерно 
ретке. Ипак, оне су биле и чешће него што је он нашао, јер је он 
за главни критериј узео број браће, а не-уопште структуру до- 

**) Мил. С, ФилиповиК: Номадски Цинцари на Олраждену. Гла- 
сник Географског друштва XXIV (Београд, 1938), 63, - : 

') Лепосава Жуиић: Саракачзни-аАшани« на : Гочу. Гласник 
Етнографског института САН VII (Београд, 1958). 89—90. 

') Ст. Новаковић: Ссло 205 — 248, •- : - - г- 

5 — Снмпознјум о средљовековиом кетуну 



66 

маћинетва. Ако је у кући отац са својим синовима, то није лрава 
задруга; ако су они ожењени и живе и даље заједно с оцем, то 
се може звати очинска задруга. Али ако су у домаћинетву два 
брата, брат и синови и сл., онда је то права задруга, братска 
задруга, јер они живе на окупу и држе имаше у заједници, иако 
више нема ауторитета који их је држао на окупу. Вероватно да 
је и у средњем веку отац док је био жив био власник и угграв- 
љач кућом и имовином. Може такво домаћинство које отац чини 
са синовима имати и велик број мушких глава, али оно није 
задруга, као што је оно које се састоји од два брата или брата 
и синовца; макар ту биле само две одрасле мушке главе, то је 

права задруга. 

Док се у Немањиној повељи Хиландару из 1199. наводи само 
ошпти број дарованих влаха, у повељама његових наследника 
и лотомака изданим између 1220. и 1348. износе се и спискози 
влаха. На жалост, ти спискови нису једнообразни: неки пут су 
само лична имена, неки пут има и презимена, а неки пут уз 
имена и ближих података о еаставу домаћинстава, па и о по- 
реклу. Па ии у једној истој повељи нису људи из свих катуна 
пописани на исти начин. Тако се у Душановој хрисовуљи 1348. 
само наводе имена арбанашких катуна, а за влашке и породице 
са честим подацима о саставу. У дечанској хрисовуљи 1330. су 
пописани углавном на исти начин и власи и Арбанаси, а у Свето- 
стефанској (1318) су готово сва домаћинства великог катуна Сму- 
дирога пописана само по личном имену старешине; само први 
(Радул) је са децом, иза њега је домаћинство које чине Бољеслав 
и Негул, а у катуну Војсиловцу су људи пописани већином са 
презименом и с ознаком да ли су са децом или браћом. Ни мо~ 
дерна администрација није у том погледу у изради спискова увек 
доследна, па то не треба тражити ни од средњовековне. Настојаћу 
да на основи података из Светостесћанске, Дечанске и Арханђе- 
ловске повеље утврдим стварне типове породица и сразмерне 
односе појединих врста домаћинстава, 

Претходно је потребна још з е Д на напомена. У списковима 
домаћина и људи у повељама за неког се каже да је са сином 
или синовима, и износе се често њихова имена, а за неке — да ?у 
са децом (»с детију«), Новаковић је схватио да »син« значи пу- 
нолетног, одраслог, сина, а кад је писано »с детију« — да се 
мислило на нејаку, непунолетну децу 2 ). Међутим, такво објашње- 
ње, иако ггримамљиво, није оправдано. Речи »син« и »дете« су 
синоними, као тто се и данас у неким крајевима говори »дете« 
у значењу »сии«. Средњовековна наша администрација узимала 
је у обзир само мушкарце, као што сгшскови у повељама сасвим 
јасно показују. Наиме, у повељама су поједини писари употре- 
бљавали поменуте речи како је који волео. Тако у Дечанској 
повељи у попису арбанашких катуна употребљен је термин 
»с децом«, а у попису влашких катуна редовно »син«. Осо- 
бит је случај Тудоричева домаћинства, које је на челу влаха 
Тудоричеваца: 1330. пописани су поименце. сви »синови« Тудо- 



•у Нав. дело 240, 



67 

рица и његова брата, а у Душановој потврди те повеље вели се 
да су у домаћинству Тудориц »с детију« и брат му »с детапу«. 
Приликом Душанове потврде Дечанске повеље, Тудоричеви и 
синови и синовци били су неколико година старији него 1330 и 
ако су онда били малолетни, могао је неки постати и пунолетан 
Али, док су они 1330. били »синови«, после су постали »деца« 
Тако исто и у попису Пагарушана, којих нема у првој Дечанскот 
повељи (1330), него само у другој (око 1336), употребљен је тер- 
мин деца, Арханђеловска повеља употребљава термин »син« сем 
у попису катуна Драгољеваца, у ком су оба термина (»з детију 
и »син«), ЈЈ 

Новаковић је нашао да је било »јачих« задруга, тј. таквих 
коЈе су се састојале најмање од три брата по властелинствима и 
катунима: 



Властелинство 

БАЊСКО 
(Св. Стефан) 
(1318) 



ДЕЧАНСКО 
(1330) 



СВ. АРХАНЂЕЛИ 
(1348) 



Катун 

Пијаинц 

Шишатовц 

Вугарски 

Барељевсгси 

Проиловци 

Урсуловц 

Вобојевц 

Смудирог 

Војсиљц 

Ратишевци 
Сушичани 
Вардиштани 
Лепчиновци 
Тудоричевци 
Ђурашевци I 
Тзурашевцн II 
Арбанашки катун* 

• 

Блатчани 

Гунцати 

Јанчишта 

Голубовци 

Кострчани 

Синаинци 

Пинушинци 

Драгољевци 



Зрој дома- 
ћинстава 

52 
97 
39 
65 
9 
46 
$8 
105 
53 



Број »јачих« 
задруга 

14 
12 

7 
14 

2 

6 



504 

17 
29 
12 
18 
29 
16 
20 
29 



68 

3 

6 

8 

11 

4 

5 

11 



170 

87 
75 
32 
36 
68 
33 
38 
80 



48 

63 
42 
13 
3 
35 
17 
22 
15 



447 



210') 



Међу 1.121 домаћинством било је } дакле, бројчано јачих задру- 
га 316, или 28,2%, 



*) Нав. дело 235—236, 239. 

* Новаковић није обрачунао Световрачане, 



5* 



68 



Ако се пак не узме за критериј само број него се гледа на 
унутрашњу структуру домаћинства, добиће се вернија слика о 
учесталости и значају задруге у оквиру катуна и у то време* 
уопште. Да би се односи приказали што једноставније, у катего- 
рију задруга које се састоје од браће уиосим и она домаћинства 
у којима је био домаћин са својим братанцима или синовцима, 
те домаћин са шуром, а у категорију обичних или једноставних 
(»инокосних«) домаћинстава и она у којима је зет (иретпсстав- 
љајући да је то кћерин муж, који се у кући изједначује са сином), 
као и она у којима су пасторци. Домаћинства са женом старе- 
шином, веома ретка уссталом, сврставао сам у категорију брат- 
ских задруга, ако је јасно да је жена имала више »деце« (синова), 
као и она која су уписана само као »деца« тога и тога. 

Домаћин- 

Свега м 7 т ава"~ °* авш 
Катун домаћин- ,-__ с са сино- 

става 



Власте- 
линство 



Домаћин- 

става 

без 

сниова 



ВАЊСКО Пијаинц 

<Св, СТЕФАН) Шишатовц 

Бугарски 
Барељезскл 
Проиловци 
Урсуловц 
Бобојевц 
Смудирог 
Бојсилц 



53 
97 



60 
10 
46 
31 
105 
55 



1 

14 
1 

41 

6 

20 

24 

102 



вима 
(децом) 

36 

36 

29 

6 

а 

1 
1 

43 



Домаћин- 

става 
од браће 



* У једном домаћинству отац са синовима и сестричићима 
** Русии са сеегричићима 
«** Бољеша са сестричићнма 



16 

47 
9 

13 
4 

18 
6 
2 
9 



- 
• 




496 


212 


160 


124 


ЦЕЧАНСКО 


Арбанашки 


2!) 


4 


6 


1$ 


(1330) 


катун 








■ 1 




Ратишевци 


18 


1 


9 


8 


* 


Сушичани 


29 


3 


7 


19 




Бардиштани 


12 


1 


9 


2 




Лепчиновни 


18 


1 


3 


14 


• 


Тудоричевци 


29 


4 


7 


18 




Говнечије 


35 


11 


9 


15 




Ђурашевски I 


16 


■ 4 


3 


9 




Ђурашевски II 


20 


■ 5 


6 


9 


- * 

- 




206 


34 


59 


113 


Св, АРХАН- 


Блатчани 


87 


4 


23* 


60 


ВЕЛИ . 


Гунцати 


82 


1 


28 


:43 '. 


(1348) 


Јанчишта 


32 


2 


7 


23 


: 


Голубовци 


36 


1 


15 


20 




Кострчани 


66 


7 


18** 


51 




Синајинци 


30 


^— 


14 


16 




Пинушинци 


34 


» 


12 


22 


/ 


Драгољевци 


80 


18 


р9*** 


40 






44* 


33 


139 


275 


ДЕЧАНСКО 
(око 1336) 


Пагарушани 


^ 


3 


11 


10 












■ 


Укупно: 


1170 


282 


36» 


527 



89 

Постоје два пописа дечанског властелинства: 1330. и око 
1336. Пошто се по другом не може да утврди тачан број дома- 
ћинстава, јер је текст оштећен на неким меетима, узет је за 
основу текст из 1330, а посебно су додани и подаци о влаеима 
Пагарушанима, који су поменути само 1336, Број домаћинстава 
на појединим катунима како сам га ја утврдио не слаже се увек 
с оним како га је утврдио Ст. Новаковић. Разлик€ су незнатне 
и лако објашњиве кад се узме у обзир да се у списковима само 
ређају имена, и то са доста недоследности у начину исписивања 
и интерпункцији, 

Било је, дакле, на три прилично савремена властелинства 
(разлика износи 30 година) 1,178 домаћинстава. Међу њима је 
било 282, или 23,9%, дакле скоро свако четврто, у којима није 
било синова. Међутим, тај број није тачан: није могућно да су 
у катуну Смудирогу са 105 домаћинстава 102 била без синова, 
а у катуну Војеилцу, на истом властелинству и у исто време, да 
само у а домаћинства од 55 није било еинова! Тако исто непоузда- 
ни су у том погледу и подаци за катуне Барељевски, Проиловце, 
Урсуловац и Бобојевац, То ее може објаснити тим да писари нису 
обраћали пажњу на појединости. 

Домаћинстава у којима је био само отац еа синовима (и у 
три случаја сеетрићи) било је 369, или 31,3%. Таква домаћинства 
у крајевима где постоји установа задруге зовемо очинским за- 
другама и то су потенцијалне праве задруге: умре ли отац, тб. 
постаје братека, права задруга. Међу власима било је већ тадЖ 
да се син одвајао од жива оца (в. даље). 

Домаћинетава од двојице или више браће (или од брата и 
синоваца и сл.) било је 527, или 44,7%. Дакле, близу једна поло- 
вина домаћинстава имала је карактер праве задруге, а то значи, 
особито кад се још узму у обзир очинске задруге, да је задруга 
у то време код катунског становништва, и поред свих неповољних 
утицаја, била главни облик породичног живота: у више него 3/4 
домаћинстава (тачно: у 76%) владали су задружни одиоси. Узму 
ли се у обзир иедостаци у пописима катуна на бањском влаете* 
линству, ти односи су још повољнији за задруту, Многочељадне 
задруге су биле ретке, али су такве задруге биле изузеци и у 
познијим временима, кад су прилике за установу задруге биле 
много повољније. 

Односи нису били једнаки на свим властелинствима: и кад 
се узму недостаци у потгису бањских катуна, оттет изгледа да је 
задруга на том властелинетву била најмање заступљена: корек- 
туре тешко да би могле број очинских и братских задруга (77,2%) 
изједначити с бројем на дечанеком (83,4%) и на арханђеловском 
(92,5%) властелинству. 

Иако феудални друштвени по?редак није био нимало повољан 
за установу задруге, она је, као што је показано, код тзв. влаха; 
односно у катуну уопште, била веома у обичају. Није, додуше, 
било много задрута са великим бројем чељади. Били су, дакле, 
неки чиниоци који су ишли на руку њеном одржавању, а који 
су били јачи од законодавства и од настојања феудалаца. Мислим 



70 

да је феудални поредак ипак посредно и ненамерно доприносио* 
одржавању установе задруге. Јер, иако су држава и феудалци 
ишли за тим да буде што више домаћинстава, да би вукли што 
веће приходе у готову новцу и што већу натуралну ренту, пошто- 
су се дажбине распоређивале ло кућама, баш да би се домаћин- 
етво одржавало, морале су бити проширене породице, већа дома- 
ћинства. Свако сеоско домаћинство, па и оно у катуну, морало 
је да располаже са довољно мушке радне снаге, пре свега ради 
свог сопственог одржавања, а онда ради обављања разних обавеза 
у радној снази. Тзв, власи, који су вршили војничке, пастирске 
и транспортне послове за рачун владара или властелина, могли 
су да се одржавају успешно само ако је у кући било више мушких 
радних снага. Једна мушка радна снага тешко да је могла успе- 
шно одговарати свим тим обавезама. Ту је онда објашњење што 
се у појединим домаћинствима сусрећу шуре, сестрићи и зетови, 
па чак и кад у кући има синова. 

Пописи људи са катуна у немањићкој Србији нису рађени 
по одређеном обрасцу, нити доследно у истом документу. Иако 
непотпуни, са нашег гледишта, они пружају ипак драгоцене по- 
датке и о унутрашњој структури домаћинетава, односно породица 
у катуну. 

Једно развијеније домаћинство чинили су агнати трију ге- 
нерација: дед, синови, унуци; могла је бити заступљена и четврта 
генерација, ако је који унук био ожењен, али о томе нема писме- 
них потврда (као што има за домаћинства међу »Србљима«), Ина- 
че, често су у кући сама браћа или брат, односно стриц и синови. 
То је сасвим обична појава. Значајније је каквих је све других 
сродника, сем агната, било у влашким кућама. 

Пасторци се помињу веома ретко: само у по једном домаћин- 
ству у Шишатовцу и бугарском катуну на бањском властелин- 
ству. Тешко је веровати да пасторака није било и у другим 
кућама. 

Не може се рећи како су члановима домаћинстава постајале 
шуре: да ли је домаћин био дошао у кућу као зет па он преузео 
временом старешинство или је шура накнадно ушао у такво до- 
маћинство због своје инокосности и самохраности. У бугарском 
катуну (39 дом.) поп Кустодија је био заједно са тастом и шу- 
рама, Литрокос је био са својим синовима, зетом и шурама, а 
Стефан са шурама; два прва су врло вероватно били домазети. 
На дечанском властелинству уписан је шура само на једном до- 
маћинству међу Тудоричевцима (Дедослав са сином и шуром). 
Нема помена о ггрисуству шура по влашким домаћинствима на 
арханђеловском домаћинству. 

Зет као члан породице је чешћи, али се не зна да ли је то 
зет домаћину по сестри или 1*ерци. На бањском властелинству 
јавља се зет код влаха 12 пута: 1 у Шишатовцу, 10 у бугарском 
катуну (где су у Литрокоса били у кући још и шуре му), 1 у 
Урсуловцу (али је домаћин Рубац имао и синова) — дакле само 
у нешто јаче од 2% домаћинстава. Карактеристично је да је у 
бугарском катуну са 39 домаћинстава било 10 домаћинстава са 



71 

зетовима. Свакако да је било зетова и у другим катунима, које 
писари иису тако пажљиво пописали. На арханђеловском власте- 
линству међу Блатчанима у три домаћинства су браћа са зетом, 
а међу Драгољевцима домаћин Сладоје са својим синовима и зет 
му Балдовин са синовима — дакле у непун 1% домаћинстава; на 
дечанском властелинству није уписан ниједан зет. 

На арханђеловском властелинству има примера да су чла* 
нови куће сестричићи: у катуну Блатчана 2 случаја (домаћин 
Крајмир Болиновић са браћом и сестричићима, домаћин Преде 
Укопа са синовима и сестричићима), 1 у катуну Кострчана (Русин 
са сетричићима) и 1 у катуну Драгољевцима (Бољеша и сестрм- 
чић му Брзота). Ти су сестричићи доспели у та домаћинства или 
по смрти оца који је био домазет у кући или тако што су ујаци 
превели себи сирочад своје умрле сестре, 

Појава зетова који су у домаћинству са тастом или шурама 
заслужује особиту пажњу, јер има и тога да се зет јавља у кући 
и са шуром или шурама. А то значи да до уласка зета у кућу 
није дошло стога што су родитељи имали само кћери, па су једну 
»оженили«, како се то ради код нас у наше време. Зет, за разлику 
од посинка, обично- задржава своје презиме и приладност свом 
роду и његово потомство рачуна порекло опет у мушкој лози по 
њему. Подаци из средњовековних извора не дају могућности да 
се одговори на питање да ли су зетови код влаха у катуну ула- 
зили у род свога таста или су сами били оснивачи нових родова, 
или су продужавали лозу рода из ког су били. 

Према свему што се могло извести на основи писаних извора, 
породица катунског становништва била је патрилокална и патри- 
линеална, Док је рачунање сродства и лозе било строго патри- 
линеално, правило о резиденцији није било без изузетака: било 
је домазета, иако у сасвим незнатном броју, што значи да је било 
и уксорилокалних (»матрилокалних«) бракова, односно породица, 
а врло је вероватно да су од дошљака настајале и неолокалне 
породице. Подаци из катунских спискова не упућују на то да би 
положај зетова који су дошли у тастову или шурину кућу био 
непсвољан или презрен, а забране да се »Срби« жене у влаха и 
прелазе у влахе упућују чак на то да је такав брак доносио изве- 
сна преимућства зету. На то, тј. да зетови стичу имање и положај 
у друштву по тасту, упућују нас и неки подаци из Повеље краља 
Милутина 1300* манаетиру св. Ђорђа-Горга код Споља: казнац 
Драгослав приложио је Милутиновој задужбини једно виногра- 
диште од своје »тастнине«. Манота, зет.Драготин (пошто се пока- 
зало да Драготино место у Речицама није његова баштина, него 
је царска пронија), предао се цркви да би држао тазбину и да 
ради цркви »у војничски закон«, а тако се и Хранча по својој 
тазбини приклонио пркви да буде шрквени војник 4 ). М чињеница 
да је било зетова по кућама са више синова говори за то да је 
то домазетство имало друкчији карактер него доздазетство у 
нашем сеоском друштву 19. века. Засада, у недостатку потпуни- 



*) Ал. СолоЕјев: Одабрашт споменици ... 72, 75, 80. 



72 

јих обавештења из еавременизс извора, задовољићемо се само тим 
констатаци ј ама . 

Дописи домаћинстава по катунима откривају нам, посредно, 
и једну веома значајиу карактеристику породичног, односно за- 
дружног живота у катуну, а наиме — да су старешине били само 
Јвуди у пуној снази, сем ретких изузетака кад се жене помињу 
као носиоци домаћинства или домаћинство сачињавају нечија 
деца, а то онда нису ни била нормална домаћинства, него дома- 
ћинства привремено без стварног старепшне. Т. Тарановски је 
сматрао да је Ст, Новаковић грешио што је у број чељади по 
кућама у средњовековном селу уносио и деда кад се он помиње 
на крају списка чланова једног домаћинства и што је таквог деда 
сматрао старешином задруге, те да број чланова таквих задруга 
треба смањити за један 5 ). Новаковић је имао право кад је и те 
дедове урачукавао у број чељади, али ти дедови нису били ста- 
решине. 

ч Спискови влаха прављени су на тај начин да су уписивана 
рамо Јрдена домаћина, евентуално с презименом или надимком, 
или: да су исписивана имена свих мушких чланова у домаћин- 
ству, или је за поједине старије речено да су с децом, синовима, 
браћом, братанима, нпр.: Продан з детију, Воихна Зоричић з де- 
тију, Владимир и син му Марин, Окоје а орат му Костица а синозе 
им Пружен и Рајан и Глкош, итд. Очигледно је да су уписивани 
само живи и стварно присутни. (Иначе, у другим списковима се 
може наћи ко је био отац или дед). У случају извесног броја 
влашких домаћинстава на дечанском властелинству на кра- 
ЗУ је име оца или деда. Пошто се имена мртвих наводе само 
изузетно и у придевском облику (нпр. Радова деца) и пошто се 
истиче ко је отац или дед, а не ко је био, очигледно је да се под- 
разумевају увек жива лица, како је то схватио и Ст. Новаковић. 
Неки"путје јаено из списка да је домаћин отац: кад се после до- 
маћина наводе синови. Али, у списковима са дечанског власте- 
лннства бива да се наводе имена домаћина и других чланова, а 
на крају се каже ко им је отац, односно дед. Такви су примери 
за она: међу Ратишевцима »Вероје а брат му Стрезимир а отац 
им Радомир« и »Радослав, Радомир и Хране, отац Леш«; међу 
Сушичанима »Хрсчор а брат му Раде а отац му Пилип« и »Богде 
а брат му Градоје а отац им Будислав«, »Предило а брат му 
Волица а отац им Дееиш«. Тога има и међу Вардиштанима, Леге- 
чиновцима, Говнечијама и Пагарушанима. Примери за деда: међу 
Ратишевцима »Рајко а син му Дмитар а дед им Шорић«, »Ђурђ 
а син му Станко и Добрчин а дед им Ратиш« ; међу Сушичанима 
»Капор а син му Балдовин а брат му Буцкат и Ненад а дед им 
Трошан«; па још четири таква примера међу Сушичанима, два 
Међу Вардиштанима, четири међу Лепчиновцима, седам међу 
ТуДоричевцима и три међу Говнечијама е ). Најлепши је пример 
кућа самбг Тудорица: »Тудориц и син му Хотило и Степан и Бун 
а син му Никола и Тврдо и Тврде. А Тудорицу брат Рађ а син 



•*) Т, Тарановски: Историја српског права Ш— IV (1935), 52 — 53. 
°) Деч. хр, 46—53, 126—127. 



73 

му Војсил и Волица и Вогоелав и Воихна а дед им Бач« 7 )- Тудо- 
риц је не само старешина куће него и читавог катуна! Он има 
бројне одра-сле синове. Његов отац Бач је дед по годинама и дед 
читавој кући. Мислим да такво помињање деда и оца значи само 
да су то лица која су престарела или иначе била неспособна за 
вршење домаћинске (старешинске) дужности, за коју су прилике^ 
тражиле људе у пуној физичкој и духовној снази, Тиме се уједно 
објашњава што се на такав начин помиње дед чешће него отац, 
јер су многи очеви поменути као стварни домаћини. Престарелих 
очева и дедова било је, свакако, по катунима и на другим власте- 
линствима, па једноставно нису ни уношени у спискове, као што 
често нису уношени ни други чланови сем домаћина. 

Сасвим су ретки примери у катунима, односно међу власима, 
да је жена старешина домаћинства. Свакако да су то била при- 
времена стања, тј. да су те жене биле домаћини само док им 
Синови одрасту. Таква су била, вероватно, само 2 домаћинства 
међу 219 домаћинстава жичких влаха (1220). Наиме, у попису 
тих влаха, пописаних само навођењем личног имена и где се само 
у 5 случајева каже »са децом«, била је Гостимира мати (при 
чему није јасно да ли је то био Гостимир с мајком, па би то био 
особит случај текнонимије, или се мати звала Гостимира), а 
после Тихомира наводи се »т'шта му и с детију«. Вила је и »удо- 
вица Драгуша и Тус и с материју« 8 ). Међу власима дркве ев. 
Петра на Лиму (списак "између 1254 — 1264) уопште нема таквих 
домаћинстава. Међу власима (107) које наводи краљ Стефан 
Урош (око 1302) у Повељи манастиру Хиландару поуздано су две 
жеие домаћини: сестра Хранишина с децом и удовица Тајна; ако 
је то женско име, онда је била и трећа: Десимирја са децом; у 
групама од 29 домаћинстава (није јасно да ли су влашка), па међу 
15 и у 4 влашка домаћинства нема таквих*). У 496 домаћинстава 
иа катунима Бањске била су (1318) само три домаћинства са же- 
нама на челу: Велислава с децом, Калана с децом, Јањева жеиа 
с децом Ји ). Међу грачаничким власима (око 25 домаћинстава) 
једно домаћииство чинила је Гојшина жеиа са децом; каракте*- 
ристично је да је једно друго домаћинство чинио Дубровац са 
братом и сестром 11 ). Та је, вероватно, била удовица. На дечанском 
властелинству (1330) у арбанашком катуну су сви домаћини му- 
шкарци, а тако исто и у свим влашким катунима са укупно преко 
200 домаћинстава, као и у свим влашким катунима (око 450 до- 
маћинстава) на властелинству Светих арханђела (1348). Можда 
је на тим властелинствима организација била строжија и није 
трпела жене на челу домаћинстава, јер су све обавезе биле иа 
мушкарцима* 

Жене су, дакле, биле сасвим ретко на челу домаћинстава: 
Било их је, међутим, и на челу катуна, иако, свакако, још ређе 
(в. стр. 88 — 89). За положај жене је значајно и оно што сам већ 



7 ) Деч. хр. 51—51 

в ) Ал. Соловјев: Нав. дело 19. 

«) р. М1к1оз1сћ: Нав. дело 59—61. 

") Споменик IV, 8—9. 

!| ) Ал, Соловјев: нав. дело 103. 



»■* ■, 



74 

поменуо: да се увек чак не зову својим личним именом него се 
записују по мужу, сину, па и брату! Тако исто је значајно да 
међу презименима влаха у Србији нема уопште презимена изве- 
дених од женских имена; можда је такво презиме Зоричић 
(Воихна Зоричић у катуну Шишатовцу, 1318)"), али је питање 
да ли је тада постојало такво женско име. У Босни је само једно 
такво презиме: К у ј а в и ћ и. Ни међу земаљским људима <Ср- 
бима) на дечанском властелинству — преко 2.000 домаћинстава 
— није било друкчије: еамо су два презимена за која се може 
веровати да су изведена од женских имена: Марић и Цецилић"). 

Задруга средњовековних влаха у Србији била је прилично 
ограничена како у погледу броја генерација тако и у погледу 
њеног обима, броја чланова, па је стога чешће долазило до деобе. 
Стојан Новаковић је изнео више примера из катуна на бањском 
властелинству и из епиека хиландарских влаха у Повељи краља 
Милутина, где се помињу браћа која воде поеебна домаћинства"), 
Таквих примера има и у другим повељама, а особито у попису 
влаха Драгољевачког катуна на арханђеловском властелинству, 
где је било најмање седам родова (Радотићи, Буниловићи, Радо- 
слалићи, Стррислалићи, Жебељевићи, Младеновићи, Вудислали- 
ћи) са ло 2-4 дома. Поменућу поеебно примере који показују да су 
се синови делили од оца за његова живота. Међу власима Блат- 
чанима (арханђеловско властелинство) једно домаћинство чинили 
су »Укопа и Воихна синови и з братиом«, а одмах следеће 
чини »Преде Укопа и синови с сестричићима« 15 ). На челу 
катуна Драгољеваца био је премићур Граде, а у заједници са 
синовима, братом Брајшом и његовим синовима; одмах иза њега 
уписано је домаћинство које су чинили Предислав Градетић 
са децом и браћом Смиљем и Дмитром са децом"). 

Немамо о томе нарочитих писмених извора, али не може 
бити сумње да је и код^наших народа у средњем веку владала 
еталешха ендогамија, С друге стране, црква, која је била^веома 
утицајан фактор у животу народа, својим прописима о браку 
ишла је на руку родовској егзогамији, моногамији са сталношћу 
брака и патрилинеалном рачунању сродства 17 ). То се види донекле 
и из одредаба о браку у Жичкој повељи 1220: Краљ Стеван 
Првовенчани строго забрањује развод брака; строжија је казна 
за жену која напусти мужа него за мужа који напусти жену: 
муж који је пустио жену може се оженити другом, а жена која 
је оставила мужа не молсе поћи за другога! 17 ) Државна власт у 
немањићкој држави оличена у краљу, који је уједно био и пред- 
етавник тадашњег феудалног поретка, настојала је да утиче и на 
брак, али из разлога који нису иначе имали никакве везе са 



,а ) Споменик IV, 8. 

**) Деч. хр, 7. и 23. 

**) С т. Новаковић: нав. дело 241—246. 

1 *) Гласник XV, 289. 

1в ) Гласник XV, 297. 

1т )Ал. Соловјев: пав. дело 21 — 22. 



7* 

схватањима о браку, него ради својих економских интереса. "У 
времену од двадесетак година, између 1318. и отприлике 1336, 
трипут је, што се зна, објављена једна таква законска наредба 
која се пооредно тиче и влаха. 

Светостефанска повеља садржи и одредбу: »Србин да се не 
жени у власех. Ако ли се ожени у невест игумнову да се ограби 
и свеже и он влах от кога се буде женил и да се врати без воље 
на отчино место а који буду старинници и не взмогу се повратити 
ни једн да не војник н вси ћелатори« 1 *). Краљ Дечански наређује 
за људе на територији његове велике задужбине: »Србин да се 
не жени у влаха. Ако се ожени, да је води у меропхе« 1 "), Потвр- 
ђујући ту повељу свог оца, око 1336. краљ Душан радикално 
мења ту одредбу: ако се Србин ожени од влаха, да је ћелатор 20 ). 
Наши историчари видели су у тим одредбама само меру да се 
спречи одлажење тежака у пастире или влахе 31 ), што је она 
стварно и била, али те одредбе бацају много светлости на тада- 
шњи живот на селу. 

Бањска повеља говори о »Србима« који су се оокенили од 
влаха, постали међу њима стариници, те више не могу да се 
врате, па их оставља међу власима с.тим да не могу бити вој- 
ници, него само ћелатори. То значи да је већ много пре тота било 
честих женидбених веза између »Срба« и влаха и да су на тај 
начин многи из реда Срба постали власи, па и војници међу њима, 
Речи »без знања игуманова« као да говоре да је поданицима 
феудалаца ипак требало неко одобрење од феудалних господара 
пршшком ступања у брак и да се »Србин« могао оженити од 
влаха и прећи у њихов ред по одобрењу игумана, односно феу- 
далног господара. Дечански је сасвим кратак: Србин да ее не 
жени у влаха, а ако се ожени, да жену води у меропхе, тј. може 
се оженити од влаха, али не да прелази да живи међу власима 
и ступа у њихов ред. Само коју годину после тог т а, краљ Душан 
из основа мења те одредбе и санкционише стварно стање: ако се 
Србин ожени од влаха, он постаје ћелатор, тј. слободно му је 
женити се од влаха и прећи међу влахе. Ово и са своје стране 
потврђује да катуни нису били родовске заједнице, а уједно да 
је прелажење младића у насеље из ког је била невеста било 
тада добро позната и допуштена гхојава, иако, свакако, не веома 
честа. Најзад, те одредбе показују да између Срба и влаха и није 
било других разлика сем разлика у њиховим обавезама према 
владару и феудалном господару и да су »земаљски људи« тежили 
за тим да пређу у влахе, јерсу влашке обавезе биле сношљивије. 



") Спомешж IV, 6. 
1в ) Деч. хр. 62. 

20 ) На:в. дело 134. 

21 ) Ст. Новаковић: Село 39; — Стара српска војска (Београд, ШЗ) 
131— 132; К. Јиречек: Историја Срба III (Београд, 1923), 115; Т. Тара- 
новски: Историја српског права III — IV (1935), 46. 



п 



V 

ДРУШГВЕНА ПОДЕЛА У ОКБИРУ КЛТУНА ИЛИ ВЛАХА 

Катуни су се састојали од једне па до неколико десетина 
домаћинстава: «ајвећи су имали око 100 димаћинстава, али су 
тако велики катуни били реткост. У малим групама, које су се 
за време лета, кад се ишло на летње паше по планинама, раз- 
Оијале на још мање групе, не могу се ни очекивати велике дру- 
штвене разлике. Писани извори обично и говоре уопштено о 
власима као једној категорији становништва, а у списковима 
припадника појединих катуна нигде није назначено, сем код 
главара и ретких других изузетака, да који домаћин има друк- 
чији друштвени положај неголи његов сусед. Изузеци су, можда, 
само два занатлије (по један стргун и ковач) и неколики попови 
и поповићи: они су се, свакако, нешто издвајали као и такви 
Јвуди међу »земаљским људима«. Али о поповима и занатлшама 
у катуну извори не казују ништа: њих је уошнте било врло мало 
и вероватио да су се на њих аналогно примењивале одредбе о 
поповима и занатлијама међу »земаљским људима«. 

^Мначе, као што је познато, власи су се стварно делили на 
двоје: навоЈнике и ћелаторе, како се обично зову. Већ 
по имену Јасно Је, бар донекле, шта су били војници, Дуго се није 
знало шта значи реч ћелатор. Стојан Новаковић се домишљаб 
да Је тчгиме у вези-са печи ћ ел ар (у данашњем нашем језику 
ћилер), од грчког жеШр* , у значењу стаја, зграда за успрем 
или оставу, па да су ћелатори као неке слуге одређене да чувају 
и да се брину о успремима, јер еу се они иначе бавили лреносом, 
имчући за то слремну стоку, и у војевању били одређени да носе 
™Ј^ ЗВ ^** * 1 Јиречек је сматрао да је реч непознатог 
порекла, али Је упућивао на етимологију коју је дао Р и 5 с а г 1 и 
ЕШушо1о|15сће5 \УбН;егћисп с!ег гшпатзсћеп Зргасће I (Не1ае1- 
оег& 1905): & V. са1а (лат. саШз), пут, стаза 2 ), Данас се сматра 
да Је та реч поетала од румунског с а 1 а \ о г, путник, а у даљем 
пореклу ^- И д латинеког е а 1 Н з*). Та је етимол— тш врло веро- 
ватна већ и по томе што грчки извори знају за бб^ код влаха 
кириџиЈа, што потпуно одговара по значењу речи саЛаЧог 4 ). 

Писари и редактори докумената из средњег века нису да- 
вали дефиниције какве су данас нама потребне: они су износили 
само обавезе разних категорија поданика, пошто су њима и 
њиховим савременицима били потпуно јасни називи влах, војник, 
меропах и др., па им није било потребно да објашњавају оно 
што су сматрали да је опште познато и разумљиво само по себи 
В0ЈНИш*.ее .помиљу први пут 1220, у Жичкој гшвељи. Стога се 

* - ■ 

<Воо^ад, Т -ШЗ) <> ! 3 а 11ш Ић: ^™ ^™' 1891) 54; ~ С ^ а <**«* "*» 
■Ј К. Јиречек; Историја Срба III (Београд, 1923), 116 

и^&ЈКк^аЈГш™ Шгаи1 Реп1п5и1е1 ва1сап1се гп Еуи1 

*) М. СубШ; 1,а {гапзћшпапсе . . , 38—3« 



77 

о власима војницима и ћелаторима ретко говори. Позније повеље 
се обично позивају на ранији »закон« влашки, а као најранији 
»закон влахом« помиње се у Повељи краља Милутина из 1300. 
манастиру св. Ђорђа-Горга код Скопља »закон светог Симеона и 
светаго Сави« милешевским и студеничким власима који треба 
да важи и за влахе на властелинству тог манастира. Цитирају 
се из тог закона једна одредба о обвези влаха да ару и косе и 
одредбе о војницима"), али тај закон није у целини сачуван. Врло 
је вероватно да се »закон« за милешевске и студеничке влахе 
није много разликовао од жичког који је млађи само за коју 
годину. 

Нису само власи били војници, али свакако да њихове оба- 
везе нису биле друкчије од обавеза осталих војника. А какве 
су биле обавезе војника, сазнајемо баш из поменуте Повеље 
краља Милутина, 1300. Помиње се у Повељи неки Хранча, који 
је, по тазбиии, зажелео да буде црквени војник »у закон светаго 
Симеона и светаго Савви и да им се кони не товаре и товара да 
не буде« е ). Тако се и Драгота у Речицама (у Пологу), да би остао 
на тазбини, предао цркви да ради цркви »у војничски закон, да' 
му се коњ не товари и товара да не води«. Сам краљ је дао Кало- 
горгију с децом и баштином св. Ђорђу »у војничски закон а да 
им се коњ не товари ни товара да воде« 7 ). Према томе, сасвим је 
јасан положај војника: њихови коњи не долазе у обзир да се 
употребљавају за пренос разних терета, а сами војници — да 
иду као коњовоци. Ћелатори су, онда, они који су обвезани да 
на својим коњима преносе товаре и да они иду уз те коње. Томе 
сасвим одговара и то њихово име, па било да је настало од ру- 
мунског са1 (коњ) или са1а!ог (путиик). Светостефанска повеља 
набраја најпре опште влашке обавезе, у које спада и преношење 
соли за потребе манаетира, па и сношење сира с планине. Војник 
не треба да ради о манастирској вуни, али има да даје окроју; 
ћелатор има да пасе (овцеј и вуну стриже, а војник да пасе па- 
стухе Б ). Повеља краља Душана (између 1334 — 1346), којом се 
гштврђују Маљушатови прилози манастиру Хиландару, има та- 
кође »закон влахом«. Разликују се војници, с обавезом да о Ми- 
трову дану дају црвени »покров«, и »прочи власи«, чија је оба- 
веза да раде о вуни 9 ). Ти остали су, очигледно, ћелатори. Тако 
исто биће да се ради о ћелаторима и војницима и у даљој одредби 
за влахе да и »пешц и ковик« чувају кобиле кад се пастух упу- 
шта међу њих и да иду с игуманом и икокомом куда им он нареди 
и да носе со и друге манастирске потребе 10 ). 

Ћелатори и војници могу се сматрати као две комплемен- 
тарне групе у оквиру влаха као целине. У невољи, пак, и ћела- 
тори и војници су морали да иду на одбрану: »а у зло време -и 



^) Р. Груј ић: Три хилаидарске повеље. Зборник за историју Јужне- 
Србије... I (Скопље, 1936), 21; Ал, Соловјев: нав. дело 80. 
') А. С о л -о в ј е в: На озн, месту. 

7 ) Р. Грујић: Пом. дело 15—16; А. Срловјев: пом, дело 76., 
: 8 ) А л. ' С о л о в ј е в: Нав. дело 97. ; ! 

в ) С т. Новаковић: Закенски споменици 414. , т ... 

10 ) На озн. меету. 



78 



војник и ћелатор да греде к овцам«, каже се у Светосгефанско1 
повељи"). ^ Ј 

Вероватно да неке друге разлике није ни било. Можда су 
воЈници били уопште и имућнији*, али су и ћелатори гао тонте- 
ници и трговци могли да стекну знатно имање, и разлике у имању 
су у катуну доводиле до оштријих друштвених разлика, ко1е се 
само наслућуЈу. Разни су извори богаћењу. Војници су у ратним 
походима долазили до пљачке. Поносници су зарађивали новац 
својим радом, а помало и тргујући. Од њих су се регрутовали 
крамари, који су морали располагати великим капиталом у готову 
новцу (в. 88—91), а који су много и зарађивали, јер су узимали 
плату за сваког коња у каравану. Виши главари, који су се ба- 
вили тим истим пословима, имали су још удео у глобама и да- 
жоинама коЈе су плаћали њихови потчињени влаеи, а глобе су 
Биле врло високе и за данашње прилике (често је глоба стотину 
перпера). Готово у свим изворима у којима је више речи о вла- 
сима реч је о готовом новцу. 

Само неколико података о влашкој трговини ради илустоа- 
циЈе. Власи и Арбанаси на властелинсгву манастира Дечана имали 
су обавезу да преноее со која је припадала држави од њеног до- 
хотка у Св. Срђу у приморју. Од онога што донесу више— поло- 
вина Је припадала цркви а половина њима. И ту другу половину 
ако Је хтела, црква је могла откупити"). То је била, дакле, чиста 
зарада њихова. Дубровачко Мало веће решило је, 6. 1ула 134? 
да се сваком влаху и Србину (^иШће^ У1асиз бкуиз) и сваком 
другом човеку који у град у времену до следећег празника св. Мар- 

*™^з^° т 6Се . т0 ј? ар новога ^*™ Д а Д н У ОД општине четири товара 
соли >. 1о Је била висока цена, а са том сољу се могло много 
зарадити Угареко-хрватски крал> Сигисмунд наредио је 14. ја- 
нуара 1412, да док трају смутње његови трговци, како власи тако 
и Хрвати, са робом идушмо у Шибеник"),а 1419. кнез шибенички 
тражио је од млетачке Владе да му се пошаље новаца, пошто 
град нема новаца, јер због епидемије нико не долази у Шибеник* 
власи, који су били извор готово читавог прихода градске бла- 
гаЈне по роби коју су доносили и соли коју су куповали, не до- 
лазе. . . . ). Иако су се Дубровчани и Млечићи стално жалили на 
влахе зоог њихове пљачке, разбојништава и пољских штета, нису 
штедели напора да их привуку да долазе у њихове градове са 
својом робом и да ту купују со. Та влашка трговина за сопствени 
рачун требало би да буде ггредмет посебног проучавања. 

Имовне разлике међу власима долазиле су до изража1а и V 
унутрашњости, а, вероватно, још више међу онима који су били 
ближе Дуб ровнику и око трговачких путова. Има томе трага и 

и ) Ал. Соловјев: на озн. месту. 

* Краљ Ст. Првовенчани у Жичкој повели (1220) разлику1е властелг 
ци . 21?. Ј11ИКв И ЛУб ° Ге Људе * ( А л " С ° л ° в Ј е в: ОдабРШ 555 
"> Деч. хр. 63, 134.- 

«! Мапп^^ ^Р^апМа ћ1зеог1ат 31ауогит теНШодаЦит X (1879), 267. 
) Мопитеп*а зр. ћ. 31. тег. IX (1878), 213. 
) Мопитед1а зр. ћ. 31. тег. XII (1882), 285. 



79 

у повељама. Краљ Дечански се вајка, 1330, што је Дечанима при- 
ложио мало влаха, »и то убого« 10 }, а цар Душан у Арханђеловској 
хрисовуљи разликује три категорије влаха, од којих свакој од- 
ређује друкчије посебне обавезе, поред општих обавеза које 
имају сви власи, сразмерно њиховом имовном стању и угледу. 
На првом су месту »поклон^ници«, који имају привилегију при- 
ликом давања обавеза да се сами десеткују, да дају^о јесени по- 
крове и у пролеће по два јалова брава; затим се помињу власи 
који су »убози« (сиромапши), који ће прерађивати вуну црквену 
како им нареди игуман. Најзад су »ини власи« (остали), који 
имају читав низ посебних обавеза: да дају окроје и клашње, да 
преносе со, да у зимиштима косе сено кобилама, да рзде на прав- 
љењу градова, да граде јагњила, да чувају пастухе, да носе жито 
и товар с игуманом Ј1 ). Поклоници су почашћени смањивањем 
радних обавеза. Убоги су, како се види, они који немају коња и 
људских радних енага, па су ослобођени од радова који се обав- 
љају коњима и на коњима; вероватно да су они слали женску 
чељад на рад око вуне. 

Имовне разлике међу власима и улогу богатих катунара живо 
је оцртао анонимни дубровачки летописац, а по њему и Л. Ра- 
њина. Истина, летопис, чији је најстарији део писао, како се 
мисли, неки фратар у 15. веку, досељавање влаха у Дубровник 
ставља у годину 743. и 744. Иако је такво датовање сасвим без 
основа (власи се помињу у дубровачким изворима тек од 1305), 
садржина није измишљена и она се, врло вероватно, односи на 
14. век. По казивању летописца, у Дубровник (тј. на територију 
Дубровачке Републике) су се склоиили Власи са доње Неретве, 
многи катунари са једним врховним главаром, па неки т уди из 
Доњих влаха, међу којима је било много катунара, од којих се 
сваки сматрао као да је кнез. Сваки је имао своје »наредбенике«, 
од којих су се неки старали о коњима, неки о крупној стоци, неки 
о ситној, неки о свињама, а неки о реду у кући. Изиад свих је 
био велики катунар, који је био пастирског порекла, Били су 
врло богати стоком. Њихове слуге су биле из Влашке 18 ). По том 
истом летопису, угледни дубровачки род Ркигап је тобоже дошао 
у Дубровник 1411. из Хума у Влашкој (сЦ Сће1то ш Миг1асМа). 
То презиме се јавља у Дубровнику већ 1253, када се помињу као 
функционари Палма и Марин Пикураревићи 1Р ). Род се помиње и 
доцније. Њихово презиме (румунски р1сигаг = пастир) одаје да 
су стварно сточарског порекла и показује да је казивање лето- 
писца у суштини тачно. 

Путем богатства и војничких заслуга истакнути људи су 
постајали и властела. Године 1365. хрватеко-далматински бан 
Никола Сеч даровао је, као награду за верну службу, Прибану, 
Ратку, Дудану, Воихни и Младену, синовима Силана, власима 
краљевским, пуето краљевско село Видче Село између Кегелаи 

1в ) Деч. хр. 61. 

1Т ) Ал. Соловјев: Нав. дело 142; Гласник XV, 309—310. 
1В ) 8. ИосШо: Аппа1ез Ка^изгп! Апопут! Н;ет Ш1со1а1 <1е Ка§а1па, 
Моп. 5р, ћ. 31аУ0гит тегМкта!. XIV (1883), егр. VIII, 8—9, 180—181. 
1в ) Р. М1к1оз1сћ: Нав, дело 89—40. 



80 

Зрмање с тим да га они населе људима, који ће, анда, служити 
тим власима, а ти власи бану, односно краљу и његовим нпследни- 
цима, служити »опоге аггшдегогиш е* тсоуШнз 20 ). Октобра 1405, 
наградио је угарско-хрватски крал, Сигисм^ад, за његову верну 
службу, Бутка Бранковића, војводу влашког у Хрватској и Дал- 
мацији, тиме што је дао њему и његовом потомству у посед села 
Ервеник ^ и Сахачу у области Книна 21 ). Бан Ханж Франкапан 
дао је^ 1436, као награду за верну службу кнезу Вигшу Дубрав- 
чићу, брату му Гргуру и синотвцу Миклоушу два поседа у Цетини, 
а бан Петар Таловац дао им 1443. зимиште Копривно и лланину 
Прведрину и Штирну Пољану"). Према томе, сасвим је веро- 
ватно што дубровачки историчар Лукари каже, да је српски кнез 
Лазар био првобитно катунар 21 *), а познато је добро да је и бугар- 
ски цар Асен био влашког порекла. 

Било је, међу власима, и ропства, али су вести о томе веома 
оскудне. Засада познате вести су само из године 1285. па би се 
могло узети као да је убрзо после тога међу власима нестало 
робова, односно робиња. Добрачин, син Братославов, в*»ах из 
катуна Јалове, продао Је у Дубровнику, 18. VIII 1285, нотару 
Томасину своју робињу Милост из Бссне, а 14. октобра исте го- 
дине влах Драгослав Богданов продао је једном другом Дубров- 
чанину своју робињу Богдану из Сане 24 ). Пошто се ради о продаји 
робиња из Босне, рекао бих да су ти власи пре били трговци и 
посредници у трговини робљем, а не да су они сами држали 
робље. 

Општи правни гголожај влаха у немањићкој Србији био је 
једнак гголожају зависних сељака меропаха, као што је утврдио 
већ и Т. Тарановски 2 *). Такав је њихов положај био, изгледа, и у 
земљама изван немањићке Србије. По Пољичком статуту, »вла- 
шић« је потпуно изједначен са »кметићем«. Чл. 23, а(17) тог Ста- 
тута, који предвиђа казне за оне који би ратовали на страни 
Турака или мартолоза, предвиђа разне казне за припацнике 
разних друштвених редова, па каже: ». .. а кметић и влашић 
ки би се наша ди с Турци војује или с мартолоси да се има ухи- 
тити и обисити а имања његова половина ооћини а половина 
г(оспо)дну негову« 20 ). 

Писани извори, оссбито они законскст карактера, лротив- 
стављају једне другима влахе и »земаљске људе«, који су~вели~ 
ком већином меропси. Питање је у чему је стварна разлика изме-* 
ђу њих и кад су се етнички разликовали и кад су престали да се 

80 ) Т. 8т!с]к1аз: СоЗех Шр1отаисиз ХШ (1915), 425—426; V Ј, 
К1а1с: Ас1а Ке*1еУ1с1напа. Мооитеп^а вр. п!зтог1ат 31ауогит тег1Шопа- 
Иит Х1Л1 (1917), 3—4. 

^) Р. 5 1 § 1 6: ИекоИко ИЈргауа 12 росеНса XV 81о1је6а. 8*агте ХХХТХ 
(2авгећ, 1938), 256. . 

5 Мопитеп1а ћМог1СО-јиг1а1са 81атогит теНа1оп. VI (1898), 138—139, 

*ј> I. и с с а г 1; Сор1о§о г!8*ге*о . . , (Дубровник, 1790) 99. 
)Г. Чремошник: Канцсларистси и нотарски списи 1278 — 1301 
(Веоград, 1932), 110— 111. 115, 

**) Т. Тарановски: Историја српског права I (Београд, Ц3\) г 

зв ) Мопит, ћ181.-јиг. 51ауогит тегтсПопаНит IV (1890), 36—37. 



81 

етнички разликују. Јер, није довољно инеистирати на томе да су 
власи пастири. Пастира је било и међу не-власима и пре доласка 
Влаха. Ако су се меропси и кметићи бавили земљорадњом, па тим 
су се бавили и власи: они продају жито у Дубровник, они имају 
обавезе да ору итд. Па, најзад, и они су јели хлеб, а нигде трага 
о куповини жита с њихове стране. Они држе и чувају стоку: 
коње, овце, говеда и свиње и организују сточарске покрете, а то 
све раде и не-власи, и то не само на селу него и становници при- 
морских градова. 

Мислим да је основна разлика између њих у томе што су 
власи држали у већем броју коње и њихова слецијална занима- 
ња била у вези с коњем: они су професионални (и шгаћени) чу- 
вари ергела, они су војници (и то коњаници!), они су поносници- 
кириџије; тежацима је од стоке после овце главно говече, јер 
воловима ору и преносе на колима терете у селу. Власи су у 
ствари коњари (у средњем веку коњуси) и они су власи дотле 
док раде с коњима и док су у зависности од својих коња. Дошав- 
ши у јужнословенске земл:>е, они нису толико тражили планине 
за своје овце, јер је паше мање-више било свуда; они су тражили 
где ће се запослити као држаоци, одгајивачи и корисници коња. 
Стога их видимо у служби краљева и великаша и на великим 
црквеним имањима и стога их видимо окупљене у позније време 
око великих трговачких друмова, где, под покровитељством сво- 
јих феудалних господара, раде и као поносници, крамари и тр- 
говци за свој лични рачун. 

Један средњовековни законски споменик даје посредно до- 
кументарну потврду моме мишљењу. То је Жичка повеља из 
1220. краља Стевана Првовенчаног. У општим одредбама те По- 
веље предвиђају се казне за оне који се огреше о неку одредбу: 
ако се огреши властелин, узеће му се на име глобе у краљеву 
корист 6 коња, ако буде ко од осталих војника (»от иних војник«), 
узеће му се два коња, а ако буде од убогих, два вола. Преступи 
против прописа о браку не сматрају се тако тешким и кажњавају 
се мањом глобом, и то углавком у воловима 57 ). 



VI 

СТАРЕШИНЕ КАТУНЛ 

Прва вест која даје податке о организацији влаха у склопу 
српских и хрватских земаља је у Повељи Стевана Немање из 
1198—1199, када је он дао манастиру Хиландару , поред осталога, 
»и од влах Радово судство и Ђурђево, а всеге влах 170« 1 ). У по- 
знатим писаним изворима из доба средњовековних српских др- 
жава термин судство се више уопште не помиње; знача јно 
је да се установа судија јавља понова у писаним изворима много 
доцније, и то на другој страни, тј. на хрватском тлу (в, даље). 



= 7 ) Ал. Соловјев: Нав, дело 21—23. 
Ј ) Р. М1к1оз1сћ: нав. дело 4~- в, 

Јј — Снмплзнјум о средн.овековном катуцу 



82 

Треба одмах истаћи да сам назив еудетво није влашки, него 
срлски, те не знамо да ли су ти власи с краја 12. века имали 
своју и какву организацију, или је то била организација која им 
је наметнута од државе. Пошто се ради о две сразмерно малене 
групе влаха — свега 170 домаћинстава — од којих је ипак свака, 
под претпоставком да су биле лодједнаке, била већа него што 
су и у позније време били поједини катуни (в. на стр. 47 — 50), врло 
је вероватно да су Рад и Ђурађ били старешине не лојединих 
катуна, него сваки — групама влаха које су се састојале од више 
катуна, и да су били представници државне власти. Пошто Не- 
мања изричито вели да »од влаха« даје та два судства, јасно је 
да је у његовој држави било више влаха и да су они били по- 
дељени, односно организовани, у судства. Ст. Новаковићу већ 
је пало у очи да се тај помен влаха не везује за земљу и да се 
не помињу седишта тих влаха-). Иа жалост, ми не знамо да ли 
су та судства била територијалне или само организационе једи- 
нице, тј. да ли су Рад и Ђурађ били судије за поједине групе или 
одреде, који нису били увек на истој територији, Тарановски је 
био мипгљења да се у том помену у Немањиној повељи ради у 
ствари о сталешком суду који да су имали власи и да се под 
»судством« Ђурђевим и Радовим разуме, несумњиво, јурисдик- 
ција влашких старешина, који су иначе стајали под патримони- 
јалном влашћу господара земље. Истиче, међутим, да о тој јурис- 
дикцији нема више никаквих података 8 ). 

Судије или »судци« јављају се међу власима понова у писа- 
ним вестима тек у 15. веку, и то на хрватском тлу, али је поло- 
жај тих судија јасан. У једном документу, писаном глагољицом 
у Лици 1433, главари влаха у тој области дају повластице (»ело- 
бопшину«) цркви св. Ивана на Велебиту. Докуменат почиње: 
»Ми Антон Туковиш и Иван Херендшц, кнези,владики ? Павал 
воивода и судци влапжи, ло имени . . . 4 ) Год. 1436, хрватски бан 
Ханж Франкапан, кнез крчки, модрушки, цетински и клишки, 
потврдио је власима њихове обичајне законе, па међу оеталим 
и ове одредбе: »(10) И да им е питаиие подав Синем ц на них 
питание да не сида ниедан Хрватин, нер них кнез и суци них. 
(1 1) И да има них кнез суци два крат у годишће по власих поити, 
по всих едино више речених... (14) И од всакога осуда да им се тре- 
тина остала а суцима десето гре од осудов . . .« У документу се 
помињу, поред кнеза и судаца, још и катунари и војвода влашки 5 ). 
А 1465. у Омишљу на Крку кнез Иван, одређујући међе власима 
на Крку, помиње влашке судије (»судац Мурлаков Герг Бодолић 
и судац Вид Менковић«) ). Ради се, очигледно, о већим групама 
влаха са потпуно уређеном и међусобно одвојеном влашћу, од- 
носно организацијом управном, војном и судском. Али, те »судце* 



а )Ст. Новаковић: Село (Београд, 1891) 32, 

3 ) Т. Тарановски: нав. дело 147. 

*) Мопшпеп1а Мз^огЈсо-јигиЛса 81а^огит тегШопаНит VI (2аегећ, 
1898), 132—133. 

5 Рад. Лопашић: Вихаћ и Бихаћка крајина (Загреб, 1890) 296—298, 

ђ Мопитеп|;а ћ&1ог1СО-јиг1сиса 51ауогит тегкНопаИит VI (2а#гео,. 
1898), 244—245. 



83 

деле од судија Рада и Ђурђа из Немањине повеље око два и по 
столећа, велико просторно растојање и, што је најважније, друк- 
чије друштвене прилике и положај влаха, па не изгледа веро- 
ватно да су Рад и Ђурађ били такве исте судије, него старешине 
нижега ранга, који су врпшли и управну и судску власт, 

Општа и главна друштвена и организациона јединица сред- 
њовековних влаха (и Арбанаса у немањићкој држави^је катун, 
који се састојао обично од неколико десетина домаћинстава. Ка- 
туни су имали своје старешине, који су били и одговорни пред- 
ставници катуна код власти. У српски и хрватски, као и у ла- 
тински писаним изворима, старешина катуна се назива различи- 
тим терминима. Међутим, нема нигде никаква податка како су 
сами власи називали старешине катуна: вероватно су их и они 
звали као и њихова околина. 

Ст. Новаковић и К. Јиречек, који су се бавшта средњовеков- 
ним катуном, задржали су се на томе само да истакну да су село 
и катун у средњовековној Србији имали различиту организацију 
и да су катуни имали своје старешине који су носили различите 
називе. Стојан Новаковић је своја излагања о томе заврншо 
негативном констатацијом: да се не може дати одређен одговор 
на питања о томе од чега је зависило кад ће се које име за ста* 
решину села и катуна употребити, да ли су све старешине биле 
једнаке, да ли су старешине биле биране или постављане 7 ). Ји- 
речек је сматрао да је назив судија из Немањине повеље 1198 — 
1199. био старији назив за старешину »пастира«, да се у 13. веку 
јавља назив »кнез«, који је у 14. веку замењен на југоистоку 
са примићур, да се доцније јављају и називи ч е л н и к и 
катунар 6 ). У даља разматрања о стареишкству у катуну није 
ни улазио. 

Нема основа да се термин судија из 12. века сматра као си- 
нониман с осталим поменутим; термин судац из 15. века поуздано 
значи нешто друго, тј. судију у правом смислу. 

У повељама владара из династије Немањића употребљавају 
се као називи за старешине катуна и влаха називи к н е з и 
премићур — пр и м и ћ у р. На први поглед изгледа да су ти 
називи синоними. У прилог таквог схватања говорила би, нпр., 
и чињеница да се оба назива употребљавају истовремено у Ду- 
шановој арханђеловској повељи (1348), али се назив премићур 
употребљава чешће (четири пута) него кнез (једанпут)*). Старе- 
шина катуна Псодераца био је премићур Болеслав (између 1334 — 
1346, у Повељи краља Душана манастиру Хиландару) 10 ). 

Назив кнез међу власима јавља се у писаним изворима и 
нешто раније. Стеван Првовенчани обдарио је, 1220, своју за- 
дужбику Жичу и групом од преко 200 домаћинстава влаха, који 
су набројани сви само навођењем личног имена, а на челу им је 



7 ) С т. Новаковмћ: нав. дело 109* 

*) К. Јиречек: Историја Срба Ш (Београд, 1923), 115 — ^11в. 

*) Гласник XV, 289 и д. 

1П ) Ст. Новаковић: Завонски епоменици... 414. 



** 



Грд кнез 11 ). С, обзиром да се тади о тако велмкој групи и да су 
то »Власи вси еије краљевоке државе«, да се уошпте не помињу 
места где они житзе, врло је вероватно да се и не ради о локално-л 
катунском старешини, него о старешини свих влаха или веће 
групе влаха у држави. Слично је и у другој огаптој Повељи 
краља Милутина Хиландару из 1302—1309. Помиње се најпре 
једна грутса од око 107 домаћинстава влаха на челу с кнезом 
Воихном, а поред тих још једна мања група, коју је краљ на- 
кнадно приложио 12 ). Карактеристично је да се у првој Дечанској 
повељи из 1330. уопште не помиње ниједан термин за старешину 
катуна него се тек у ДушановоЈ потврди те повеље, неколико 
тодина касније, као старешина катуна Сремљана јавља Ђурађ 
кнез Бранислалић 18 ). 

Назив кнез за старешину катуна не јавља се изван помену- 
тих писаних нзвора и области, Истина, он се сусреће и на западу, 
али у ширем значењу, а тек за време Турака његова употреба 
ће се уопштити, уз назив премићур, у свим областима под Тур~ 
цима у којима је било влаха. 

Као што сам иетакао, назив није специфичан: тако су се 
код Срба и Хрвата у средњем веку, па и доцније, називали гла- 
вари различитог ранга: од старешине села, па до владара области 
и државе (сеоски, нахијски и обласни кнезови, па владари: кнез 
Лазар, кнежевина Србија и Црна Гора у 19. веку). 
' Кнезови су, дакле, били стварно старешине група влашких 
разнога ранга, с тим да је кнез био уједно и старешина свога 
катуна тј. онога коме је он сам припадао, док су обичне старешине 
појединих катуна били у југоисточним областима премићури. 
Зато се премићур и помиње чешће у повељи од 1348. Да називи 
кнез и премићур нису синоними, има и писаних потврда, 
додуше из турског доба. Али, пошто се ради о установи коју су 
Турци преузели од балканских Словена и о подацима из ранот 
турског доба — средина 15. века — могу се узети да вреде и за 
нешто раније време. По турским законима кнез и премићур 
нису једао исто; премићури су подређени кнезовима 11 ). 

Као ни назив кнез, ни назив премићур не сусреће се као 
назив за старепжну катуна у западним балканским областима, 
иако је тај назив лореклом са запада. Као што тврди Јиречек, 
назив премићур, који се јавља у 14. веку код Срба на југоистоку, 
је термин црквене јерархије ( поцАпкђрсос ), али римског порекла, 
и тј>м речи је означаван први човек на личном списку који је 
био начињеи на воштаној табли (рпгсшз ш сега) 1ГЈ ). У средњове- 
ковној Србији примићуром је називан и старешина села. Назив 
је иначе био познат и у употреби на западу, али у односу на друге 

т*>*/\ Ал ' Солов Ј ев: Одабрани споменици српског прапа (Ееоград, 

**) К М1к1оз1сћ: нав. дело (1858), 59—60. 

2 М, С, Милојевић: Дечзнске хрисовуље (Београд, 1880) 125 
) В; *Б у р ђ ев: Нешто о' влашким старешинама под турском управом, 
Гласник Зем. музеја XXII (Сарајево, 1940), 49—55; X. Иналџик: Од Ст, 
Душана до Османског царства, Прилози за оријенталну филологту III— IV 
ГСарајево, 1953), 34—35, 



85 

старешине: 1263. помиње се у Трогиру Сегуазшз ргншсепиз као 
прокуратор цркве св. Лаврентија и као викар епископа Колум- 
бана 1в ). ј 

У чл, 146. Душанова законика наводе се, узгред, разни на^ 
зиви сеоских и катунских старешина: кнезови, премићури, пред4 
стајници и челници. Назив предстајник не сусреће се више ни у 
једном очуваном писаном споменику из средњег века^ а нема му, 
колико је засада познато, трага ни у народу. Ни назив челник 
не сусреће се у писаним изворима из средњег века као назив за 
старешину катуна на територији државе Немањића, али се су- 
среће у тадашњој Босии: 1420. помиње се један челник са пасти-г 
рима и етоком босанског краља 17 ). Не треба ни сумњати да је 
назив челник за старешину катуна постојао и у централним де- 
ловима Балкана, јер он у тим странама постоји и данас у том 
значењу: старешина групе домаћинстава сточарских Аромуна 
зове се у Македонији и у 19. веку челник (по грчким краје- 
вима на Пинду и Олимпу ч е л и н г а с), поред речи ћ е х а ј а 1Р ), 
Назив челник је у том значењу у употреби и у наше дане код 
западних Македонаца, а познат и Власима у Македонији* Очи- 
гледно је да су романски Власи иримили тај назив од Словенц 
још у току своје ране симбиозе с њима: доказ за то је његова. 
употреба у области око Пинда и крајевима данас чисто грчким; 

Као ии већ размотрени називи кнез и премићур, ни назив 
челник није био у употреби само за старешину катуна или села: 
и тај назив је употребљаван за ознаку разних главара, али ни^ 
када и за највишег, за владара. У оредњовековној Србији тако су 
називани, сем старешина села, и високи државни функционари 
ранга данашњих министара: на двору деспота Ђурђа Бранковића 
гхомињу се челник ризиички и велики челник. Челником су на?5 
зиване и старешине нижега реда, надзорници: краљ Душан је 
око 1336. приложио Дечанима неКе људе у Загори којима је било 
стављено у дужност да чувају град. а ко од њих буде подесан, 
да га игуман постави челником над коњима 10 ). Назив челник 
био је у средњем веку одомаћен и у нашим приморским градо- 
вима, и то углавном као назив за главног пастира или старешину 
пастира, па и за пастира уопште. Чл. 84. Корчуланског статута; 
донет 1214, прописује казне за прекршаје које би учинио који 
»се1п1сћ, ро1зстсћ, риоТагшз, пес аНег оШс1аН8, ^ш пипс ез1, ие! 
т ЛиЂигит егН бирга ћгаиапоз, уе1 рабФогеб , '. , 20 ) Тај статут је 
допуњаван доцније, па се и у 15. веку псмиње такав. се1шсћ 21 ). 
За челника као старешину пастира знају и Трогирски статут 
(1322) и Сплитски (14. век), с тим пгго га Трогирски зове и бра- 



1г ) К. Јиречек: Историја Срба III <Београд, 1923), 115. 

1в ) Р. Васкј: Но4ае Јоапшз 1,исП. 31аппе XIII (2а^еђ, 1881), 212, 213. 

,7 ) К. Ј и р е ч е к: Историја Срба III, 116, бел, 1, 

а8 ) Ст. Новаковић: Село 23, 108—109. 

1и ) Деч. хр. 131. ' 

^ ) Мопшп, шзЈопсо-јигШса 51ауогшп тегЈФопаШт I (2ае,геђ, 1877), 
47-^8. 

В1 ) Мопшп. Мбтгасо-јигкиса 81ауогит теНШопаНит I (2а^ге1>, 1877), 
8Л, 84, 119—120. . ;ц 



еа 

варом (тј, онај који чува браве). Загошљиве су њихове одредбе: 
по Трогирском статуту, челнику се верује кад се ради о кривици 
пастира као да су ствар доказали легални сведоци 22 ), а међу од- 
редбама о стоци и пастирима у Сплитском статуту има и та (чл. 
38) да пастири ие смеју оставити стада (тј. напустити своју 
службу) пре него што челник нађе друге пастире 23 ). Ту се не ради 
о власима или Власима пастирима, којих је тада иначе било у 
околини Трогира (и који су по допуни Трогирског статута из 
1402. могли боравити у околини Трогира само ако су имали на 
чувању стоке тротирских грађана), него о домаћим професионал- 
ним пастирима — челницима и браварима — који су морали 
становати унутра> у граду трогирском 24 ). 

Остаје још да се размотри назив катунар. То је једини 
назив за старешину катуна који би могао да буде пореклом из 
говора самих влаха, односно Влаха, али за то нема никаквих до- 
каза. Против таквог порекла говори чин>еница да се тај назив 
употребљавао само у западним крајевима Балканског полуострва. 
За разлику од раније поменутих назива, који се употребљавају 
и за друге врсте старешина или главара, и изван катуна, назив 
катунар је једини који се може сматрати као специфичан назив 
за старепшну катуна. Додуше катунарима су могли да се нази- 
вају и власи уопште, али је то реткост: 20. јануара 1261. Општина 
трогирска решила је да се упути један племић као посланик у 
место Босилину и* У1асћ1 з1уе са1ипагИ ехеап! с!е 
1егп1ог10 2С ). Нарочито је назив катунар за старешину катуна упо- 
требљаван у Дубровнику, где се у средњем веку, у писаним сло- 
меницима, као најобичнији назив за старешину катуна сусреће, 
почев од 1369, у облику са1ипагшз (његова жена саЈипага), а ту- 
мачи се као сари1; саШоп!, сарогалз са*ћош 2 *). У дубровачким 
изворима се псшињу по имену многи катунари, али обично тако 
да катунар има свој катун, нпр. Букац Вигњевић ет ша сакша, 
1436, Бранко Гојсалић из катуна Новака Мириловића 1393, итд. 27 )- 
Назив је био у употреби и у приморју изван Дубровника: год. 
1436. бан Иван (Ханж) Франкапан потврђује власима њихове 
старе »законе«, па наводи имена »добрих влаха« (тј. главара), 
које после назива катунарима (»више речени мужи вси добри 
катунари«, »добри мужи катунари«) 2& ); те исте године бан Матко 
Таловац обраћа се писмом из Бихаћа »иппгег&в е! зтдиНз сакта- 
гш зеи сарИ-агшз Уо1асогит« у Хрватској 2 *). Назив је био познат 



™) Могшт. ћ1з1:ог1со-јиГ1а1са 81ауогит тегЈаЧопаИит X (2абгео, 1915), 
91—93. 

*•) Мопит. ћ&Ђопсо-јипШса 81ауогит тегкИопаИит II (2а§гео, 1878). 
221. 

**) Могшт. ћ1зтог1со-јиг1с11са 31ауогит тегкНопаНит X (2авгео, 1915), 
190—193 

* в ) Р. Кабк1: гТо*ае ЈГоатНз ХлшИ. 81аг1пе XIII (2а^ге1>, 1885), 235. 
") К. Јиречек: Историја Срба III (1923), 116. 
■5 П. Скок: пом, рад 308. 

8в ) Мсишт. гЛзт^со-јипФса 51а\гогит тегкНопаШт VI (2а#гео, 1898), 
434. 

"*) Мопит. зрееЈапиа т*зтг1ат 51а\гопдт тегкНопаИит XXI (1890), 
(1890) 69. 



8? 

и у унутрашњоети: 1461. херцег Степан даје Дубровчанима сло- 
боду трговине по својој земљи и заповеда војводама, кнезовима, 
жупанима, цариницима, глобарима, катунарима и свим 
осталим »слугама« његовим да не сметају дубровачким тргов- 
цима и њиховим слугама 30 ; у тој традицији и херцеговачки сан- 
џак-бег Ајас упућује 1481 — 1482. писмо војводама, кнезовима, 
катунарима, кметовићима, као и људима сваке друге врсте, вла- 
еима и Србитла, свима великим и малим 31 ). 

У писаним изворима из средњег века нема никаквих непо- 
средних података о томе како су постајали старешине катуна, 
тј. да ли су они бирани или постављани, ко их је бирао, односно 
постављао, и на који начин. Иако не одлучно, али се на та пита- 
ња ипак може одговорити са великом вероватноћом кад се раз- 
мотри оних неколико старешина о којима је забележен неки 
податак више а кад се узме у обзир како су постајале ћаје или 
челници у наше време; уошдте — како постају главари у народу. 

Иако је у појединим катунима бивало и већих домаћинстава 
од њихових, познате старешине катуна су редовно из јачих, а 
то значи, из богатијих домаћинстава. Тако је на дечанском вла- 
стелинству међу власима Вардиштанима на првом месту уписан 
(13301, а то значи да је старешина, Бујан с децом, али се у Ду- 
шановој потврди Повеље помиње потпуније: Бујан и синови му 
Твртко и Милиан и браћа му Мојша, Прибил и Хране. Лелчи- 
новцима је на челу Лепчин, чије је домаћинство по броју муппшх 
највеће у том катуну: три сина, брат са два сина и дед. На челу 
Блаха Тудоричеваца је Тудориц, који има три сина и три унука 
од једног сина, брата са четири сина и оца, односно деда, у кући; 
то је најјаче домаћинство у катуну. У мањем катуну Говнечија- 
ма, или — у Душановој потврди Повеље — Световрачанима, на 
челу је Синадин, чије домаћинство има три мушкарца (а у чи- 
таву катуну само једно домаћинство је по томе јаче: свега лет 
мушкараца). У првом катуну Ђурашеваца је више јачих дома- 
ћинстава (до шест мушкараца), али је јако и домаћинство ста- 
решине Костадина (с њим четири одрасла мушкарца); у Душа- 
новој потврди Повеље оба катуиа Ђурашеваца помињу се као 
катун Сремљана са кнезом Ђурђем Бранислалићем са децом, 
а иза њега се помиње Костадин са својом чељади, као и 1330 32 ). 
Значајно је да тог Ђурђа Бранислалића уошпте није било међу 
'људима ниједног од два Ђурашевска катуна 1330. То значи да 
је он после 1330, а пре 1336, дошао однекле и објединио два 
мања катуна. Можда је с њим -дошло и оних 9 или 10 нових до- 
маћинстава која се не помињу 1330, него само у Душановој по- 
тврди, или су се два мала катуна Ђурашевска прикључила ње- 
гову катуну, можда катуну Сремљана, који је накнадно дошао 
на властелинство, а Ђурађ, као угледнији и способнији, постао 
старешина новообразованот, већег катуна. Тек у Душановој по- 

**) Р. М1с1оз1сћ: нав. дело 485. 

**) Гласник Земаљског музеја ХХШ (Сарајево, 1911), 67; Љ. Стоја- 
новић: Старе српске повеље и писма 1/2 (Београд— Срем. Карловци, 
1934). 34&— $50. 

^ Деч. хр. 49—54 и 121—126. 



88 



тврди помиње се и катун Пагарушана, на челу с Обрадом Лепо- 
тићем, који је имао и децу и браћу, дакле јачу кућу; сва остала 
домаћинства изгледа да су била мања (домаћин с децом или с 
оратом, односно браћом) гЈ1 ). 

У попису катуна које је цар Душан дао 1348. манастиру Све- 
тих арханђела код Призрена не износе се имена појединих од- 
раслих мушких' чланова домаћинства, него се само вели да је 
домаћин с децом или браћом, ако их има. На челу катуна Блачана 
де премићур Бајслав, који има браћу и синове. Тако и у катуну 
Доорсишнцима — Јанчиштима је премићур Воихна с браћом и 
синовима, у Голубовцима — кнез Ђурађ с браћом и синовима, 
у Кострцу — премићур Богдан с браћовд и синовима, у Драгољев- 
цима — премићур Граде с братом Браишом и синовима 34 ). 

Према тим подацима, старешине катуна су били само дома- 
ћини Јачих (и имућнијих) домаћинстава. Врло је вероватно да 
н>их није нико ни бирао ни постављао, него да су се око таквих 
оогатих, угледних и искусних људи (односно домаћинстава) ску- 
пљали остали, тј, да их је њихова околина једноставно призна- 
вала старешинама. Слично ономе како и на савременим бачијама 
аутоматски постаје старешина бачије онај ко има највише своје 
стоке на бачији. И савремени Власи у Македонији договарају се 
са којим ће ћ е х а ј о м (доскора су говорили ч е л н и к) ући у 
таЈфу (групу), и то обично за шест месеци, тј. за летовиште или 
зимовиште. Поједине породице су потпуно слободне да се опре- 
Д е љуЈу с ким ће и куд ће на планину, па поједине породице не 
буду сваке године у истој тајфи и на истој планлни, нити су 
породице од истог рода на окупу, него растурене у разним тај- 
фама ). Челник или ћехаја је имућнији и способнији домаћин 
око ког се окупљају други. Да додам да све до недавно по селима 
у СрбиЈи, Босни и Херцеговини није ни вршен формалан избпр 
сеоских старешина: старешином је постајао обично »избором без 
изоора« представник богате и угледне куће, који је и сам био 
честит и угледан, па је често та част остајала у тој кући и ге- 
нерацијама, ако се њено имање и углед нису умањили. У Косни 
Је оило тзв. тежакбаша, тежачких првака, који се такође §ак9 
бирали, него, обично, то постајали прећутним признавањем^). 

Од особитог је интереса да је и жена могла бити старешина 
катуна, катунара. Истина, у писаним изворима се помиње 
само једна таква; старешина катуна Враговића у близини Дубров- 
иика била је 1443. саШпага Је1епа ат ). Пр свој прилици да ти вттаси 
Враговићи нису били једини влашки катун коме је жена неко 
време била старешина. Наиме, год. 1406. помињу се у Босни власи 
КуЈавићи, власи босанског краља Твртка II. Њихово име је изве- 



( ) Деч. хр. 126—127. 
2 Гласник XV, 288, 291—295. 



™™™. а ЗЈ! 1И л а Филиповић: Номадски Цинцари на Ограждену, Гла- 
сни %Географског друштва XXIV (Београд, 1938), 63, 66. 

)Мил. С. Филиповић: Установе еснафеког карактера на селу 
3уЧ з^ ^ уи 1 ТВ0 СР БиХ ' Радови ХТО1 (Сарајево, 1961). 134. 
ака ем1 XI бГ ЧеК: Споменици српски, Споменик Српске краљевске 



89 

дено од женског имена Кујава, а то значи и да је некадашњи 
старешина или оснивач тог катуна била женн Кујава. 

Јелена није била старешина катуна због немања мушкараца 
у катуну, јер се у вести о њој помињу и људи из тог катуна. 
Она је била, врло вероватно, у тој функцији само намесник, 
регент, каква је била још једна жена у позније време код правих 
Влаха: »челникоања« у великом аромунском селу (око 150 кућа) 
Кучобиии или Манјани, на коју је наишао 1890. Г. Ва]ганд, а која 
је управљала селом наместо сина и док јој он не одрасте 88 ), То 
је било могућно по томе што се част катунског старешине држала 
имућних и угледних домаћинстава. Вајганд помшБе како код 
Аромуна на северу најближи мушки сродник преузима дужност 
челника док син бившег челника не постане пунолетан 89 ), 

Катунари су уопште били имућни л>уди. Мма један пи?сани 
извор који живо описује катунаре, а преко кога еу наши истори- 
чари једноставно прелазили. То је казивање о досељавању влаха 
у Дубровник у дубровачким летописима неког аноеима и Николе 
Рањине, Летописи писани, односно редиговани, под крај средњег 
века стављају у године 743, и 744. досељавање ^еликог броја 
имућних људи из тадашње Босне у Дубровник. Та хронологија 
је сасвим без основе, али зато садржина казиваља није за одба- 
цивање и потцењивање: то је уопште веома вредан приказ жи- 
вота средњовековних влаха. Казивање о катунарима може да се 
односи само на 14. век. Казивање летописа односи се стварнб,. 
врло вероватно, на један догађај из 1332: тада се радило на томе 
да у Дубровник пређе око 50 катуна влаха, под извесним усло- 
вима, и дубровачко Велико веће је било пристало 40 ). По тим лето- 
писима, у Дубровник је дошло, поред осталих, и Морлака из 
равнице изнад Неретве (»зорх % а ИагепЂе«), вероватно с десне стране 
Неретве; код Рањине стоји да је дошло из Морлачке низије преко 
Неретве: »о*а ђаззо с!е Миг1ас№, еорга Иегеп^е«, још вшпе катуна- 
ра, међу којима је био један главар иад свим осталим. Дошли су са 
много стоке (код Рањине: са више од 1.300) и дата им је планииа 
Св. Срђ за пасиште, Од доласка тих људи из Доњих Влаха по- 
чело је у Дубровнику раслојавање. Јер, ти власи су дошли богати 
имањем, златом, сребром, стоком и др. Међу њима је било много 
катуиара од којих се сваки сматрао као- »соп!е« (кнез, гроф) и 
сваки имао своје »наредбенике« (пагеЉетг!). Поједини од тих 
наредбеника били су над коњима, иад крупном стоком, свињама 
и за послове у кући, и такав је заповедао осталим поменутим 
слугама (Н. Рањина вели како је сваки катунар имао мајордома, 
који се звао протовестијар и који је био иад осталом послугом). 
А био је и велики катунар (са^ћипаг дгаш!е) који је био изнад 
свих. Он је био од пастирског рода. Тако су се звали по племству т 
јер су били богати стоком, понајвнше бравима 41 ). 



зв ) О. "У1/е1^апс1: Б1е Аголшпеп I п^тгш, 1895), 193—194. 

■ !в ) На овн. месту. 

*°) Мопит. зр. ћ!з1огЈат 81ауогит тепсИопаНит XXIX (1807)), 354-^335. 

п ) \8. N013110: АппаЈез Ва^изтЗ Атгаут! Нет №со1а1 с1е Ва^пта. 

Мопит. зр. МзЈогЈат 81ауогит тепсНопаНит XIV (%а§гге1>, 1883), 8—9, 180. 



Врло су штуре вести о томе каква су била права и дужности 
катунара: врло вероватно да су они били одређени у првом реду 
обичајима, који су били устаљени и свима добро познати, па их 
стога у писаним изворима нико не помиње, Катунари су, очиглед- 
но, били регулатори унутрашњих односа и рада у катуну и његови 
представници код државних власти и других власти, а врло ве- 
роватно да су руководили и економским животом катуна, тј, да 
,су они руководили кретањима са стоком, изналазили и закупљи- 
вали производе из свог катуна, а набављали су и друге потребе 
својим људима и да су баш тим путем и долазили до имања и 
угледа. Катунари су често бивали и крамари (в. стр, 95 — 97). 

Да ли су премићури, кнезови или катунари предводили и 
војнике из свог катуна у борбу или на обезбеђење каравана, не 
може се рећи на основи расположиве грађе. Али су, како показује 
један случај, предводили своје катуњане у тучи са другим кату- 
ноад: 1398. Брајак Меручић (Вгаук Мегискћ), влах Павла, сина 
крбавског кнеза Карла, навалио је са својим катуном на Ивана 
Траничића, краљевоког влаха, и иа његов катуњ У сукобу тешко 
је рањено шест људи и једна лсена из катуна Траничића, убијена 
им два коња, однето 17 оваца и један мач 4 *). 

Већ помињани члан 154. Душанова законика помиње и свр- 
става, у погледу њихове одговорности, у једну категорију старе- 
шине села и катуна и наређује да се сви они казне онако исто 
како је у чл. 153. прописано да се казни господар села у ком се 
нашао какав крадљивац или разбојник, тј. да се такав доведе 
везан на царски двор, да надокнади штету коју је починио онај 
крадљивац (тат) или разбојник и да се казни као што би био 
кажњен разбојник или крадљивац. Ако је старешина села или 
катуна обавестио господара села, онда само господар одговара 
(чл. 155) 43 ). Старешина катуна, као и старешина села, био је, 
дакле, обавезан да се, под строгом одговорношћу, стара о без- 
бедности у катуну. Уз" тако велику одговорност, старешина ка- 
туна је морао имати и одговарајућа права. На жалост, извори ие 
пружају о томе ближих обавештења. Један податак показује 
веома речито какви су били углед и моћ једног старешине катуна, 
а уједно и његове дужности: 1443. били су у Дубровнику затво- 
рени неки власи осумњичени да су извршили једно разбојство. 
Један сведок изнео је како је, код кнежеве палате, чуо двојицу 
влаха да говоре да не желе да страдају поштени људи и да ће 
они отићи својој кући и учинити све да се даде дванаест кумстава 
и да се Јелена, њихова катунара, закуне да осумњичени нису 
криви 4 *). Заклетва старешине катуна требало је да буде, дакле, 
и за власги друге државе довољна гаранција. 

Которски статут имао је једну овакву одредбу, донету 14 Ј 9: 
за случај да неки грађанин или поданик Котора (»поз1;ег стНз, 
сотИа^уиз е! сИзШсШаИз ас асо1а«) буде опљачкан или да му се 



) Уј. К1а1^: Ас1а Ке#1еу1с}иапа . . . Мопит. ар. Шз&опат 81ауогит 
твгШопаЕит ХШ (2абгећ, 1917) 109—111. 

**) Ст. Н о в а к о в и ћ: Село (1891) 193—104. 

•ђ К, Ј и р е ч е к: Споменици српски. Спомекик СКА ХГ, 84. 



91 

не плати дуг, послаће се из Котора неко онима који су на челу 
односног града (саб(го), трга, села, катуна или места да надокнаде 
штету кредитору. Ако то не учине, ко год из тог града, трга, 
села, катуна или места дође у Котор и которску територију биће 
принуђен да да ту накнаду**). 

Дубровачка Република је нинила одговорним старешине ка- 
туна за случај да би со, продана њима, доспела непријатељима 
Републике: Велико веће решило је 11. маја 1362. да она три 
службеника која су одређена да пазе да се со не одноеи непри- 
јатељима треба да имају два писара који ће уписивати имена 
свих оних старешина катуна и људи којим се буде давала со*°). 

На крају још један подата-к о дужности примићура, Истина, 
не помињу се власи, али је очигледно да су такве одредбе важиле 
и за влашке примићуре, Српска царица Евдокија приложила • Је 
1379. неколико села Хиландару. Међу општим одредбама о оба- 
везама еељака (да ору и сређују жито за манастир и да раде у 
винограду), била је и та да примићури по селима прате с коњима 
игумана, како он хоће, а остали да доносе црквени понос (товар) 
на Струму и да ггримићури шжвени посао обављају са коњима 
(»посл же црквни примикјурије на коних да испраљају«) 47 ). 



VII 

НИЖИ ОРГАНИ У КАТУНУ 

Према казивању дубровачких летописаца с краја средњег 
века, катунари који су се населили у Дубровнику имали су бројно 
особље за разне службе у кући и око појединих врста етоке, па 
се чак главни надзорник домаћинства звао протовестијар 1 ). Ма- 
кар како било претерано то казивање, сигурно је да су катунари 
имали своје људе који еу им радили и помагали у њихову при- 
ватном домаћинству и трговачким пословима, па им помагали 
и у вршењу њихових главареких функција. 

Иошто су људи у катунима имали разне обавезе, чије је 
вршење захтевало и нарочиту организацију, морало је и у оквиру 
појединих катуна €ити и разних нижих старешина и сдужбеника, 
како бисмо ми рекли, или, како су Дубровчани говорили, наредбе- 
ника. Друкчије није могло ни да буде. На жалост, вести су о 
томе врло оскудне. Али их има. Непосредних и посредних. 

Често се помињу мањи пљачкашки походи влаха и њихова 
учешћа у сукобима и борбама на зимовиштима и др. То опет све 
значи да је међу власима у појединим катунима морало да буде 
и војничких чинова или људи са већим војничким и ратничким 
искуством који су били на челу мањих одреда састављених од 
људи из појединих катуна, који су заповедали гругта стражара 

") Ст. Новаковић: Законеки епоменици... 2—3. •*■ 

* в ) Мопшп. зр. ћ1Б1;опат 51ауогит тег1<11опа11ит XXVII (2акгео, 

1095), 188. 

* 7 ) Р. М I к 1 о з 1 с ћ: нав. дело 191—192. 
*) N. ИосШо: на озн, месту. 



92 

и сл. Тако нпр. они власи који су почетком 1412. били заузели 
и опљачкали град Островицу у близини Задра, на ерамоту Мле- 
тачке Републике"), морали су располагати и добром војничком 
организацијом и војничким етарешинама. Многобројне В а р д е 
и Вардишта по нашим земљама су успомена на ту нижу 
војничку организацију. Војнички поредак био је и у турмама 
(в. даље). 

Треба још имати на уму да су у средњем веку сви слободии 
људи носили оружје, којим су морали да умеју руковати, па 
је у свакој групи морало бити и таквих који су се одликовали 
способношћу да у путу, уз стоку, у разним сукобима могу да 
предводе и заповедају мањим одредима. Власи су под оружјем 
долазили и у Дубровник, па им је забрањивано да по граду носе 
оружје; нпр. 1318. и 1319. решава Мало веће да никакав странац, 
како Србин тако и влах, без обзира чији је поданик, не сме нот 
сити оружје по граду 3 ), : 

Међу дворским зваљима у соедњовековној Србији помиње 
се краљев л а г а т о р (грч. #ХХау<&шр ), у Бугарској алагатор. 
Јиречек се домишљао да би то могао бити старешина весника или 
гласоноша 4 ). Врло вероватно да су лагатори и у средњовековној 
Србији били оно што су били и позније код Турака, који су пре- 
узели установу »војнука«, што значи: нижи војни чин, нижи 
етарешина над неколико — над 2 — 57 — »војнука« (коњаника) 5 ). 

Сем своје стоке, власи су чували, као ггрофесионални пасти- 
ри, и стоку својих тосподара. Пошто су поједини манастири, а, 
несумњиво, и краљеви и други великаши који су имали влахе, 
имали велика крда разне стоке, за чуваре те стоке требало је 
повише пастира, па је и тај посао изискивао какву-такву орга-г 
низацију, макар надзорнике или старешине над пастирима. Вла- 
стелинство манастира Дечана имало је толико стоке да су људа 
из појединих катуна одређивани за чување појединих врста сто^ 
ке: власи Костадиновци и Гојловци су имали обавезу да пасу 
лакимију (ергелу) кобила, а другу лакимију — Тудоричевци и 
Сушичани; Ратишевци и Световрачани су имали да пасу овце, 
Вардиштани — говеда, а Лепчииовци — свиње (1330). У време 
Душанове потврде Дечанске повеље (око 1336) извршене су неке 
измене: Тудоричевци и Гојловци да пасу кобиле, Ратишевци, 
Световрачани, Пагарушани и Сушичани — овце, Вардиштани -^ 
говеда. Они што чувају овце за тај рад ггримају и посебну на- 
граду, белег (од 100 оваца годишње, на Ђурђевдан, овцу с јагње- 
том), а сви примају храну месечином ). Костадиновци и Гојловци, 
који се 1330. помињу с обавезом да чувају кобиле, су у ствари 

I- ^'Ј^ 11 ? 1 ^ изУпе VI. Мопшп. вр. ћ15*огЈат 81а^огит тегШкта- 
1ПЈЛ1 IX (Загреб, 1878), 240; Г. Шафарик: Србски историски споменипи 

Г^пГ^о Г о а ^ Х1ШР ' Гласник ДРУнггва србске словесноети XV (Београд, 

^лгт^ ,™^ Ш ?^ пга 8р * ћ 1 5 * ог1ат 51ауогит тегШопаНит XIII (1882), 813; 
ЛА1л (1о97), 117. 

') Јирече к-Ра д о нза ћ: Ист. Срба Ш (1923), 2В. 
) Халил Иналџих: пом. рад 33— 33. 35; Б. Ђурђев: О војнуг 
цима. Гласник Зем. музеја, N. с. II (Сарајево. 1947), 101. 
") Деч. хр, 62 и 134, 



I 



аа 

идентични са два Ђурашевска катуна, како се и зову у списку 
катуна на другом месту у истој Повељи. Године 1330. не каже се 
које су дужности влаха Пагарушана. Место две лакимије које 
чувају пастири из четири катуна, у Душановој потврди се по- 
миње само чување кобила као обавеза два катуна, тј. Тудориче- 
ваца и Гојловаца (Коетадиновци се не помињу, а Сушичани су 
добили да чувају овце); док су по тексту Повеље из 1330. овце 
имали да чувају еамо Ратишевци и Световрачани, у Потврди 
Душановој ту обавезу добијају Још и Пагарушани и Сушичани; 
Вардиштани су у Потврди задржали исту дужност, тј. чување 
говеда, док се у Потврди не помиње обавеза Лепчиноваца да 
чувају свиње: нема помења ни њих ни чувања свиња (можда је 
и случајно то изостало). Те промене су настале или услед про- 
мена у бројном стању стоке на властелинству или реорганизације 
пастирских дужности, Те су промене извршене у року од неко- 
лико година (можда шест). Какве ли су тек промене које су 
вршене у већим временским размацима? 

Где је било тако много стоке да су стотине домаћинетава 
ангажовање за њено чување, ту је морало бити и нарочите орга- 
низације људи који су били заетослени на томе, Бероватно да 
је било и одређено радно време пастирима, да су вршене смене, 
а на пасишту и код стаја морало је бити неких које су остали, 
млађи, пастири морали да слушају. И заиста, у Дечанској повељи 
помињу се неки људи у Загори (истина, не каже се да су власи) 
којима је било стављено у дужност да чувају град, а онога који 
од њих буде подесан да игуман постави челником над ко~ 

њима т ). 

Не знамо на који су начин власи чували и искоришћавали 
своју стоку, тј. да ли индивидуално или колективно. У сваком 
случају, с обзиром на већи број стоке код имућнијих катунара, 
била је и ту потребна нека организација. И о њој налазимо неке 
посредне веети. У Арханђеловској повељи цара Душана (1348) 
међу људима обавезним на давање воека манастиру помиње се 
Марко Ф е ч о р 8 ). Фечор у румунском значи: син, момак, слуга, 
а на бачијама у Македонији и сада се тако назива помагач бачев- 
И савремени термин бач (старешина бачије) несумњиво је од 
средњовековних влаха. 

Важно занимање влаха било је кириџијање. Најстарија вест 
о томе је из 976. године, када су, по кззивању византијског гшсца 
Ј. Скшшце, неке влашке кириџије ( Шх%1 ), на пола пута између 
Костура и Преспе, убиле Давида, брата цара Самуила ). 

Пошто су доспели у наше земље и населили се око путова 
којису спајалиприморске градове и унутрашњост Балкана, и ту 
је важно занимање (и обавеза) влаха из средњовековних катуна 
био »понос«, преношење робе или ствари на коњима, кирицијањег 
што пак не значи да су се тим поелом бавили само власи и да 
тога није било у западним областима и пре појаве влаха. Тај 



7 ) Деч. хр. 131. 

в ) Гласник XV, 272. 

е ) Према наводу код М. Оујпј: 1<а ^гапзћитапсе . . . 38. 



94 

посао, у оио доба пун тегоба и одговорности, захтевао је и наро- 
читу организацију: сваки караван морао је да има предводника, 
старешину, који је не само био искусан у транспорту него и вешт 
у организовању потребне одбране. Напредак континенталне тр^ 
говине Котора и Дубровника зависио је умногоме од ефикасности, 
брзине и безбеднбсти караванског еаобраћаја. Пошто су се власи 
намножили у западном делу Балканског полуострва, они су имали 
готово монопол на транспорт робе, поред тога што гу обавезна 
морали да транспортују терете за рачун својих феудалних го- 
сподара. На тај посао утгућивало је влахе, поред потребе и жеље 
за зарадом, њихово располагање коњима, којима се требало што 
боље користити током целе године, а препоручивали су их њи- 
хова војничка организација и искуство. Пада у очи да се, све до 
долаека Турака у наше земље, један одред поносника (кириџија)- 
називао латинском речи т у р м а (1штпа), како се у римској и 
византијској војсци називао већи одред војеке 1 *). Назив кара- 
вана јавља се у Дубровнику 1359"), а назив кирипија у 
Задру 1414 (»^иапс1о \гепс1е за1 а Мог1асги о а сћтз1а«) 12 ). Власи 
су, врло вероватно, војнички најпре и искоришћавани у Ви- 
зантији, 

Мих. Динић толико цени улогу влаха поносника у средњо- 
вековној дубровачкој трговини да помишља да су они могли да 
буду један од узрока караванске трговине; а свакако да су у 
знатној мери утицали на њеи процват и да су јој они давали 
нешто специфично балканско 13 ). Дубровачка трговина је старија 
од појаве влаха у дубровачком залеђу, а караванске трговине 
је било и у земљама где нема Влаха, као штр, на Блиском Мстоку 
и даље по Азији и Африци, па и по Европи. 

Статут града Котора имао је и нарочите одредбе о турмама 
које су преносиле робу из града у унутрашњост Србије. Одредбе 
су важиле само за грађане Котора, а не и за странце. Пошто је 
било честих притужби и штета због рђавог управљања турмама, 
одређено је да ниједна турма не сме да иде без капетана (сарИа- 
пеиз ћлгтае). Свакој турми за одлазак и повратак капетана ће 
одредити судије, а сваки капетан ће положити заклетву да ће 
поштено (ћопа Ше ег. »те ггаиск) управљати турмом и снабде- 
вати је оним што је потребно за њено добро. Сви поносници мо- 
рају, под претњом глобе, да слушају капетана. Даље су одредбе 
о томе како ће капетан турме поступити са товаром ако неки 
коњ пропадне у путу; како ће турма прелазити ггреко реке; како 
ће се извршити накнада ономе из турме који у путу буде, где 
устреба, дао на дар нешто од вина или друге робе коју преноси 
и како ће турма цела надокнађивати штету која настане услед 
разбојништва, те о ноћној и дневној стражи и одговорности стра- 



1џ ) Ст. Новаковић: Стара српска војска (Београд, 1893), 35—36. 

") Мошдтеп*а вр. ћ1в*опат 31атогит тегШапаИит III (1872), 280, 

81 ) Пом. рад 122, 134—135. 

1П ) Мих. Динић: Дубровачка средњевоквна караванска трговииа, 
Југословенски историски часопис III (Љубљана— Загреб— Београд, 1937), 
119—145. 



95 

жара за случај какве штете или разбојништва"). Потребно је 
нарочито истаћи тај војнички поредак у турми (капетан, страже)»; 
То је било потребно не само ради безбедноети људи, коња и робе,г 
него и ради дисдиплине међу поносницима, којих је редовно у* 
једној турми било више, покоја десетина, пошто се свака састо- 
јала обично од неколико десетина коња, а било их је и са више 
коња: мали проценат каравана бројао је више од .4)0 коња, а 
каравани с оловом били су прилично велшш, 80 — 200 товара 15 ).: 
Изузетно било је и већих. Поред сваког коња није, можда, морао 
да буде и поносник, али је било да је у каравану било и више 
људи него товара. Тако нпр. један караван од 72 коња који ]е 
путовао из Дубровника на Лим пратило је 200 влаха 16 ). Тако 
велик број људи и са задатком да брани караван морао ]е бити 
вичан оружју и војнички организован. Ноћивање на путу под 
шатарима имало је такође чисто војнички изглед, јер су биле 
потребне страже. 

За разлику од Которског, Дубровачки статут нема никаквих 
одредаба о поносницима и копненом транспорту, док има много 
одредаба с- поморском транспорту. Али, пракса, о којој има много 
података, показује да је и у Дубровнику било у том погледу исто 
стање, Није било законског прописа, али су и у Дубровнику »зе*: 
сшгДит сопзиеШсИпет туИаШ« бирали капетане турма како за 
транепорт на копну тако и по мору, па је,нпр,, за капетана једне 
турме која иде у Босну и Угарску Мало веће изабрало, 21. маја 
1332, Теодора де Петрана и Фелича де Пасква де Граде 17 ). 1302. 
Мало веће је одредило Луку сина Михаила де Склавис за капе- 
тана турме која је ишла у Брсково, Тај капетан је са ссбом носио 
»роуедНат« господина краља са краљевим поттшсом о миру и 
слози краља и Дубровчана ради користи и безбедности свих тр- 
говаца 1 *). Такви капетани су постављани само крајем 13. и у току 
првих деценија 14. века (последњи помен из 1332, и то увек из 
реда властеле. Динић мисли да је улогу капетана преузео трговац 
који је скланао уговор са крамарима, али да је влада и даље 
вршила надзор над караванима. Капетан се поново јавља 1464, 
али под турским називом к а р а в а н-б аша 1 "), 

Ти капетани нису елеменат домаће организације турмара: 
њих намеће државна власт, и то, како се чини, у тежим време- 
нима када су безбедност путовања и дисциплина међу поносни- 
цима пољуљане (престоне кризе и борбе у Србији, надирање Ту- 
рака). У нормалним временима турме иду без тих капетана из 
редова властеле, иду под руководством својих старешина. 

Прави старешина поносника или турме био је примићур 
или к р а м а р. Оба назива су позната у средњем веку. Прими- 



") Ст. Новаковић; Законски споменици . . . 2, 11 — 12; И. Син- 
д и к: Комунално уређење Котора (Београд, 1950) 71—72. 
,5 ) Мих Динић: пом. рад 143 — 144, 
1в ) Пом. рад 140. 
,т ) Мошдтеп^ зр. ћ1Б1аг1ат 81ауогит тегШЈопаИит ХХТХ (1897), 

350—351. 

1в ) Нав. дело 41. 

* п ) М и х. Д и н и ћ: пом. рад 132 — 133. 



96 

ћуром је називан старешина катуна, па је тај назив гтренет на 
старешину поносника, као што је утврдио М. Динић. Назив кра- 
мар, немачког порекла, биће, несумњиво, позајмица од саских 
рудара**). 

М. Динић је нашао у дубровачком архиву око 300 уговора 
са власима о преносу робе. У примерима које је саопштио има и 
таквих где се изричито наводи да се уговор склапа са старешином 
катуна: Дурман из Бурмаза, сарис! са*оша; са још тројицом Бур- 
маза преноси 1343. у Милешево 100 товара соли; 1407—1408. као 
крамар помиње се Прибац Николић, влах из катуна Бурмаза, 
МогоШасћиз е* саЉпагшв, 1406. Влатко Бунислалић, саШопапшг 1 ). 
Ипак, већина познатих крамара из тог времена, који су преносили 
робу дубровачких трговаца, нису били катунари, ма да је могућно 
да је био катунар и неки од оних за које се једноставно вели 
да је влах из тог и тог катуна 32 ). Треба имати у виду да су сви 
ти крамари који се помињу у дубровачким изворима, као што је 
већ запазио и М. Динић* 5 ), били из данашње источне Херцеговине, 
као и оних делова Херцеговине који су сада у склопу Црне Горе 
(Никшић, Дробњаци, Бањани), а крамара је, евакако, било и из 
других крајева (за саобраћај са Котором, Сплитом и др.): ш 
једном уговору између Градског већа у Задру и Млетачке Репу- 
блике о продаји соли произведене у задарским соланама, та со 
продаваће се Републици с изузетком 12.000 модија, који ће остати 
за употребу града и градског дистрикта, као и за извоз копненим 
путом, који врше влаеи и други 34 ). 

На основи грађе до које је дошао у дубровачком архиву, М. 
Динић је дошао до закључка да је крамар био душа каравана: 
он је склапао уговор са трговцем за пренос робе и одговарао за 
извршење уговора. Крамар је организовао и водио караван. По- 
носници су били његови л>уди који су путем њега долазили у 
контакт са трговцима. Крамар и поносници који се помињу у 
дубровачким архивским књигама били су сви одреда »власи«. 
Крамар је био обавезан да у уговореном року доведе одређени 
број способних коња. У уговорима је захтевано да караван иде 
најкраћим путом и специјално забрањивано да се »власи« дуже 
задржавају у својим катунима. Крамар је преузимао пуну одго- 
ворност за поверену му робу. Стота је морао да има и посебне 
људе (»влахе«) који ће пратити караван. Једино је истакнути 
крамар Хлапац Станковић могао послати место себе старијег 
брата. Награда за транспорт била је у новцу, а само у случају 
транспорта соли — ш паШга. Био је обичај да се крамару поред 
уговорене награде даде и посебна награда (у једном уговору на- 
звана п р и м и ћ у р и н а). У случају неизвршења уговора, кра- 
мар је плаћао казну: поред накнаде штете власнику робе, плаћао 

зд > Пом, рад 153—134. 
п ) Поад. -рад 122, 134—135. 
м ) На озн. месту. 
**) Пом. рад 134—135. 

ттт ,*™?*' «1 и ^** ! ^зИпе... ш. Мопит. зр. ћ1-зког1ат 81а?огит тепајоп. 
III (1872), 237. 



97 

је казну свом феудалном гослодару (Динић је нашао три. случада 
да је предвиђена таква казна, и то врло виеока: 100 дуката) - *). 
Очигледно је, према томе, да су крамари могли бити само 
л^уди из врло богатих кућа и лично врло способни, енергични 
и поштени, и ауторитативни, Само богати људи могли су се по- 
духватати тако ризичних послова у оно доба, а за та-кве послове 
тражена је и добра награда. С друге стране, тај предузимачки 
посао био је врста добре зараде и пут за богађење н»их лично и 
њихозих кућа, а уједно и за стварање друштвених разлика у 
оквиру катуна и међу самим влашма. Сиромашнији, који се нису 
могли бавити самостално тим шсловима, ступали су у ствари 
у најам код тих богатих крамара. 

VIII 

ВИША, ИАТКАТУНСКА ОРГАНМЗАЦИЈА 

Најстарије вести о балканским Власима или власима прика^ 
зују их онасквим какви су они били и столећима доцније, па су 
делимично татсви и данас: по једној писаној вести из 8 (?) веха, 
чељад и стока влаха у тесалској Великој Влашкој од априла до 
септембра бораве по високим горама и по хладним месттама*). 
Узгред да поменем да по истраживањима совјетске историчарке, 
у Византији тога времена — средина 8, века — после словенске 
колонизације, сточарство уопште није доминирало у привреди-), 
Сточарска кретања влаха у Византији помињу се често и 

доцније 3 ). 

Зиа се да је 986. године било сел>ења Влаха из Ларисе у 
унутрашњост Бугарске, где ступају у војску. Њих је употребља* 
вао цар Самуило у борби против Византије 4 ). 

Године 1066, у јуну, дошло је у Тесалији .до побуне Грка, 
Бугара и Влаха против тешкот порееког режима цара Констан* 
тина X Дуке. Никулица, стратег теме Хеладе, лмао је састанак 
са представницима побуњених влаха у Лариси,. у кући Влаха 
Беривоја (значајно је да он носи словенско име! М. С. Ф.); стада 
и жене тих влаха били су у тај мах у бутарским планииама). 
Иначе, Власи су, као византијски војници, учествовали у мнсгим 
биткама: против сицилских Сарацена 1027, лротив Нормана 1082, 
против Кумана и Печењега 1091. и 1095, против Маџара 1166°). 

Византијску војску сачињавали су у првом реду војници 
стратиоти, коњаници, који су били великим делом пореклом од 

-■*) Мих .Динкћ: пом. рад 134 — 141. 

') КЛипшиц: ВизантиИское крестинство и славлнокал колониза- 
ции. ВизантипскиИ сборник (Москва, 1945) 116. 

,Ј ) На озн. месту. 

д ) М. ОубШ: Јљ ћгашћитапсв де У1а<зие8 оа1катаиез аи Моуеп А§е. 
Ву7апћ1.поз1атНса XII (Ргааие, 1951), 29—42. 

*) П.Скок: пом. рвд 313—314, 

*) М. Оуоп!: пом. рад 33—34. 

") П. Скок: пом. рад 314; Р. Паск1: Нгуа1зкн рпЈе XII лпека... 

Каа' ТДШ (1881), 138—139. 



93 

слободних сељака. Првобитно су стратиоти узимани од разних 
народкости које су живеле у империји: Кумана, Бугара и др. 
Међу тесалским војницима, који су пЈжетајали уз Кантакузена 
против владе у Цариграду (1343), било је много Арбанаса и Влаха. 
У боју против Каталана код Апри цар Михаило IX имао је и 
влаха. Сем Влаха по Пикду и Тесалији у 13. веку, под крај тог 
века Власи се шжињу и у околини Визе, одакле их је Андроник 
многе преселио у Малу Азију 7 ), Влаха је било у Тесалији у ве- 
ликом броју и почетком 14. века, како износи један анонимни 
католички свештеник 6 ). Крсташи, који су заузели Цариград и 
основали Латинско Царство, водили су тешке борбе са Јованом 
(Калојаном), за кога историчар тог доба, Вилардуен, каже да је 
био Влах и да се начинио моћним краљем »Влахије« (земље око 
Хемуса и Родотта) и Бугарске; он са својим Власима, Бугарима 
и Куманима наноси тешке губитке зфстангима у току 1203 — 
1207"). Анри де Валансјен, настављач Вилардуенов, уопште не 
помиње Бугаре, него само Влахе и уз њих Кумане; код њега се 
Бугарска зове Влашка 10 ). Бугарски историчар Ив. Дујчев, при- 
казујући то издање, иако придаје велику вредност Валансјену, 
сматра да назив Власи код њега, као и код других савременика, 
треба тумачити као назив за Бугаре 11 ). Да није у Калојановој 
Земљи и војсци било и Влаха у знатном броју, не би га ти савре- 
меници, међу њима и папа Ићоћентије III, звали краљем Влаха 
и Бугара« Па ако је назив Влах и употребљен место Бугара, и 
то је само доказ о великом војном и политичком значају Влаха 
у том делу Балкана. 

На жалост, не зна се ништа о томе каква је била организа- 
ција тих грута: влашки стратиоти у византијској војсци били су, 
свакако, организовани као уогпнте византијска војска, док су 
Власи као група и политички чинилац у Бугарској морали имати 
и своју посебну организацију. Власи у војсци велике империје 
Византије нису могли имати већи удео и већи значај с обзиром 
на то да су били сразмерно мала народна група а велика визан- 
тијска војска регрутована од разних народности империје. Али, 
утолико већи значај су могли имати Власи као целина и влашки 
Одреди у другкгм мањим политичким формацијама на Балкану. 

Освајањима Стеваиа Немање и његових наследника захва- 
тила је немањићка држава и крајеве у којима је било влаха, и 
они се врло често помињу у писаним српским изворима од краја 
12. века. Али, са те територије су сачуеани углавном само извори 
који говоре детаљно о власима на црквеним валстелинствима и 



7 ) П. Мутафчиев: Воинишки зеаги и воиници в Византин пр%з 
ХШ — XIV в, Отдел^ћн отпечатвк от Списание на Бћлгарска ахадемил, кп. 
XXVII (Софии, 1923), 11. 7&— 78. 

а )Бг. 01§1егд О 6 г к а: Аги>пут1 аезспрИо Еигорае опеахаИз (Сга~ 
соУ1ае, 1916), 12—14. 

*) Н е п г 1 <1 е Уа>1епс1еппе8: Н1&101ге <!е 1а сси^исНе <3е Сопб^ап*!- 
пор1е раг Сгео№о4 <3е УШе-НагДоиш (издање М. №1аН5 <3е ТОаШу; РагЈз: 
ИђгШге НасћеИе е* С1е, 1887) 73—74, 132—144, 153—157, 187—188, 198—203. 

10 )Непг1 <1е Уа1епс1еппе8: ШшсАте <3е ГЕтрегеиг Непг1 <1е 
Соод1:аа1тор1е. РиоКе раг Ј. 1.опвпоп (Рапв, 1948), §§ 504 — 505. 

") Вугап1ш081атПса XII (Рга#ие, 1951), 258—261. 



99 

о обавезама тих влаха; из тих извора сазнајемо да је било влаха 
војника и ћелатора и да је било великожупанских, краљевских 
и царских влаха. 

К. Јиречек је сматрао, сасвим оправдано, да су у немањићкој 
држави сви власи, без изузетака, по свој прилици, били непо- 
средни поданици владара, па да су тек поклоном владара постали 
својина манаетира 12 ). Сви власи који се помињу у манаетирским 
повел>ама су били власи које су владари одвојили од својих 
вл аха, ослободили их од обавеза према владару и предали мана- 
стирима да раде за њих. Последњи Немањић, цар Урош, 1361. 
говори о својим власима: »катуни царства ми« 1,1 ). Има помена да 
је и у немањићкој држави било властеле која је имала своје 
влахе; између 1334 — 1336. краљ Душан потврдио је дар свог вла- 
стелина Маљушата манаетиру Хиландару. Поред осталога, Маљу- 
шат је био даровао и катун влаха Псодераца (39 домаћинстава) 11 ). 

Власи на манастирским имањима представљали су посебне 
групе, потчињене у свему итуманима, а иначе у оквиру власте- 
линстава су били организовани по појединим катунима са прими- 
ћурима и киезовима на челу. Н-ема изричитог помена да су ти 
катуни имали какве заједничке своје старешине, али је очр1- 
гледно да су и над појединим групама манастирских влаха, над 
више катуна, били к н е з о в и (в. стр. 83—84). Иначе ошпти 
старешина влаха на појединим манастирским властелинствима 
био је игуман датог манастира. 

Не зна се како су били организовани краљевски (царски) и 
властелински власи у средњовековној Србији. Мало се зна и о 
њиховим обавезама. Врло је вероватно да су они били у првом 
реду војници и ћелатори и да су имали војничку организацију. 
Краљ Милутин у својој Хиландарској повељи (између 1293 — 
1302) дао је са своје стране Хиландару неке влахе, којима је дао 
да пасу црквене кобиле без плате, па их је ослободио од свих 
великих и малих работа краљу: да не врше никакав поное, да 
не прате ни коње, ни псе, ни поклисара нити икаквог краљевског 
чиновника, да се ие упућују силом у Св. Гору 15 ). Према природи 
тих обавеза, ти су власи били ћелатори. Војничке обавезе влаха 
војника вероватно су биле исте или сличне обавезама војника 
влаха у Цетини из 1436 (в. стр. 104 — 105). 

Нема никаква помена о томе да су власи у немањићкој Србији 
уопште били и једна организациона целина и имали своје домаће 
главаре више од кнезова, примићура или катунара и да им је 
краљ односно цар поетављао каквог општег војводу. Изгледа да 
ти власи у немањићкој Србији, иако су били војници и иако их 
је било у знатном броју, ипак нису били од већег политичког 
значаја и нису били групно организовани: у изворима нема ни- 
каква посредног ни неттооредног помена о томе. Који еу били 
војници могли су имати само своје војничке команданте. Веро- 
ватно с тога у првом реду што су већ етнички били асимиловани, 

12 ) К. Јиречек;Историја Срба III (1923), 115. 

и ) Ст. Новаковић: Закоиски споменици . , , 437. 

1 *) А л. С о л о в ј е в: Повеља краља Душана . . . Прилози . . , VII, 1 12. 

'*) Р. М1к1оз1сп: нав. дело 61. 



100 

а затим стога што су Немањићи располагали војском од домаће 
властеле и војника као и зкатним одредима плаћеника* Тек из 
времена после Немањића а пред крај деспотовине, тј. из 1452, 
има помена о војсци деспотовој у операцијама код Котора коју 
предводи војвода Алтоман а у којој су његави л>уди и власи 10 ). 

Насупрот томе, у Босни и Херцеговини било је влаха којп 
су припадали краљевима и феудалцима и о њиховој наткатун- 
ској организацији смо боље обавештени; било је и у Хрватској 
црквених влаха, али ретко и само појединачно, што је разумљиво 
с обзиром на чињеницу да тамо није било онаквих задужбина 
и црквених властелинстава као у немашићкој Србији. Год. 1468. 
крез Мартин Франкапан даровао је цркви св. Марије у Црикве- 
ници влаха Микулу, који је био његов »особоини«, и дао га је 
с обавезама које је имао лрема њему (»са всу ону службу«), тј. 
да служи цркв'И као што је служио и њему 17 ), а 1470. тај исти 
кнез даровао је, поред осталога, цркви св. Марије на Оспи код 
Новога и једнога влаха машстиру за кмета и за пастира »са всу 
плну и целу службу, ка пристои од нега куше«. 18 ). 

Влахе су у 14. и 15. веку имали босански банови и краљеви, 
па кругша босанска властела, као Радослав Павловић, Сандаљ 
Хранић, Хрвоје Вукчић, угарско-хрватски краљеви и њихови 
банови, као и поједини великаши: кнезови Нелипићи, крбавски 
кнезови и др. Херцега Стјепана млетачки Сенат у једном акту на- 
зива влашким војводом: »МигХасћогшп ШибШб Зшк 81ерћат« ЈГ 'У. 
Власи у служби тих владара и властеле су првенствено војници, 
а у исто време им користе као поносници и даваоци разних да- 
жбина и радне снаге. Год. 1378. било је неких прешвора да краљ 
Твртко пошаље Дубровчанима у помоћ 300 наоружаних људи 
у Дубровник и влахе у Стон 20 ). 

Према евојим господарима ти власи имају извесних обавеза, 
а тако исто и њихови господари према њима. Поред тачно одре- 
ђених војничхих обавеза, о којима говоре извори мз Хрватске, 
а које су, несумњиво, биле свуда на првом месту, свакако да су 
сини имали и обавеза у раду (пренос товара, рад иа имању), које 
нису писмено ни утврђмване, онако како је то било и са чивчи- 
јама још у 19.; веку- у Босни. За влахе крбавских кнезова каже 
се у једном акту млетачке Владе из 1455. како су ти власи оба- 
везни да служе својим господарима (»бопо оои^асИ зеглпг 6!е сег^е 
ге^аНе сТери^а^е аН ЗШ едгпоп«) и, будући да су њихови робови, 
5сШа\п с!е тахепа, не могу без одобрења својих господара на- 
пуштати њихову територију. Пошто су почели да беже, крбавски 
кнезови трпе због тога велику штету 21 ). 



4 *) 8. Игјић1с: 1Л$ипе . . . Мопит. зр. ћ)81. 31а^огит тепшопаИит 
XXI (1890), 436. 

17 ) Мопит. - ћЗа^оНео-јигДОса 81&«уогит теНФопаИит VI (1898), 253—254. 

1№ ) Нав. дело 257—258. 

15 8. БјиМс: 1Л&1те... X. Мопитеп*а зр. ћјб4. 31ауогит тепоЧопа- 
1шт XXII (1891), 308. 

л ) С. Ј 1 г е с е к: Б1е ^Пасћеп . . . Зборвик К. Јиречека I, 203. 

?*) 5, 1^.јић1с: Ј.јкМпс... X. Мопитеп1а кр. ћ!81 51ауогит тег1бло- 
паИит XXII (1891), 49. 



101 

Иако су власи имали знатне повластице, ипатс су били под- 
вргнути извесним ограничењима. Њихова кретања са стоком, која 
су у крајевима у којима би се они појавили реметила дотадашње 
устаљене односе, изазивала су сукобе са мештанима, о чему је 
безброј помена у актима приморских градова, као и о разним 
разбојништвима и пљачкама, због чега су се онда оштећени 
жалбама и тражењем накнаде обраћали феудалним шсподарима 
влаха, према тадашњим правним схватањима и пракси да владар* 
односно господар, одговара трећим лицима за своје поданике, тј. 
да одговара за штете које би његови поданици нанели страннима 
на његовој територији или прелазећи на туђу територију. Тако 
су 1403, Дубровчани од босанског краља тражили накнаду за 
стоку коју су покрали »краљеви власи«"). 

Често су стога, тј. да спрече сукобе и да не дају накнаде, 
господари влаха издавали наредбе својим власима којима им 
забрањују силазак у одређене територије, као нпр. у територију 
Шибеника и Трогира. На молбу Трогирана да власима забрани 
да пасу стоку на њихову подручју, Никола Сеч (6!е 2еесћ), бан 
хрватско-далматински, одговорио им је 25. III 1362. да због велике 
суше и мале јагњади тадашње стање треба да остане до наредног 
Ђурђевдана, а унапред неће никоме краљевском и другом влаху 
бити допуштено да се задржава у хатару Трогира, односно да 
тамо напаса или напаја своју стоку 23 ). Господари одређују својим 
власима куда ће ићи ради набавке соли или им забрањују одла* 
жење у нека места, што је редовно зависило од политичких 
прилика и интереса приморских градова, с једне, а крупних феу^ 
далаца, с друге стране. Тако нпр. херцег Стјепан је писао 13. XI 
1462. млетачкој Влади како је својој властели и власима (Миг- 
1асћ1) строго заповедио да не смеју узимати соли ни у Дубров-* 
нику ни на дубровачкој територији, него једино у Котору, Новом, 
Неретви, Сплиту и у другим млетачким градовима 24 ). Млетачка 
Влада је 15. X 1457. одговорила на молбе крбавског кнеза Томе 
да ће наредити управницима Задра да му враћају све његозе 
влахе који пребегавају у град и на територију града Задра а за 
крје утврди да су »зег\го5 де тахепаДа« (као што су такви и мле- 
тачки поданици сељаци на острву Криту), који беже због својих 
дугова, а они који то нису, да буду слободни и сигурни . . . 20 ). 

Међутим, феудални гооподари влаха били су добро обезбе- 
ђени на тај начин што су од влаха вукли велике користи и при- 
ходе, па су могли да плаћају накнаде за штете које почине њи- 
хови поданици, ако су већ морали да то чине. Власи су им пре 
свега служили као војници, па тако доприносили чувању и уве- 
ћавању њихових поседа и имовине. Власи су им обављали и по- 
слове транспорта и чувања стоке, и, врло вероватно, и разне по- 
љопривредне послове. Влахпастир који је својом непажњом до- 
вео до тога да страда нека глава стоке морао је штету да надо- 
кнади, влах поносник морао је да надакнађује робу која би се 

* и ) N. Хогеа: Ио*еб е* ех*гаКз II (1899), 91. 

гз > Т, Зт1б1к1аз: СоЗех сВДојшШсш ХШ (1915), 211—213 

**) 3. Б ј и о 1 с: нав. дело 228. 

-ђ Нав. дело 117. 



102 

упропастила његовом кривицом. А поред свега тога, тј. поред 
услуга и прихода т па^ша, као и осигуране накнаде за штегу 
коју би они нанели феудалчеву имању, од влаха еу феудалци 
имали врло знатне приходе у готову новцу. То су биле редовне 
дажбине у новцу и глобе, 

Редовно давање у новцу било је у томе што је свако дома- 
ћинство (»дим«) давало годишње одређену суму новца свом вр- 
ховном господару, Та обавеза, добро позната из раног турског 
доба, ретко се помиње у изворима из средњег века. Али, она је 
стварно постојала. Год. 1452. потчинили су се млетачкој власти 
неки катуни у околини Котора: они су раније плаћали годишње 
по један перпер од дима, дома (Сио^о), али је кнез которски уго-т 
ворио с њима да плаћају годишње по један златни дукат од 
дима 20 ). Због чега су се све плаћале глобе и како су оне биле 
високе, нека докажу следећи примери. Пошто су. власи краљев* 
ски и власи кнеза Ивана Нелилића починили Шибеничанима 
велика зла правећи штете и вршећи пљачке и убиства у околини 
(дистрикту) тога града, угарека краљица Јелисавета упућује 1383, 
прекор своме бану и наређује му да све влахе — како краљевске 
тако и Нелипићеве — истера и уклони и да наплати глобе, од ко- 
јих половина да припадне њему, а половина шибеничкој Олшти- 
ни* 7 ). У том акту се не каже колике су те глобе, јер се знало ко- 
лике су. Врло вероватно су онолике колике су биле и двадесетак 
година доцније. Год. 1402, у име босанског краља Остоје, војвода 
Хрвоје и кнез цетински Иван Нелшшћ потврдили су граду Шибе- 
нику његова права и повластице, а војвода Хрвоје иетога дана 
и у име напуљског краља Владислава. Међу осталим било је 
забрањено да ма чији власи, а особито краљеви и њихови, смеју 
силазити на територију Шибеника и тамо напасати стоку, под 
претњом казне о-д 200 златних дуката, од којих ће једна стотина 
припасти господару влаха, а друга стотина ошптини шибеничкојг 
колико год пута прекрше ту забрану, толико пута да плате ту 
глобу 28 ). Исте одредбе и исте глобе су предвиђене и у Повељи 
граду Трогиру коју су истог дана у име босанског краља издали 
Хрвоје и кнез Нелитшћ 2 "). Од глоба цетинских влаха, по Повељи 
бана Ивана Франкапана из 1436, једна трећина је припадала њи- 
хову кнезу, а једна десетина суцима 30 ). Оетатак је; ■ вероватно^ 
ишао оштећеном и бану, 

Глобе које су морали да плаћају власи за своје прекршаје 
биле су заиста велике, а поготову кад се узме у обзир тадашња 
вредност новца.Те глобе су онда ишле знатним делом у корист 
њихових господара, и кад оки нису били непосредно погођени 
кажњивим поступком својих влаха. 



и ) 3. ^јиђ!6: 1л5*1пе... Мсипитеп^а зр. Мз! 51ауогит тепФопаЦиго 
XXI (Ш0>, 436. 

**) I. Кики1јеУ1С: Јига... 149—150. 

**) Р. 5Нзс: КекоНко 1зргауа . . . 186; 3. Бјикис: 1ЛвШ1е. .♦ IV, 461. 

м ) Ј. 81гоћа1: 31а№ 1 геЈогтасаје §гас!а Тго^јга. МогштепАа Ма1.- 
-ј-иПака 31ауогит тегМктаИит X (1915), 5. 1.ХХХ1Х-ХС. 

ао ) Р. Лопашић: Бихаћ и бихаћка крајина (Загреб, 1890), 296— 298- 



103 

Тако високе глобе доказ су, с једне стране, знатне економске 
снаге влаха. С друге стране, пошто су они, према савременим 
изворима, исувише често правили поменуте штете, те глобе су 
биле знатан извор прихода за њихове господаре и домаће гла- 
варе. 

Неке влашке групе поуздано су имале своју вишу наткатун- 
ску организацију, независно од приказиваних односа према феу- 
далнсм господару. Та организација је била са тачно подељеном 
влашћу на управну, војничку и судску. 

Најстарија вест, на жалост врло штура, која поуздано го- 
вори о једном општем старешини влаха је из 1376, када се ггомин>е 
Петар Мартић, кнез (»гроф«) Книна и влаха 31 ). Најзначајнији 
доказ о псстојању огаптих старешина за веће групе влаха је у 
податку који је нашла Д. Ковачевић и који се први пут објављује 
у овој књизи: 1482, у време краља Твртка, био је кнез (сотез), 
»свих влаха господина краља Рашке и Босне« Вукосав Ллеш- 
чић 31а ). 

Год. 1433, документом писаним глагољицом, главари хрват- 
ских влаха у Лици дају »слобошгшну« (повластице) имању цркве 
св. Ивана на-Велебиту. Ти главари су били Антон Туковић и Иван 
Херендић, »кнези, владики«, Павал »војвода« и »суци« (четво- 
рица који се наводе по имену), два »пристава стола влашкога«, 
па девет влаха без ознаке звања или части и »вси добри власи в 
хрватих« (тј. сви угледни власи, прваци). Дали су цркви обавезу 
написмено да ниједан влах »ки су в наших опшинах« неће нано- 
сити ника1сву штету имању те цркве и њених кметова па одре- 
ђују казну од 50 либара за оног влаха који би нанео какво зло 
или штету имању цркве св, Ивана аа ). То су, дакле, огапти или 
заједничжи главари једне групе влашких »опћина«, које су, према 
тексту те исправе, имале приличну аутономију. Није потребно 
нарочито објашњавати функције поменутих главара, јер су оне 
јасне: ту су кнезови, који су уп-равни и политички представници 
влаха, затим војвода, који је, очигледно, војни старешина, и ту 
су њихови »судци«. Војводама су се у средњовековној Србији 
називале војне старешине, али се дешавало да је војвода вршио 
и мирнодопске управне функције 3 *). Језик (чакавски) и имеиа 
тих влаха, као и старање о једној католичкој цркви, показују 
да су они католици и увелико похрваћени, што значи да су с-ни 
у том крају настањенн најмање већ неколико деценија. Међутим, 
презиме Аладинић упућује на њихово порекло из Херцеговине: 
једно село код Стоца зове се и данас Аладинићи. 

Ниједан други докуменат из средњег века са јужнссловенске 
територијене даје тако јасну и исцрпну слику наткатунске орга- 
низације једне групе влаха, али се и у другим документима епо- 



**) I* ТћаПбсгу: Шугтзсћ-аЉагизсће Гогзсгшп§еп I, 497. 

3,а ) Д. Ковачевић: Средњедаеко-вни катун по дубровачким изво- 
рима — у овогј књизи, стр. 134. 

зг ) Мопит. - 1н5*.-јигШ1са 81ау. тегШ. VI (1898), 132—133» 

") Ст. Новакоаић: Стара орлска војска (Београд, 1893) 69 — 66; 
Т, Тарановски: Историја српског права ... I (Београд, 1931), 151. 
199—201, 204. 



104 

штљу њени елементи, тј. кнезови, војводе н суци. Иочегком 15. 
века помиње се један војвода краљевских влаха у Хрватској и 
Далмацији. То је војвода Бутко Бранковић (». . . В^ћк Шн 
Вгапск, ^Уо1аћогит по-зЈгогит ге§а1шт т геЕЈтз по&Шв Оаппаие 
е* СпгаНе ргет;астл е* ех1з!еп1шт шаууоае . . .«), кога је угарехш- 
хрватски краљ Сигисмунд за верну службу наградио 1405. тиме 
што му је дао два села, што је потврдио и 1 412 34 ). 

На острву Крку било је дошло 1465. до спора између мештана 
и влаха или мурлака на Красу код Омишља око међа, а спор су 
решили крчки кнез Иван и два влашка »суца« пл ). На челу влаха 
(»Мурлаков«) који еу »сада«, тј. 1468, дошли на Крк, били су 
»капи« (главари): први еудац Видо Зеневрић, Иван и Гргур Бу- 
дулић и Петар 36 ). Овде се ради, очигледно, о мањим групама 
влаха, којима су на челу суци, баш као што је било и у време 
Немањино далеко на југоистоку. Врло вероватно да код мањих 
група влашких и није била доследно спроведена подела власти 
на три гране, него да је једна иста личност, кнез или судија, 
вршила неколике функције. 

Само три године поеле оног акта, који су издали главари 
личких влаха, тј. 1436, издат је један други докуменат који та- 
кође приказује, на исти начин, организацију влаха и у средњој 
Далмацији: и они имају кнезове, војводу и суце. Тај докуменат 
има шири зиачај, јер детаљно износи војне обавезе влаха и њи- 
хову наткатунску организацију, а све су то у ствари старе одредбе 
које су они донели, па је потребно приказати га отппмрније. 

Докуменат је издао у Клису, 18. III 1436, Иван (Ханж) Фран- 
капаи, бан хрватски, кнез крчки, модрушки, цетински и клишки. 
Пред њега су дошли »бивше вирне и праве слуге бана Иваниша 
Ивановића вси добри власи: Вигањ Дубравчић, Ниноје Санковић, 
Томаш Рочевић, Матијаш Вукчић, Милић Остојић, Драгић Ирода- 
нић, Блаж Кочић, Хреља Голешевић, Вукат Војиковић, Иваниш 
Гробачић, Будан Грубшић, Билосав Дражевић, Јеловац Драживо- 
јевић, Радивој Витковић, Булат Кустражић, Иван Познановић и 
ини вси добри власи« (за њих се у даљем тексту вели да су ка- 
тунари, дакле представници једне велике групе влаха» М, С. Ф ) 
и тражили да им он потврди њихове законе које су ■имали за 
време бившег бана Ивангаиа Ивановића и за његова оца Ивана. 
Бан им је потврдио њихове »законе«: 

... најпри да ни иад ними кнеза посионога с нами се згова- 
рае кнез, ки би им мрзак, да га су волни проминити; 

ки влах има село да служи с унчом, а ки нема села тај на 
кони шћитом и с мачем али стрилами и с мачем; 

ки не иде на вожжу, а заггови му се, шест либар плаћа, от 
тогај гре војводи влашкому десето; 

да им се не узме кон војнички у подсаду (аерозШлт) ни за 
ниједну кривину; 

а Да не војују од Стипана дне до Мартина; 



*> ** т 5 Ш с: ИекоНко гергауа ... 256. 

*) Мопит. ћМ.-}иг1(1. 51ау. тегМ. VI (1898) 244—245. 

;, °) Мопит. Мз1-јиг1а\ 31ау. тегкЈ. VI (1898>, 254—255. 



105 



а када греду на војеку, два дила војннкова да гре, а трети 
дио да је (тј. њих) напрала брашном и кобилами; ■ 

и да ни над ними ниједан Хрватин војвода, нер један измеу 
них на је војвода над ними, ки ним затшвида с нашим се кнезом 
договарае; 

и да им је питание подав Синем, а на них питание да не сида 
ни један Хрватин нер них кнез и суци них; 

и да има них кнез и суци двакрат у годишћу по власих поити 
по всих једино више речених; 

и да ни меу ними оплиника загиском (пљењеника под силу, 
Р. Л.), нер што би кога права правда допитала; 

и од всакога осуда да им се третина остала, а суцем десето 
тре од осудов; 

а от нашега дохотка кнезу десето ли от осудои; 

и тко би досуда допал да му се узме овца за либру а крава 
за шест либар и да му се има рок учинити до двадесет дан, а 
ако се дотле не искупи, да је згибло; 

да има дати всаки стан о Јурјевој овна или овцу, а овна 
приходника тер сир, а тко ли је толи убог, тер сира нима, а он 
врвцу*; 

тер подимни дукат по них закону седамдесетичетири бо- 

ланче; 

тко има клусе и тридесет брав, а тко је убожији и да дукат 
али имри ( Ср.пр1х :оу • имбрих, арапска реч, нека врста новца, 
Р. Л.); 

и јесени о Мартиној да имају давати по всом закону от 
всакога клусета динар, дале катунари и дворников; 

а у Цетини да не дају нигдир трговине; 

и да ни от них обишеника ни за једну кривину; 

и да више речени мужи вси добри катунари от всоих луди 
пол доход&к себи да усталају дукатов, како но им је било за 
них бившега гна бана Иваниша; 

и да не море отдати влах на влаха сто либар ки сам нема 
сто либар; 

и да не море отдати најамник (плаћеник, тегсепапиз, Р. Л.) 
ни ловас на господара; 

и Србљин да не море огдати на влаха ни влах на Србљина; 

и да ни меу ними ку, а став . . . овић ни свидок ни поротник 
ни ниткор от них да ни часник ни да је вирован мимо четири 
боланче; 

и да не дају травнине на планини у зимишћих ни инди, 
гди нису давали за бана Иваниша, када је након себе оставил; 

и да не држе Хрвати влахов мимо једнога бравара«. 

Даље, »кнез влашки и вси више писани добри мужи вси 
катунари . . . мужи катунари евојом браћом и својими катунами 
и својими опћинами« заклели су се и обвезали да ће верно слу- 
жити ккезу (бану) и његову потомству, а он њима даје отворени 
лист ат ). 

* Р. Лолашић је читао врвчу, што му је остало неразумљиво, па 
је помишљао да је тако писано, мож.ца, место унча, 
ет ) К, 1ј о р а 5 1 6: на озн. месту. 



106 

Синњским и цетинским власима потврђени су »закони« које 
су они имали и под два претходна бана, тј. и пре смрти бана 
Ивана. Пошто се не помињу и ранији банови, односно влашки 
господари, вероватно је да еу ти власи и дошли тек за време 
бана Ивана, уколико не и раније. Влаха је било у средњој Далма- 
цији већ много пре тога; они се помињу у тој области већ од 
1322 38 ), а власи у Цетини, у околини Сиња, као поданици — пск 
ред Хрвата — кнеза Ивана Нелилића 1345 3 ' Ј ). Нека њихова имена 
и презимена (Вигањ Дубравчић, Хреља, Гробачић, Витковић) су 
веома карактеристична за источну Херцеговину, па је врло ве- 
роватно да су они одатле и прешли у Цетину. На то упућује 
донекле и оно помињање Србљана: као да је тај »закон« пре- 
писиван са некога донетог текста, па прилагођен новим прили- 
кама. Све нас то упућује да можемо сматрати као врло вероватно, 
ако не и сасвим поуздано, да је такво уређење било и код влаха 
у Херцеговини, односно у боеанској и немањићкој држави, још 
у раније време. Има неких података који посредно говоре да је 
зшста тако било. Тако се 1332, радило о томе да у Дубровкик 
(односно на територију Дубровачке Републике) ттређе око 50 
катуна влаха, и Мало веће је било приетало ЈГЈ ). Не зна се да ли 
је та сеоба заиста извршена. Али, преговоре Дубровчани, сигурно, 
нису водили са сваким од тих катуна понаособ, него са њиховим 
општим, заједничким, старешинама. Турци су коначно освојили 
данашњу Херцеговину 1482. На тој теритсрији и даље живе и 
раде власи. Већ 1483. помиње се као општи старешина Доњих 
Влаха кнез Херах Владислалић, а 1484. војвода Доњих Влаха и 
Драчевице, сви већ у служби Турака. Од 1502. њихов старешина 
је муслиман са титулом војводе"). Кнез и војвода су установе 
које су Турци затекли и евакако да су и гругге влаха у тој области 
и пре Турака имале своје кнезове и војводе. 

Сењски и цетински власи су војници, којима су тачно одре- 
ђене дужности" и права. И одредбу да Хрвати не могу држати 
више него по једног пастира од влаха треба схватити, свакако, 
као меру да се спречи смањивање војног ефектива тих влаха, а 
тај карактер имају и одредбе о заштити њихових економских 
интереса, па и о другим повластицама (да од њих не може нико 
бити. обешен). Најзначајније, је да докуменат јасно показује да 
је та већа група имала катунаре као локалне старешине, а као 
више старешине — кнеза, војводу, који је — како се то јасно 
види из документа — њихов војнички командант, и нарочите 
суце. У том документу није јасно речено ко им поставља кнеза, 
ма да је речено да им се насилно не може наметнути кнез: да 
ли та они бирају или га поставља бан у својству клишког кнеза. 
Али, ако с кнезом нису задовољни, власи га могу, у споразуму 
с баном, променити. Међутим, један знатно познији докуменат 
даје одређен одговор на то питање, а уједно показује да је опи- 
сана аутономија трајала и дуго после 1436: четрдесет година 



■*) ^исјив: Ве тето Ва1таЕае е* Сгоа^ае (1г<1. ЗсћтоахкНпег Ш) 327. 
те ) Т. 8 т 1 б 1 к 1 а &: Содех с11р1ота13сиз XI (2ангеђ, 1913), 249—260. 
**) Мопшп, зр. Шв*. 5!ау. тегМ. XXIX (1897), 354—355. 
") П. Скок: по-м, рад 305—306. 



107 

доцније, тј. 1476, тадашњи кнез цетински и клииши поставио је 
и потврдио, да га награди за верну службу, Миклоуша Дехоје- 
вића за »кнеза влашкога стране влашке по закону влашком 
онако како су га власи обрали«; кнез треба Лацку да служи право 
и верно »по закону влашкому« 12 ). 

Поменута кратка вест из 1332. године из Дубровника о пре- 
говорима за сеобу влаха показује да су влашке групе, или неке 
влашке групе, имале права да саме собом располажу: да воде 
преговоре о својој сеоби и о свом будућем положају. А то значи 
да су они били у бол>ем положају него остали тежаци, Неки 
други извори још боље илуструју тај положај влаха и јбихов 
однос према феудалцима. Бан хрватско-славоноко-далматински 
Матко Таловац обавештава посебним ггисмом царске и краљевске 
катунаре и влахе по Хрватској да је склопљено примирје између 
краља Сигисмунда и Млетачке Републике и да га се строго држе* 
Власи су, дакле, издвојена група становника и поданика, са 
којом се и у таквој прилици поступа на посебан начин 13 ). Слично 
томе и угарски краљ Матија обраћа се 1468. бановима Далмације 
и Хрватске, као и катунарима и кнезоеима влашким (»каШпашз 
е* сотШош уа1аћогит«) н ), чиме се не паказује само та органи- 
зација влаха са кнезовима и катунарима него опет и њихов по- 
себан положај, тј. да они нису сасвим подложни краљевским 
намесницима, да су они у повлашћеном положају. 

Власи у западним крајевима, као групе, издвајају се од оста- 
лих поданика својих господара по томе што они уговорима уре- 
ђују своје односе с њима, па често задржавају знатну слободу 
акције, иако су према својим територијалним феудалним госпо- 
дарима обавезни на давање одређених дажбина и вршење слу- 
жбе и на извесну дисциплину према суседима својих господара. 
Они нису њима потчињени нити од њих зависни у оној мери као 
обични сељаци. 

Год. 1363. дубровачко Мало веће је решило- да се пошаљу 
два човека да преговарају са власима да би они долазили у Ду- 
бровник 15 ). Такав положај задржавају, изгледа, власи и у по- 
четку својих односа са Турцима: 21, III 1416, дубровачко Мало 
веће одлучује да упути једног пучанина у Слано као изасланика 
старешинама- турске и влашке војске 4У )^Дубровнанигсу,сматрали 
1430. да би војвода Сандаљ требало да допусти својим власима 
да узму учешћа у рату с Турцима. Међутим, те исте године на- 
пали су неки непријатељи уз помоћ поданика кнеза Гргура и 
Сандаљевих влаха, који су се враћали са сољу из Дубровника, 
Дубровчане који су се враћали из Требиња"), За то, сигурно, нису 
тражили одобрење од Сандаља. Год. 1452. у току борби око 
Котора, када је Ст. Црнојевић помагао Которане, односно Мле- 
чане, против војске деспотове, којом је командовао војвода Алто- 



**) Мопит. ћ^.-јипоИса 81а\\ тепа'. VI (1898), 280. 

И ) 3. Сјиђ-јс: ГЈбКпе... Мопит. зр, М8*. 81ау. теп<3. XXI (1890), 8& 

") Мопит. Нивд Мв^, 38, р. XXX. 

* 6 ) Мопит. зр. ћ1з*. 51ау. тепФоп. XXVII (1895), 282. 

1В ) М. Пуцић: Споменици србски I (Београд, 1858), Приад^ћдбе, с. XV, 

Ч7 ) N. 1ог§а: нав. дело 273 — 274. 



108 

ман (а у кајој је било и влаха), сви главари катуна у околини 
нризнали су млетачку власт и кнез је успео те су они пристали 
да убудуће плаћају од сваког дима по један златан дукат годишње 
место по један перпер, колико су плаћали раније 4 *), Старешине 
катуна (»1 ргесИсИ с1е ворга саШт«) иступали су и водили прего- 
воре у име читаве групе. У Крбави је било, како се сазнаје из 
једног документа из 1455, влаха који су били потпуно слободни 
да располажу собом и таквих који су били поданици крбавских 
кнезова као бсћјау! <1е тахепа и који нису могли да одлазе из 
свог краја без нарочите дозволе својих господара (били су обве- 
зани да им обавл»ају извесне службе), али они од пре неког 
времена беже од својих господара, и многи су отишли у околину 
Задра и Нина"). И доцнздје (1469) се говори о власима из области 
на северу од млетачког поседа у Далмацији који су били сло- 
бодни и својом вољом прелазили у млетачко лоданство 00 ). 

Као што власи као појава и установа представљају конти- 
нуитет у току много столећа, иако не увек на истој територији, 
него у разним деловима Балкана, тако и влашко уређење и по- 
ложај, »закон влашки«, писани и неписани, представља конти- 
нуитет своје врсте, јер он надживљава пропале и улази у нове 
државне и друштвене формације: појавио се у немањићкој 
Србији (уколико га и она није преузела о-д Византинаца или 
Бугара), склонио се после у Хрватску, да васкрсне у пуној снази 
и на читавој јужнословенској територији под Турцима, пошто 
СУ Турци овладали нашим-земљама и увели влахе у своју службу, 

Традиција о њиховој војничкој служби и о њиховом сло- 
боднијем положају у средњем веку била је и код познијих влаха 
врло јака, и, као што је познато, власи на аустријској страни у 
току 16. и 17. века радо су приетајали да ратују за Аустрију, 
али никако нису пристајали и борили су се ггротив потчињавања 
католичкој цркви и феудалцима. 



МЊЕНКО 5. РШРСШС 

ШЕ 8ТВЦКТШ 1ШП ОВОАОТбАТГО^ ОЕ8 ШТТЕ1.А1/ГЕВ- 

МСНЕ^ КАТТЖ8 

гТЈбАММЕК^АЗБХЈМа 

1т МШе1'а11ег 1еђ1е ш <1еп зисШа^лдзсћеп Еапс1егп еш ТеИ с!ег Ве- 
уоЈкегит* ш КаЦтеп ог^апшег!:, ипс! 50 ћ:еВеп аисћ шге Апа^еШип^еп. 
Ше Ве^оћпет с1ег Ка1ипе л^игДеп «п с1еп СЈиеИеп -ОДасћеп §епапп! (ез 
тоегЛеп .ткг еЗхмзе аЉатзсће КаШпе епуаћМ); т!1 ает Катап Шаећеп 
\лгигЛеп игбргип^Нсћ <Ие Ве\Уоћпег готатзсћег Аћ^аттип^ ипс! 8рга- 



ш ) 8. 1*јић1с: и$1те . . . IX. Мопит, зр. тз1. 81ау. тег!а XXI 
0890), 436 

*) 8. ^ ј и ћ 1 с: ИзИпе . . ,Х. Мопит. зр. ћ!з1. 31ау. тегШ. XXII 
11891), 49, 

*°) Кау. (Је1о 451. 



№ 

сће ћегекћпе!, аћег асћоп л^аћгепс! <1ез МШе1а11егз тоигАш пп! сћезет 
Катеп аисћ сие 81а\уеп ^епапп^ сНе з!сћ тЦ Ухегцсћ! ће&ОИеп цпс! т 
Ка1ипеп 1еМеп. 

Шсћ <1еп игкипШкћеп Ап^аћеп уаг1ег1е сие СгоВе аег Ка*ипе 1т 
31аа1 аег КетапјШеп с!ез 14. Јћ. хиазсћеп 10 ипс1 сса 105 ЕатШеп^ 
&опз1 ћа11еп сНе те&1еп Ка1ипе шПег 50 ГатШеп. <Вхе Тигкеп ћаћеп 
зра!ег сНе СгбВе аиЈ 50 НаизћаИе 2ез1&езе121). Ез §]»ћ1,ке1пе Ап&аћеп 
ићег сИе СгбВе с!ег зоп$1 2аћ1ге:сћеп Ка1ипе, сЦе Ји* аеп тоезШсћеп 
Сећ1е1еп <3ез ВаИсапз еготаћп^ тоег<1еп. Хпиеазеи муат с1ег 8гап<1 <1ег Наиз- 
ћаИе 1X1 аеп Ка&ипеп уегапаегдсћ, ипа ез §аћ аисћ ^гбВеге Уегапаег* 
ип^еп 1П аег хппегеп ЕтпсМип^ с!ег етгетеп Ка1ипе. 

Зсћоп <11е егз!еп зсћгИШсћеп гТасћпсћ^еп (Епое аез 12. Јћз) ићег 
аае ЧЛПасћеп ип!ег Зиаз1атсеп гег^еп, оаВ з!е зсћоп аата1з т уоИет 
Оап^е з1аш!з1ег1 тлгагеп; апоегегзеКз #Љ1 ез ете Меп^е Регзопеп-, Ра~ 
тШеп- ипс! аисћ Ог1зпа<теп ип<1 У1ећ^исћ1аш<1гиске, сИе ш ош ХЈгкип- 
аеп ипд ећепгаПз ићегаН 1п с1еп зег&есћеп ип<1 кгоа-Ибсћеп Бап-(1ет ли 
Јдпаеп зшс1; з1е зта ет Вечлиез 1иг с1еп игзргип^Нсћ готаш1зсћеп уб1- 
к1зсћеп Сћагак1ег аег ЧЛПасћеп. 5о 151 МпзхћШсћ <1ег е1ћп1зсћеп 31з*ик- 
пег <1ег Ка1ипе гез^ез^еШ тоогоеп, ааВ тсћ! -пиг готашзсће ипо" з1а- 
\л>1з1ег1е Шасћеп сНе Ка*ипе ћШе^еп, зопаегп ааВ ез т <1еп Ка1ипеп 
зо^лроП! АШапег (аћег ез тлгагеп аисћ е!л:^е аМ&атзсће ^СаШпе уогћап^еп) 
а1з аисћ Зегћеп ^е^ећеп ћа!; сНезе т Ка1ипеп 1ећепаеп бегћеп тлшгоеп 
аисћ Шасћеп §епапп1 тое&еп тћгег ВезсћаШ§ип§ ипс! УегрШсћ^ипзеп- 
АпоегегзеИз ^аћ ез 'Шасћеп ип!;ег <1еп ^ап<1ћетАгоћпе!П1. 

1т АћзсћгиЦ ићег <Не 81гик^иг аег Ка1ипе 1ћгег 
НегкипМ пасћ ћећ! аег Уе^Еа«Бег ћегуог, ааВ с1ег Ка^ип, <1ег еЉ- 
птзсћ П1сћ1 ешћеННсћ т^аг, ^исћ кете 8](ррепетћеЦ шаг: т етхе^пеп 
Ка^ипеп §аћ ез уоп аиВеп е1П§ешапс1ег1е ГагаШеп, аисћ аие егШегп^еп 
Сећ1е*1еп, ез §аћ ет§еће1га1;е:1е 8сћтлг1едегзбћпе и$\у. Ез кат зо^аг уог г 
аа(3 аш 2 уегзсћћ^ечЗепеп Ка^ипеп гчлизсћеп 1330 ип<1 1336 ет Ка1лдп 
тлгигае ип<1 гл^аг та! 2и0аће уоп л^еИегеп хећп РатШеп 1Г0епс1тлго лроп 
аиРеп. Ез 151; зећг 'лга^гзсћегпИсћ, <1аВ аисћ Ше 1к1етеп Ке1ипе ш <1ег 
Оз1;-Нег2е^оу/та §епеа1о^1зсћ п!сћ* е1пће11;Нсћ тл?агеп Т оћтић1 зсе ра1- 
гопут1зсће Вепеппип^еп 1га§еп, <1а уегзсћ1е<1епе Беи^е аш <1етее1оеп 
Ка1;ип ог^ уегзсћ1«е<1епе 2ипатеп ћаћеп, 

Везопаеге АијЕтегкзаткеИ; 1з1 с!ег ГатШе ипд <1ег2а<1ги^а 
(Наиз^ете1ПЗсћаЈ1;) 1т Ка^ип ^етЗЛте! Вег УегЈаззег ћа1 
^е^^ез^еП/ДаВ ез 2а<1ги^аз 1т КаФип бМег §е*?ећет ћа1, а1з <3аз 81;. N0» 
уа-колас ^1аић1е, <3еззеп НаирШп^епит, оћ ет Наизћа!^ сјпе 2а><1ги^а зе1, 
сИе Апгаћ1 с!ег Вги<1ег тлгаг ип<1 п^сМ сНе 81гикђиг с1ез НашћаЦез ићег- 
ћаир!. Иасћ с!ет Кп1епит \гоп 81 Моуа^кошб зШИеп 1п <1еп Ка1ипел 
аиГ дге! ^гоРеп К1оз1:ег#и*егп (Јт К1бз1ег Вапјзка, Весаспд ип<1 8^. Аг- 
ћапс!је]) 28,2°/о <1ег НаизћаИе з-ђагкеге НФШ^етегпзсћаЛеп уог; <3ег Уег- 
1азбег 1ап<1 аа^е^еп, <1аВ 31,3% <1ет НаизћаИе з^п. то^егНсће Наиз^етедЛ- 
зсћа!?1еп шагеп (аег Уа1ег тг^ <1еп ббћпеп), ипа 44,7% есћ!е Наш^етет- 
зсћа^еп (е1пе Наи^ететзсћвИ го-п тчгег о<1ег тећгегеп Вги<1егп Ос1ег 
уоп ВгиЛегп ипс1 Кехгеп. и. а.). А1зо ће1паће ете НаШе (Зег НаизћаИе т 
аеп Ка1ипеп ћаИе <1еп Сћагак1ег етег есћ!еп Наизк?етет5сћа11, ипд т 
тећг -ак 3/4 (депаи 76%) ћеггзсћ1еп ћаиз^ете1П5сћаШ1сће Вег^ећипдеп. 
^1е1кбрГ1§е Наш§ете2пзсћа(1 ћез1апс! аиз А^па^еп аиз <1ге1 Оепега- 



110 

-(10пеп; лг!еПе1сМ &а1> ез аисћ РаИе, ааЗ аисћ сНе шег^ ОепегаИоп №г- 
$ге1еп шаг (\уепп ет Еп1ке1 уегће1га1;е!: \лгаг). АиВег аеп А&па1:еп \уегаеп 
а-1з МИ&Неоег етез ВаизћаНез ЗИеЛопаег, Зсћша§ег, бсћтлае^егзбћпе 
ипа ЗсћчлгезЂегбћпе егнгаћМ. В1е Наизћеггеп игагеп ш аег Ке^е1 Магшег 
11X1 ћез!еп МаппезаНег; зеНеп #а.ћ ез Етаиеп Ш аег брИ^е ешез Наизћа1- 
1ез. Риг сНе еезеИзсћа^Шсће 1*а&е с!ег Ргаи 151; ез сћагаМег^изсћ, оаН 
51е Оћегћзир!: сТез Ка^ипз зет коппт,е. 

В1е Кешапраеп уог Визап ћеесћгапк1еп сИе ећеИсћеп УегМпсПкп- 
$еп 2\*п5сћеп Зегћеп ит.с1 ТОасћеп, шп оеп 1Јћвг1гМ с1ег бегћеп т аеа 
в1а!пс1 дег ТОЧ^асћеп ги уегћтпоет; 2аг Ви§ап апс1ег1е даз ипа ег1аиМ ез 
иМег с!ег ВесИп^ип^, ааВ зо1сћ ет ги с1еп Чг71асћеп ићег^ге^епаег бегће 
т аегеп К1а©зе оег 6е1атап егпгигеШеп зег. 

Ев &аћ аисћ еше ^езеПзсћаИПсће ЕггПеПип^ 1т 
Каћтеп с!е5 Ка1ипз о<1 е г № 1 а с ћ е п. Вае КМипе згеШеп 
к1ете Сгирреп уог ипс! т тпеп §аћ ез ке!пе ^гоВеп §еве11зсћа!1Исћеп 
ТЈпхегзсМесЗе, аћег ез §Јаћ сЗосћ т#е1еће. Уог аИет иМегзсћеШеп сИе 
1Јгкш1аеп иМег аеп ТОасћеп уојгПсЛ (8о1аагеп) ипс! з§п. 6е1а1о- 
геп, тИ уегзсМеаепеп УегрШсМипбеп. Г>1е боИагеп. ћаШп т егзгег 
Ке1ће тШ1аг:всће РШсћгеп ипа тоагеп шсМ уегрШсћгег аиг тгеп 
Ргегаеп ГгаеМеп гиг 1ћге РеисЗа1ћеггеп ги ггашрогг!егеп; сИе 6е1а1огеп 
сЈа^е&еп шагеп уегрШсћгег-, БтасМеп ги ггапзрогиегеп ши! пећеп с!еп 
Ргегаеп ги §ећвп, У1е11е1Сћг тсагеп сНе боМа^еп аисћ ће^Шеггег, босћ 
коппгеп аисћ сНе се1агогеп а?<з Кагачшпепће^еггег ипи КаиНеиге ет 
егћеоНсћез Уегтб^еп егтлгегћеп, ипс! сИе ИМегзсгпеае јгп Уегто^еп 
Сићг1еп посћ ги зсћаг!егеп 5ог1а1еп ХЈп^ег5сћ1ес1еп 1т Ка1ип. Кагалуа- 
пеп!ићгег когт1;еп пиг сЦејет^еп зе1п } сИе ићег ет егћећНсћез КарИа1 
\ т ег!и^1еп ип^ ше ^егсНеМеп аисћ У1е1; сће ћбћегеп Оћегћ&ир^ег, сће 
б1сћ т1г аеп ^Шсћеп Сезсћаб1еп ће!аВ1еп, ћаиеп посћ Ап1е11 ап с!еп 
Аћд^ћеп ипс! аеп б^га^еп, сИе 1ћпеп с!1е иМегипеп ТгУ1асћеп ги 2аћ1еп 
ћа11^п. Б1е т»1г1®сћаг1;Исћеп ипс! безе^зсћаИПсћеп Ип^етзсМеае иМег 
с^еп "Шасћеп котшеп аис1* т с!еп ХЈгкип^еп с!ег бегћ^ксћеп Неггзсћег 
<3е5 14. Јћ. гит АизсТгиск, ипс! 1ећћа11; ћезсћг1ећеп зтс! 51е «<исћ 1п егпег 
апопутеп Сћотк аиз Вићгоуп1к. Ке1сћ1;ит ипс! тИШгазсће УегсИ- 
епе1;е ШћгИеп е1П2е1пе Тг71асћеп 1П с11е Ке1ће с!ег Ас1еИ§еп. 

Ез §аћ ћезопЛеге Уогз^ећег 1п с!еп Ка^ипеп Вег КаШп 
\уаг сИе а]1*Јете1пе шш ћаир^васћИсће Ог&ааггааИоп с!ег т1ие1аНегИсћеп 
ТДТ1асћеп (ећеп^аИз с!ег А1ћа»пег 1т МетацјМеп-б^аЛ). ЕИе Бга&е, ^ег аш 
е!депШсћеп Ооегћаир1:ег аег К»1;ипе ^агсп, 1з1 гЈетИсћ зсћтшеп^. Ваз 
Оћегћаир^ е1пез К-аћтз 1т бегМеп с!ег Кетапјтаеп ћ1еВ ргетгбиг 
5о\^оћ1 а1з аисћ ет Воггвсћике; 1П с!еп Сећ1е1:е11 1т ^Гез^еп с1аее^еа 
ћ1еВ ег ка1ипаг (са^гтапш, сари* са^оптз); 1п аег Уег^ап^епћеИ; 
ће|?е^пеп тлг!г пиг аизпаћтв^ге^зе с!ег Вепеппип^ се1п1к (1420 ш 
Вобтеп), \^гш 50П51; 1»т МЦг1:е1аНег сИе УотзЂећег аег ШгФеп ипс! уегзсте^- 
с!епе Рипк1; ; опаге ^епапп* тлгигаеп. Ет Кпез ^гаг Уотз^ећег е1пег 
&г5вегеп ТМасћеп^гшрре ос!ег тећгегег КајЦте; во ет Кпез л^аг с1апп 
&1е1сћ2е№# Оћегћаир* јепез Ка^стз, аиз с!ет ег бЂатгМе. 

В1е Оћегћаи«р1;ег с!ег Ка1ипе 51а1тт1;еп, зо\уе11 ез ћекаит! 1®к, ге#е1- 
таВ1^ аиз 5Шгкегеп шш ге1сћегеи РатШеп. Ез 151; зећг ^/аћгзсћетНсћ, 
аа(3 з:сћ ит ге!сће. ап^езсћепе ипа егЈаћгепе ^еМе ћзлиг. НаизћаИе сИе 
ићгг^еп уе^^зшптеИеп, сЗ. ћ. ааВ вје ^оп тгег ХЈт§ећип§ етГасћ а!б 



ш 

Уогз*ећег апегкапп*. \*гигс1еп. Ез Јзт- зећг тегкшигсИ#, сЈаВ аисћ сће Ргаи 
1сат.ипага вет коппге. 

Зећг зрагНсћ з1пс! сНе Ап#аћеп шзег ше Кесћ^е ипс! РШсћгеп <3ег 
ЛГогскећег <3ег Ка-шпе. 81е \^агеп о1?еп&:сћШсћ тИ о!ег ЕгћаИиш* с!ег 
шпегеп Огопиш? ћп Кашп ђешИтздђ \у!е аисћ Уегтгетег 1ћгег Ка±ипе 
б:е тлгагеп зо&аг 1иг сНе Татеп с!ег М11^Нес1ег 1ћгег Кашпе уегап.глуогг- 
Псћ. Апзсћешепс! 1еИе1еп з1е аисћ с!аз шггзсћатЧНсће Х.ејћеп оез Кашпз, 
■о\ ћ. з!е 1е11етеп ше 8а1зовдЈ7апо1егш1|*ег1 тгш\ с!ет У1ећ, тасћгеп МГех1е- 
рШге аизхтсИ^ ипс! расМегЦ з!е, Шћггеп Деп Наш}е1 т <Јег ЧЛГеке, 
сЈаВ з1е ше Еггеи^тззе тгез Катпз заттеИеп ипа" уегкаигЧеп, ипа 
8а1г ипс! апсЗеге Вес1аг1заг1:1ке1 !иг шге 1еиге уегзсћатЧкеп; &ега<3е аиС 
дгезе "№е1зе катеп -з:е хи Уегтббеп ипс! Апзећеп. В1е Уогзгећег <1ег 
Кашпе \уагеп огг аисћ НаирИгаећгег. 

Е з §аћ аисћ п 1 е с! г 1 # е г е А т I е г 1т К а т. и п. Ез ћезгећеп 
кете ишпШеХћагеп зсћгШПсћеп КасћпеМеп, <шег гтлгеИеПоз ћат ез 
1т Каћтеп аез Катлтз т егзтег Ке1ће аисћ шесМ^еге МШаггап^е 
^е^ећеп ос!ег ИЈпгегоШх^еге, сНе Огирреп уш ^асћрозтеп коттапсИег- 
теп, кЈегпеге Аћге11ип#еп гит Катр! ос!ег Р1ипс1егп жпИићггеп иш! Мћп- 
Исћез. В1е гаМгекћеп Огтзпатеп V а г с! а ипс! УагсНзт-е зтс! АпЛеп- 
кеп ап сИезе гиес1г1#еге тШ1аг1зсће Ог#а1П'!'за Цоп, Ба^ахог ооег 
а1а§а1ог МеВ а^пзсћејпегш ет Аптићгег еш%ег боХаагеп. 

Б1е ЧЛПасћеп ћиЧе1еп аиВег тхегп аисћ скиз "Утћ Љгег НеггзсћаЈтеп; 
оН тоагеп ааз зећг §гоОе НегсЈеп, ше аисћ тећгеге Н1г1еп егтгаегхеп, зо 
с1аВ сИезе Таћ^кеИ; е2пе Ог§ап1заИот ћепо^^е, т#еп1Ц91еп5 ешеп Аи1- 
зећег ос!ег Оћегћ:г*еп, Ез тдг!гс1 е1п с е 1 п 1 к ће! (1еп Р{егс1еп егшаћпт. 
Е1пе зећг ллпећИ^е ВезсћаШ^ип^ с!ег гш11е1а11егИсћеп Шасћеп \уаг Лае 
Кагатлг-апеп1ге1ћеп. Ез $з& ће<1еи'1аат, с!аП е!пе Огирре уоп Кагауапеп- 
ће^1е14ет игзргил^Исћ 1игта ееиатшЛ шигчЗе, "лг1е Јп с!ег готгзсћеп 
ипс! ћухап1;т15сће11 Агтее ете дгбПеге МШ1агетћеН ћ!еВ. А1з Е1етеп( 
с!ег етћеипхзсћелг Ог^ахшаАЗоп с1ег ^ћлгта« егзсћет! с!ег »ргкп1сиг« 
ос!ег »кга-таг« (Наир1ггасћ1ег). Баз Оћегћаир* с!ез Ка1ипз шигсТе о!1 
Наир11гасћ1ег, шезз1епз \^ип!е ег ез аћег шсћ1;. Оег НаирШасћ1ег 
Безсћ1оВ с1еп Уег1га^ т11 с!ет Каи^ташг Ићег с!еп Тгапзоог! с!ег "\^аге 
ипс1 \«гаг гиг еНе АизШћгип^ с!ез УеНга^ез ^ега^ш^ог^Исћ, Ег огвап&!ег1е 
ипс! 1ићг*е сће Кага\^апе, 1пс1ет ег уоИе Уегапгл^ог1ип§ шг сће 1ћт 
апуег1:гаи1;е Л^аге (тетаћт. 

Ез ^аћ аисћ е1пе ћоћеге Ог^апЈзаИоп (1ег-1У1всће11, 
с!1е тећгеге Катипе ћг^/. а11е У71асћет ш етет ^апс!е ит1аВге, Мап 
■л т е1В гисћт., "уИе ш'е Ог^ашза^оп јепег ТОасћеп аизеезећеп ћаи -сИе гт 
ћугагШзсћеп ипс1 ћи1^аг1зсћеп Неег сМеМеп. В1е ТЛПасћеп 1п 
Вугапг^ с!а з!е с!ог1; еше к1е1пеге Уо1кз§гирре \\гагеп, когт^еп кетеетл^е^з 
етеп ^гоВегеп Апг^а1 епс! ете ^гоВеге Вес1еи1:ип^ ћаћеп, Аћег ете 
о!езш §гоЗеге Вес1еи1ип§ кохш^еп ше "Шасћеп ипс1 сНе тлг1асМвсћеп 
8о1с1а1еп^гит>реп ш ап(С1егеп кМпегеп роИ1:15сћеп ОећИДеп &т Ва1кап 
ћаћеп. 1т 81аа1 6!ег ^етапјМеп #аћ ез ^1асћеп, сИе о".ет Неггзсћег, 
ипс! ео1сће, сИе с!еп Ас1еИ|*еп ^ећбг^еп; еше ћешпсТеге Ка1е§ог1е уоп 
^асћеп з1е1Неп јепе аи1 с!еп К1озтег^Мет уог. Бте Оћегћаир^ег с!ег 
\?71асћеп аи| с!еп е1П2е1пеп К1оз1егј?итегп \^агеп сИе АМе шезег К1дз1ег, 
аћег в1з Оћегћаир1ег с!ег е1пге1еп Сгирреп сИезег ТАПасћеп \^егс1еп 
Кпезеп епуаћп*, сИе зе!ћег "Шасћеп тоагеп. 



Ез 1ећ1еп Апдађеп, ^е 1т бегфеп сЗег КетапјШеп <1_е кот&Исћеа 
ос!ег сКе .ка-изегИсћеп ТОаећеп ог§ат_1ег1 ^агеп. 1п Вобтеп ш_с! тоеМег 
пасћ 17Моо _|аћ ез 6!еп Кбп_§еп ипс! <1ет А<1е1 ал§ећбгепс1е ТО-асћеп, 
ипс_ т КгоаИсп аић к.гсћИсће №1асћеп. Матсће уоп а_езеп ^1асћ1всћеп 
Сгирреп ћа_ 1е паисћ ете ћбћеге Ог#ап_5а1.шп, тм1 егпег §епаи ет&еШиеп 
г^Иеп, тИНапесћеп иш! §еггсћШсће__ Уе™а1гип§. А1з Оћегћаир.ет 
бо^сћег Огирреп угег<1ег_ Кпезеп еп#аћп1- Иећеп с!еп Кпезеп #аћ ез 
50^/оћ1 ппШагосће Оћегћаир1ег сИе »уојуопе« ^епапп. ^ддгаеп, а_е аисћ 
ћезопаете »ет*б_* (ШсМег). 5о1сћ ете ЕнПеИипз лагаг ће_ к1етегеп Огир- 
рел шећ. сшгсћеехићг* тлгог_1еп, ао <1аК ап Шгег ВрПге пиг »зис!« 
(Шсћ1ег) чдгагеп. 



ДИСКУСИЈА 

Павел Стојни: Проф. Филиловић је изнео да су презимева сигур- 
нита за етничку идентификацију Влаха него лична имена. Ја сматрам да 
су исто тако важна и лична имена, као и прсзимена, и да лична имена у 
неким случајевима играју веома важну улогу. Подсетићу на историЈу Ки- 
јевцке Кнежевине и на процес асимилације Варјага, односно Нормана, од 
стране Руса. Тамо се појављују, кроз известан период, дакле све од , пот 
четка XI века, кијевски кнезови са гермамеким именима: РЈурик, Игор, 
Ољег итд. У XI веку овај низ германских имена се прекида и јавља се 
кнез са именом Владимир, а онда се наставља низ типично словенских 
владалачких имена. У историји се ово узима као чињеница која недво- 
смислено указује на то да се у периоду који је трајао више с-д Једног 
столећа завршио процее аеимилације германског елемента од сгране сло- 
венског у Русији. Ово је била једна значајна индиција" која показује колихо 
су лична имена важна за етничку идентификацију, и не видим разлога 
да јој ее ие обрати пажња У нашем случају, ако је меродавна у руској 

историји, . _ _ ,, , 

■ У даљем излагању се наводи да у катуну ниЈе оило само влашких 
елемената, да је било Арбанаса и других који су долазили оа стране, па 
је влашки катун изгубио своје етничко обележје. Срби и Хрвати ступали 
ду у катун и тада су постали вла-си, али ие у етничком погледу, већ у 
игсономском. Ја мислим да 6и, ако су ступили у катун, пре оии могли бити 
асимиловани, бар оне мање групације у оним мањмм катунима, где је 
влашки елеменат био компактиији. Ово ми изгледа логичније. Слажем се 
с тим да »катун ни1е био родовска заједница, већ заједница нехомогених 
породица«, тим више ако се то односи на веће групације, на веће катуне. 

Пала ми је такође у очи јед«© интере^антна опаска: Из економског 
разлога законик цара Душана и други законици забрањују брак између 
Срба и Влаха, односно забрањује се да Срби ступају у влашке заједнице 
из чисто економских разлога. С те тачке гледишта то је потпуно оправдано, 
али оама та забрана говори у прилог томе да је та пра-кса псстоЈала раш«е 
и да се у току Процеса феудализације хтело стати на пут појави да срои 
меропси, пошто су Власи имали ек<№10мске повластице у српскОЈ средњо- 
вековној држави, излазе испод надлежности тог или тог феудалца и стуг 
пају у другу заједницу. То би прсдстављало чист економски губитак за 
властелу, али се онда намеће друго питање: нису ли та! ограничења кочила 
асимилаци^у Влаха, ниде ли се то одразило негативно на етничку страну 
тогпроцеса? ... ј- 

У вези е наводом да се »старешине катуна не бираЈу, већ да су, се 
чланови катуна окупљали око богатих домаћинстава«, сматрам да ако у 
оквиру кзтуна није постотала нека већа демократија, онда је морала по- 
стојати бар извесна доза демократије и да је постојала могућност да се ста* 
решине би«рв'ју или наметну у складуса пристанком осталих котунара чла- 

нора заједнице. . . . ' - ■_! .ли. *• 

Када се говори о Власима као кириџијама, онда хоћу да подвучсм 

да је овчарство створило услове да Власи' држе коње, Коњ је у средњем 



113 

веку била драгоцена животиња, чији је одгој скупо стајао. Није, према 
томе, сваки сељак могао држати коња, то је била привилегија богатих, 
а многобројна стада оваца које су власи имали чинила су их баш таквима, 
створизши им услове да држе коње, према томе, да се баве кириџијским 
пословима. На тој материјалној основи неки су Власи стекли велики углед 
иа основу тога су се нревели и у ред властелина. Неки, пак, постају гра- 
ђани Дуоровника, као што смо могли видети из цитираног дела. 

Др Твртко Канает: Искрено кажем да се никада нисам бавио 
проблемом средњовЈвковних катуна, али обилазећи наше ^ћлапине гдје 
се иалазе и данас остаци ранијгах сточарских наееља, не знам ни сам како 
бих их назвао, наишао сам на потешкоће. Очекивао сам да ћу данас на- 
покон, чути шта је катун. То је за меие основии проблем, ожо. што 
мено иајвише интересује. Чули смо професора Ђурђева, који сматра да 
1е катун племенска заједиица. Видјели емо да је катун насељеи не само 
једним родом него да су мијешани и Власи и Арбанаси, и Бугари итд., све 
у једном катуну. Ја сам налазио у нашим махалама највише таквих слу- 
чајева — да у махали има више породица, па и из других села. Мислим 
да и од тога потиче штошта што иас кочи у даљем ислитивању. Стога је 
потребно да се тим проблемом позабави и надаље Научно друштво, које 
је то и начело. Исто тако, као географ јако жалим да на овом симпозијуму 
нема лингвистичког реферата, То је за нас необично важно и интересан- 
чша. Ми наилазимо на многе називе, као катун, катуниште и др, Ти називи 
можда би нас упутили, кад бисмо имали јед!гу такву добру расправу, н.? 
поријекло махала, које се појављују данас код нас на истим мјестима. 
Различити су називи за колибе, кош&ре и друге гооподарске зграде. Исто 
тако испитивање поријекла станозшпнтва много би нам помогло у испити- 
вању тих планинских катуна. Ја сам, кпр,, на. многе ствари о којима говори 
друг Филиповић наишао на терену. Нпр. — жене главари. Има жена 
главара — Пуце Саја — у махали Зелеие Њиве, горе на Бјелашници. 
Њена кућа, па то су дворци. Та-чно је, слажем се са другом Филиповићем, 
да је ту по сриједи најбогатија кућа и иедостатак мушког становништва. 
С друге стране, када су у питању женидбе, мислим да се мора зодити ра- 
чуна о томе да има нешто што отежава испитивање, а то је асимилација 
или губитак, односно промјена, лрезимена, Ја вјерујем да је тако било и 
у катуну. Конкретно: у махалу Хопине испод Вележи дошао је Маслеша 
из Хамзића. Он је сам себе звао Госто и његова дјеца послије његове смрти 
су остала Госте. Данас уопште нема трага о Маслеши. Јасно је да је у 
таквим случајевима тешко одредити је ли било долажења са стране, онога 
о чему је говорио проф. Филиповић, или није; то много отежава испити- 
вање. Мислим да су ендогамији и изолацији узрок, понекад, вјерски оби- 
чаји. За мене је био проблем како су Хамзићи, 5—6 породица, остали у 
мору хрватских села крај Љубушког. Био је то чисто вјерски узрок, нису 
се женили католицима. Многи су Власи примили ислам и задржали су 
то, нема уолште женидбе припадницима друге вјере- Они су помијешани 
у селу, али нема женидбе. У Јесеницама сам нашао само један случај да 
1е католнкиња, Хрватица, прешла на ислам. То се установило на основу 
насљеђа земље коју је друго село тражило, у вези с том женидбом. Што 
се тиче демократизације у организацији, данас је на терену овако- да је 
главни не, можда, најбогатији, али, свакако, онај који се најјаче издитао 
и коук може да поведе за собом оне остале. Ја сам нашао у Бањ Долу 
једног, кога су иначе сви звали адвокатом јер је заступао све, кога није 
нико бирао, а он је стварно био најутицајнији. Испитујући његово пори- 
јокло, нашао сам да је Ивањишевић из Црне Горе, стварно Црногорац, 
Један који је одскочио од оних других, У тим насељима има сељака који 
памте своју традицију -таадо до XVI вијека. Ја сам провјерио предања на 
основу докумената и нашао да је њихова традиција тачна, а, по свој при- 
лици, то се односи на све те крајеве, тако да би то могло бити и у случају 
влаха, јор ја опет, као и друт Шабановић, морам да дијелим Влахе и ка - 
ТУ" 1 * и °Р гамиза ЧИЗУ каггуна. Мозкда се ми ту разликујемо у схватањ^. 
Проф. Филиповић је нагласио, одмах у почетку, да ће говорити о етничкој, 
однооно социјалној, структури катуна, дакле, о људима. Мислим да његово 
мишљење о војводи, о оном раслојавању на виша и нижа звања, стоји. Ја 
сам такође наишао, исто тако, на случај неког Госте из Бањ Дола — Гла- 

8 — Снклоднјум о ггслн.саекосио« катуну 



114 

ватичево — који је постао легендарни херој и имао своју чету. Мислим да 
је узрок да се он наметиуо за вођу то што је био јунак. 

Павсл Стојни: Сетио сам се једног податка онда када је проф. 
Канает споменуо недостатак лингвистичког реферата овдје. Румунски се- 
ља<ци код нас у Банату употребл>авају у изузетним приликама, када говоре 
о нзком интимном склоништу или уточишту, термин катун, а то би билл 
исто што је катун у нашем случају. Мени је то пало на памет и питам се 
да није тај термии' настао приликом сеобе Словена и Авара, дакле прили- 
ком њихове провале на Балканско иолуострво, када су Власи морали иаћи 
себи уточиште на врховима планинских масива Балканског полуострва. 

Др Б. Храбак: Реферат проф. Филиповића је говорио о много ствари, 
тако да ниједан дискутант не би могао да у својој дискусији обухвати све 
моменте реферата. Мени је веома жао што учесници у дискусији нису били 
у могућности да на неки начин, ако не баш цео реферат, бар консултују 
соновне ставове пре дискусије; овако, мало је тешко оаслушати извесне 
резултате и одмах на основу тога- говорити, По мом мишљењу, већи део — 
или, можда, највећи део — овога што је проф. Филиповић изнео остаће, 
нарочито његове анализе организације катуна и структуре породице у ка- 
туну (састав катуна према пореклу, псродица и задруга, друштвена подела 
у оквиру катуна). Само, у методолошком смислу, мислим да би требало 
усвојити примедбу коју је ставио сам проф. Филиповић: кад се ради о 
његовом реферату, бојим се да је ту било извесних уоггштавања која су 
опасна с обзиром на то да још нисмо довољно аналитички проучили терен 
у читавом низу ствари. Пре свега, кад је реч о оргавЈизацији катуна, &1- 
слим да је једна ситуација док се катуии нису територијализмрали, а да 
је сасвим друго ет.ање кад су се.територијализирали; то су две разне исто- 
ријске ситузције са различитим условима, шко не треба погрешно разу- 
мети појам територијализацкје. 

С друге стране, питање је да ли су катуни категорија родовске орга- 
низације или нису, да ли се ради о рсдовском катуну или не. Мислим када 
се говори о катунима у Харцеговини у XIV столећу првих деценија XV 
столећа да се род ту среће као примаран. Чим се у зедној већој скупини 
бележи посебно родовско име (на пример власи Жебићи у Бањанима, 70 -их 
година XV века), ту се издвојио посебан катун, тј. неко братсво, или огра- 
нак раиијег катуна, осамосталило се у посебан катуњ Родовско име, с 
друге стране, задржало се и онда кад се неки катун, с обзиром на остајање 
дела катуна на летњим испашама, раздвојио на Доње и Горње, као у слу- 
чају Мириловића. Можда ће то друг Ђурђев утврдити и на основу турских 
података. На основу дубровачких докумената ми можемо ове појаве пра-> 
тпти тако рећи из дана у дан. Мислим да се може рећи сасвим сигурно, 
без икаквих огргда, да кад се ради о Херцеговини закључак проф. Фили- 
повића не би могао да се одржи, Сасвим је друга ситуација у Србији и 
Македонији. Мене су мало фасцинирали компаративни подаци о броју 
породица 1330. и 1336. године, који говоре у прилог прсф. Филиповића; но, 
то је само један случај, и то само са терена Србије, те мислим да се иако се 
ради о анализи података која је правилна он не сме уоггштити за читаву 
проблематику наших катуна. 

Посебно би питање, рецимо, било питање старешина; како долази до 
тога да поједине породице дају катунаре и кнезове и појединци у тим по- 
родицама то постају. Дубровачки подаци за Херцеговину у XIV и XV сто- 
лећу покасзују принцип наслеђивања. Могао је, изгледа, да Постоји само 
.{едан изузетак: кад се природним размиожавањем увећа катун, да се ои 
не раздвоји на тај начин што ће два сина ранијег старешине катуна по- 
стати катунари, него ће се издвојити какво јаче братсво, с каквим виђеним 
и отреситим човеком из тога братства на челу. Овај други начин био је 
прилично чест у бурним временима Херцегозине у XV веку, до турског 
освајања, За ово има више примера. Глеђевиће је неки Глеђ првих година 
XV века издвојио из Бурмаза, те ће Радоелав Глеђевић, можда његов сии, 
бити први катунар који се помиње у новом катуну Глеђевића. У исто 
време или неколико годииа касније, неки Ненко је поеукао за собом изве- 
стан број породица из Бурмааа, те ће се отада помињати посебан катун 
Ненковића или, касније, Ненковаца. Братсво Дудојевића почетком XV 
века издвојило се из Мириловића и образовало посебан катуњ На сличан 



Н5 

начин од Журовића су се 30-их година XV века оделили Калођурђевићи, 
нешто касније Враничићи, а још нешто доцније Неиојевићи. Вл&си Перу-. 
тиновићи су одвојено братство Малешеваца. 

Дииамични општи развитак прилика у Херцеговини у XV веку утицао 
де и на динамику у развоју и облицима живота влашких катуна. Ту дина- 
мичну и комплексну ситуацију у развитку катуна, као један иногим мо- 
ментима изукрштан процее, с новим појавама и променама које су се 
одразиле и на друштвене прилике у катуну, — можемо пратити једино уз 
помоћ интензивно искоришћене дубровачке архивске грађе, али и гу само 
за тадашњу централну и источну Херцеговину. Озбиљан је недсстатак 
реферата што није могао да обухвати ову веома флексибилну ситуацију 
у погледу катуна у Херцеговини. ^ 

У случају етничке припадности влаха мислим да о једној ствари мо~ 
рамо водити рачуна, По дубровачким подацима за Харцеговину средином 
и крајем XV века, постоје појаве »влахизације«, тј. наметања имена вла- 
шке скупине људима који ни у ком случају нису Власи, али које Дуброа- 
чани почињу сматрати за Влахе. То је не са-мо због војне организације и 
одноеа према турској држави, која даје повластице за статут влаха, него 
и због експанзије самих влаха, која, несумњиво, постоји у то време. Чи- 
таву Херцеговину Дубровчани у другој половини XV столећа зову »Мур- 
лахија«. Ја ћу изнети један податак који је мене фрапирао. Дуго сам на» 
илазио на место Плеске као на еело. Но, 60-тих годиеа XV века одједном 
се појављују власи Плеске, што би говорило или да- су власи овладали 
цогсјдашњим селом и натурили му катунску организацију, а примили ње- 
гово име као своје, или, много лре, да су се становаици Плеске повлашили, 
инфилтрацијом влаха са стране. У свакскм случају, етнички аспект влаха 
је такође прерано и претерано уопштен у реферату проф. Филиповића. 

Има много таквих питања о којима би дискутанти могли да изнесу 
своја искуства, али овде за то нема могућности, пошто има врло много 
таквих момената, а при руци немамо своје исписе. 

Сада о ономе о чему је говорио друг Стојни у вези с именима, Мислим 
да је он у праву. Постоји појава да се извесна имена, словенска или хриш- 
ћанска, намећу Власима, али да та имена добијају влашки суфикс (ул). 
И данас у Србији путем цркве, а у средњем веку мислим да је тога било 
и путем државе, давала су се Власима српска имека. Међутим, Власи су 
таква српскохрватока имена повлашили, те смо добили Радул, Владул и 
сл. У Херцеговини тога нема у XV веку, а. вероватно, и столеће раније, 
осим, разуме се, сасвим изузетно. Од хришћансЈсих имена код херцеговач- 
ких влаха орећу се само Стјела« и пословењено име Иван, у облику Ива- 
ниш. С презименима није такав случај, јер су гарсзимена сталнија, али су 
ОЕга, ако нису патрогошична, ретка; чак су и имена влашких екупина 
обичио патронимична. 

Интересантна је диекусија о начину сточарења. Она је за нас хисто- 
ричаре врло корисна, како бисмо дали прави смиеао појавама које су на 
први поглед нејаене, или како бисмо из неких детаља извукли далека 
»ише. Летња и зимска паша изгледа да се различнто изводила у XV сто~ 
/ећу и у са-мој Херцеговини, где је питање летње паше било пресудпо, 
Корисна је мисао друга Стојнија о утицају овце, извора за богаћење и у 
XX веку, на постојање коња по катунима, 

Др Б. Ђурђев: Предгов01рници су много тога рекли што ја 
не морам да понављам, између осталог — и о територијализацији и о не- 
теритсријализи?раним Власима. Мој реферат је баш о томе и читаве стра- 
нице су посвећене томе да се покаже какве све велике разлике у томе 
постоје, Ја то све нећу понављати, али хоћу да нггласим да се кад се ради 
о Власима који су овде асимилирани ради- о онима код којих је почела 
територијализација. А сада ћу да прочитам један турски докуменат који 
1е врло интересантан. То је попис брдских и м-алисорских племена (Хота, 
Климената, Куча и Пипера), Има један попис из 1485, у њему су сви попи- 
саии у сел-има. Али попис из 1497. године„показује да су стацза села — : тако 
да кажем — исечена катунима (објављено у Радовима Научног друштва II). 
Као што сте видели, овде су нови катуни и села^ а видите да катун и село 
није једно истс. Ту је Куча два пута већи број, а Пипера скоро 100% већи, 
То је зато што су се населили нови елементи, односно катуни. А ти катуни 



116 

имају, очигледио, имена родовска и дали су родове. Постоје и катуни који 
кмају више родова заједно. Како је то настало, то је друга ствар, али је 
катун у овом крају повезан са родовском организациЈом. Као што видите, 
та ствар није нимало проста. А у средљем веку ти катунн се зову онако 
како је казао Јиречек. Материјал нам показује да је та-ко. И ови катуни 
имају називе који указују на родовско порекло. А сад да кажем оно што 
се тиче имена: Тудорић и Тудорче, то још није никакав доказ да се само 
по томе старешини добило име. На пример, Никшићи су добили име по 
родоначелнику, а Никша је у Никшићима било много и касније. Родона- 
челник Је могао бити старији него старешина хоји-се исто тако зове, али 
ако се ови називају патронимичким именима, преко тога се не може прећи, 
чак ни овде, где су се територијализирали. Шта је род, то је друго питање. 
Кзд кажемо род, родовска организација и родовска заједница, не мислимо, 
не мора да буде и стварно родовока заједница. То је појава у родовсккм 
организацијзма: стално се успоставља род и стално се тај род ра-епада, то 
је стално лревирање родовске организације. То је, сигурио, било до пре- 
ласка Срба земљорадника у влахе: како би они ушли у род, ако се нису 
приженили. А када је реч о катуну Арбанаса, та-да нема ниједног сестрића, 
ниједног зета. Тај катун Арбанаса се друкчије и показује, А и само то што 
су се Арбанаси очували јасно псказује да су сачували више старебалкан- 
ског него Власи. Ја сматрм да је та ствар тек начета, али ми још нисмо 
дошли до тога шта је то кад је реч о роду. Сигурно је катун првенствено 
организација* рада на планини, а та организацила рада се у основи разли- 
кује од сеоске. Није питање да ли је та институција постојала и код се- 
љака који су се бавили и земљорадњом, него: да ли је та јединица била 
ррганизована у катуну. Јер катун је специјална организација бачија. Све 
показује да су први били всзани за планину, а да су привремена станишта 
била у долини. 

Средњавековни катун је и друштвена организација и супротна селу 
организација, и организација невезана за територију. Катуни се не везују 
са теритсријом тако како се везује село. 

Ово наше сточаретво, о коме ми говоримо на овом нашем састанку, 
нарочито је важно, јер ту се догађају процеси које ми треба да објаснимо 
и на рснову којих треба да донесемо извесне закључке. Ту ми треба да 
кажемо шта је са- кадуном и шта је катун, Што се тиче поделе рада у ка- 
туну, пре свега треба да кажемо да су војници коњушари; то можемо 
текстовима доказати. Ја сам у студији о војнуцима доказао да су то коњу- 
шари. Ћелатори се баве овцама, што је доказано текстовима. И једни и 
други морају да носе со. Потпуно је јасно да су војници привилеговани, 
јер се ћелатори зову власи убози, а они немају никакве привилегије. Ће- 
латори — шта значл, према румунском, то је још јата> сумњиво, јер то се 
узел-о зато што се мислило да су ћелатори коњушари, али они нису коњу- 
шари, него су коњушари војннци, 

А сада ово да знамо. Тамо где је подељен рад, коњушари, односно 
војиици, раде око коња, а ћелатори око оваца. Тако је подељен рад у самој 
организацији влаха, а има влаха који су Власи убози, као што су дечански. 
Тамо је владар одредио шта ће оии да раде. У Повељи се каже: лПриложио 
сам Влахе и то све убого«. А знамо из Жичке повеље да су постојали 
властела, војници и убоги људи. Ту се законом изражава подела рада. 
Постоје, с друге стране, друкчије организације влаха где нису само власи 
убози. Тамо се унутрашња организација јавља као подела рада у самом 
катуну. Не мозке се влашка организација само поематрати са тог станови- 
шта како се односи према држави, какве све дажбине даје. Она има своју 
унутрашњу организацију и организацију рада на катунима и има дру- 
штвену и управну организацију, која је друкчија него у селу. Може се 
казати овако: жупска организација ту, на нашем терену, углавном потиче 
од словенске сеоске организације, а катунска организација са сачуваним 
родовима је старобалкакска организација. 

Сада }ош неке оитне ствари. Примићур је, сигурно, из влашке орга- 
низације, јер турски документи то бележе онако како су нашли на терену. 
Изгледа да није сваки катунар био примићур, не смем то још сигурно да 
тврдим, али тако изгледа; као што ни сзаки катунар није био кнез. Турски 
извори показу }у да се титуле преузимају по наследству, и то свуда где 



117 

еу кнез и примићур, То је не само иа једном месту него је то свуда на- 
следна дужност. Ја из тога не тврдим да је то у средњем веку било на- 
следно, већ тврдим ово: да из данашње ситуације не може до се објасни 
средњовековна, али то указује пре на то да је то онако како је било у 15. 
и 1(5. веку, а не како је данас, 

Др Алојз Беиац: Оно што је проф. Филиповић покренуо, то је 
питање етничког састава Влаха. У овом погледу проф. Филиповић и други 
дискутанти кажу да су Власи у ствари поријеклом Романи, старобалканци. 
Мислим да читаеу ствар онда треба довести до краја. Сматрам да се не 
ради о Романима у оном смислу у којем ми посматрамо Романе касне ан- 
тике, тј. становнике наших приморских градоеа, него да се ради о рома- 
низираним Илирима и Трачаиима на овом тереиу. У том смислу је за нас 
праисторича.ре нарочито интерееантно испитивање Влаха, како бисмо могли 
сагледати уназад организацију споменутих старобалканских народа. Ми- 
слим да је врло важно споменути да су Власи били наклсњени коњима, 
јвр је то — чини ми се — један старобалкански елеменат. Морам споменути 
да трачки гробови обилују коњском опремом, да је трачко врховно божан- 
ство у ствари познати трачки коњаник, да је Румунија у старије и млађе 
жељезно доба пуна гробова са коњском опремом, да смо ми на илирском 
терену врло богати праисториским гробовима у којима има коњске опреме 
(нпр. на Гласинцу и сл.), Према томе, мислим да је ова појава врло старог 
поријекла, можда старобалканског, и да о томе треба водити рачуна. И 
даље, ако се ради о Илирима и Трачанима као етничкој подлози Влаха, 
онда је, можда, врло интересантно питање да ли постоји разлика између 
западнобалканскнх Влаха и источнобалканских Влаха. Ја сам насл-утио 
из предавања проф. Филиповића да би ту могле постојати извјесне разлике. 
Чини ми се, када је ријеч о томе да ли је постојала родовска организација 
код Влаха, да је на западнобалканском простору постојао род, а на источ- 
ном није постојао. То је једна видна разлика. Када је, даље, ријеч о старје- 
шинама, ја сам из тога предавања отприлике закључио да у источном ди- 
јелу Бал1аша нема бирања старјешина, док у западном дијелу оно постоји, 
Према томе, постојго и ту извјесна разлика и није без интереса испитивати 
не ради ли се о разлици која* се темељи на разликама између илироке и 
трачке старобалканске подлоге. Мислим да је мањак у свим овим подацима 
што недостају и резултати гхалеоетнолошких испитивања« За нас би било 
врло интересантно детал>но испитивање постојсћих Влаха на нашем тори- 
торију и реликата у њиховим обичајима, њиховим односима, јер би на\* 
они указивали на организацију која је владала много раије. Ја то ве го- 
ворим ради етнологије, него зато што би нам ти подаци ја«о помогли у 
ретроспективи, да видимо организацију палеобалкаиских становиика на 
терену Илира И Трачана, који су, с друго стране, имали утицаЈј и на фор- 
мирање, чини ми се, катуна као посебне организације Влаха. Када ое ради 
о томе да је наш народ етногенетски комплексан, окда мислизд да је ван^ 
редно важно питање Влаха, односно подлоге на којој су настали Власи, 
и када кажем да су наши народи етиогенетски веома богати илиро-трач- 
ким елементима, снда је питање Влаха у томе битно, јер они указују на 
те илиро-трачке елементе, које су у себе усисали Словени када су касније 
дошли у ове крајеве. 

Др Твртко Канает: Мене је понукала претходна дискусија да 
изнесем своја опажзња у дискусију у роду. Ја сам наша^о да су у сталним 
ллзјнинским насељима стариници тамо гдје су чисти родови, дакле, при- 
маран би био род. Мислим да се ту ради о томе да су стонари и да су им 
насеља прилично удаљена једна од других, и зато су ту махале потомака 
једне породице. Сточар не трпи близииу, њему треба ширина, Најстарији 
стафиници једног рода у Подвележју ззј који сигурно знам — утврдио сам 
то по предању и на оонову докумената — потичу из времена 400 година 
уназад. Они су груписани у једном селу. Ја сам епоменуо случад гдје се 
један прихсенио у Росте, али је постао Госто, Такб су по презимену 
груписана четири насеља стариника, Остала села су мијешана: тамо су и 
досељеници из других села. Према томе би се могло закључити да су при- 
марно родови, а послије би могло бити да је дош ло до мијешања с другим 
породицама. Оне ипак хсиве у одвојеним ивЈсељима. Ја бих констатовао и 
тр да Дубровчани, нарочито жупљани, кажу: »Идем у Требиње, у Влахе* 



118 

кад иду да купују стоку; за њих је Влах чим пређе границу — сваки сто- 
чар. И данас Далматиици сматрају сточ&рс Загорским Власима. Постојање 
већег броја коња, мислим, да је због ранијег стања путова, када је коњ био 
једино средство транспорта. 

Др Б. 'Бурђев: Ми овде дискутујемо о катунској организацији, а 
не о Власима уогпите* Овим је проблем само начет. Катунска организација 
није везана само за Влахе. Када се каже: старобалканска организација 
не мислим да се ради о рсаданској организацији, него да се ради о старо- 
балканској организацији, тај термин ја стално и употребљавам. Не ради 
ее о Романима, већ о романизираним старобалканцима, од којих су 
Арбанаси. 

Др Мил. С. Филиповић: Било. је замерака на рачун организа- 
ције овог гхосла. Друге су замерке на рачун мог реферата. Што се тиче 
организације, главна је замерка што нема и лингвистичке обраде катуна. 
Ја сам и приликом отварања овог оимлозијума рекао да смо ми од тога рада 
очекивали много, али, иа жалост, наш сарадник који је био веома позван 
за то није више међу жиеима, и то је отпало. Што се тиче лингвистичке 
стране тог питања, могу рећи да сам прилично упућен у то. Постоје много- 
бројне. теорије о самом пореклу речи катун, али ја ниеам сматрао за ио- 
требно да у то улазим. Мени је жао што приликом отварања нисам рекао 
да ја нарочито желим, у име руководства, да ми на овом састанку распра- 
вимо неке оггште ствари. Предлажем да на овом саст&нку донееемо дефи* 
ниције катуна и влаха. Не постоји још сагласност, али сви ми ипак радимо 
са извесним дефиницијама као радним претпсетавкама. Рећи ћу вам како 
сам ја у свом раду узимао катун. Катун значи, у првом реду — а уверен сам 
да му је то и нрвобитно значење — једну групу људи од неколико поро- 
дица или домаћинстава, окупљених око једног свог главара или вође, под 
чијим су руководством вршили своје обавезе према господарима, чији су 
били поданици или у чијој су били служби и обављали значајније при- 
вредне послове. Ја не сматрам да је то коначна дефиииција, али баш о 
томе треба да се расттравља. И проф. Ђурђев ће изнети једну своју де- 
финицију. 

А оада о оном што је упућено на моју адресу као рефереита. То је 
заиста била врло лепа дискусија, академска дискусија пуна садржине. 
Све је то необично важно и ја ггросто не знам шта је важније, шта је 
мање важно и шта бих изоставио. Ипак не могу на све одговорити, не зато 
што не бих умео или не бих хтео, већ због краткоће времена-. 

Проф. Стојни је умесно истакао знгачај коња код тих катунара, а ја 
ћу то још боље да допуним и објасним зашто. То је збот транспорта шатора, 
ствари и осталога. Влаху треба коњ као и сваком номаду, иако он није 
прави номад. Тај коњ не треба целе године, он њему треба за здиг и издиг, 
а остало време он је мање-више неактиван, а о« кошта, он тражи храну 
и друго, и онда га катунар у оно друго време користи, уколико није као 
војни обвезник у ратноод походу, као поносник — кириџија итд. 

. Велик недостатак мога реферата је у томе што он у ствари представља 
осам реферата. Ми то нисмо могли делити, јер смо располагали сасвим 
скромним средствима (и било би смешно када бих вам ја казао коликим), 
а ниемо ни могли ангажовати већи број сарадника, иако смо хтели да 
ипак обухватимо нешто више, и тако ,1е то пало на мене. Веровао сам, 
пошто се 40 година интересујем за те Влахе, да ћу ја то моћи сам; међутим, 
када сам к ја загазио у то, видео оам, а и ви сви видите, колико је то све 
широко и колико је то сложено. Потпуно се слажем с оним што проф. 
Ђурђев стално говори, да ствари нису просте, а видим да се слажете и ви. 
А успоредите ово што смо ми данас изнели с оним што смо до сада знали! 

Ја нисам ни прецењивао ни умањивао улогу Влаха у трговини Ду- 
бровника, она де велиха, несумњиво, само ја сам истакао да греше они 
који узимају Влахе као једини фактор ту, јер трговине је било и пре 
појаве Влаха: зшмо за трговачке уговоре између Дубровника и Кулина 
Бана, и Немање итд. Тада се Власи у тим крајевима још не јављају, а 
ако је било преноса робе, па неко је морао носити. Даље, још једна овако 
методска напомена, ја сам истакао и у почетку, одмах, да сам се држао 



119 

само објављених извора и оамо средшег века и да сам нарочито избегавао, 
до крајњих граница, да употребљавам материјал из турских докумената, 
или из познијег времена. То има својих и добрих и рђавих страна. Ја сам 
хтео да говорим о средњовековном катупу на основи споменика из средњег 
века. Куда бисмо отишли и колико би требало времена да сам се упуштао 
у тај други материјвл? 

Немогуће је говорити о катуну а не говорити о Власима, то је јасно. 
Сада је питање само мере, можда сам ту меру негде глрешио, али углавном 
једно без другог не иде, То није потпуио идентично, али прилично се по- 
дудара, Ја нисам објашњавао све ове опште појмове, сматрао сам да ми 
који се бавимо тиме ипак тога много знамо, мада тога у тексту има, јер^ 
многе би напомене у дискусији отпале да сам ја саопштио оав текст. Моје 
је излагање ионако било дугачко. 

Ја сам се са колегом Хрзбаком у много чему сложио, Целокупну 
историју катуна и Влаха ја посматрам као један дуготрајаи процес који у 
ствари само значи стшшо прила-гођздање, са сталним променама, оредини 
и друштвеним приликама. О улози рода у катуну! Говорио сам о по-реклу 
оних људи који чине катуи; нисам могао говорити о родовској организа- 
цији, зато што ниоам ни имао тога материјала. О томе би се дало засебно 
разговарати. Можда би била добра ствар када би нека инетитуција, можда 
баш Институт друштвених наука, ириредила један такав симпозијум о роду, 
да се то рашчисти. И ја мислим: да смо ми имали прилике да говоримо 
о томе, све би се ове несугласице лако изгладиле, све ово што је било, то 
је било привидио, лако бисмо ми дошли до заједничког језика. Тако исто 
и кретање каггуна, то је све динамика, то је живот. 

Проф. Ђурђев је говорио заиста опширно и ја не знам шта је ту 
важније, шта је мање важно, најбоље би било када бисмо могли опет о 
свему поравговарати, али биће још прилике. Ја се такође слажем да је 
било већ Влаха који су били потлуно сесилни, да је већ била извршена 
територијализација, онда тих прелазиих, итд. Све је то тачно и све је то 
само један процес, и ми видимо увек нарочита стања тих Влаха, те сваке 
поједине групе; то је тешко подвести све под једну капу. У оваквим изла- 
гањима ми нужно морамо ићи за неким уопштавањима, или генерализа- 
цијом. Ја исто иетичем, и покушао сам у својој дефиницији истицати ту 
организацију рада, -и мислим да је то најважније, па ћемо ваљда доћи до 
нечега. 

Војници, ћелатори итд. Проф, Ђурђев је написао велику распрзву о 
војнуцима. Међутим, ја сам се морао задовољити да дам неколико општих 
напомена, за мсне је главно било д-а покажем да Власи у средњем веку 
нису били тако хомогени као што обичио изгледа, да је код њих било и 
поделе рада и друштвене неједнакости. 

Проф. Бенац је о неким стварима говорио као да их ми не знамо. 
Основна је ствар коју сам ја и као студент учио да су ови Власи потомци 
поромањеног балканског стаиовништва, али сам сматрао да није било по- 
требно улазити још и у то у овој лрилици, него да се може стартовати 
са Власима ка«о романском етничком групом, као што се то обично чини. 
Иначе друге наткшене проф. Бенца су биле заиста на месту, али и онв 
опет намећу нешто. Наша је жеља и намера да се у овом Институту про- 
учавање Влаха гародужи, и према искуству које смо стекли радећи на 
овоме мислимо да би Ииститут иљшо шта да ради 5 — 10 година. Свакако 
да би онда дошло на ред и ово питање старобалканског насљеђа. Проф. 
Бенац има потпуно право у овом проблему Тра-чана и Илира иао супстрата 
« тих разлика. Има много тога код нас што се може тим путем објашња- 
вати и треба објашњ&вати. Ја еада у то нисам могао улазити. А онда скре- 
ћем и ја пажњу на нешто друго: проф, Талоци написао је важну расправу 
у којој је говорио о организацији сточора, који потпуно одговарају нашим 
Власима, у јужној Италији у римско доба и у средњем веку, и који по- 
казују много заједничког са Власима. Кажем опет да ја нисам могао ићи 



120 



1°™™Л^^Г° В ° је бИЛО с У више - Д опа Д а **и се нарочито нзпомена о 
улози коња, и јз мислим да Је то т-ачно (уосталом и ја сам се бавио мало 

влашком и катунском много Јаче то палеобалканско него ишта друго Ако 

™^ < Г И 7 Т Даље РЗДИо на ОЕОМ ' п ^ и посао к °зим бих се ја бавио био 6и 
ггостанак Влаха као етничке групе. По мом мишљсњу, по мојој тако рећи 

«™ « претпоста^ци, ти Власи предетављају остатке старога становништва 

делимично поромањеног. Језик су углавном прихватили, али ие и културу- 

склонили су се у планину и примили у плашши спет оно што су тамо за- 

текли, а та планина је била »Кискгидз§егМе1;«, не само за то поромањечо 

станонништво него и за нека ранија становништва, тако да се ту заиста 

тгаслеђивало из веома давне и велике стрине. Ја мислнм да ће детаљкија 

проучавања код нас открити много интересантности. Имамо ми етничких 

група иа Балкану које, изгледа, вуку своје порекло још из тих времена. 



ДБСАНКА КОВАЧЕВИЋ 

СРЕДЊОВЈЕКОВНИ КАТУНИ ПО ДУБРОВАЧКИМ 

ИЗВОРИМА 

Средњовјековни катун одавно привлачи пажшу истраживача 
и представља предмет живог научног интересовања. Свака на- 
учна обрада привреде и друштвених односа наших феудалних 
држава обавезно узима у обзир катуне и Влахе који су у њима 
настањени. Катун је исто тако недјељиво везан и за питање 
псстаадка племена. Управо око улоге и значаја катуна у 4>орми- 
рању племена потпуно су се разишли историчари и етнолози. 
Има још доста питања чија рјешења у већој или мањој мјери 
траже познавање средњовјековног катуна. Према томе, катун 
и његова срганизација стоје у основи важних историских проб- 
лема. Зато се проучавање средњовјековног катуна намеће као 
нужнсст без које се не могу схватити нити објаснити збивања и 
крупни историјски процеси из прошлости, па чак и садашњости 
наших народа. 

Распрсстрањеност катуна на широким пространствима Бал:- 
канског полуострва јесте разлог нгго су се током времена на одре- 
ђеним подручјима појавила посебна, локална обиљежја катуна. 
Због тога је до данас у историографији катун утлавном проучаван 
парцијално по појединим областима, с разних становишта и на 
основу података различитог карактера. Нас овдје првенствено 
занима катун у залеђу Дубровника, то јест на херцеговачком 
подручју, У обзир долази искључиво дубровачка грађа. Њом се 
за ово питање први користио К. Јиречек и резултате свога истра г 
живања изложио у посебном раду »Власи и Мавровлаои у дубро- 
вачким споменицима«. 1 ) Уз нека нова разматрања, питање Влаха 
и њихових катуна К. Јиречек -поново обрађује у својс-ј »Историји 
Срба«. 2 ) По исписима дра Ћ. Т^рухелке, П. Скок објављује нови 



*) С, Лгесек, В\е ЧЛПзсћеп ша<1 Машо^1асћеп ш <1ел Оепкша1егЛ 
усп Ка&и$а, Рга@, 1879. Исто у преводу: Власи и Мавровласи у дубровачки^ 
споменицима, Зборник Констагина Јиречека 1 5 Београд, 1959. . 

■) К. Ј и р е ч е к— Ј, Радонић, Историја Срба Г и 11» Београд, 1952*- 
на више мјеста. 



122 



дубровачки материјал. 3 ) М. Динић посматра Влахе кроз призму 
њиховог учешћа у караванској трговини, веома важној по фуи- 
кцији у средњовјекоеној привреди. 4 )У новије вријеме лроуча- 
вањем херцеговачких катуна, нарочито у другој половини XV 
вијека, бави се Б. Харабак. а ) А и иначе, скоро свака студија 
рађена на дубровачким изворима, без обзира на проблем који 
третира, има понеки податак о Власима и њиховим катунима 
који може да буде од користи. 

И овај рад представља један покушај да се на основу дубро- 
вачке, добрим дијелом нове и непознате грађе оагледају извјесне 
одлике средњовјековног катуиа на херцеговачком подручју, у 
првом реду његов развој током дужег временског периода од 
ХД1 до средине XV вијека. То је само јодан од аспеката овог, 
иначе веома сложеног проблема, Остала питања, као што је попис 
свих катуна, одређивање њихове величине и слично, нису овдје 
узета у разматрање. Она треба тек да буду предмет посебних 
студија. Исто тако, поједини подаци чији садржај само понавља 
о-но што је већ речено или се директно не односи на тему на~ 
мјерно су изостављени да не би оптеретили текст. То је потребно 
имати . стално у виду и не тражити у овом раду сваку могућу 
вијест 6 одређеном катуну. 



Крајем XIII вијека почињу да раде дубровачки Нотаријат 
и Кагпделарија, институције у којим-а се писмено фиксирало све 
оно што је било од значаја у јавном и приватном животу Дубров- 
ника, И већ у тим најстаријим књигама налазе се подаци о Вла- 
сима који на овај или онај начин долазе у додир с Дубровчанима, 
Том приликом се обично као поближа озна-ка неког Влаха наводи 
име оца или братаг »Шогосшиз Шиа Вга1;озе1аш, Вга#озе!аиш 
Во^аш, Вгашзс]аиш <1е Ке^от1г, Вођгозс1аиш гха*ег МсИ Вга- 
шзс1аш« итд. ) Иначе је потребно ггосебно нагласити да се у то 
вријеме поријекло Влаха по неком катуну сасвим ртгјетко озна- 
чавагТако од двадесет шест помена Влаха у објављеним изво- 
рима) само је у три случаја назначена припадност одређеног 
Влаха једном одређеном катуну. Овај омјер потврђује тачност 

I М I I 

1918 ^ ^ Скок > Чешк *> књива о влашком праву, ГЗМ XXX, Сарајево, 
илп М ' " И К и ћ ' ДУ-бР 0038141 «* ередњевековна каравамека трговина, ЈИЧ 

5, Б - . Х р а б п а к » ^ерак Вранеш, Годишњак Историског друштва БиХ 
VII,- Сарајево, 1955; Б. Храбак, О херцеговачким влашким катунима 
према пословној књизи Дубровчанина Џивана Припчиновића, ГЗМ IX, 
Нова сериза, Сарајево, 1956; Б, Храбак, Херцеговачки дукатници, Исто- 
р-иски записи, св, 1—2, Цетиње, 1957. 

) Г. Чремошник, Канцелариски и нотггрски списи I (1278—1301), 
л^^^ И3 5; т С ., АН Беог Р а Д. Ш2 > 6 Р- 323, 18. VIII 1283; бр. 339, 14. X 1283; 
ор. ^уу, ^. XII 1285. У наведеним примјерима нема презимена. Иначе у ово 
вриЈеме патронимична имена, иако се јављају, нису још устаљена. 
о„„« ^- Чремошник, Канцелариски и нотарски списи; К. Јиречек, 
нласи и Мавровласи, на више мјеста. 



123 

горње констатације. Па ипак, сви ти подаци сувише су мало- 
бројни за извођење неких поузданих закључака о катуну и ње- 
говој физиономији крајем XIII вијека. 

У дубровачким архивским књигама током XIV вијека из го- 
дине у годину има све више и све чешће података о Власима. 
Онидолазе из дубровачког ближег или даљег залеђа да склапају 
уговоре о превозу робе. Исто тако узимају стоку ва чување или 
се баве појединачним продајама сточарских производа, у првом 
реду сира. Такође су врло честе тужбе против Влаха који су на- 
правили неки испад, опљачкали, озлиједили или преварили не- 
ког Дубровчанина. Том приликом, поред имена тужених. наводе 
се и имена Влаха свједока, и то често у знатном броју. Сви ови 
подаци о Власима своде се, ипак, само на помињање њихових 
имена, катуна и неког старјешине, те ни издалека нису богати 
појединостима као они из манастирскгих повеља. Исто тако, много 
тога што није имало значаја да се забиљежи; рстало је непознато. 
А потпуност и тачност појединих података зависи од прецизиости 
и степена обавијештености саодог писара. То се све мора имати 
стално у виду када се употребљава дубровачка грађа за питање 
средњовјековнот катуна. Па ипак, ове ситне, цојединачне и ра- 
засуте вијести, сложене у мозаик по једном одређеном сиетему, 
тек постају врло драгоцјен материјал за питање којим се бавимо. 

Проучавање дубровачких података из XIV вијека показује 
да је поред имена и презимена неког адређеног Влаха готово 
увијек.назначено којем катуну припада. Сасвим ријепш то није 
учињено, али се и у тим^ случајевима, на основу стилизације 
самог текста, може закључити да је ријеч катун омашком испу- 
штена. Тако се на примјер 1376. године помињу »МогоШасМ 
Уа1са531Ш МПа^спошсћ«, а треба да стоји Власи »с1е са1опо 
"Уаказзпн МПа^сћошсћ« или »В1асћ1 о!е Огирза Зишсћ«, умје- 
сто »В1асћ1 с1е са*;опе Сггирзе ЗисИсћ«. 8 ) Ако се изузму још 
нека друга ситна одступања, означавање шжпадности Влаха 
једном одређеном катуну може се у дубровачким изворима сма- 
трати општом појавом. Ова констатација намеће још један за- 
кључак: у XIV вијеку одређивање поријекла херцеговачких Вла- 
ха није везано за некм географски појам. 

Имена катуна на херцеговачком подручју изведена су готово 
редовно од личног имена и презимена њиховог старјешине. По- 
некад је испуштено нарочито име или рјеђе презиме, да се оно 
другом приликом у потпуности назначи. Тако се у XIV вијеку 
јављају називи катуна као што су катун Богише Барсаковића 
(1330), катун Хлапца Томића (1369), катун Остоје Влаховића 
(1368), катун Бранка Примиловића (1376) итд.°) Сасвим ријетко 
на овом подручју називи катуна имају другу основу. Тако се, 
на примјер, претпоставља да би име Бањани могло долазити од 



") Дубровачки архив: Бшегза СапсеПагаае ф\ч. Сздпс.) 24, М. 139'; 
30. IV 1376; П. Скок, Чешка књига о влашком праву, 306. 

в ) Б1у. Сапс. 9, 1о1, 144\ 29. IX 1330; Љ. 21, 1о1 95, 20. XII 1368; Ш. 22, 
„Ш 10*, 19. X 1369; . Ш. 24, *о1. 147, 27. V 1376. Успор. К. Јиречек-Ј. 
Радонић, Историја Срба II, 97, Иначе, називи катуна су се мијењали 
не само на начин како то Јиречек наводи. 



124 

ријечи бања. 10 ) Зато је за имена херцеговачких катуна каракте- 
ристичио да су готово искључиво изведена од имена и ггрезимена 
старј ешине катуна. 31 ) Да ли се при томе ради о словенском, ро- 
манском или црквеном имену, јесте питање које не улази у ок- 
вире овог разматрања. 12 ) 

Проучавање дубровачке грађе, прегледно сређене по дату- 
мима, указује на учесталост јављања појединих катуна. Ако не 
сваке, а оно сваке друге, треће године или у већим временским 
размацима помиње се одређени катун. Тиме он потврђује свој 
опстанак и трајање у једном дужем историјском периоду, те 
пружа могућност да се у том времену испитају и проуче његове 
одЈрике и разне појаве. Поредани како се по хронолонгком реду 
први пут јављају, то би били слиједећи катуни: 1а ) 



Гоцина : 


Назш* катуна: 


1300. 


Бурмаз 


1319. 


Бања (Бањани) 


1354. (1285?) 


Дробњаци 


1356. 


Предојевић 


1366 


Мириловић 


1366. 


Злокруха 


1367. 


Жур (Журовићи) 


1368» 


Угарци 


1368. 


Влаховић 


1369. 


Томић 


1376. 


Враговић 


1377. 


Плијеске 


1377. 


Пријераци 


1379. 


Кресојевић 


1386. 


Перутинић 


1393. 


Кутловић 


1397. 


Малешевци 



™) К. Ј м р е ч е к — Ј. Р а д о н и ћ, Историја Срба II, 44. 

**) Како је било у средњовјековној Србији, успор. С т, Новаковић, 
Село, Глас СКА XXIV, Београд, 1891, 36. 

г2 ) Прека К* Јиречеку, у дубровачким документима нема ничег што 
би упућивало на њихово несловенско псријекло. Он само наводи два-три 
таква случаја*. К. Јиречек, Блаои и Мавровласи, 198. Проучавање ком- 
плетније дубровачке грађе прикупиће, несумњиво, више оваквих примјера. 

13 ) К. Ј и р е ч е к, Историја Срба I, 85; 11» 34; за Дробњаке успор. 
нап. 31; ЕИ^. Сатс, 21, 1о1. 72', 17. У1П 1388; Ш 58, 27. VI 1368, Ш. 101, 
4. VI 1367; М. 179, 24. III 1368; ЉД. 95, 20. XII 1368; Ш. 22, 1о1. 18', 19. X 1369; 
10. 24, 1о1. 170, 18. VIII 1376. Дубровагаки архив: 1лтшћ <1е 1ог1з8 (Бат. сЗе 
1опз) 1, Ш. 30*, 20. VIII 1377; Дубровачки архив: ВеШа МогаНае Фвћ. Но*.) 
8, Ш. 11, 7. II 1377; М. 169», 1. I 1379; ГИу. Сапс. 26, 1о1. Ш, 29. VIII 1388; 
Већ, N0*. 9, 1о1. 210% 25. VII 1383; К. Јиречек, Историја Срба Ц, 45. 

Постоје извјеене тешкоће око транскрипције и уједначавања* назива 
катуна, Једно име јавља се у више облика, о чему треба водити рачуна. 
Тако на пример Угарци се пишу као — ТЈеати, ТЈ%жд1, ТЈ§агсе, ТЈ^агсДсћ; 
Плијеске — Р1еб5ешсћ, Р1езсМећ, Р1е81сћ, Р1езсће, РМесће, РИезисћ, Р1езсћа, 
РИезећа; Пријераци — Рпегасдсћ, РНегаг], Рпгаса; Кресојевић — Сгевоиођ. 
Сгевое, Сгезоеи&ћ, СМезоегИсћ, Спеззо^ешсћ, Сге*?воеи1сћ, итд. . 



125 

Можда је потребно изричито нагласити да у овај преглед 
нису укл>учени катуни о којима се у XIV вијеку налази само по 
један податак, као ни случајеви недовољно јасни. 1 ' 1 ) А сви наве- 
дени катуни сретају се не само кроз XIV већ и у подацима из 
XV вијека. Тиме контииуитет њиховог јављања добија још више 
на значају. 

Даље разматрање ових катуна, нарочито проучавање њихо™ 
вих старјешина у једном дужем временском перибду, доводи до 
врло занимљивих резултата. Први од свих јавља се катун Бур- 
маз, који се 1335. године по своме старјешини назива катун Ве- 
лислава Бурмаза. 1& ) Године 1366. помиње се катун Његована Ми~ 
Јжловића, а тај *исти катун 1392. године зове се катун Новака 
Мириловића. 16 ) Најстарија вијест о катуну Жур, доцније назва- 
ном Журовићи, дашра из 1367. године. На челу овог катуна 1404. 
»одине налази се Радослав Журовић. 17 ) Има чак једна вијест 
која изричито говори о насљедности старјешинства код Журо- 
вића. У тужби против неких катунара из 1410. године остављен 
је празан простор за име и ирезиме, иза кога слиједи да је до- 
тични »ИИиз Кас1оз!аш. Хигошсћ«. 1а ) Катун Остоје Влаховића 
помиње се 1368. године. 1У ) Остоја је био старјешина најмање два~ 
десет и три године, јер се његов катун повремено јавља у дужим 
временским размацима, и то 1379. и 1391. године. 30 ) Тридесет 
година доцније. овај катун носи назив по Волцихни Влаховићу, 
или по Волцихни и Стјепку Влаховићу, старјешинама увијек из 
исте породице Влаховића. 21 ) Подаци о катуну Враговић почињу 
од 1376. године, а катун Регоја Враговића јављасе 1423. године. 22 ) 
Првевијестио Власима Пријераци датирају из 1377. године; 1411. 
године на челу њиховог катуна налази се Богдавац Пријераци.- 3 ) 
Исте године када и Пријераци јављају се Плијеске, чији је ка- 
тунар 1422. године био »Загаст РИзс^ћ« (Плијеске)") Власи Кре- 



*•) Тако на примјер К. Јиречек наводи да се Зупци помињу од 1365. 
године, али не доноси за то никакву одређенију документацију. К. Ј и р е- 
чек, Историја Срба П, 45, Има један недовољно јасан податак из 1345. 
године кој-и се, вјерозатно, односи на Зупце; »ЗЂерсиз Вга1о51аиасћ ое 
биђада. Није назначено да је Влах. Вге. Сапс. 14, Ш, 148, 13. Ш 1342. 
Иначе, архивска грађа којом располажемо пружа о Зупцима поуздане 
податке тек у првој половини XV вијека. Такав случај је и са Влаеима 
Бобани. Све до XV вијека нема о њима вијести. Међутим већ 1284, године 
јашља се неки катун Боламн. По мишљењу В. Ћоровића, ради се о влашком 
катуну Бобани. Г. Чремошник, Нотарски и тсанцеларијски списи, бп. 
362, 9. X 1284, 

4 *) Шу. Сапс. 12, 1о1 29\ 21. I 1335. 

*°) 11>, 21, &>1. 72', 17. VIII 1366; П, Скок, Чешка књига о влашком 
праву, 308. 

17 ) Огу. Сапе. 35, ±о1. 76, 1. VI 1404. 

,8 ) и*т. де 1ог1з 2, *о1. 17, 20. XII 1410. 

1 ђ В1У. Сапс. 21, 1оЈ. 95, 20. XII 1368. 

*») Оео. N01;. 8, Го1, 167', 28. IV 1379; №у. Сапе. 20, *о1. 194', 4. IV 1391 

В1 ) 1лт. с1е 1ог& 4, *о1. 163', 18. III 1420; М. 19€, 7. V 1420; ш. 5, *о1. 
90. 16. IX 1422; *о1. 234*. 25. XI 1423, 

™) Њ. 5, М. 130, 28, I 1423. Иначе је врло вјероватно да се овај Регоје 
налазио на челу катуна Враговића дуга низ година, јер се 1377. тодине 
помиње катун Регоје. Оеђ. N01 8, га1, 70 г , 5, VIII 1377. 

*ђ Бат. с1е 1ог1в 2. М. 54. 15. V 1411. 

и ) 1ђ. 5, 101. 75, 4, УПТ 1422. 



126 



сојевићи помињу се у дубровачким архивским књигама од 1386. 
године; њихов катун назива се 1413. године — катун Групше 
Кресојевића. 35 ) Затим, Перутинићи имају 1406. године на челу 
свог катуна Станка Перутинића 20 ), а Риђани 1413. — Милоша 
Риђана. 27 ) 



Преглед података о насљедно-сти старјешина катуна: 28 ) 



Назив катуна: 



Најстарији тт л ™ 

помен катуна: Подади о етарЈешинама: 



Бурмаз 


1300. 


1366. 


Мириловић 


1366. 


1366. 
1392. 


Журовић 


1367. 


1404. 
1410. 


Влаховић 


1368. 


1368. 
1379. 
1391. 
1420. 
1420. 
1420. 
1423. 


Враговић 


1376. 


1423. 


Пријераци 


1377. 


1411. 


Плијеске 


1377. 


1422. 


Кресојевић 


1379. 


1413. 


Перутигтаћ 


1386. 


1406. 


Риђани 


1413. 


1413. 



Велислав Бурмаз 

Његован Мириловић 
Новак Мириловић 

Радослав Жлхгаић 

име непознато, »1Шиа На<Зоб1аи1 

Хигошсћ« 

Остоја Влаховић 
Остоја Влаховић 
Остоја Влаховић 
Волчихна Влаховић 
Волчихиа и Стјепко Влаховић 
Волчихна Влаховић 
Волчихна Влаховић 

Регоје Враговић 

Богдавац Пријераци 

Сарацин Пишчић 

Грубша Кресојевић 

Станко Перутинић 

Милош Риђан 



Цјелакупни изложени материјал намеће слиједећи закљу- 
чак: старјешинство у одређеном броју катуна на подручју Херце- 
говине било је насљедно. Оно припада члановима једне породице, 
која је дала и име самом катуну. Када катун нсси пун назив, то 
је име живог старјешине који је дошао на овај положај по праву 
насљеђа. Потребно је посебно подвући да се ова појава запажа 
у оним катунима који показују континуитет јављања. Зато се 
закључак о насљедном старјешинству може пренијети и на оста- 
ле катуне истог карактера. Дакле, континуитет јављања и на- 
сљедно старјешинство уско су повезани. У ствари, континуирано 
се јављају они катуни у којима је било устаљено насљедно етар- 



9№ 



) 1о. 3, 1оЈ. 50, 19. II 1413, 

гп ) Б1у. Сапс. 36. М, 26. 

") ^ат. 6!е &па 3, 1о1. 82', 15. VII 1413. 

8 ") Наведени примјери су довољни да документују појаву која. се 
разматра. Иначе, има још података којима би се могао употпунлти и про- 
дужити овај преглед. Тако је, на примјер, изостављен катун Хлапца 
Томића, гсоји се доцније назива катун Томић. Шт, Сапс. 22, 1о1. 10*, 19. 
X 1369; №. 27, «61. 93, 29, II 1388; Ш. 29, АЛ. 108, 17. VI 1390, итд. 



127 

јешинство. Аналогију са средњовјековном Србијом није могуће 
рравити. Како је било на манастирским имањима, да ли је стар- 
јешина катуна или села биран или постављан од управне власти, 
Стојан Новаковић формулише само као питање на које није дао 
одговор. 2 ®) 

За катун с одликама континуираног јављања и насљедног 
старјешинства већ се по природи ствари мора претлостављати 
да су негдје у давнијој прошлости имали свота гпјетка који је 
био оснивач катуна. За поједине од њих то се може и установити. 
Тако на примјер на једном натпису из 1354. године помињу се 
Дабижив, Богоје и Хран, унуци Дробњакови, 80 ) Изгледа да пори- 
јекло Дробњака треба стварно псшјерити још више уназад, чак 
у крај XIII вијека. Међу Власима који 1285. године дају изјаву 
пред дубровачким судом налази се и »ВгаИ^па Воогодпадо«. 81 ) Ои 
би могао бити дјед поменутих Дабижива, Богоја и Храна. У 
сваком случају, ови подаци наводе на закључак о претку Дроб- 
њака. Доцгогји катун Предојевић јавља се 1372, годане као катун 
Предојев.* 2 ) Исто тако Журовићи добили су своје име по Журу, 
чији се катун помиње 1367. године. 33 ) Вјероватно да је и катун 
Кресојевић имао претка који се звао Кресоје. На претка као 
оснивача катуна упућују и презимена појединих Влаха која су 
истовјетна с именом катуна. Тако на примјер у катуну Враговић 
налазе се Хранец Враговић (1376.) и Скороје Враговић (1380) м ), 
у катуну Предојевић — Челрња Предојевић (141 9) 36 ), у катуну 
Журшић — Радоје Журовић (1433) и Стризоје Журовић (1436) п ), 
у катуну Угарци — Борак Угарчић (1368) и Доброј Угарчић 
(1429)"), у катуну Плијесхе — Радивој Плијешић (1419) 38 ), у ка- 
туну Влаховић — Вучена Влаховић (1417)™), у катуну Дробњаци 
— Велимир Дробњак (1440) *°) итд. На крају овог разматрања не 
треба изгубити из вида већ раније утврђену чињеницу да су 
имена херцеговачких катуна готово искључиво изведена од лич- 
них имена старјешине катуна. Тиме претпоставка. р претку као* 
оснивачу катуна на овом подручју добија још одређенију основу. 

Од свих досад наведених одлика херцеговачког катуна, на- 
рочиту пажњу привлаче појаве које се односе на гибање унутар 
самог катуиа. У једном уговору о превозу соли из 1343. године 
помиње се »Вегтпап о!еШ Вгитаз, сариД са*рш8«.") »Са^ип Бег- 



; ,Ј ) Ст. Новаковић, Село, 108, 109. 
Ј Љ. Стојановић, Стари српски записи и натгшси I, Београд, 
1902, бр. 105, година 1355. 

") Г. Чремошник, Канцелариски и ногарски списи, бр. 399, 3. 
XII 128ј, 

м ) Впг. Сапс. 23, &>1. 129*, 16. VIII 1372. 
ЈГ ) Љ. 21, 1о1. 101, 4. VI 1367. 

м ) Ш. 24, 1о1. 170, 18. VIII 1370: М. Динић. Одлуке Већа Дубровачке 
Републике, I, изд. САН, Београд, 1951, 75, 5. X 1380. 
*) 1*ат. бе Њпз 4, п>1. 69', 30. VIII 1419. 
3 ") Њ. 10, М. 117, 8, XII 1433; Ш. 11, 1о1. 96, 17. IV 1436. 
>') Шу. Салс. 21, М. 179, 24. III 1368; Бат, с1е 1ог\в 8, го1. 191'. 2, VI 1429. 
зд ) 1дт. <1е Јопз 4, 1оЈ, 56*, 2. VIII 1419. 
■Ч 1>1У. Са41С. 11, &>1. 116, 25. V 1417. 
Ч ^ат. с!е &Г1$ 14, 1о1. 19, 21. VIII 1440. 
") В1У. Сапс. 14, Ш. 28, 7. VII 1343. 



тапк поново се јавља 1368. године. 1 -) Мсто тако 1376. године 
каже се за Влаха Ставера Градетића да је »де еа1хзпо Сгизс1аш 
Мег^епошсћ Виггпаз«. 43 ) Подаци, несумњиво, веома важни, јер 
указују на формирање нових катуна, то јест катуна Дермана и 
Хруслава Мергеновића унутар Бурмаза. Истицање доријекла 
које води од Бурмаза у оба случаја није заборављено. Анализом 
и међуеобним услоређивањем грађе из оног времена, дакле ин- 
директним путем, може се уетановити да су још неки катуни 
израсли из Бурмаза, иако то није, као у горњим примјерима, 
изричито нагладлено. Тако 1366. године Влах »с!е 81осћгиећа« 
склапа уговор с дубровачким трговцем о превозу робе. 11 ) Злокрух 
је презиме које се јавља једино код Бурмаза, и то већ од 1335. 
године. 43 ) Катун Помочани помиње се 1368. године/°)а »Рото- 
ећттлз Вигтаз» и »Ротосћ1ап с1еШ Вштаз« неколико година ра- 
није. 47 ) По свему изгледа да је исти случај био и са катуном 
Добреци Висуловића. 48 ) Можда је потребно још једанпут нагла- 
сити да се Злокрух, Помочан и Висул јављају као имена или пре- 
зимена једино код Бурмаза. 4 *) Према томе искључује се могућ- 
ност да су се они, изузев Бурмаза, могли одвојити од неког дру- 
гог катуна. На основу свега изложеног може се наггравити 

Преглец нових катуна гсоји израстају из катуна 

Б У Р М А 3 



Година: Нови катун; 



1343. »Оегтап сјеШ Вигтае«; 1368. »саШп Бегтат!« 

1366, Злокрух (утврђено индиректним путем) 

1368 Помочани (утврђетао индиректним путем) 

1375. Добреци Висуловић (утврђено индиректним путем) 

1376. »Сгизс1аи1 Мег^еткшкЉ Вшчпак« 

Цосллје Бурмаза, Бан>ани први показују својства ра-Јрастан>а 
катуна, »Јигесћ Јгшаоошсћ с!е Ва§па« задужује се 1380, године 
код дубровачког кредитора. 50 ) Седам година доините помиљ* ™ 



,зг ) 1о. 21, 1"о1. Ш 10. V 1368, 

* 3 ) 1ђ. 24, Ш, 129, 28. III 1376. 

м ) П>. 21, Ш. 58, 27, VI 1366. 

"*) Њ. 21, &>1. 129', 20. I 1335. 

1в ДО>. 21, Ш, 166, 14. II 1368. 

") 1ђ, 14, М. 132', 14. I 1344; И>. 15, М. 35', 28. IX 1347, 

«•) Ов«ј катун се јавља 3. УД1 1375. Шу. Сапа 24, №. 59. Име Висул 
се налази међу Бурмазима 1343. године. Шу. Сапс. 14, Љ>1. 28, 7. VII 1343 
лрема П. Скоку, Висуловић је »часто румуњско презимо«. Н. Скок 
Чешка кн»ш'а овлашком праву, 308. 

« & ) »Беттпап 4еШ Виглш, УигиИе 4еШ Вигтаз, Ротосћ1ап 4еШ Вигтаз«. 
1Ну\ Сапс. 14, 1о1. 28, 7. VII 1343. 

*>> Оео. N0*. 9, Го1 42'. 18. XI 1380. 



129 

катун Јурека Јунаковића, а за њега се каже да је катунар. 01 ) 
Године 1422. подигнута је тужба »зирга ЛПасћоз с1е Бга^азсе 4е 
Ва^паш« 62 ). У једном податку ш 1428. године јавља се »Онага 
Кааоиат Вгабшошсћ, У1асћит еактагшт с!е Ва^лала«. 53 ) Значи, 
три катуна која су израсла из Бањана, те се може направити 
слиједећи 

Преглед нових катуна који израстају из катуна 

Б А Њ А Н Л 



Година: Нови катун: 



1387. .Јурека Јуиаковића 

1422. Драгаша 

1428. Херака Дражиновића 

Иста појава може се констатовати и у многим другим катунама те 
на основу тога направити 

Преглед нових катуна кој<и израетају из разних катуна: 



Година: 


Нови катун: 


Израстао из катуна: 


1410. 


Нинчип 


Бобана") 


1413. 


Драгаша 


Риђана^ 


1433. 


Љуоише Медоевића 


Враговића" 1 ) 


1436. 


Цеггрње Брајановића 


Предојевића 57 ) 


1444. 


Влаеи Калуђурђевићи 


Журовића 1 *) 


1446. 


Еукше Страциновића 


Плијеске 6 ") 


1447. 


Вукца Радичевића 


Бобана* ) 



Свакако да је осим ових, таком прве иоловине XV вијека, 
било још појава формирања и одвајања нових катуна. Њихово 

м ) »Еаао81аииз ргезМ*ег сћа1ћоп1 Јигесћ Јиласћсшсћ *есП тагпЈез- 
1ит . , . диоо! з! Јигесћ Јипаспошсћ сћактагшз сИхегИ: фсинп Каао51ашп . . .« 
Шг. Сешс. 27» 161. 18, 23. VII 1387. 

а2 ) 1,ат. ае ЈоНз 5, 1о1. 45', 7. V 1422. Успореди К. Јиречек— -Ј, Ра- 
донић, Историја Срба II, 44. 

м ) 1,ат, ае *опз 8, *о1. 67*, 18. VIII 1428. 

**) ». . , Уосћо1а 61 Вооап, У1асћит сћ саШсто 1№с1сћ«. 1,ат. с1е 1аг1з 
2, 1о1, 2, 12. X 1410. 

**) »Вга^озсшт 6!е Ее^ап, ^1асћшз салаи! са1отз«. Ба-т. о!е 1оНз 3. 
161 97, 19. IX 1413. 

™) 1/ат. оТе 1огјб 9, 1о1. 240*, 13. IV 1433. 

•5 1ћ. 11, &4: 1 34, 3. VI 1436; 1469. године задужује се »&1дераа1и5 Серг^пе 
Вга1апошсћ сТе Ргес1оеи1сћ«. Већ. N01 38, 161. 51', 16. VI 1464, Значи, утзр- 
ђено је одвајање ка/гуна индиректним путем. 

*Ј Бат. Де ЈогЈз 18, 161, 126', 31. X 1444. У је-дном ранијем податку 
јавља се »Магсиз Са^о^шгехеиасћ бе Зигоикћ«. Г^ат. с(е *ог!з 11, &>1. 46. 
22, III 1436. 

м > 1ћ. 20, 1о1. 30, 2. I 1446. 

ов ) Јћ 21, 161. 167, 6. IX 1447. 

9 — Снмпознјум о соел«»оввков"а« катуну 



130 

појединачно утврђивање и прављење потпунот прегледа отци- 
јепљених катуна представља студиј за себе. 61 ) Овдје је довољно 
Да се на основу свега изложеног укаже на процес израстања но- 
вих катуна који почиње већ од средине XIV вијека, значи око 
осамдесет година раније него што је то К. Јиречек у својој »Исто- 
рији Срба« утврдио. 02 ) Овај процес постаје још одређенији током 
прве половине XV вијека и јавља се у већем броју катуна, 08 ) 

Дакле, неки од катуна који показују континуитет јављања 
и насљедно старјешинство временом нарастају од првобитно јед- 
ног у скуп катуна. Ова појава одвија се путем формирања и 
израстања нових катуна од првобитног катуна. Да ли су се хер~ 
цеговачки катуни ширили и припајањем других катуна, засада 
није било могуће установити. Исто тако, потребно је посебно 
истаћи да се овај процес не одитрава истовремено у свим кату- 
нима. Он у првом реду зависи од степена развитка датог катуна. 
Свакако је од значаја и констатација да су Бурмази, који први 
показују одлике разрастања катуна, у ствари најстарији и број- 
чано најјачи катун у XIV вијеку. 

У првој половини XV вијека јављају се у дубровачким из- 
ворима имена нових катуна. Неки од њих показују исте каракте- 
ристике као и они катуни који су досада стално били предмет 
пажње. То су Бобани, Глеђевићи, Годуни, Зупци итд. Да ли су 
неки од ових катуна настали израстањем из старијих катуна, 
није могуће поближе утврдити. Једино је врло вјероватна прет- 
поставка да се историја Бобана и Зубаца може помјерити у XIV 
вијек 0Ј ). Даље је важно подвући да се сви они континуирано јав- 
љају, док за неке, као на примјер Риђане, постоје поуздани по- 
даци о нагсљедном старјешинству 05 ). Исто тако, из ових катуна 
израстају нови. 00 ) Према томе, у првој половини XV вијека из- 
бија на површину иови слој катуна с истим одликама као и ка- 
туни који се могу пратити још из XIV вијека. Због тога и њих 
треба узети у обзир приликом даљих разматрања. 

Од првих година XV вијека и стари и новији слој катуна 
показује нове одлике и својства. Наиме, док је за неког Влаха 
током XIV вијека готово увијек само назначено из којег катуна 
потиче, сада се поред катуна ставља и географски појам уз који 



* 1 ) Посто;и читав низ катуна за које се може претпостављати, али 
не и тачно установити, из којег катуна израстају. Утврђивање путем пре- 
зимена вије довољно поуздан метод. Он се може примијенити само у 
случају када за то постоје и друге индиције. Иста презимена јављају се 
у многим катунима, јер су изведена од имена која су била у општој 
примјени. 

°*) К. Јиречек- Ј. Радонић, Историја Срба II, 44. 

* 3 ) Према истраживању Богумила Храбака о херцеговачким влашким 
катунима према поеловној књизи Џивана Припчиновића из 1479. године, 
иста појава продужава се и током друге половине XV вијека, Б, X р а б а к, 
О херцегова/чким влашким катунима, на више мјеста. 

•*) Види нагс. 14. 

ад ) Види стр. 125. 

ад ) Види стр. 129. 



131 

је катун везан. Тако се на основу прикупљених података може 
направити слиједећи 

Преглед везивања катуна за одређени географсхи појам: 07 ) 
Година: 

1411. . - . ш Сгебеио 1п МсгПошсћ 

1419 Н1 Рптш1оиорое!е т са&опе С-1ев1еи1сп 

1420. . . , т СИиоопиг ш уШа еогит (мисли се на Угарце) 

1420. . . Лп МооМс т са1опе бегасш! 

1421. . . .Ле Уегзј^пе <3е §епеге биоас 

1423. . . . У]аз1 Ш&гаш т 1осо сИс^о Нидше 

1425. . . , с1с Ваг<1е а"е ЛПаећЈ* Ва§пап1 

1427. , . . ш Папше т сопи-а-Из У1асћг <1е Ва®папг ш 1осо сшд оЧсИш* Језега 

1439. . . . т Висћпе а Р1езса 

1443 1п,Миг1аста ш 1осо <Нс1о Вавпаш 

1445. . . . т В1е11а 1п Бгоћбпас! 

1445 М«Мои1сТ Воцш! (према томе је било и Мириловића Горњнх) 

1447. . . . <1е Уег81цпе <3е 8ићС1 
1449. . . Лп Тгећ1јте ш Уга|*оц1сћ 

Ових појава има све више што се иде дубље у XV вијек. 

У неким елучајевима поријекло Влаха везано је само уз географ- 
ски појам. Тако се јављају 68 ). 

1413. Власи из Дубраве, 

1420. Моровласи из Љубиња, 

1422. Влах из Рудина, 

1440, Влах из Корита, 

1443. Власи из Рудина, 

.1444, Влаои из Рудина итд. 

На основу изложених прегледа, територијализација херце- 
говачких катуна од двадесетих година XV вијека сасвим је очи- 
гледна. Процес територијализације започео је, свакако, још много 
раније. Бећ самим тим што се стално јављају у истој врсти из- 
вора, овдје конкретно података из Дубровачког архива, ови 
катуни су бар у ширим оквирима везани за једно одређено под- 
ручје, Међутим временом територијализација постаје све одре- 
ђенија и уочљивија појава, и то појава од пресудног значаја за 
даљу историју средњовјековног катуна. Разумљиво је да она не 
долази истовремено до изражаја у свим катунима. Да ли ће у 
коначном исходу овог процеса племена баш свуда надјачати и 

07 ) 1,ат. <1е !ог1з 2, 1о1. 57, 2. VI 1411; т. 4, 1о1 120', 19. ХП 1419; 1о1. 
255, 7. X 1420; &1. 127*, 4. I 1420; К. Јиречек— Ј. Радонић, Историја 
Срба II, 45; 1,ат. <1е 1оп8 5, 1о1, 207, 21. IX 1423; Љ. 6, 1о1. 185', 4. XII 1425; 
Ш, 7, 1о1. 202', 12. VII 1427; 1ђ. 11, 1о1. 255', 14. V 1439; 11>. 17, 1о1. 124 Ј , 3. XII 
1443; !о1. 97', 13. XI 1443; Н>. 19, 1о1. 153, 3; Ш 1445; И>. 21, !о1. 71', (12. V 
1447; Љ. 22, 1о1. 101', 16, VI 1449. 

**) ^ат. бе 1опз 3, 1о1. 59, 18. Ш 1413; 1ћ. 4, 1о1. 144, 10. II 1420; Впл 
Сапс 42, 1о1. 27', 30. Ш 1422; Бео. N01 20, 1о1. 25, 16. XI 1440; Бпг. Сапс. 
57, 1о1. 261'; 6. VI 1443; Бећ. N01 22, 1о1. 42, 28. X 1444. 

9* 



132 

потиснути старе жупске називе, као што то тврди Јиречек'"), 
треба тек да покажу даља истраживања. 

Из наведеног прегледа везивања катуна за одређени геог- 
рафски појаод могло се уочити да се више не каже — на примјер 
Власрг из катуна Башака, него једноставно Власи Бањани, исто 
тако за Риђане и остале. Ако се са оврг становишта узму у раз- 
матрање они катуни који стално представљају предмет проуча- 
ван>а, онда се добија слкједећи 

Преглед поетепеног ишчезаваша назива катун' ) 



Године: 


У катуну: 


1404. 


Бурмази 


1411. 


Кутловићи 


1411. 


Дробњаци 


1413. 


Журовићи 


1414. 


Вобатта 


1420. 


Придераци 


1422. 


Бањани 


1422. 


Предојевићи 


1423. 


Влаховићи 


1423. 


Враговићи 


1423. 


Малешевци 


1424. 


Мириловићи 


1426. 


Угарци 


1426. 


Перутинићи 


1427. 


Риђани 


1436. 


Плијеске 



Према овом прегледу, може се закључити да се од почетка 
XV вијека, а нарочито у времену 1420 — 1427. године, почиње 
губити назив катун за већ познате и постојеће влашке катуне.. 
Можда је неки податак непотпун ил-и мањкав; мотуће је чак да 
у новоод податку поново искрсне назив катун. Међутим, то све 
не мијења ошпту слику и зазеључак. У ствари, и ово је један 
процес који у сврм току показује и варирања и одступања. 71 ) 

Дакле, катуни ко-је смо пратили кроз XIV и XV вијек по- 
степено престају да се називају катуни. У ствари, многи од њих, 
као што је то већ раније утврђено, више и нису катуни, него 
скуп катуна. Не смије се изгубити из вида да је ова појава исто- 
времена са одређенијом територијализацијом катуна и да, сва- 
како, стоји с њом у непосредној вези. Послије овог времена по- 

™) 1С Јиречек-^Г. Радонић, Историја Срба II, 37. 

") На ошову грађе о Власима из Дубровачког архива. Можда је 
потребно подвући да се иста појава јавља и у другим катунима, који 
нису наведени у овом прегледу, 

п ) Тако се, на примјер, 1419. године за неке Влахе једноставно каже 
да су из Бањана, док се 1422. године за једног Влаха наводи да је »ое 
саШопо Ва^пап«, 1,ага ае Гопз 4, 1о1. 60, 24. VIII 1419; Љ. 5, Јо1. 79, 20. VIII 
1422. Исто тако — 1390, М1с1еп С1арс1сћ ^1асћиз ае Вгоћепасћ, а 1411, — 
катун Дробшзк. К. Јиречек— Ј. Радонић. Историја Срба II, 47; 
Г-ат, <Јс *огл8 2, *о1. 82*, 23. VIII 1411 



133 

~чиње да се изоставља назив катун те се за Влахе једноставно 
каже да су: Мириловићи, Угарци, Кутлавићи, Глеђевићи, Прије- 
раци, Плијеске, Бобани, Предојевићи, Дробњаци, Перутинићи, 
Малишевци, Враговићи, Зубци, Риђани итд. 

Мсти ови називи могу да се јаве не само у множини већ и у 
једнини. Тако на примјер: Мириловић, Влаховић, Журовић, Дроб- 
њак, Предојевић итд. Лосебно је питање када и зашто долази 
у обзир један или други облик. 72 ) 

Поред констатације да у одређеним случајевима почиње иш- 
чезавати назив катун, чињеница је да се он и надаље спомиње 
у изворима, и то најчешће у слијећој комбинацији: 

1420 ш Рг1ега21 ас! саШипат Во^о!ауас/ 3 ) 

1446. . . . оТе РНвзсће 6!е сћа(оп 6!е Уоха ЗЈхагтошсћ/ 4 ) 
1447. * ♦ . сас1ип <1е Уисћас КасИсешсћ 6!е Вођапе, 75 ) 
1493. ... с!е У1аћошсћ1 с!е са1;опе №со1е У1а§ешсћ 7В ) итд. 

Међутим, сада се катун углавном јавља као дио једне цје- 
лине, 77 ) то јест Влаха Бобана, Влаховића, Плијеска итд., док је 
у XIV вијеку поред тога означавао и саму ту цјелину. 78 ) Из овога 
слиједи важна констатација: временом се измијенило значење 
појма катун. То је потребно посебно подвући. 



II 

У погледу организације херцеговачких катуна, као прво треба 
нагласити да су они имали своју сопствену организацију, На челу 
катуна налази се катунар — локални катукски старјешина. Овај 
назив срета се стално у дубровачкој грађи као »са1опагшз«, а и 

'-) Нрема К- Јиречеку, ова имена се јављају понајвише у множини 
зато јер су истодобно и родовска имена. К. Ј и р е ч е к, Власи и Мавро- 
власи, 196. Међутим, потребно је узети у обзир и настојање писара да 
грамаггички ускладе текст. Т-ако на примјер, ако се у тексту помиње само 
један Влах, онда се поред његовог имена и презимена сташва Мириловић, 
Дробњак итд., а у случају да их има више: Мириловићи, Дробњаци итд. 
Пошто се Власи чешће јављају у групама него појединачно, разумљиво 
је да је лрипадност роду чешће означена у множини већ у једнини. 

гз ) 1,ат, <1е *ог!з 4, &1. 259, 31. X 1420, 

'*) 1ћ. 20, 1о1. 30, 2. I 1446. 

'*) 1ћ. 21, *о1. 167, 6. IX 1447. 

м ) ВЈУ. N0*. 73, №. 15, 26. VIII 1493. 

") За неке од ових катуна може се утврдити да су имали насљедно. 
старјешинство. Тако је Сиврин Добриловић био катунар 1432. године, а 
1441. године помиње се катунар Иваниш Добриловић. ^а-т <1е 1ог1б 9* 
Со1. 88', 17. VII 1432; Ц). 14, *о1. 263, 13. VIII 1441. Иначе, због помањкања 
података, није могуће установити да ли је то била општа појава у овим 
отцијепљеним катунима 1 . 

п ) У ду бровачкој грађи *јз XV вијека јављају се у вези с катуном 
нови појмови, као што је »лгШа, 50С1е1аБ«. Њихово значење није у свим 
случајевима подједнако исто. Због тога ће се ово гштање моћи размотрити 
тек иа основу комплетне грађе за цијелш XV вијек. Према К. Јиречеку 
и »у XV веку називали су Млечићи брдска племена »сотра§п1е оуег 
солшш«, подељена у »УШе« или »сотра^те е1 саАћот«; према томе ва- 
жило је племе као удружење подељено у пастирска села«. К, Јиречек — Ј. 
Радонић, Историја Срба II, 45, 



134 

иначе је би» уобичајен у западним крајевима Балкана.™) Понекад 
је »саЈопагшз« замијењен изразом »сари! са1ош5« ео ) 5 који управо 
тумачи и тачно објашњава функцију еамог катунара. У податку 
из XIII вијека за исти појам јавља се израз »сЈштшидз«. 81 ) Дубро- 
вачки извори пружају миого података о катунарима. Међутим т 
увијек није изричито назначено да је неки Влах катунар, већ 
је то казано у описаној форми, на примјер: катун Бранка Прими- 
ловића, катун Рајка Петровића, катун Рогоја Враговића, катун 
Обрада Опачине итд. 82 ) Има елучајева да се на челу једног ка- 
туна налазе два катунара. Тако се, на примјер, 1420. године у 
катуну Влаховића јављају катунари Волчихна и Стјепко Влахо- 
вић. 83 ) О функцији, начину избора и осталим појединостима у 
вези са херцеговачким катунарима већ је довољно речено у до- 
садашњем излагању. 

Поред катунара, дубровачки извори помињу и кнезове. »81го- 
п151аииз пИиз сотШз Виг1ас1аш« долази 1326. године у Дубровник 
и склала уговор са једним дубровачким љекаром да га лијечи 
од шкрофула. 84 ) И поред упорне анализе и усгшређивања с изво- 
рима из оног времена, није било могуће установити којем катуну 
припада овај кнез, а још мање ма шта поближе закључити 6 
његовој фуикцији. Чак није еигурно да ли он уопште потиче са 
херцеговачког подручја. Други податак о кнезу из XIV вијека 
много је одређенији. Петнаестог фебруара 1382. године један 
Дубровчанин изјављује да је за неку пљачку потпуно задовољен 
»а Уо1соб1аио Р1е5С1сћ сотИет У1асогит оттшп доиит ге#15 
Еаззк е! Воззте«, значи, кнез свих Влаха краља Рашке и Босне/ 5 ) 
Он је, према овом важном податку, био кнез не над једним, већ 
над свим катунима Влаха са подручја босанског краља. Његова 
функција и улога је самим садржајем поменутог податка ггри- 
лично јасно дефинисана. У ието вријеме кнез је био и представ- 
ник државне власти и посредник између катуна и државе, 

Од почетка XV вијека, подаци о кнезовима постају чешћи. 
У јулу 1412. године подигнута је тужба против неких Влаха и, 
између осталог, »зирга Вогт согтЧет са1от с!е Ва^папе«. 86 ) У 
исгом извору помиње ее и катунар, али на жалост није могуће 
утврдити да ли припада Бањанима, По свему- изгледа да се пред- 



• Ј К. Јиречек— Ј. Радонић, Историја Срба II, 97. 

"7 »Вегтап деШ Вгшпаз, са«ри<1 са^отв«. п&. Сапс. 14, М. 28, 7. VII 
1343; 24. VIII 1403, помин>у се Власи »сш-ш ез! сари! Непсћиз СгатзХа&Нсћ*. 
К. Ј и р е ч е к, Власи и Мавровласи, 202, Дсцније се за исти катун наводи 
да је катун Ненка Крајисалића. 1,ат. Зе 1ег1з 5, М. 130, 28. I 1423. 

81 ) »1Јеопагсад5 Зе Севзхбиао« дао је 15. XI 1285. слиједећу изјаву: »Е&о^ 
1иегат 1п са1хшет В1асогит ^иогит ез* доттиз Огиђое Вегвошс«. К. Ји- 
речек, Власи и Мавровласи, 199. 

* 2 ) 01у. Сапс. 24, 1о1. 147, 27. V 1376 ; 1ђ. 25, *о1. 207, 15. V 1383; 1деп. 
ае 1<Ш 5, 161. 130, 28. I 1423; Љ. 8, 1о1. 17, 9. V 1428. Шменуте случајеве 
најбоље објашњава овад примјер: 1417. године позииње се »РгЉас №сћоМсћ г 
сакодагшз«, а 1423. године Влагси »пе еа1ћопл РпћасН ШсоИсћ«. Вгу. Сапс 
41, М. 135*, 7. V 1417; 1>ат. о!е &№Ј$ 5, М, 130, 28. I 1423. 

83 ) 1лт. ае 10Г15 4, 1о1. 163, 18. III 1420. 

**) В1У. Сапс. 8, 1о1. 42', 19. I 1326. 

вл ) Већ. N0*. 9, 1о1. 106, 15. И 1382. 

1-ат. ае !опз 2, М. 196, 18. VII 1412. 



133 

става о кнезовима код Бањана може употпунити још једним по- 
датко-м који датира из 1427. године. Ради се о тужби »зирга Во&- 
аапс1с Воппошсћ сотНет иошос1е Каооеаи! Раи1ошоћ е1 Могтиша 
Јга1гет зипт*. 87 ) Они су опљачкали једног Дубровчаиина у кра- 
јевима Влаха Бањана. Ако се узме у обзир да је Борин био кшјз 
Бањана 1412. године, онда је врло вјероватно да је овај Богданчић 
Бориновић у ствари син поменутог Борина. Не смије се изгубити 
из вида ни влашко име његовог брата Мормила. Блиска срод- 
ничка веза са Борином, влашко име његовог брата. као и чиње- 
ница да се пљачка одиграла у Бањанима, то су индиције на осно- 
ву којих би се могао донијети закључак да је Богданчић Бори- 
новић био кнез Бањана. У том случају, ои се јавља и као кнез 
Бањана и као кнез Радослава Павловића. У једној личности сје- 
динила се функција влашког кнеза и кнеза представника феудал* 
не власти. Други податак о влашким кнезовима у лрвој прловини 
XV вијека везан је за Риђане, У дубровачком Великом вијећу 
даје се 15. П 1435, године дозвола Неноју и Влатку »ггаМБиа 
Бисаг сотШз УЈа^ћогит а"е Ки#1атз«. 88 ) Значи, неки Лука је 
био хснез Влаха Риђана. Докуменат у коме се наводи да је један 
коњ предат »согпШ У1а1согшп дш потшаШг 81аоое Уосошсћ« 80 ) 
не може се поближе искористити, јер није познато којој групи 
Влаха овај кнез припада. ... 

Умјесто једног кнеза над свим Влаеима, као што је то било 
раније, у XIV вијеку, сада се јавља више кнезова, и то код Ба т 
ња-на, Риђана, као и кнез Сладоје Воковић, Вјероватно да је још 
понеки кнез из онот времена, због помањкања података, остао 
анониман. Прштаком разматрања појаве кнезова из прве поло- 
вине XV вијека, потребно је узети у обзир једну, већ раније из- 
ложену констатацију. Наиме у ово вријеме и Бањани и Риђани 
не представљају више један катун, већ скуп катуна, најмање два) 
Према томе, кнез у првој половини XV вијека стоји у ствари на 
челу поједоних влашких група. 

Мначе, кнез је и сада, као и у XIV вијеку, шсредник између 
катуиа и званичне државне власти. Разлика је само у томе што 
у првој половини XV вијека ту власт не представља једино бо- 
сански владар. Успоредо са дезинтеграцијом босанске дужаве, 
краљ је присиљен да глжзна премоћ појединих крупних феу- 
далаца, крји се на свом посједу понашају као прави династи. 
Због тога Власи сада пргатадају оном феудалном господару на 
чијем се подручју налазе. Аналогно томе, кнез је постао посред- 
ник између крупног феудалца и катуна, умјесто владара и ка- 
туна, као што је то био раније случај. 

Кнезу је подређен катунар, који и надаље остаје лредстав- 
ник локалне катунске организације. Кнез, у случајевима »сотез 
сактк, никако није синоним за старјешину катуна, како је К. 
Јиречек на једном мјеету навео. 00 ) То никако не иекључује мо- 



а7 > 1о, 7» 1о1. 202', 12. VII 1427. 

88 ) Дубровачки архив: СопзШит Ма1и$ (Сош, Ма1и$) 5, 1о1. 85*, 15 
II 1435. 

**) 1,ат. <1е 1ог1з 18, &1. 110^ 9, X 1444. 

в ") К. Јиречек-пЈ. Радонић, Историја Срба 11,-97. 



136 

гућност да кнез у исто вријеме буде и катунар над једним ка- 
туном, наиме да једна личност обједињује у себи обадвије фун- 
кци]е. Тако се, на примјер, може претпоетављати да је поменути 
Вукослав Плешчић, кнез свих Влаха 1 ' 1 ), у исто вријеме био ка- 
тунар над катуном Плијеске. У сваком случају, бар у херцего- 
вачким катунима, кнез и катунар су два различита појма и не 
смију се никако изједначити. 

Поред катунара и кнеза, у организацији Влаха јавља се и 
војвода. Тако се 1449. године шшиње »ХЈисћаг УцЈпешсћ иашос1а 
УЈасћогит«, 02 ) Према Б. Храбаку, војвода је имао функцију стар- 
јешине мршиције Влаха сточара једне управне јединице. Он је 
био повезан за државни апарат, те је, у неку руку, представник 
државе. 63 ) Од интереса је податак да је Вукац Вињевић био и 
катунар. ГГротив њега и његовог катуна подигнута је тужба због 
пљачке. 1 * 4 ) Значи да је за војводу бирана личноет угледна и ути- 
цајна већ самим тим што је врншла функцију катунара. 05 ) Исти 
закључак може се с правом протегнути и на критеријум ггрили- 
ком избора кнеза. Тако је временом катунска организација добила 
изграђенију хиерархију и, уогаите, одређеније контуре, Овакав 
њен развој потпуно је у складу с развојем самог катуна, 

На основу свега изложеног у овом раду, може се закључити 
да оредњовјешжнн катун на херцеговачком подручју не означава 
стање, него еталан процес, и то процес у коме катуи временом 
показује низ различитих карактеристика. О њима је током из- 
лагања већ довољно речено. Понекад то нису квалитативне пром- 
јене, већ само гомилање извјеснрхх појава. Али зато у другим 
случајевима избијају на површину одређене компоненте које 
мијењају устаљену физиономију катуна. Исто тако постоје видне 
разлике између појединих катуна. Док се једни налазе на вишем 
ступњу развитка, други видљиво заостају за њима. Јер, сви ка- 
туни немају подједнаке особине и карактеристике. Ова чињеница 
налаже уотапте опрезност приликом проучавања катуна на јед- 
ном ширем подручју, нарочито приликом генералисања поједи- 
них појава. Она истовремено указује на сву сложеност историје 
катуна и њихове организације. 

Да ли је катун на почетку овог процеса, то јест првобитно, 
био родовска организација, поставља се као питање, које иначе 
представља предмет сталног трвења између историчара и етно- 
лога. Док историчари углавном ематрају да је катун био родовска 
организација, етнолози се категорички супротстављају овом схва- 

91 ) Види стр. 134. Његово презиме је идентично са називом влашког 
рода Плијеске. Овом приликом треба узети у обзир ранију констатацију 
насљедном старјешинетву, м " 

оа )Хап1. <3е *опз 22, 1о1. 169', 22. VIII 1449. 

ЈЧ Б. Храбак, О херцеговачким влаиткам катунима, 34, 
) 1/ат, де *опв 11, *о1. 2в, 1. II 1436. Поново се 1443. године Вукац 
Вигњевић помиње у својству катунара, истина индиректно. ^.ат <Де Гопз 
17, Ш. 5, 12. VIII 1443. 

95 ) Исга појава може се констатовати и у другој половиии XV вијека. 
Године 1475, био је војвода Петар Стгтпановић, или Стјепановић, катунар 
Храбрена. Б. X р а б а к, О хериеговачким влашким катунима, 34, 



137 

тању. Појава претка као оенивача катуна, називи херцеговачких 
катуна готово искључиво изведени од личних имена, као и да 
насљедно етарјешинство даје посебну Биталност катунима у XIV 
вијеку, то су све елементи који иду у прилог схватања истори- 
чара. Даље, у оквирима овог проблема, нарочиту пажњу треба 
указати на једну другу чињеницу која произлази из нашег изла- 
гања: влашки катуни у XIV вијеку показују исте особине као и 
катун Бурмаза. А катун Бурмаза је арбанашки катун коЈи по 
своме развоју претходи влашким катунима. Засада, док наша 
истраживања не буду употлуњена, морамо се задовољити само 
констатацијом да све наведене елементе неопходно треба узети 
у обзир. приликом доношења коначног одговора на ово комплек- 

сно питање. 

Исто тако важно питање из историје катуна јесте разматра- 
н»е свих оних промјена које се временом збивају у његовој прив- 
редној и друштвеној структури. Економско јачање овот подручја, 
нарочито од седамдесетих година XIV вијека, као и општи пораст 
трговинског промета, није могло остати без утицаја и на активи- 
рањеВлаха. Опште је познато њихово укључивање у караванску 
трговину оног времена. Ието тагсо није без значаја чињеница да 
ое у дубровачким књигама задужења већ од краја XIV вијека 
почињу налазити имена Влаха. Суме које они узимају на зајам 
од дубровачких кредитора временом показују све веће износе. 
Понекад оне достижу и до 105 дуката, вриједност прилично ве- 
лика за XIV вијек,™) Економска диференцијација већ овим постаје 
очигледна, Она је за собом повукла и помјерање устаљених од- 
носа унутар катуна. Довољно је узети у обзир појаву издвајања 
нових катуна, на чијем се челу налазе и нови катунари. Без 
обзира да ли је био члан породице којој припада етарјешинство 
у старом катуну, такав катунар је морао имати неку економску 
подлогу која му је давала премоћ у односу на остале чланове 
катуна"! Још читав низ појава које се односе на развој привредне 
и друштвене структуре катуна захтијева посебна проучавања. 
Овдје је само указано на њихов значај и уску повезаност с исто- 
ријом катуна. 

Питање односа катуна према средини у којој се налазе, кон- 
кретно — у овом случају — према босанској феудалној држави, 
може се пратити углавном од оредине XIV вијека. Тако се 1344. 
годагке помињу »ћоттез зеи В1асш« босанексЈг бана који долазе 
на ушће Неретве или у Дубровник да купе ооли. 8 *) Исто тако се 
1361. године наводе »У1аст е1 ћоттез ћат Воззте«. 98 ) У првом 
случају ради се о Власима босаиског бана Стјепана II, а у дру- 
гом — босанског бана Твртка. Тек у другогј половини XIV вијека 
подаци постају одређенији. Сви Власи, како се то изричито на- 
води у поменутом извору из 1382. године, припадају краљу. 00 ) 
Послије Тврткове смрти ситуација се из сснова мијења. Посље- 
дице јачања феудалних елемената све више избијају на повр- 



*■) Взс-. Нс4. 9, Ш. 192, 26. V 1383; М. 215, 11. VIII 1385. 

ог ) К. Јиречек, Власи и Мавровласи, 197. 

вд ) Ј. Се1с1ећ, Мопшпеп1а Ва&и&ша III, Загреб, 1895, 102, 5. VIII 1361. 

■*) Биди стр, 134. 



138 



шину појштичког живота средњовјековне Босне. Процес терито- 
ријалног и привредног цијепања земље увелико се продубљава. 
Тежше лојединих феудалних породица да евоје посједе претворе 
у самосталне цјелине сада се у потпуности остварују. У оваквим 
околностима Власи нису само искључиво »гедјз Вобзте« 100 ) већ 
постају »ћоттев« оних крупних феудалаца на чигјем се посједу 
налазе. Има доста података из дубровачких извора који о томе 
свједоче. Тако Журовићи и катун Припца Николића почетком XV 
виЈека припадају Павлу Раденовићу. 101 ) За исте Журовиће се 
каже 1434. године да су Бласи Радослава Павловића, а 1449. го- 
дине — Иваииша Павловића. 103 ) Власи Угарци, Бобани и Дроб- 
њаци подређени су Сандаљу. 1 " 3 ) Доцније, Шшјеске, Дробњаци и 
други били су Власи Стјепана Косаче. 104 ) Значи, Власи се налазе 
у феудалном односу према једној одређеној феудалној породаци 
и лризнају њене чланове као своје господаре редом како се они 
смјењују. То најбоље показује примјер Журовића, који су прво 
Оили Власи Павла Раденовића, затим Радослава Павловића, па 
Иваниша Павловића. Посебно би било интересантно пратити како 
??^ ЉевИ Власи Д° ла ^е под власт феудалаца. Тако је, на примјер, 
1433. године за Угарке наведено да су Сандаљеви Власи? 06 ); три- 
десет година раније за исте Угарке се изричито каже да су Власи 
босанског краља. 100 ) Без обзира да ли признају краља или фе- 
удалца, Власи су укључени у феудални организам босанске др- 
жаве. Улога кнезова као посредника између државе и катуна у 
овим релацијама добија одређену основу. Процес феудализације 
Влаха и све лоједаности које стоје с тмм у везга отварају ново 
поглавље у проучавању друпггвених односа средњовјековне Бот 
сне, које ће, несумњиво, мното допринијети њиховом бољем ра- 
зумијевању. г 

И на крају, ако се направи осврт на историју херцеговачких 
катуна, постаје јасно да она добија одређеније контуре тек од 
средине XIV вијека. Према томе, херцеговачки катуни касне, ако 
не више, а оно бар педесет година за катунима на манастирским 
имањима средњовјековне Србије. Међутим, већ једном започета, 
историја катуна и катунске организације на херцеговачком под- 

Јч ) Један дио Влаха и надаље припада краљу. Тако је 20. аугуста 1403 
Ј22ЈГ* ?Г а до ?? ола * а <* гаојом турмом, натовареном највише оловом[ 
55 ^™ ^и у Дубровник .ОШиегш Оегтапошсћ, У1асив ге^Јз ВоваШе* 

њгЛк \ Ш А !К"5Л се " Мез ^** 10 * ^асћогит ге§18 Вовпае, сишз ез* 
оари* Непсћиз Сга^Јаећсћ«. 4. сепгембра, све исте 1403. године, у Дубровник 
су стигле турме »ТЈгатсћ е* РШа*ои1сћ, У1асћогит ге^з Вомапе«. К. 
Јиречек, Вла«си и Мавровласи, 202. 

ј*Ј 1#т. <3е *огиз 2, 1о1. 17, 20. XII 1410, 

1} Ј^' Ч?' М " 303 ' 10 " Х 1Ш > Ш - 22 » *<> 1 < 289 » 6. XII 1449. 
т ^ш «Д" »*Ч52? Х 1асћ08 ° багг1 ^оууоЛе 8агк1ае1«. 1^т. с?е 1ог1з 
4.' Ј^1 12 ' Т 13 - ^ 1 143 ?- Тужба »зирга... Ваћат, УЈасћоз ћоттеб уоу. 

п^к^^' ^?^^*?* 1 9 » М - 213 > 19 - п 1433 - Тужба »вирга... У1асћоз 
Пгоћепат уоу. 8атаа§к. ^ат. с!е Ша 9, 1о1. 174', 23. ХН 1432 

**л |3 Т 3 ? 1 ??, "ЕИи^ 4е Р1абсћ о» ћоттез Ле иа!и<к1е бМрап«. ^ат. ае 
5Мрат1«. Бећ. N01. 20, ЛЛ. 175, 21. VI 1441. 

10, М?1 2^%!!^ ' " У1аСћ08 ^агг! ^уоууоде 8ап^ав1«. Бат. ае 1опз 
* т ) К, Јиречек, Власи и Мавровласи, 202. 



139 

ручју показује нагао интензитет развоја. Разлог и објашњење ове 
лојаве мора се тражити у оггштеисторијским збивањима оног вре- 
мена. Због тога је неопходно, с једне стране, проучавати измјене 
у поглоду привредне и друнггвене структуре самог катуна, а с 
друге стране, пратити уклапање катуна у феудални систем бо- 
санске државе. У ствари, ова два аспекта представљају природан 
наставак свега оног што је овдје речено и истовремено одређују 
оквире у којима треба да се одвијају наша даља иотраживања. 



ВЕЗАШСА КОУАСБУХС 

ШЕ 1ОДТТЕ1А1.ТЕВ1ЈСНЕК КАТХЖЕ ^АСН ВЕК <ЈЦЕ1ХШ 

ВЕ8 АКСШУб Ш ВХЈВЕОУ^Ж 

2 17 В А М М Е N Т • ЉЏ В ХЗ N © 

Ваз ЗШсНшп аег ХЈгкшгаеп ћп Агећ1у ^оп ,Вићгота1к гег^1 г 
аазз (Не Вепеппипдеп о!ег Кат-ипе т с!ег Негге^о^та 1аз* аиззсћ- 
ИеззИсћ аш аеп Уог — ипа 2ипатеп аег Ка1дтоћегаир*ег ађ§е- 
\еИе1 ^огаеп запс1. БхезеЉеп Ап^ађеп, ићегзхсћШећ пасћ аеп Ва1еп 
^еогапе^ тоегзеп аих" с!аз ог^таНде Егзсћетеп етае1пег Ка1ипе 
ћт ипа егтб§Псћеп с!аз УегМ^еп Шгег Еп^тдаск1ип§ 1П етет Хатн 
^егеп 2егкаћзсћтМ, 1т 14. ипа" 15. Јаћгћипаег! Зо1сће КаШпе 
тоагеп сНе аег Вигтаг1, Вапјат, Вгођпјас!, РгеоојеУ1С1, М1гИоухс1, 
Уга0оУ1б1 и, а, Ваз ^еИеге 31иашт хићг* ги ает Зећ1иВ, <1аВ оаз 
Уогз1ећегат1; ђе! етег ђезШпт^еп Апгаћ! уоп КаШпеп т аег 
Негге^о^1па тг 14. ЈаћгћипДег* ^егегћНсћ тоаг. Бјезез Ат* котт! 
о!еп МН§Пес1егп јепег ГагтНе ги, (Ие Дет Каћт аеп Штеп &е#е- 
ђеп ћа1. "^егт с!ег Катлт сие Уо11е Вепеппип#4гад1;,.1з1; Заз аег 
Иате с!ез 1ећепаеп Уогз1ећегб, с!ег с!игсћ Уегегћип&згесћ* сНезе 
81е11ип# ђекоттеп ћах. Ве1 таасћеп Ка1;ипеп копп1;е ^езт^езМН; 
\уегс1еп, аав сИезег Уогзг-ећег ^епа^агт т ает тл?еп;егеп Уег^ап- 
§елћеН етеп Уоггаћгеп ћаМе, аег Огипоег с1ез Ка1ипв ^аг. Ве~ 
зопоегз ђетегкеп5\^ег1; зто" сНе Егзсће1гшг1^еп^ с11е- з1сћ аиЈ: ■ сИе- 
Ве^е#ипдеп тпегћаГђ с1еб Ка1;ипз ђег1ећеп. Уоп <1ег МШе с!ез 14, 
Јаћгћшк1ег1;5 ипс! ђезшаегз ^аћгепс! дег егз1еп НаШе с!ез 15. 
Јаћгћипс1ег1;з тоасћбеп ипа уегшапае1п 31сћ ет2е1пе Кагдте 1п еЈпе^ 
АпћаиЈипд уоп КаШпеп, ет РгогеВ, аег зшћ аигећ с!аб Ап^асћзеп 
шга Еп1з1;ећеп пеиег Ка1;ипе аиз ает игзргип^Исћеп Ка1дт ађ- 
зргеН, 

Ваз Тет1;опаН51егеп аег ћег2е§о^1тзсћеп Ка1;ипе уоп сТеп 
г^агшдег Јаћгеп (1ез 15. Јаћгћип<1ег1;5 ап 151; ^апг . оШпз1сћШсћ, : 
ађег аег РгогеВ зе1ђз1: зо11 ђес1еи1епс1 Јгићег ђе^огтеп ћађеп. 2и 
сИезег 2еИ; ^1гс1 зопз! 1П (Зеп ^иеИеп а1е Вепегтипб Ка1;ип аиз&е- 
1авзеп, ипа уоп с1еп "Шасћеп ^ггс! ет!асћ ^еза^, с!аВ зге Вгођпјас1 Т 
Мш1оу101, ТЈ^ат зе1еп изто. Кип егзсћет! <3ег КаШп ћаир"взасћНсћ 
а1з Те11 етез Оапгеп, а. ћ. с1ег УПасћеп Вођагц, У1аћоу161 иб^/. г 
^аћгепа ег 1т 14. Јагћипаег* посћ сћезез Сапге ћегекћпе^е, Вагаиз 



1<10 

*о1# еше ^сћМ^е ГезШеИип^ тИ <1ег 2еИ; ћа* засћ сће Вес1еи*ип# 
с1ез ВецгШое Ка1ип \'егапо!ег1. 

Ше Ог^ашзаШп с!ез КаШпз ћа* шН с!ег 2е1* ете адо§ећ11<1е1еге 
Шегагсћ1е ипс! зсћагтеге КопШгеп ћекоштеп. Ап с!ег брИге етез 
КаШпз ћегапс! з!ећ ет ка^ипаг, ет 1ока1ез Оћегћаир*. 1п етег 
Ш-кипДе уот Ц, II 1382. ћеПпсЈе* зкћ ете зећг тсћ^е Апдаће: 
ез ^ћ-с! <3ег к п е ћ аИег ТОасћеп (Зез ћозгшсћеп Кош&з егааћп*. 
Ег егзсћет! а1з Уег1ге1ег с!ег з^ааШсћеп Масћ* ипс! а1з УегпиШег 
гтзсћеп Кагип ипс! 31аа*. 1п о!ег етеЛеп НаШе с1ез 15. Јаћгћип<1ег4з 
егзсћетеп пшША ешез Кпез а11ег Шаећеп тећгеге Кпезеп, <Пе 
ап с1ег ЗрЉе егпгетег ТКПасћеп&гирреп з1ећеп. гТип \дшгс!е с!ег 
Кпез УеггшШег 2\У1зсћеп с!ет СгоВгеиДаШегт ипс! с!еп Ка1ипеп. 
№ћеп с!ет каШпаг ипс! с!ет Кпез егзсћегп!; т с1ег Ог^ашзаИоп 
аег Шасћеп аисћ с1ег V о ј V о с! а (НеегезапШћгег). Ве1 с!ег 1*озипд 
<1ез Ргоћ1етз, оћ с!ег Ка1ип игзргип^ћсћ ете 51ррепог#агшаиоп 
луаг, тиззеп а11е т сПезег АгћеП Језх^ез^еШеп Е1депзећа11еп с!ег 
Ка^ипе еллгодеп муегДеп. Ећепзо зо11 сће Та1засће ћегискзкћИ^т. 
игегАеп, даВ <Не МасМзећеп Ка1ипе 1т 14. ЈаћгћигиЗег* сће #1е1- 
сћеп ЕЈ^епзсћа^еп аигтезеп, тохе с!ег тпеп т зетег ЕпМск11Ш8 
уогап^ећепДе аЉатвсће Каг-ип с!ег Випшш. ВезошЈегз Меегззап! 
зтс! јепе Уегапс1егип§еп, сНе з1сћ тН с!ег Ће\1 т аег ^гггзсћагШ- 
сћеп иш! §езе11зсћагШсћеп 81гик1иг с!ег КаШпе аћзр1еИеп. 81е 
зтс! тИ с!ег ОезсћгсМе сЈег КаШпе еп# уегћипс1еп. Ећепзо тсћи^ 
1зг. с!аз УегћаИтз <1ез Ка1ипз ,ги зетег ТЈтшеИ., бе§ећепеп1а11з 
зете Егпзсћа1Шп§ т с!ез Реис1а1зуз1ет сЈез ћовшзсћеп Зхаагез. 1Гпс1 
ат ЕпсДе, зт ЕисШск аиИ сће Сезсћкћтје с!ег ћеггезоиипјЈзећеп 
Ка*шае зо11 Јез^ез^еШ ^егс^еп, с1а(3 51е егзтЈ уоп с1ег МШе <1ез 14. 
Јаћгћипа!ег15 ап ћез11тт1;еге Коп1игеп ћекоттеп. 



ДИСКУСИЈА 

Др Твртко Ккиа&т: Ја сам с особитим задовољством слушао реферат 
другарице Ковачевић, у којем су стварво изнесене миоге кориспе ствари. 
Ако се успореде резултати до којих је дошла другарица Ковачевић са 
стањем дана-с, због тота што је, ка«о што је натлашено јуче у реферату, 
традиција код нас у нашим нарочито планинским сточарским крајевима 
врло јака, ако се успореди Ј*>ихс?ва традиција са историјским документима, 
^зактима, долази се до закључка да је'та традиција просто невјероватно 
зкива и тачна, да се задржала и по неколико стољећа, Ја сам имао при- 
лике да у нашим заосталим селима утврдим тачност традиције одржане 
готово 400 година. На основу тога сам дошао до извјесних закључака о 
којима сам и говорио, Иако нисам историчар, ја бих се сложио са мишљс- 
њем другарице Ковачевић да су први катуни, њихови почеци — родовски, 
На то ме иаводи чињеница^Жа су најстарија сточарска насеља која данас 
не носе име катуна, него иосе име махале, састављена баш од припадника 
Једне посродице, и то је толико јако да се и досељеници у њих уклапају 
и примају имена тих породица. Друга је ствар да су ти катуни названи 
по презименима, осим по имену Радула, кога врло често спомињу, који је, 
свакако, Влах, али сам нашао много махала по презимену које припадају 
данас једном селу или једној заједници административној умјест-о стварној, 
а махале, нарочито тамо гдје су стариници од прије 300—400 година, носе 
имо по презимену породица. Ја само спомишем махале: Пуца, Јеловачев 
До, Ишића До, Кличање у Подвележју, док их је послије државна власт 



т 

дијелила административно на села овако и онако. Штавише, ја сам успио 
да одредим поријекло Њорића, по махали. Дошао сам и тражио Ђорића 
у махали, јер сам знао да је тамо један Ћорић из Подвележја. Нико ми 
није знао у махали да каже за тога Ћорића. У тој махали, Зелене Њиве, 
имају колибе католици Башићи. Када сам рекао да тога и тога муслимана 
тражим, мени су рекли; па то је Еашић, и стварно Ћорић је поријеклом 
Башић из западне Херцеговине. У Дедијеровој »Херцеговини« сам 
кашао да Башића има »потурчених«. Како видите, за мене је то био врло 
важан податак и ја сам на тај начин врло често, иелитујући поријекло 
становништва, дошао и до поријекла лојединих породица. Поелије је неки 
Башић прозван Ћорић и по њему је*послије прозвана породица. Послије 
ми је он то и признао. Дакле, као што видите, ја нисам могао наћи махале 
гтрозване по имену. Сада ми је, послије реферата другарице Ковачевић, 
јасно зашто, јер је називање по презимену дошло касмије. 

Др Бранислав Ђурђев: Ја ћу споменути један податак у вези са 
лсотез оттшп ^1аћогит« за време краља Твртка. Да би се то протумачило, 
потребно је у овом случају, пошто немамо доказа, интерпретирати једном 
каснијом чињеницом. Та иитерпретација сасвим је на свом месту, као што 
ћете видети. Постоји око 1476. године, из тога је времена дефтер, такође 
један »сотез отпшт у1аћогшп«, који је кнез свим власима, а то је Малога, 
син Николин, кнез свим влаоима у Смедеревсксм и Крушевском санџаку. 
Он је, очигледно, постављен од Турака и он је спахија турски. Ја мислим 
да је то покушај државе да постави једнога кнеза свим власима. После 
овога ми немамо више таквих покушаја; касније у Смедеревском санџаку, 
по документима, више немамо тог врховног кнеза, његов син није више 
та-кав кнез. Споменуо бих да се у Цриој Гори сломиње »с!е Сегпое е* зшј 
са1опе«, а то је врло важан податак. Иначе има појава да се о неким 
старешинама говори као да су постали из влашке катуноке организације. 
То налазимо у Херцеговини. Ја мислим; када се све то прикупи, да ће 
се онда моћи видети како се феудализира катунска организација, кагео- 
је влашка организација ојачала у XV веку, како се територијализира; 
како се спаја са феудалном и како се јављају нове феудалне породице. 
Ја мислим да се ту чак, можда, оида јавља нова друштвена сиага, која 
потпомаже одвајање Црне Горе, на основу тих нових феудалаца који 
долазе. Ово су све, разуме се, само идеје, које тек треба разрадити. 

Др Мил. С. Филиповлћ: Настојаћу да будем кратак и нећу се задр- 
жавати на неким ситним стварима, али ћу се више задржати иа неким 
принципским и методолошким стварима. Тако, другарица Ковачевић истиче 
неслагање или сукоб између историчара и етнолога. Јесте, неспорчзума 
неких има, и ја мислим да би на^с данас сувише далеко одвело кад бисмо- 
о-бјашњивали одакле то долази и зашто то долази, али с обзиром на то да та 
неслагања у нашој науци између историчара и ентнолога имају много зна- 
чајнијих посљедица и улраво штете за развитак науке, ја мислим да би 
било врло добро и умесно кад би, можда, из ове зграде потекла иниција- 
тиза па да ми на једиом скупу размотримо свестрало те односе између 
историје и етнологије. Главни неспоразум је баш у питању родова, што 
ми говоримо о једној истој ствари, а говоримо различитим језицима, јер- 
ми говоримо о роду а свако под тим родом лодразумева нешто друго. Ми 
се, на крају, морамо споразумети. 

Предавање другарице Ковачевић, кад оуде објављено, спадаће у нај- 
значајније прилоге познавању катуна, и мислим, како је и др Шабановић 
истакао, да је ово заиста пут којим треба ићи ка рјешавању овако сло- 
гкеиих питања. Нема ту неког великог неспоразума између мене и дру- 
гарице Ковачевић у излагању питања оних старешина катуиа, разлика је 
саАто у томе што са манаетирских властелинстава ми немамо таквих по- 
датака који би боље илустровали личност старешина. Мени се чини да 
ће треоати јсш мало боље анализирати питање наслеђа, јер речено је 
»по праву насел^а«; то право није писано, сматрам да то треба мало друк- 
чије формулисати; несумњиво да јесте наслеђе, али је питање какво на- 
слеђе. Има један део излагања који је код мене изазвао асоцијације које 
имају методолошки значај. Ми видимо: појављују се катуни, катуии расту, 
множе се и ту, али треба знати још нешто! У исто време они се и расе- 
љавају. Све је то процес, а ми стално истмчемо; катун је процес. Шта је 



142 

база том лроцееу, шта је у основи тога? Мислим да је то врло важко 
питање, које опет захтева сарадњу и других стручњака. Мислим да 
се ради у лотпуности о проблемима географске средине, да се ради о про- 
блемима густине насељености становништва и економији. Ми имамо мо- 
гућности да и те проблеме рјешавамо ако знамо површину, начин занима- 
ња, да ли су овце или земљорадња; па ако знамо какав је тип рала, ми 
тачно можемо утврдити колика је могла бити густина насељености и ко- 
лики је капацитет тога земљишта. Има и других метода за то: кпр., па 
основу величнне старих гробаља, времена њиховог трајања, може се утвр- 
дити и број становника у неком крају. Има доста тих метода, а баш те 
разлике, које се и овде истичу између катуна у старој Србији и катуна 
у Херцеговини, мислим да се своде на разлике у географској средини. Има 
нешто оеобито кад је реч о тим катунима у Херцеговини: они се показују 
као много еластичнији, живљи; ја мислим да је то ипак тај географски 
утицај. То се види и.у XIX и у XX веку, нпр. код наших сељака чивчија: 
разлика је између кмета сељака у Босни и Херцеговини и чивчије сељака 
У старој Србији невероватна, захваљујући великим делом и природној 
средини, каја је била таква да је тамо омогућавала већу контролу неголи 
у овим крајевима на заладу. Ја бих још само нешто истакао: врло су 
ретка имена катуна по географским објектима у источној Херцеговики, 
али ми се чини да се и та имена могу свести на надимке по пореклу и, 
што је најинтересантније, то су ретка имена Бањани, Дробњак, Риђани. 
Сва та имена улућују на порекло. До сада се код нас миелило да оно 
Б а њ а н и значи да су они пореклом из Бање, тј. да припадају Бањи 
изнад Боке, Не знам колико ће то бити тачно, али она друга два имена 
ме упућују некако на дамашњу Македонију, чак можда би и Бањани могли 
биги из Скопске црне горе, као и Дробњаци. За Риђане ми се чини да 
"ће бити у вези с Охридом. На то упућује још једна друга аналогија: три 
барЈака у северној Арбанији зову се Три охридска барјака, иако су они 
далеко од Охрида. Одатле и објашњење зашто се ови катуни јављају у 
Херцеговини 50 година доцније него у старом крају, То су, наравно, само 
лрегаоставке. 

Др Десанка Ковачевић: Питање шта је катун у ствари је врло ком^- 
плексно и тек се иакон нових истраживања може прићи његовом рјеша- 
вању, Иначе сматрам да се не може једном дефиницијом одредити шта 
је био катун током цијеле своје историје. Не треба изгубити из вида да 
он временом мијења своју физиономију. 

Да ли је катун био родовска организација, јесте проблем који се често 
дотнче на овом симпозијуму. Тешкоћа је у томе што поједини појмови, 
и не само појмови већ и критерији по којима се одређује шта је род, 
нису још уопште јасно издиференцирани, Због тога би било још преура- 
њено и недовољно опрезно категорички тврдити да је катун на овом те- 
рену био родовска организација, иако поново подвлачим да сва наша истра- 
живања воде томе закључку. 



БРАНИСЛАВ ЂУРБЕВ 

ТЕРИТОРИЈАЛИЗАЦИЈА КАТУНСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ ДО 

КРАЈА XV ВЕКА 

(катун — кнежина — племе) 

Проблем сточарске катунске оргаиизације интересантан је 
за средњовековну историју балканских земаља не само са ста- 
новишта привредне, друштвене и — у извесним крајевима — 
етничке структуре него и због њене важности за самоуправу у 
-неким крајевима и политичко збигвање у неким периодима бал- 
канског средњег века. Посебан значај има однос катунске орга- 
низације и караванеке трговине у балканским земљама у сред- 
њем веку. Али нас много више интересује проблем балканске 
сточарске катунске организације због њених модификација и 
трансфцрмација у XV веку, на крају нашег средњег века, у пе- 
риоду пЈИ>падања наших држава и за време првог столећа турске 
власти у балканским земљама, У то време катунска организација 
■је одиграла огромну улогу у процесу ојачавања патријархалних 
облика живота на селу код балканских народа, Данас се не мог^ 
никако оспоравати научни резултати који имају свој пут од К. 
Јиречека, Ст. Новаковића и ЈБ. Ковачевића до садашњих истра- 
живача, из чијих истраживања излази да је сточарска (влашка*) 
и арбанашка) катунска организација имала првенствену улогу 
приликом настајања наших и арбанашких динарских племена. 
Материјал из турских де4>тера из друге половине XV века и прве 



*) Мало је заплетено код мене писање речи влах, односно Влах. Ка# 
хоћу да означим етничко обележје, кад говорим о неславизираним балкан- 
ским Романима, пишем реч великим словом; кад спомињем средњовековне 
славизиране, односно сербизираие сточаре, који се у нашим и турским 
средњовековним изворима називају власима, пишем реч малим словима, 
кад хоћу да изразим да су сточари прешли увелико на земљорадњу, да 
су у нашем средњем веку већ готово изједначени са меропсима и код 
Турака да држе рајинску земљу и дају неке рајинске дажбине, а да су 
ипак очували нека влашка права, пишем реч у наводницима. Кад је у 
питању придев не може се изразити разлика писањем великог и малог 
слова, него само наводницима. Жалим што читаоцу приређујем тиме те- 
шкоће, али је процес толико компликован, а не могу сваки пут објашња- 
вати на које се категорије у тексту мисли. 



144 

половине XVI дао је нове доказе и објашњења о томе процесу, 1 ) 
Нови туреки дефтерски материјал из тог времена је сасвим ја- 
сно осветлио миграцију сточара у ратареке крајеве у XV и XVI 
веку и лостанак кнежина из сточарске (»влашке«) организације. 
Тај процес је нарочито јасан у северној Србији. 2 ) Племена и 
кнежине су били оквири у којима су оживели и одржавали се 
патријархални облици живота код Срба, Црногораца, Арбанаса 
и донекле код Хрвата у XV, XVI, XVII и XVIII веку. Поред 
црквене аутономије, Племенска и кнежинска аутономија је једаи 
од најважнијих облика живота српског народа 3 ) под турском 
влашћу до краја XVIII века. 

Овде се нећемо упуштати у потпуно излагање процеса у 
којем су оживели и очували се патријархални облици живота 
код српског народа у свим његовим фазама, и после XV века, 
нити ћемо се упуштати у то да прикажемо пуни значај миграција 
сточара и у вези с тим јачања патријархалних облика живота 
код Срба, Црногораца, Арбанаса и Хрвата у XV, XVI и XVII 
веку. Наша тема је средњовековни катун, и то нарочито у стари- 
јим вековима, када се и лоставља питање шта је он заправо. 
Али ми обраћамо пажњу на ту тему нарочито баш због значаја 
који има катунска организација у развитку племена и кнежина, 
Па ипак, преостатак модификоване катунске организације и њене 
трагове у облицима сточарског и сеоског живота у познијим пе- 
риодима историје и данас ми не истичемо само због њиховог зна- 
чаја у познијој историји него и из- истраживачко-методских раз- 
лота у вези с одговором на питање шта је средњовековни катуи. 
Из материјала о катунској организацији, односно из материјала 
о кнежинама и ллеменима, из XV века и позније, можемо много 
штошта закључити о организацији старијег катуна. Због оскуд- 
ности и једностраности података извора из старијих периода, 
ми тек псређењем са каснијим стањем и са резултатима већ 
одиграног процеса можемо схватити шта понеки подаци из ра- 
нијег периода управо значе. 

Није тешко наћи општу формулу шта је катун данас, одно- 
сно шта је био у блиској прошлости, изузевши, разуме се, да- 
нашње значење те речи у арбанашком језику, где катун значи 
село,*) што је као значење настало територијализацијом катуна 
и претварањем њиховим у села. Катун је организација 
летњег пасишта, односно заједница станишта 
и радионица (бачија) на том пасишту увези 



') Види моје расправс: Из историје Црне Горе, брдских и малисорских 
племена, Радови Научног друштва БиХ II (1954) и Нови подаци о најста- 
ријој историји брдских племсна, Ист. записи XIII, књ. XVII, св. 1 (1960). 

а ) О постанку кнежина у Србиј-и у другој половини XV и првој поло^ 
вини XVI века одржао сам реферат на Првом кош-ресу историчара Југо-г 
славије у Београду. Тај реферат није досада штампан; постоје само тезе 
које су умножене пре конгреса. Иначе је постанак кнежина у Србији 
приказан кратко у дру г °ј књизи Историје иарода Југославије. 
... 3 ) Овде мислим и на Црногорце, јер се у ово време они још не. могу 
одвајати. 

*> Катунд у албанском значи село. 



145 

са радом око стоке и сточарске производње, 
организација покретног балканског сточар- 
ства, влашког и арбанашког, и код других на- 
р о д а о с и п Турака-порекла т а к о ђ е ст.чробал- 
канског, које је процесом потпуног утапања 
стачарског старобалканског становништвау 
друге етничке целине изгубило траг"од свог 
ранијег етничког обележја. Катун се очувао као при- 
родна организација сточарске производње у балканским плани- 
нама уз услов одржавања примитивне технике, која се мање- 
-више до наших дана није развијала. Катун још значи и зем- 
љиште у плаиини које одређени катун као људска организација 
заузима, поседује, 

Али је прилично велико неразумевање кад се сматра да 
средњовековна сточарска организација влаха и Арбанаса мора 
имати исте одлике као и организација садашњих балкан- 
еких сточара. Неки ранији истраживачи, као Ј. Ердељановић, 
П. Шобајић и други, били су склони да схвате средњовековну 
сточарску организацију у нашим земљама као мање-више исто"- 
ветну са сточарском органицазијом коју су они познавали у Цр- 
ној Гори и у Брдима. По њима је однос између сеоске и катунске 
огрганизације био исти у оредњем веку као и данас; села имају 
своје катуне, летње сточарске станове. Ердељановић нарочито 
упадљиво тумачи назив »саШпш. Сегпадоге« у уговору између 
деспота Ђурђа и Млечана из 1435. године, односно име Катуни 
код Болице (1614) и садашњи назив Катунска Нахија. По њему, 
наведено сведочанство из XV века значи да се у то време није 
називала Црном Гором област где су били катуни, него област 
источно и југоисточно, где су имали своја станишта они који су 
држали катуне; односно, он израз »саћдпш Сегпа#оге« тумачи: 
Црна Гора (једна област) и њени катуни (друга област). »Срби 
Зећани« и »Власи« су се издизали из тих својих станишта у 
катуне, Да назив Катуни за тај крај потиче од »Срба Зећана«, 
уверава га то што се у Катунекој Нахији не употребљава за 
сезонско летње сточарско насеље назив катун, док се на истоку' 
и југоистоку употребљава баш тај назив. Истичући ово послед- 
ње, Ердељановић није узео у обзир да се, по његовим истражи- 
вањима, види да се у Катунској Нахији становништво у XVIII 
веку јако изменило и да су преовладали досељеници, Ердеља- 
новић још испушта из вида да традиција коју он доноси говори 
да су »Старовласи« (и Ћеклићи и Бјелице) имали у Катунској 
Нахији станишта и да су се спуштали у жупу на зимовања, јер 
се у то доба није још употребљавао »лист« за сточну храну. Ш 
народне традиције, коју Ердељановић доноси, може се закључити 
да су се пре него што су створене заједнице са садашњим пле- 
менеким именима Зећани издизали, али да су »Старовласи« (и 
Ћеклићи и Бјелице, који се у XV веку називају у писаним 
документима власима и катунима) имали своја станишта у са- 
дашњој Катунској Нахији и да су се само зими спуштали у жупе. 
Они су касније сузбијени и стаиовници жупа им нису допуштали 



Ш 

настањивање на њиховој територији. 3 ) Баш по материјалу који 
Ердељановић доноси може се закључити да су у садашњој Ка- 
тунској Нахији у својим катунима пребивали прво сточари којк 
су се спуштали у жупе, да су се с њима измешали Зећани, који 
су се почели бавити сличном привредом, и да се добар део Зећана 
повукао у планину кад је настала опасност. У то време се не 
само почео употребљавати »лист« за сточну храну него су се 
и други услови за становање (крчевине у доловима, неки зачеци 
земљорадње) побољшали. Ердељановић те исте чињенице тумачи 
друкчије, процесом који се не да доказати ни разумети, »Катуни 
Црне Горе«, назив из XV века, једноставно значи да ее област 
где су били сточарски катуии називала Црном Гором. 

Други истраживачи су тражили објашњење средњовековне 
катунске организације поређењем са сточарском организацијом 
садашњих балканских Влаха. Из тога проистиче тврдња да се 
средњовековни катуни, као и катун данас, може схватити као 
хорда, као мање-више моментаном потребом везана група по- 
родица. ) 

У подацима докумената из средњег века могу се наћи потврде 
да се катунска организација односила према селу слично као што 
се односила у блиској прошлости и као што се односи понегде 
данас. Тридесетих година XIV века у једној српској повељи спо- 
мињу се власи Псодерци и њихова села у близини катуна. 7 ) У 
Дечанској повељи (1330) спомињу се два катуна ђурашевских 
влаха и село *Бураше. 8 ) У истој повељи влашки катуни имају 
означене међе, као и у Призренској (Арханђеловској) повељи 
Стефана Душана. Р. Ивановић је исаткао да постоје у дукађин- 
ској низији имена садашњих села која су слична имеиима катуна 
у Дечанској хрисовуљи, па из тога извукао закључак да катуни 
нису били у високим планинама. ) Убицирање катуна који се 
спо-мињу у Бањској швељи 10 ) може да доведе до истог закључка. 

Такви подаци могу да заведу, па да човек не поведе рачуна 
о другим подацима из истог времена из којих се види да катун- 
ска организација није везана са сеоском организацијом. 



*) Ј. Ердељановић, Стара Црна Гора; Срп. етн. зборвик XXXIX, Бе- 
оград, 1926, 5—6, 16—17, 30—31, 47—48, 97—99, 225—226, 272, 489, 557. 

*) М. Филиповић у своме раду преноси на средњовековни катун своју 
формулацију тајфе код Влаха Бањота (М. Филиповић, Номадски Цинцари 
на Ограждену, Гласник Георг. др. XXIV, Београд, 1938, 63). Али он не 
само да губи из вида да су катуни у Цриој Гори били везани са племенима, 
односно братетвима, него још заборавља да су Власи које је он описао 
били чисти сточари и номади, па за средњовековне влахе тврди да су 
морали сви бити и сточари и земљорадници. 

7 ) Ст. Новаковић, Законски сломеници српских држава средњег века, 
Београд, 1912, 414. 

8 ) Дечанске хрисовуље (изд. Милојевића), Гласник Срп. уч. др, XII, 
друго од. (1880), 53. 

°) Рад. Ивановић, Дечански катуни, Ист. часопис III (1951—52), 258; 
Дечанско властелинство, Ист, часопис IV (1952 — 53), 203, 

1№ ) Г. Шкриванић, Властелинство св. Стефана у Бањској, Ист. часопис 
VI (1956), 194, — Наводим овр убицирање, што <ино може да доведе до 
закључака да су сви . катуни били у гопији, Ако се данас неко село у 
низији зове у истом крају где су оили катуни истим именом као стари 
катуни, ис мора значити да је катун био на истом месту где је сада село. 



147 

Већ конкретни материјал о сточарској организацији на Бал- 
кану из XIX века и првих деценија XX века, па донекле и ма- 
теријал о данашњој еточарској балканској организацији, упу- 
ћује сам по себи на опрезност и суздржавање од пребрзих закљу« 
чака. Садашњи катуни у Црној Гори, односно у БрдимаЈ нису 
баш сви једнаки у своме односу према еелима. Навешћемо неке 
примере. Катуне у планини Лукавици око Капетанова језера др- 
же Дубочани и Пипери попола. Дубочани држе катун^изнад сво- 
јих станишта, а Пипери су тај крај задобили у борби за ослобо- 
ђење. Пре тога ,су их држали никшићки капетани Мушовићк. 
Зна се да су те катуне 1477. године држали власи Никшићи из 
жупе Грачанице (сада Никшићка жупа) и власи Оногошти, који 
су држали мали део опустеле жупе Оногошт, област садашњих 
Озринића. 11 ) Очиглено су касније муслимани из Никшића прео- 
тели те катуне, Дубочани доже данас тај катун као део племена 
Роваца, у неку руку као свој сеоски катун, а Пипери су држали 
тај катун као племенски катун, па у њему и данас постоји рста-т 
так његовог племенског карактера. 12 ) У Брдима су иостојали 
племенски катуни и групе катуна добрим делом настали на 
тај начин што их је племе освојило и преотело на прилично 
далекој територији. 13 ) Ти су се катуни као такви и могли одажати 
одбрамбеном снагом племена. Раније су катуни у тој области 
били везани са племенима и братствима, али су постојали и ка- 
туни које су држала насеља. Данас су катуни у тој области ве- 
зани већином за насеља, иако у многима псстоји преостатак и 
успомена на некадашњу племенску припадност. Друкчија је си- 
туација у Македонији. Власи у Македонији — како је то иетак- 
нуто у раду М. Филиповића — пред други светски рат на зимо- 
валиштима су се скупљали у веће групе, а током лета су у пла- 
нинама боравили у мањим групама. Они образују »тајфе«, у 
које улазе поједине породице. и ) Пре балканских ратова ти Власи 
су одлазили у егејске крајеве на зимовалишта с огромним ста- 
дима. Не бих се овде упуштао у то да расправљам колико је код 
њих раније утицало стварање богатства, појава газда, промене 
које су се у том и у другом погледу јављале, али бих указао да 
су после првог светског рата њихова кретања ограничена на те- 
риторију на којој су њихови летњи станови, јер је успостављење 
граница спречавало несметан одлазак у ранија зимовалишта. 1 ) 
Због тога, а и због других промена прилика, они су се више ве- 



и ) Ва^уеШе! ајг^т, Тари <1е«. N0. 5 {завршен у првој декади рамазана 
882), лист 26, 2713—28; Ист. записи XIII, књ, XII, св. 1, 8—9. 

* а ) Тај терен сам обишао 1959. 

1а ) Примеоа ради наводим преотимање кричких катуиа ' у Језерима 
од стране Дробљака, што је забележило предање (Н. Дучић, Књижевни 
радови књ. III, 347), и преотимање ровачких катуна Штитова, Понигсаице и 
Вукотице од стране Бјелопавлића (Шобајић, Бјелошшлићи и Пјешивци, 
Насеља XV, 155; Ист. записи XIII, књ. XVII, св. 1, 10—11), 

14 ) М. Филиповић, Номадски Цинцари ка Ограждену, Гласник Геогр, 
др. XXIV (Београд, 1938), 63. 

1Е ) Померање граница и уепсстављање нових граница имало де велику 
важпост и у великим миграцијама код нас од XV до XVII века. 



10* 



148 

зали за територију него што еу били везани раније. Процес те- 
риторијализације тих Влаха данас је сасвим завршен. 

Навешћу један врло поучан пример територијализације ка- 
туна и развитка села из катуна, такође у блиској прошлости. 
Крај који се зове Језера у подножју Дуршггора одвајкада је био 
катун већег дела Дробњака, нарочито оних из долине Комарнице. 
Тако је чак забележеко и у турском дефтеру за »Херцегову 
земљу« из 1477. године. 10 ) Предање каже да су га преотели од 
племена Кричака, До пре 51) годика је још увек тако. Данас 
на том терену постоје села чији становници добро знају како су 
се населили из Комарнице. Пре педесет година залочело је раз~ 
двајање оних који су се настанили на Језерима од оних кс-ји 
су остали у Комарници и замене земљишта. Они који су остајали 
у Комарници давали су у замену по вредности одговарајућу ко- 
личину земљишта (већином ливада и пасишта) у области Језера 
онима који су се тамо насељавали — за одговарајућу количину 
земљишта у Комариици. То замењивање је дуго спровођено, али 
су се на тај начин бивши катуни потпуно развили у села. То је 
било омогућено"развитком услова за ратарску привреду у области 
подножја Дурмитора на тој страни у оквиру релативног напретка 
који је у том крају, несумњиво, настао у XX веку. Отановници 
Комарнице су после тога имали катуне у близини насеља, а исто 
тако и нови насељеници у области Језера. Те катуне сада држе 
поједина села, односио насеља која су настала од родовских 
организација, 17 ) . . 

Те савремене појаве територијализације катуна су последњи 
"остаци једног процеса који вековима траје. У суштини тога про~ 
цеса лежи ирелазак на земљорадничку производњу или потпуно 
или делимично, иако ту и тамо може бити и друга основа на ко* 
јој се врши територијализација сточара (рударство, на пример, 
данас развитак индустрије и наоредак у сточарској производњи). 
Тај процес није био јединствен, него се он одигравао у безброј 
локалних процеса, бд којих су неки завршени врло рано, у сред- 
њем веку, а неки у нама блиској прошлости, односно понегде 
чак и данас. То што тај процес траје вековима не значи да се 
увек одигравао у^локалним процесима. Услед исторлјске ситуа- 
ције, која је наетајала и због унутрашњег развитка сточарске ор- 
ганизације, у одрејбеним периодима историје Валкана процес је 
могао постати масовна и олштија појава. 

Да у исто време'.могу "имати сточарске организације разних 
група друкчији карактер с обзиром на то колико се развила се- 
силност, односно територијализација, показаће одмах примери из 
времена турског надирања и првих деценија турске власти, 

У дефтер из 1455. године у којем су пописана добра Иса-бега 
Исхакошћа у ееверозападној Македонији, Рашкој и у области 
Ходидједа, уписане су и две групе влаха (турски; ефлаклар) који 






*) Лист 216 рукоготса раније цитираног дефтера. — Дробњаци су већ 
1390. године држали Језера као катун (Јиречек, Ист. Срба, II 3 , 47). 

17 > Податке о замени земљишта зпмно сам чуо у Комарници и у се- 
лима испод Дурмитора> 



149 

су признали туреку власт, једна група око Сјенице, а друга -— 
»власи« Никшићи у Полимљу и Потарју. Прва група је уписана 
са чергама без села. У дефтеру се та група назива »џемат влаха 
Сјенице«, а уписана је иза села где су становници били калкан- 
џије (штитари) и испред села која су припадала вилајету Јелеч. 
По дажбинама се јасно види да су то били прави сточари, а израз 
џемат не може друго значити него катун. »Власи« Пшсшићи су 
уписани у селима са кућама, а у истој области је уписано девет 
хришћана као ешкишдије са тимарима. »Власи« Никшићи нису 
угшсани као џемат, него су уведени у вилајету Никшићи, а еш- 
кинџије са селима која им припадају као тимари уписани су као 
»ешкинџије вилајета Никшића« (и турски у мншкини: Шк§1к- 
1ег). 18 ) То је ситуација у време самог турског освајања тих кри- 
јева, па је јасно да је у дефтер унесено затечено стање, Те две 
групе су биле, очигледно, на разним етупњевмма развитка у 
погледу ториторијализације и пре успостављања турске власти 
над њлма. 

Други пример који ћу навести односи се иа северну Србију, 
одноено на бившу деспотовину, у првим деценијама турске вла- 
ети. По турским деферима из тог времена види се да су се у 
северну Србију населили »власи« у два таласа, један мањи — 
шездесетих година — и други знатно већи — седамдесетих го-, 
дииа XV века. По именима судећи први талас сточарских насе- 
л.еника потицао је однекуд из Рашке, а у случају другог је из. 
података јасно да потиче из Херцеговмне, црногорских Брда и из 
Старог Влаха. Сам Стари Влах је уписан у тај смедеревски деф- 
тер у попис »влаха«, иако није иначе припадао смедеревеком 
санџаку. И у једном и у другом таласу је катун као организација 
у ишчезавању, иако се спомиње у дефтерима уз дажбине »влаха«. 
Они се наеељавају у села и њихова организација се конституише 
као сеоека, мада потиче од катунске. Међутим, њихова стара ор.- 
ганлзациЈа нре досељења, очигледна, није била иста што се тиче 
територијализације, уређења и друштвеног раслојавања. У првом 
таласу је, очигледно, пре насељавања била очувана ка'1Увека ор- 
ганизација, јер се дажбине санџак-бегу које му следују од катуиа 
Д а ЈУ У натури сд сточарских производа од читавог катуна. Катун 
је код њих износио доста мали број домаћинетаваЈ око 20 кућа, 
вероватно због осипања услед сеобе у малим групама: Они су 
као старешине имали примићуре 4 кнезова није било. Примићури 
нису имали себи подложне људе, нема ни спомена о ратајима, 
а ни о теклићима. Примићури су одмах постали старешине еела, 
јер се ти »власи« насељавају у пуста села. Њих насељавају сан- 
џак-бези и други турски великаши на своја имања. У другом 
таласу катунска организација је, очигледно, ишчезла и пре на- 
сељавања. Катун је сад већи, око 50 кућа. Дажбине које се дају 
санџак-бегу од катуна не дају се више у натури, иако постоји 
успомена да су се давале у натури, него те дажбине терете сваку 
кућу и свака кућа даје три акче на име тих дажбина. Овде по- 
стоје кнезови као више старешине и примићури који су по-д- 



,в ) Ва§уека1е1 аг§1У1; МаИуе (ЈегЕеп N0 544, лист 7, 12ћ, 13 и 76. 



150 

ложни своме кнезу, Кнезови и примићури имају помоћнике који 
се зову теклићи. Већина кнезова и примићура има себи подложие 
л>уде који се називају ратаји, а у дефтеру постоји понегде за 
н>их уведен турски израз чифтџије, што значи да су те »влашке« 
старешине имале чифтлуке, или бар да је имала већина њих, 
нарочито кнезови« Ти »власи« се насељавају као царски власи, 
а Турци су увели дужност врховног кнеза, коме су били под- 
ложни сви насељени »власи« (и они из првог таласа) који су 
припадали смедеревском санџаку (ту се налазе и насељени »вла- 
си« у крушевачком санџаку, а уведени еу и они у Старом Вла- 
ху). 1 *) Из тих података се види да сточарска организација у та два 
таласа насељених »влаха« није била једнака ни с обзиром на иш- 
чезавање катунског уређења ни с обзиром на постојање кнежина, 
а ни по друштвеној структури. Уосталом, потпуно је јасно да 
касније, у XVI веку, власи у Бањанима или Дробњацима нису 
били исто што и »власи« у Малој Влашкој у Славонији и да је 
међу ггоследњима ишчезао потпуно катун као организација. 

Да је и у средњем веку било катуна и група катуна на раз- 
личитим ступњевима развитка с обзиром на територијализацију 
и на друштвено раслојавање, то се може претпоставити из ових 
примера у познијој историји. Али ми имамо о томе и савремених 
сведочанстава и сигурних директних доказа. У Призренској (Ар- 
ханђеловско]) повељи Стефана Душана (1348 — 1353) разликују се 
три категорије влаха, Прклоници, који сами себе десет- 
КуЈУ# ДЗЈУ јесени покров и у пролеће два јалова брава. Затим 
се спомињу »власи убози«, који ће прерађивати вуну црквену, 
и напослетку се спомињу »ини власи«, који имају коњушарску 
и транспортну службу, службу прављења градова и јагњила. а0 ) 

Поклоници би морали бити, ваљда, старешине катуна и кне- 
жина или њихови помоћници, у сваком случају врло привилего- 
вани слој. То се види по томе што се они сами »десеткују«, то 
јест дају дужбине у виду поклона. Одредбе из турских кануи- 
нама о томе шта се даје од читавог катуна санџак-бегу пока^ују 
да су неке од тих дажбина раније били поклони. 31 ) 

Шта су били »власи убози« и »ини власи«, то се може доз- 
нати поређењем са другим текстовима. »Мни власи« »дају окроју 
и клашње«, по цитираној повељи, а, по Светостеванској повељи, 
власи-војници »дају од себе окроју« и није им дужност да 
теже вуну црквену, што је ио Врањској потврди Стефана Душана 
дужност »прочих влаха«, који нису војници. По Светостеванској 
хрисовуљи, ћелатори пасу овце и вуну стригу, док по цитира- 



**} Ово је приказ према дефтеру за браничевски субашилук из 1467/8. 
г. (МаНуе с!еЊ N0. 5) и дефтеру за смедеревски санџак око 1476. год. (Тари 
Ие1%. N0. 16). Види: Иеторија народа Југославије, II књига, Београд, 1960, 
»0—83, 94—95. 

во ) Новаковић, Зак. спом, 701. 

'*) Најстарији влашки закон у турском тексту у дефтеру за брани- 
чевски субашилук из 1487/8. год. у давању од једног катуна санџак-бегу 
(један шатор, један сир, три конопца, шест улара, једну мешину сира и 
једнога овиа) показује да је то раније морао бити поклон од катуна, од- 
носао од старешине катуна (види: Ист, гласник бр. 3 — 4 за 1951, 97 и 08). 



151 



ној Призренској повељи, вуну теже »власи убози«. По Светосте- 
ванској хрисовуљи војници пасу пастухе, а по Призренекој »ини 
власи« имају да косе сено кобилама, да »пастухе блуду« у кобиле 1 
и да служе при транспорту. 2 *) Из овог поређења је јасно да се 
у Арханђеловској (Призренској) хрисовуљи под изразом »власи 
убози« подразумевају ћелатори, а под »ини власи« — војници. 
Још и сада се пише да су ћелатори били коњушари и да су 
служили приликом транспорта, што је својевремено* тврдио Ст. 
Новаковић у расправи о српској војсци. Поређеша текстова које 
смо налред навели указивала би да ствар стоји друкчије. Поре- 
ђења наших средњовековних текстова и турских законских спо- 
меника показала су да турски војнички ред под именом војници 
(турски: уоупиккг или уоупи^ап), чија је основна дужност била 
напасање коња у миру и коњушарска и коморџијска служба у 
рату, потиче од влаха-војника, иако се тај ред приликом при- 
мања у турски војни сиетем, очигледно, већ издвојио као посебан 
привилегован ред. 2а ) Из тога се даде закључити да су војници 
међу власима били раније привилеговани. Да су власи-војници 
у односу на ћелаторе били у неком привилегованом положају, 
показују и савремени извори. Србин, сељак, меропах није смео 
да се ожени у влахе, а ако се оженио и не може се повратити, 
смео је бити само ћелатор, а никако није смео постати во]ник — 
вели једна одредба Светостеванске хрисовуље. По другим срп- 
ским средњовековним документима такође се види да је влахиња 
добијала правни статус свога мужа — ако би се удала за меро- 
паха^ а да је меропах ако ипак остане код влаха могао бити само 
ћелатор, 2Ј ) Да су ћелатори били непривилеговани, види се по 
томе што се називају »власи убози«, У Жичкој повељи (1220) 
разликују се у становништву властела, »ини војници« и »убоги 
људи«. 28 ) Ту реч у б о г и очигледно значи онај који нема приви- 
легија. То опет, с друге етране, доказује да се израз »власи убози« 
односи на оне који нису војници, јер војници су привилеговани, 
што је само по себи јасно. Филиповић је у свом реферату цитирао 
непознатог аутора из XV века чија су саопштења ушла у дело 
Н. Рањине, који описује друштвено стање херцеговачких влаха 
који су се склонили на дубровачку територију. Тај опис се може 
односити само на влахе из краја XIV или прве половине XV века. 
Ту је описана доста развијена друштвена организација са старе- 
шинама катуна (што одговара ггримићурима у северној Србији, 
по турским дефтерима), који имају своје »наредбенике« (нешто 
као ратаји у северној Србији, по турским изворима), и управни- 
цима домаћинстава, које извор назива протовестијарима (теклићи 

* а ) Те текстове сам поредао један поред другог у својој расправи о 
војницима (види: Гласник Зем. муз. II, 1947, 105} и онде указао вде с* 
одредбе односе на влахе-војнике. 

мз ) Исто, 104 — 107* — У нашим крајевима су постојали у ХУвеку под 
тим именом и »војници оклопници« (уоупиј?аи-1 сеое1иуап), који су поти- 
цали из сталежа војиика, ималаца мањих баштина, Али су војници коњу- 
шари, очигледно, потицали од влаха-војника. 

24 ) Новаковић, Зак. спом. 626; Деч. повел^а, Гласник XII, друго од. 

<Ш0), 62, 134. 

86 Новаковић, Зак. спом. 573, 



152 



у северној Србији). Постоји и врховни катунар (кнез, по турским 
и другим документима). То сведочанство се слаже — као што 
се види — са подацима о »власима« из турских дефтера за сме- 
деревски санџак, уколико се тиче другог слоја »влаха« насе- 
љених у северну Србију, а тај слој је једним делом потекао из 
Херцеговине. 

Да то сведочанство, односно ти лодаци српских, дубровачких 
и турских извора о развијенијем друштвеном стању код влаха 
(и »влаха«) не треба пропшривати на све катуне, псжазују подаци 
о првом таласу насељеника у северну Србију. Код њих не постоји 
такво раслојавање унутар катуна и та-ко развијена организација. 
1е разлике код »влаха« у северној Србији даду се довести у 
везу са разликама које се јављају у дефтеру из 1455. године. 
11о именима судећи, први талас насељеника могао би бити из 
^ашке, таман оданде где су уписани власи Сјенице; други талас 
Је делимично из Херцеговине, а и »власи« Никшићи су се у Ло- 
лимље и Потарје морали доселити из ондашње Херцегавине 
(ваљда из Мораче). 20 ) Неки насељеници из другог таласа потичу 
баш од ових Никшића из Полимља и Потарја, као што то дирек- 
тно сведочи један податак у дефтеру. Разлике које постоје из-,' 
међу влаха Сјенице и »влаха« Никнш&а у дефтеру из 1455. и 
разлике које се појављују између два таласа насељеника у се- 
верну Србију у другој половини XV века узајамно се потврђују. 

Да еу постојали катуни у средњем веку у којима су били 
само »власи убози«, непривилеговани власи, имамо потврде у 
нашим средњовековним изворима. Власи које је лриложио ма- 
настиру Дечанима краљ Стеван били су само »убоги. 27 ) Али бих 
нарочито истакао један доказ да су катуни били на различитим 
ступњевима у погледу развијености свога друштвеног стања, од- 
носно на различитим стеиенима територијализације. У ј едно ј 
иетој, Дечанској, повељи и њеној потврди 
уписани су катуни влаха са међама и к<атун 
Арбанаса без међа, У Душановој потврди те ловел-' 
за тзј катун Арбанаса, који се на том месту зову Тузије, 
одређује се да имају да носе со црквену од Св. Срђа, као што 
Је то дужност и влаха, али ништа није одређено Арбанаеима 
у погледу сточарских обавеза, које су за влахе изричито сшже- 
нуте и међу влашким групама подељене. На жалоет, ту је текст 
делимично крњ, па то истицање разлика у обавезама према 
манастиру није баш сасвим сигурно.' 8 ) 

_ Не може се процее територијализације катуна, односно ка« 
тунскеорганизације, који се углавном оснива на постепеиом пре- 
ласку еточара на претежно ратарску производњу, не узети у сб- 
зир. Такође се не може не вадити рачуна о томе да се тај процес 
одиграва кроз векове у локалним процесима, који имају своје 

*ђ О Никптћима се налази у припреми један мој рад; неке <резултате 
сам У ? овом раду касније кратко изпео. 

) Деч. хрис. 61. — У Душановој потврдго ти се власи такоће зову 
»убоги« (стр. 133). ' 

^ Исто, 134. 



153 

особине сходно времену и месту. Како се тај процес кроз векове 
неједнако одвијао, мора се узети у обзир да постоје у исто време 
различити ступњеви у територијализацији катунске организа- 
ције и у средњем веку, а не само у турско доба и данас. Уоста- 
лом, то и савремени извори показују. Баш зато што је то такав 
процес, не могу се сви елементи познате сточарске организације 
из блиске прошлости преносити на даљу прошлост. Ако је бачија 
остала иста углавном као у средшем веку, ако се сам појам бач 
очувао 2п ), откуд се може тврдити да је однос између села и ка- 
туна остао исти! То је тако исто као кад би неко тврдио да је 
и данас у Сарајеву очуван еснаф казанџија са евим одликама 
из XVI и XVII века зато што има казанџијских радионица које 
личе на одашње и што се у занатству зна шта значе изрази уста, 
калфа и шегрт, па се понекад и употребљавају. Ако данас понеки 
катун личи на старобалкански својим изгледом и организацијом 
рада унутар катуна 30 ), ако је он пре другог светског рата и у 
XIX веку још више личио, откуд се мора узети да су и друштве- 
ни односи данас очувани исти онакви какви су били у средњем 
веку! 

Кад хоћемо да искористимо данашње наше знање о катунима 
из блиске прошлоети и о данашњим катунима да бисмо нешто 
закључили о катуну у средњем веку, онда морамо узети у обзир 
шта се очувало, а шта се променило, модификовало и ново раз- 
вило. Такав поступак и такво вођење рачуна о модификацијама 
и трансформацијама у пуној су вредности и кад хоћемо да обја- 
снимо старију катунску организацију подацима из XV и XVI 
века. 

У решавању проблема катуна у средњем веку ми морамо 
Још узети у обзир чињеницу да су савремена сведочанства о ка- 
тунској организацији у извесном смислу једнострана. Ми знамо 
о катунској организацији из даровница манастирима, ми имамо 
за српску стару државу податке углавнсм о манаетироким вла- 
сима. Осим тога, знамо о власима из дубровачких сведочанстава 
и дубровачких и которских званичних списа. Мора се претпо- 
ставити да су власи које су српски владари и великанта покла- 
њали манастирима били више под утишгјекг феудавтних односа 
него такозвани царски власи. Они који су остајали царски власи 
биће да су били недовољно територијализирани сточари. Власте- 
линству не одговарају недовољно територијализирани власи са 
својим далеким путовима, јер је властелинство ограничено. Чини 
ми се да је рационалан закључак да је међу царским власима 
било више катуна са очуваном старом организацијсм, која је 
од утицаја феудалних односа мање начета. Али ми о царшшм вла- 
сима знамо само до постаје. 



а ђ У Дечанској повељи у породици Тудорица уписан је на крају: 
*а д^дк им Бачћ« (стр, 51), Дед се тако исто назива још у једној породици 
(стр. 52). 

ао ) Данас заправо кагсуни не личе на ста-робалканске катуне ни епо— 
љашњим изгледом ни понашањем својих чланова, али су у недавној про- 
шлости још личили. 



154 

Дубровачки описи организације катуна (код Рањине) односе 
се на влахе из Херцеговине, и то кад је код њих настајало доста 
велико друштвено раслојавање. Дубровачки и которски званични 
списи не дају податке о друштвеним односима међу власима ди- 
ректно, него се о томе може нешто закључити тек успоређивањем 
материјала. 

Али и у тако ограниченим сведочанствима лостоји покоји 
податак који шжазује да је у средњем веку било катуна и ка- 
тунске организације која није везана за сеоску организацију. 

Зар је чудно што су у Дечанској хрисовуљи катуни влаха 
утшсани са међама, а катун Арбанаса без међа! Катуни тамо на- 
ведених влаха нису у виеоким планинама, како то показују и сами 
подаци и како је то Р. Ивановић утврдио, а катун Арбанаса се 
налазио у високиод планннама. Понесен тим што су сви остали 
катуни из Дечанске повеље у дукађинској низији, Ивановић твр- 
ди да се катун Арбанаеа »налазио у низији у Дукађину, у око- 
лини данашњег села Греве, које је, по Хрисовуљи, било насељено 
Арбанаеима«. 31 ) Међутим, тај катун Арбанаса са старешином Ље- 
шом Тузом у потврди Дечанеке повеље уписан је иза Кушева у 
Зети. Нека имена у селу Кушеву су сродна извесним именима 
у катуну Арбанаса, односно за неке људе у Кушеву може се узе- 
ти да су им браћа или очеви у споменутом катуну (Павле Бушат 
у Кушеву и Ђон Бушат у катуну, Павле Бусадос у Кушеву, Бу- 
садос у катуну итд.). 32 ) Село Кушево се граничи са међом Купел- 
ника, налази се дакле на граници Зете. Да ту треба ставити 
катун Арбанаса о коме је реч, види ее и по томе што је старешина 
катуна Љеш Туз, ко-ји припада роду од којег су постали Туз:* 
па се ту налази Петар Куч, старешина рода од којег су постали 
Кучи, а може се видети да одатле потичу и Бушати, Лазорци, 
Битадоси и друга нека братства и племена која су се касније у 
тој области налазила, а нека се и сада налазе. Прва чињеница 
да се тај катун налази у вздеоким планинама објашњава зашто 
он није наведен са међама. Друго, власи у Дечанској повељи нису 
више етнички други елеменат него остало становништво. Сасвим 
је рационалан закључак да су у средњовековној Србији у XIV 
веку, узевши уопште, сточари власи били много више под ути- 
цајем феудалне организације него сточари Арбанаси. Па сама 
чињеница да су тада власи углавном сербизирани а Арбанаси да 
нису показује да је код Арбанаса очувано више од старобалкан- 
ске организације него код влаха. Разуме се да то не значи да 
неки влашки катуни нису имали изразитије старобалканске од- 
лике, а нарочито они који су доспевали у српске земље из об- 
ласти Балкана, где су се Власи са старобалканским етничким 
особинама очували. Исто тако су могли арбанашки катуни у на- 
рочитим приликама бити више захваћени утицајем феудалних 
односа. Катуни Арбанаса који су припадали призренском мана- 
стирском имању нису, истина, у повељи наведени са именима 
домаћинстава, као што су наведени катуни влаха, него су само 



* 1 ) Ист. часопис Ш, 2б2. 
"ГДеч. хрис. 55, 120—121. 134. 






153 

уведена имена катуна (Ђиновци, Мађерци, Бјелоглавци, Фло- 
ковци, Чрнча, Цапарци, Ђоновци, Шпинадинци и Новаци), али 
су споменуте њихове међе. Да су они захваћени феудалним од- 
носима, не само да се може закључити по томе што се они налазе 
у близини Призрена него и по одредби по којој ти Арбанаси, 
иако еу лобројани по катунима, имају да »работају« два дана као 
и Срби сељаци, подложни манастиру, и да дају од<»одра« једап 
динар или пола лукна жита. 8 ') Да су доласком у другу средину 
арбанашки катуни губили нека своја старобалканска обележја, 
то је јасно зећ по томе што међу »влашким« катунима има неких 
са албанским именима катуна и са словенским и донекле роман- 
ским именима припадника тих катуна. Такви катуни, који су 
променили свој карактер услед територијализације катуна и сла- 
визације Влаха, нису доказ да није било катуна са очуваним 
старобалканским одликама, и то у српској држави у XIV веку 
далеко више код Арбанаса него код влаха. 

Имена многих каснијих наших динарских племена јављају 
се у XIV и, донекле, у XV веку као имена катуна (Бањаии, Дроб- 
њаци, Ћеклићи, Малоншићи, Пјешивци Бјелопавлићи итд.). За 
један део тих имена не каже се изричито да су катуни, али се 
називају власима (Бјелице, Никшићи итд.). Име једног нашег 
племена (Кучи) први пут се среће (1330) као име једног рода у 
катуну Арбанаса у Дечанској хрисовуљи, где су уписани родови 
од којих су потекла нека арбанашка братства и племена, односно 
села. Јиречек је на основу дубровачког материјала истакао да 
се раније, углавном у XIV веку, бележе каснија имена племена 
само као појединачни катуни, а да се из докумената види да у 
XV веку та имена обухватају више катуна, иако и у XV веку 
нека имена каснијих племена обухватају још увек само један 
катун. Из тога је закључио да су се динарска племена развила 
из сточарских катуна њиховим гранањем и ујединавањем. 81 ) Нови 
материјал из Дубровника који је обрадила Д. Ковачевић показује 
тај процес знатно јасније. 

Подаци из турских дефтера потврђују тај закључак. У деф- 
тер за Херцегову земљу из 1477. године уведени су бројни 
власи и у својим сточарским стаништима, а означено је и на 
којим местима имају летње, а на којим — зимске станове и тек 
насељени сточари по прилично олустелим селима. Они су поде- 
љени по јединицама које се турски зову џемати, исто као што 
су убележени власи Сјенице 1455. године. У овом турском попису 
једна белешка тачно показује да џемат овде значи катун. Уз 
име старешине горњоморачког џемата војводе Радосава Стјепа- 
нова уписана су његова од Турака добијена добра, а у том упису 
војвода Радосав се назива »споменути главар катуна« (тегкиг 
ка*ип оа$а 35 ) У том попису именима каснијих племена назване 
нахије Горња Морача (52 куће), Ровци (51 кућа) и Никшићи (21 
кућа) сачињавају свака само по један џемат, катун. Друге нахиЈе, 

*>) Гласник Др. срб. слов. ев. XV (1862), 278—279, 303 (Арбанаси Шпи- 
надии налазе се код села СрбицеХ 305. 

**) Јиречек, Историја Срба II 2 , 44 — 45. 

») Ист. записи XIII (1960), књ. ХУП, св. 1, 6. 



Ш 

које су означене именима племена, сачињавају свака по више ка~ 
туна: Кричак — 5 катуна, Матаруге — 3 катуна, Доња Морача 
— 2 катуна и један тек досељен, Бјелопавлићи — 4 катуна, Пива 
и Бањани су уписани заједно са 18 катуна. Дробњаци нису упи- 
сани лод својим именом, иако је оно већ у то време одавно- иосто- 
јало, како сведаче дубровачки извори, него је уписана нахија 
Комарница, односно име старе жупе. Та нахија има 16 катуна. 
Име старе жупе је очувано и у називу нахије Никшићи, јер се 
она зове Грачаница или Никшићи. Два катуна се воде као влашка 
нахија Оногошти, а добила су име од старе жупе, која је посебно 
уписана као пуста, те власи само њен један део насељавају. Је- 
дан од тих катуна се још води у Оногошту, али је већ насељен 
у неким доњомарачким селима.' 10 ) 

У дефтеру за скадарски санџак из 1485. уписани су и Кучи 
и Пипери. Кучи су уписани по селима међу ко-јима преовлађују 
албанска имена. Међу тим селима уписана су два који ое спо- 
мињу као родови у Дечанској повељи (1330) у катуну Арбанаса 
поред рода Куча; то су Битадоси и Лазарци. Кучи имају у 11 
села 208 кућа. Пипери су такође подељени по селима, а једно 
село зове се Бушати, исто као један род у катуну Арбанаса у 
Дечанској повељи. Изразита имена села у жугш, као Лушка 
Жупа и Морачица, уведена су као имена села празних и разру- 
шених. Пипери имају тада 21 еело, од тога два пуста, а укупно 
имају 226 кућа. У нешто каснији попис из 1497. године уведени 
су такође Кучи и Пипери. Пре свега ту се опажа огрсман пораст- 
кућа за 12 годииа. Кучи имају сада 338 кућа, 130 више него 1485. 
године, а Пипери имају 427 кућа, 201 кућа више (скоро 100% 
повећања код Пипера). Ти становници морали су доћи однекуд. 
јер то није могао бити природан прираштај, а не може се ни об- 
јаснити погрешком тшсара, који су у оба случаја уносили детаљне 
податке, У овом новом ропису Кучи су уведени са девет катуна 
(у турском стоји баш реч катун), и то: Павловићи, Петровићи, 
Љешовићи, Битидоои, Лопари, Банкећи, Бањовићи, Лазорце и 
Коћи, и два села; од тога су четири катуна стара, а од нових су 
Павловићи и Петровићи, сигурно, српски (влашки) катуни. Пи- 
пери су уведени у 13 села, али нису лодељени по селима, него 
ио јединицама, које су већином неозначене, али на крају пописа 
се види да су то катуни, јер су три посљедње јединице уведене 
као катуни Букумири, Бушати и Дреновица. Колико таквих је- 
диница има, не може се утврдити, јер није означено како се зову, 
али делови села испресецани тим јединицама највише припадају 
спахији Божидару, мање их припада спахији Радулу, једна таква 
јединица припада спахији Вуку, а неколико има за које није 
означено да неком припадају. 37 ) Повећање кућа под Пипера та- 
кође је настало услед придоласка нових катуна, и то српских, 

Лз тих података произлази да је 1485. године већ постојала 
основна територија Пипера и Куча, на којој су уједињена насеља, 



-*) Ва$уека-1е1 аг?М: Тари с!еП.- 5. — Делимично објављено у налред 
наведеиом броју Ист. записа. 



8* 



* Радшш Научног друштва БиХ ТТ (1954). 166—178, 192—198. 



157 

од којих код Куча ме само име читаве заједнице него још два 
имена насеља упућују на порекло из катуна Љеша Туза из 1330. 
године, док код Пипера једно насел>е упућује на то порекло. У 
уговору са Млечанима из 1455. године у Зети (не у Албанији) 
потписани су поред осталих Тузи (ТагМе), Матагужи (Мага#1ш), 
Кучи (Сиг!) и Бушати (Визаи), 35 *) сваки посебно, а сва та побро- 
јана имена упућују на порекло из катуна Арбанаса Љеша Туза 
у Дечанској повељи, У скадарском земљишнику из 1416. има 
поред осталог становништва у области Скадра под млетачком 
влашћу (не у Зети) у селима много уписаних насељеника чија 
имена показују везу са именима теритаријалних заједница у 
Зети/ & ) а нека уједно везу са именима у катуну Арбанаса из 
1330. године (Кучи, Тузи, Бушати, Битидоси и Матагужи), па су 
уписана и два села под именом Тузи и Кучи.* 10 ) Село Тузи у том 
попису није идентично са Тузима у Зети који су паписани у 
уговору из 1455. и чији потомци и данас станују код Титограда. 
По сведочанству дефтера из 1497. у Зети су били Горњи Тузи, 
а До1би Тузи су становали јужно од Хота. 41 ) Уосталом, из пописа 
је јасно да се ти Тузи шлазе у области Купелника (Саретсо, 
данас Коплик). Кучи би били, по поиису, у обласхи Болзе (Во1за), 
где и данае постоји насеље Кућ. 4г ) Данас постоји јужно од Скадра 
село Кучи и јужно од њега у Задрими место Бушати. 

Катун ЈБеша Туза — као што смо видели — налааио се на 
граници Зете. Из тога катуна разгранали су се споменути родови 
у нове катуне од југозапада према североистоку у поретку: Ма- 
тагужи ■•-г- -Тузи * — -Кучи — Бушати. Са Кучима су се одвојили. 
вероватно, и каснији катуни Битидоси и Лазорци. Катун ЈБеша 
Туза је имао, очигледно, зимска станишта јужније од летњих 
станишта, у области доњег тока реке Прони Сат и слива речице 
Бенуши, а, ваљда, и на обалама Језера још јужније. То би по- 
казивао размештај споменутих насеља са истим именима. Кад су 
се јавили услови, прво су се одвојили родови у катуне, а разгра- 
ничили су се и у зимеким наеељима. Касније су северно настале 
заједнице које су споменуте у уговору од 1455. године територи- 
јализацијом одвојених катуна на летњим стаништима, а делови 
катуна који су остали на зимским стаништима територијализи- 
рали су се у села. 

Међутим, 1455. године није се још ујединила територија 
Куча, јер су међу представницима Зете у уговору пописани поред 
Куча посебно каснији делови Куча (Купусци и Раћеси). 43 ) Пре 
1485. године већ је образована заједгоша у којој је обухваћена 



^) С. ЈБубић, Листине X, 68. 

да ) Расипање зетских катуна у нстзији око Скадарског језера и до 
мора све до Медове у првој половини XV века споменуо је и Јиречек (Ист. 
Срба II-, 49). 

*°) С. ЈВубић, Скадарски земљишник од год. 1416; (пос. от. из Ста- 
рииа XIV). 

* 1 ) Радови Научн, др. II, 166, 172. 

,а ) Скадарски земљишник, 6, 10. 

**) На то ^е већ указао Л>. Ковачевић у иредговору књизи Марка Ми- 
љанова о племену Кучи, као и на то да је у катуну Љеша Туза уписгн 
Петар Куч. 



158 

територија Старих Куча (то јест, племена Куча које се развило 
гсре доласка Дрекаловића). Долазак нових катуна пре 1497. го- 
дине учврстио је ту заједницу и унео је, очигледно, више родов- 
ских елемената, 44 ) 

Забележена је прадавна традиција о томе да су од петорице 
браће настала нлемена Пипери, Васојевићи, Озрихнићи, Хоти и 
Краснићи. То се морало догодити пре 1335. године, јер се те го- 
дане ешмшву Озрихнићи у Кчеву. 40 ) Године 1444. Шшери се 
спомишу заједно са Васојевићима код Медуна. 40 ) У уговору са 
Млецима из 1455, године међу потписаним зетским преддтавни- 
цима не налазе се Васо-јевићи! али се налазе Пипери. У то време 
није се још створила заједница која би држала сједињену ка- 
снију основну територију Пипера, јер су Пипери, Рогаме, Лужани 
и Бушати још били посебне скупине, па су и у уговор посебно 
заведени. Али се пре 1485. године створила та заједница, то ће 
рећи отприлике у исто време кад и заједница Куча. Исто као и 
код Куча и код њих су пре 1497. године насељени катуни унели 
више родовских елемената._ Ти катуни су докрајчили остатке 
старе жупске организације. ,1Г ) Још треба истаћи да предање став- 
ља постанак племена Пипера у време првих пиперскр!х војвода 
Божидара Вукотина и Радула Никачева, а да су у дефтер из 
1497. уписани спахије Божидар, Радул и Вук (последњи .може 
бити отац Божидаров). 48 ) . 

Поређете података уговора из 1455. и података дефтера из 
1485. о Хотима врло јасно показује да су делови Хота који су 
касније њима припадали сједањени поеле 1455. и пре 1485. го- 
дине, да је у том Пиперима и Кучима територијално блиском 
племену био исти процес у исто време као и код њих. Подаци 
дефтера из 1497. године о Климентима показују врло јасно да 
су катуни који су придошли у Пипере и Куче били »влашки« 
(српски) катуни, јер се види да стара села имају арбанашка 
имена или облике, а катуни имају претежно српске наставке за 
патронимична имена. 44 ) 



**) Радови Научн. др. II. 202. 

<! *Ј Ј. Ердељановић, Старина и значај племенеких предања код Срба^ 
Летопис Мат. срп. СТШ (1934), књ, 340, св. 1, 5. 

4 ") Јиречек, Ист. Срба II 2 , 46. 

а7 ) Ишчезавање имена Лушке Жупе је најизразитији примвр за то. 

48 ) Радови Научн. др. II, 168—170, 175—177, 210—211. 

4в ) Исто, 201, 202, 205. — О. Уа1еп^, II шп!1х> аеПе сотиппа пе11а 
4гас1121опе ЕШпШса а1оаоезе, ЕЧгепге, 1956, доноси податке о албанским 
племенима (стр. 236 — 367). Ту убраја и нека наша брдска племена (чак и 
Братоножиће), поједностављајући процес њихова постанка тврдњом да су 
се они једноставно славизи-рали, Валентини не зна за турске дефтере које 
сам објавио у цитираној расправи, па не зна ни о резултатима мојих и-спи- 
тивања, У том Валентинијевом делу има врло мало података који допу- 
њавају знање о племенима која сам ја проучавао. Такав је податак 
да се Хоти већ 1474, спомињу као »тогпа&па«, што Валентини тумачи као 
племе (стр, 273). То је тумачеше јако вероватно (види називе: паМуе-1 
сеђеМ Нођ пап1уе-1 сеоеМ Киса, у дефтеру из 1485). Остало што Валентини 
доноси, уколико се тиче племена о којима је овде реч, не допуњава наше 
звање о постанку тих племена. Као И сви ранији аутори, ои не зна за 
Доње Тузе, О наигим племенима даје застареле и непотребне податке. 



159 

Овде изложени процес развитка племена старих Куча пока- 
зује да су Кучи били прво род у једном катуну и да су- се као 
катун одвојили, да су под именом Кучи уједињени катуни који 
су се делимично територијализирали, па да су, придошли нови 
катуни створили заједницу катунске и мо-дификоване сеоске ,ор- 
ганизације. Сербизација (она није у ово време потпуна) Старих 
Куча може се објаснити, с једне стране, тиме што^су се арба- 
нашки катуни теритаријализирали и у крајевима* где је било 
уређење српске жупске организације (мисли се да је ту била 
горска жупа) и с друге стране придоласком српских (»влашких«) 
катуна. Као и прастаро народно предање о једном пореклу Ди- 
пера и неких арбаиашких племена, и кучко предање, забележено 
код Марка Миљанова, такође зна о сродности Куча и неких ар~ 
банашких племена. 

У организацији наших динарских племена било је доста 
велике разлике; било је племена код којих су се еродна или фик* 
тивно сродна братства себе сматрала правим представницима пле- 
мена и изводила своје порекло од једног претка, а преостали 
родови и братства нису били прави представници племена (нај- 
више је то изражено код Васојевића), а било је племена која су 
бил& федерација родова, односно братстава, различитог порекла. 
Код првих су биле и остале племенске одлике изразитиде. Првима 
припадају највећим делом брдска племена, адругима црногор- 
ска. Мора се истаћи да код већине племена 
првог типа постоји предање о заједничком 
пореклу с арбанашким племенима и л и има 
података који показују арбанашко порекло 
тих племена. Од брдских племена такви су Кучи и Пи- 
пери, које смо споменули, затим Васојевићи и Бјелопавлићи. 
У Старој Црној Гори једино Озрихнићи изводе своје по- 
рекло од једног претка, а, може се још зшсључити да су 
и некадашњи Малоншићи имали изразитији племенски ка- 
рактер. Предање каже да су Озрихнићи једног лорекла са 
неким арбанашким племенима, а Малоншићи су, ваљда, по- 
стали од једнсг арбанашког катуна по имену Маленза. 60 ) Поето- 
јање Арбанаеа у тој области у раније време доказују имена неких 
места, од којих је најизразитије Гољемади, Али то не значи да је 
свако наше изразито динарско племе арбанашког порекла. Брато- 
ножићи, чије је име, изгледа, по свему влашко и за кој-е постоје 
предања да су се доселили у своју садашњу област из садашње 
области Васојевића, такође су .изразито брдско племе. 

Ипак, мислим да треба довести у везу ову чињеницу са чи- 
њеницом да извори донекле доказују да се код Арбанаса у време 
старе српске државе више очувала старија организација него 
код влаха, као и са чињеницом да је у данашњем арбанашком 
језику реч катун добила занчење села. Мз тога би излазило не 
само то што смо истакли, да је код Арбанаса више очувана стара 



*■) Види за Малоншиће П. Шобајић, Пјешивци и Бјелопавлићи, На- 
сеља 15, 207. 



160 

организација, него и то да је та боље очувана органнзација и 
уносила израоите родовске елементе у формирање племена. 

Међу херцеговачким власима истичу се у средњем веку ар- 
банашким пореклом власи Бурмази, али има неких индиција т 
којих би се могло закључити да су и Никшићи заједничког гн> 
рекла са иеким арбанашким заједницама споменутим у докумен- 
тима у Доњој Зети. Сами Ншшшћи су за себе говорили да су се 

п о°о е ^ ИЛИ Са ,уга у М °Р ач У наводно у време грађења манастира 
(1225), и то, наводно, из Грбља. 01 ) Ако су се Никшићи доселили у 
морачу из тог правца, онда је то било из Доње Зете. По податку 
из которских књига из 1399. године и сведочанства уговора са 
Млечанима из 1455. године, Никпшћи у Зети су пребивали негде 
кс-д Лодгорице." ) Од њих су, ваљда, садашњи Никши у Кли- 
ментима. - 

По предању, Никшићи су се поново иселили »искрај мана- 
стира« у Никшићку Жупу (заправо у жупу Грачаница — као што 
смо видели), и то би морало бити првих двеју деценија XV века. 5Л ) 
-О™ су у дубровачким књигама споменути 1457. године у близини 
Оногошта." 1 ) Али се Никшићи спомињу 1447. године у дубровач- 
ким књигама и на Тари, сг ) У турским дефтерима из XV века 
уписани су Никшићи и у жупи Грачаници и у Потарју. Они су 
се, очитледно, из Мораче раселили на једну и другу страну, Пре- 
дање зна за још једно исељење Никшића. По предању се Ник- 
шин' ) син Гојачс после убиства бана Угрена и заузећа власти у 
Жугш иселио у Ровце. Он је имао синове Булата, Влаха, Срезоја 
и Шћепана, од којих су Булатовићи, Влаховићи, Срезојевићи и 
Шћеиановићи, који чине две трећине Роваца. У херцеговачки деф- 
тер К1 из I 477 " ™ тне У^исан је у Ровцима један џемат (катун) 
са 51 кућом. На челу катуна се налази кнез Вуксан, легендарии 
Вуксан народне традиције, за кога се зна да је Булатов син, а 
одмах за њим је уписано пет домова синова Шћепанових, четири 
дома синова Срезојевих и два дома Влахових синова. Овим се 
потврђуЈе предање које се може доста добро пратити. Утврђен 
Је такође постанак основне масе племена од једне мале досељене 
групе, што се у многим предањима код других племена наводи 
као начин на који је постало племе. Овде се такође види 
да је катун био оквир у коме је процес з а п о- 
чео. 






> П. Шобајић, Никшић— Оиогошт, Београд, 1938, 31—44. 

-) Државни архив — Котор, Суд. — нот, књ. II, 643 (овај податак ми 
је ставио на расположење проф, Р. Ковијанић, на чему му захвал»у1ем 
Листш? Ј х Ц б1 ТИрас> И Шо6з Ј ић "Р ема Ердељаиовићевом исгшсу); С. Љубић, 

"5 Један ^Ркн Радинавић се спомиње у Оног-ошту 1401. године а 
14П. Јв неки Угрин купио царине у Оиогошту (Шобајић, Никшић— Оио- 
гошт, 15; подаци добијени од М. Динића). Предање говори о борбама Ник- 
ШШШ сњ Угреном од Угриновића. 

) Веђ. ло! 31, фол. 111 (податак добијен од колетинице Д. Козачевић, 
на чему $ој захваљујем). 

и ) Багпеп^а <Је Рсхпз XXI, 162 (податак добијен од друга Б/Храбака 
на чему му захваљујем). ' 

^ 1 ) Некн кажу Ниша и Нишин син Гојак. 



161 

Наеељени Никшићи у жупи Грачаници 1477, године нису.још 
толико дуго становали у том крају да би се изгуОило старо име 
жупе. У дефтеру из Ј477. године у нахији Грачаници уписан је 
само један џемат (катун) од 21 куће са војводом Батрићем на 
челу, уз кога се налази кнез Радоња син Влатков. Ту се јасно 
види освајање једне жупе од стране катуна, а, по предању, Ник- 
шићи су ту жупу преотели од бана Угрена од Угреновића. Ник- 
шићи у Потарју, где се нахиЈа под тим именом спомиње до три- 
десетих годана XVI века у оквиру босанског санџака, сасвим су 
се територијализирали већ у XV веку. 

Поставл>а се литање шта је уттраво била катунска организа- 
ција, шта је био катун, пре него што су се катуни сјединили и 
развили у племена, однссно пре него што су се развили у кне- 
жине? 

Не може се катун у средњем веку огласити као мање-више 
моментаним потребама условљен савез више породица, као што 
је он то понегде данас, нити се може рећи да је однос између 
катуна и села исти у средњем веку какав је био у недавној про- 
шлости. Катуни се супротстављају селима у нашим средњове* 
ковним законским споменицима и другим документима, а то је 
још јасније у турским документима. Катун, уколико се очувао, 
доста је чврсто повезана организација и у XV веку. И турски 
дефтери из XV века разликују села од катуна, па их зову код 
влаха и арбанашких сточара џематима, а некад и катунима. Да 
еу катуни и села две различите организације, то се види тамо 
где су катуни у XV веку преплавили села, где је катунска орга- 
низација прожела сеоску. У херцеговачком дефтеру из 1477 
један џемат који припада власима Оногоштима са старешином 
Богићем Братојевим, који може бити легендарни Богић у пре- 
дању Доњоморачана, уписан је у неким доњоморачким селима. 07 ) 
Очигледно они у то време припадају другој влашкој нахији зато 
што су тек тада ту насељени. У нахији Мостар и нахији Приморје 
у истом дефтеру уписани су џемати насељених влаха у више 
села у којима има и другог становништва. Куће тих влаха при- 
падају своме џемату (катуну), иако су се његови чланови сме- 
стили у више села. 68 ) Узајамно прожимање катунске и сеоске 
организације код Пипера и Климената јасно се види у попису 
пз 1497. године. Не би Турци у XV веку, у једној истој нахији 
пописивали влахе у џемате, односно у катуне, а остало станов- 
ништво у села, кад се влашки џемати, односно катуни, ие би 
битно разликовали од села у то време, Катун у покрету и тек 
насељени катун у XV веку Турци нису никако могли назвати 
селима. Касније, кад су се у племенима братства и родовк учвр- 
стили на својим стаништима, Турци их воде као села и махале 
и не уписују уоттште катунску организацију. 

Ст* Новаковић и други истраживачи су истак*ли да се у ра- 
иијим средњовековним изворима катуни спомињу без међа, а да 
се у каснијим наводе са међама. Као што смо видели, у истом 



**) Ист. записи XIII (1960), кљ. XVII, св. 1, 8—9. 
38 ) Ва^уеШе* агдпп, Тагри <1еД. 5, лист 34 — 37. 

11 — Сннпознјуи о срели*овековном катуиу 



1в2 

документу се једни катуни спомиљу са међама, а друш без међа, 
и да се врло лако објасиити зашто је то тако. Још се мора истак- 
нути чињеница да се непосредно после турског освајања у истом 
турском. де4>теру једни власи уписују са чергама, а други са 
кућама, први у џемату, други у селима. Из свега је јасно да су 
и у време кад у српској држави има већи број сведочанстава о 
катунима који су се територијализирали и у српској држави и у 
другим балканским земљама постојали катуни у високим плани- 
нама који су очували старе своје одлике и били организације 
изразитих сточара. Иако о томе имамо тек покоје сведочанство 3 
не можемо да не узмемо тај моменат у обзир, кад је он дошао 
до пресудног изражаја у животу српског и албанског народа у 
време пропадања средњовековних балканских држава и опадања 
у друштвеном г>азвитку балканских народа. 

Катун је, очигледно, организација везана за сточарство, и 
то у средњем веку — за сточарство старобалканског порекла. Да 
је то сточарство, уколико се тиче влашких група у нашим сред- 
њовековним државама, било у ранијим вековима више покрет- 
л>иво, а да је то код већине арбанашких група било и касније 
у већој мери, види се по даљинама на којима су се налазила нека 
летња и зимска станишта истих сточара, што се може констато- 
вати нарочито у топономастици. Очигледно су катуни ггрво били 
ограничени на високе планине; ту су имали своја станишта. Ту 
се везивала катунска организација са пасиштима, која су се, осим 
тога, помицала према годишњем добу и обиљу траве, Жупе ни 
блиске, а камоли удаљене, у којима су ти власи имали летња 
станишта испрва нису биле њихове. То се види и по томе што се 
њима блиске жупе. друкчије зову пре него што еу их власи 
посели, што је већина жупа у области где су се формирала пле* 
мена после XV века променила имена.™) Та чињеница што жуне 
нису биле њихове условила је да је само мали део сточара могао 
имати зимска станишта у блиској жупи, остали су морали ићи 
<зиаш у удаљеније крајеве. Да су још крајем XV и првих деценија 
XVI века у Црној Гори на обале Скадарскот језера катуни дола- 
зили издалека, види се по одредби о плаћању пореза за зимовање 
стоке у дефтеру Скеидер-бега Црнојевића, 60 ) Катуни који су се 
спуштали у блиеке жупе су били и обухваћени територијализа- 
цијом у ранијим столећима средњег века. 

Кад се употребљава израз територијализација балканске сто- 
чарске организације, онда се не тврди да се катуни пре терито- 
ријализације нису кретали у одређеним пасиштима и да нису 
одлазили на одреЗ^ене територије на зимска станишта, него се 
говори о преласку на делимичну или пуну сесилност у селу, на 
везивање катуна за стално насељена села која припадају њима 



**) Јиречек, Ист. Сроа II 8 , 37. — Заправо у XV веку се у називима 
баш може констатовати. потискивање имена жупе од племенских имена 
(људи »де УегзЈ#пе ае бепеге 2иђас« 1421. год. — стр. 45). То се још увек 
може констатоватк и у дефтеру за херцеговачки санџах из 1477. годетте 
(нахија Грачаница или Никшићи, нахија Зета или Бјелопавлићи, нахија 

Комарница итд.). 

**) Прилози за оријент, филологију I (1950), 13, 16 






163 

и са којима катуни чине једну територију. Територијализација 
се остваривала и кад су се делови катуна или читав катун у 
ловољним условима у удаљеним местима на својим стаништима 
наеељавали и претварали их у села, као на пример Кучи, Тузи 
и Бушати у скадарском крају, или кад су се они спустили у бли- 
ску жупу и ту засновали села, као на пример Матагужр! северно 
од Скадарскот језера, или Псодерци, које смо споменули и Фили- 
повић и ја. То се остваривало делимичним или пуним уклапањем 
катуна у феудалну привреду, Али је територијализација катун- 
ске организације у областима где су се развијала племена друк- 
чије текла. Оиа се остваривала повезивањем катуна и блиске 
жупе или долова у планини, спссобних за стално становање, у 
једну цел ину која се касније зове племе уз успостављање у неку 
руку суверенитета те организације над том територијом, одно- 
сно над тим деловима територије. 

На терену где су се развијала племена услова није било 
тада, а иема их ни сада на многим местима, да се сва територија 
повеже у привредну целину; напротив, привредно активно зем- 
љиште и за становање било је све у разбацаним малим, одвоје- 
ним деловима, од којих су већи комлекси били само пашњаци. 
То је погодовало формирању и одржавању родова и братстава, 
а с друге стране су пашњаци могли створити потребу за уједи- 
њавање. Борба око пашњака и за очување њихово и потреба 
допунске пљачкашке привреде створила је услове за уједињење 
родова и братстава. Али се то остварило онда кад су се јавили 
услови да се жупе, или Још више новостворена села у доловима 
и кршевима повежу са катунима, кад се умножило становништво 
и кад су политичке промене доносиле опадање и пропадање до- 
тадашње жупске организације у тим крајевима кад се у тим кра- 
јевима јавила велика криза феудалног уређења. То је било у дру- 
гој половини XV века. 

Родовске моменте мора да је унела нека друштвена институ- 
ција, која је учествовала у формирању племена. У томе није 
само играла улогу катунска организација него и сеоска, односно 
преостаци жупске организације, и донекле утицај феудалне ор- 
ганизације, нарочито у почетку. Али је само по себи јасно да се 
порекло родовских елемената у формирању племена може само 
тражити у катунској организацији. 

Тада се поетавља питање да ли је катун пре процеса ства- 
рања племена и за време самог процеса био родовска органи- 

зација? 

Јиречек је истакао да се катуни у средњем веку јављају 
са патронимичним именима у плуралу и из тога закључио да су 
та имена уједно и имена родова. 61 ) Преко те тврдње се не може 
олако прећи. То што неки катуни уписани у манастирским по- 
вељама нису били егзогамни, што се доказује тиме што су у по- 
родицама поетојали зетови и сестрићи, није никакав доказ, јер 
је реч о влашким катунима који су у то време већ у приличној 



в1 ) К. Јиречек, "УМасћеп ипс! Маигту1асћеп е*с, »2ргауу« Чешког научн. 
др, 1879, 14—15. 



П* 



164 

мери територијализирани и захваћени феудалном привредом. Ка- 
ко би ее уопште човек могао чудити тој појави кад се у то време 
»Србин женио у влахе«! У катуну Арбанаса уписаном у Дечан- 
ској повељи нема ни зетова ни сестрића. Тежа је примедба да 
баш у том катуну Арбанаса, судећи по именима, има више родова. 
Могло би се узети да је тај катун Арбанаса већ разгранат род, 
али ми знамо из каснијег времена да постоје катуни који су има- 
дга досељене родове, па су се ти родови чак наметнули катуну 
(пример Роваца). То што се имена катуна упорно одржавају у 
већини патронимична у плуралу, мислим, доказује да су ка- 
туни били првобитво родови. Временом су се они разгранали и 
стзмешали, а територијализацијом у којој су се они претварали 
у села губили су своје родовске одлике. Катун је у неким обла- 
стима ипак остао и у XIV и у XV веку родовска организација. 
Он је, изгледа, могао повезивати сродне разгранате родове, а и 
несродне, али је та повезаност опет била по родовској линији. 
Не може се прећи преко података из којих се види да су неки 
у дефтер из 1497. унесени новолридошли катуни са патронимич- 
ним именима у Кучима постали касније братства/ 1 -^ 

Као што сам доказао у својим ранијим расправама и овде, 
већина брдских племена и добар део херцеговачких настали су 
у другој половини XV века. уа ) То се даде закључити и из писаних 
извора и из података народне традиције. Али су у исто време 
почеле велике миграције сточара које су имале огроман значај 
за историју српског и хрватског народа. Ни та појава се не би 
дала разумети ако бисмо узели да су власи у свим крајевима били 
у основи изједначени са зависним сељацима у жупама. Насеља- 
вање Србије у XV веку сточарима, односно бившим сточарима 
који су сачували »влашку« организацију, није било по свом ка- 
рактеру исто као насељавање Србије у XVIII веку. У XV веку 
то су валови миграција у којима учесници долазе са својим ор- 
ганизацијама и у неку руку у војничком поретку. 

У постанку племена важну је улогу имала установа кнеза и 
понегде војводе. У исто време, у другој половини XV века, насе- 
љавају сесточари у низинске, изразито ратарске крајеве, па се на 
том терену стварају кнежине. 

Поставља се питање да ли се у нашем средњем веку, у пре- 
турском периоду, разликовала дужност кнеза од дужности при- 
мићура, да ли је постојала кнежина? 

Већ сам навео опис уређења херцеговачких влаха код Ра- 
њине и његово слагање са подацима турског дефтера за смеде- 
ревски санџак, пиеаног око 1476. године. У том опису се спомиње 
врховни катунар. И херцеговачки дефтер из 1477. године такође 
би показивао да постоји разлика између кнеза и примићура, иако 
уз старешине катуна (џемата) који немају титулу кнеза или вој~ 
воде не стоји никаква ознака. Сви каснији турски извори из XV 
и XVI века разликују дужност кнеза од дужности примићура 
или катунара. 



да ) Радови Научн. др. II, 174, 175. 

,га ) Исто, 201—206; Ист. записи XIII, књ, XVII, св. 1, 3—20. 



Раније се мислило да је у старој српској држави у организа- 
цији влаха дужност кнеза и примићура била иста, односно да су 
једни и други били старешине катуна. То се закључивало по томе 
што у српским повељама има катуна чије су старешине уписане 
као кнезови, а има још више уписаних као примићури. Још се 
уз то јавља израз »сотез саћдт«. и ) Турски извори из XV века 
који дају податке о кнежинама могли би разјаснити откуд та по- 
јава и у једнсм и у дру гом случају. Кнез је старешина свог ка- 
туна, али је у исто време кнез над свима примићурима чији ка- 
туни спадају у кнежину. Баш то што су и кнезови и примићури 
наведени у истом члану у Душановом законику 65 ) и што се кне- 
зови и примићури једни поред других спомињу и у другим до- 
кументима јест доказ да је посгојала дужност кнеза као виша 
у катунској организацији. У Призренској хрисовуљи има упи- 
саних осам катуна, од тога је један са кнезом, четири су са при- 
мићурима, а за три катуна нису наведени називи старешина. џс ) 
Филиповић је у свом раду истакао да се по Дечанској хрисовуљи 
и по њеној гготврди види да су се два катуна по имену власи 
Ђурашевски досељавањем нових породица ујединила под именом 
власи Сремљани са новим кнезом на челу. от ) Има јако много пот- 
врда да су на овај начин стварана језгра племена тамо где су се 
развијала племена. Ово би могло бити стварање кнежине ује- 
дињењем катуна. 

Чињеница да је кнез титула словенског уређења, а да је све 
што се тиче катуна, па и сама реч примићур, бар уколико је реч 
о нашим крајевима, старобалканске провенијенције, показује, 
рекао бих, да је кнежина настајала утицајем жупске, односно 
државне организације. Иначе је, очигледно, установа врховног 
кнеза влаха, што се спомиње у Босни за време Твртка и код 
влаха у смедеревском санџаку средином друге половине XV века, 
етворена од феудалне државне организације. 6 *) Код влаха на Це- 
тини (1436) установа влашког војводе се такође развила под ути- 
цајем феудалног уређења. 

Да је установа кнеза или војводе настала утицајем жупске 
организације, показивали би и подаци херцеговачког санцака из 
1477, године. Истина, међу власима у то време и у њиховој искон- 
ској области има нахија где нема ни кнезова ни војвода (Мата- 
„руге, Кукањ, Доња Морача, Милешево, Оногошт, Зупци), али 
тамо где постоји кнез или војвода, он је старешина нахије. Кне^ 
зове 1477. године имају ове нахије: Кричак, ЈБубовић, Комариица, 
Ровци, Пива и Риђани, а војводе — Горња Морача и Бјелопав- 



ад ) Јиречек, Ист. Срба II", 97. 

•*) У чл. 146. Душанова законика спомишу се кнез и примићур једно 
поред другог и не могу бити исто. 

вв ) Призр. хрисовуља, Гласник XV, 288—297. 

#) Проф. М. Филиповић је у своме раду врло лепо истражио ове 
податке, 

вв ) Колегиница Ковачевић је кашла у дубр. архшзу податак о »соте$ 
отпгат У1асћогит« за време Твргка I. О кнезу-спахији Малоги сину Ии- 
колину види Ист. нар. Југославије II књига, Београд, 1960, 83; Годишњагс 
Ист. др. БиХ IV (1952), 166—167. 



166 

лићи, док Никшићи имају и војводу и кнеза, али је старешина 
само војвода. Код Никшика, Роваца и Горње Мораче се нахије, 
односно кнежине, поклапају са катунима, јер постоји само једап 
катун, али код осталих има више катуна. Компликованији је од- 
нос у нахијама које нису влашке, у којима су власи насељени, 
јер се ту њихова организација коју су они донели у ово. време 
није још сагласила са територијалном поделом. 

Војводе 1477. године, по цитираном турском попису, имају 
доста велике комплексе баштина, неке од раније, а неке на- 
луштене од ранијих власиика које су добили од Турака. Неке 
војводе имају од Турака добијене баштине у пршшчно удаљеним 
крајевима (на пример, горњоморачки војвода у Оногошту). Из 
извесних саогплтења излази да су војводама призната та имања 
ОД турских великаша (Иса-бега Исхаковића) и да они имају тур- 
ске документе који потврђују посед тих баштина,™) Кнезови и 
неке старешине катуна имају појединачне мање баштине. У ово 
време је дужност војводе и кнеза наследна, а по турским сведо- 
чанствима, истина из нешто познијег времена, и дужност прими- 
ћура је била наследна. 

Да је претварање катунске организације у ллемена праћеио 
извесном феудализацијом њихових старепшна, даде се лако кон- 
статовати, То се види у Црној Гори за време власти Црнојевића, 
где је јасно да су постојали феудални односи, иако је у већем 
делу Црне Горе започео процес претварања катунске организа- 
ције у племена, заправо, по моме, у кнежине. Нарочито је то 
јасно код Малоншића, где се јавља и ћефалија са пронијом Ора- 
хови Љути.™) Такође се то види и из вести о војводи од Његуша 
кнезу Алекси Божидаревићу, којга је био и великаш за време 
Црнојевића и спахија за време првих деценија турске власти. 71 ) 
Треба још обратити пажњу да су прве пиперске војводе које зна 
предање крајем XV века у турски дефтер уписане као епахије. 
Ти и слични подали потврђују оно што даје о војводама херце- 
говачки дефтер из 1477. године. 

Феудалну страну у процесу претварања катунске организа- 
ције у племена бројни моји критичари не могу да схвате. Још 
мање они могу да схвате да постоје извесни феудални елементи 
и у каснијем животу племена. 72 ) Баш због утицаја феудалне 
стране и модификоване територијално-жупске организације која 
се претварала у кнежине, ја сам претпоставио да су се прво ве~ 
ћином у развитку племена стварале кнежине. По структури Куча 
и Пипера која се може констатовати по дефтеру из 1485. године, то 



Ист. записи XIII, књ. XVII, св. 1, 6 (дооро горњоморачког војводе- 
Радосава). У херцеговачком дефтеру из 1477. на листу 25, утгисане су 
баштине никшићког војводе Батрића. За сарадњу бјелопавлићког војводе 
Радосава Бубина са Турцима зна и народно предање (Ист. записи XIII, 
књ. XVII, св. 1, 15). 

7а ) Ј. Томић, Прилози за историју Црнојевића и Црне Горе, Споменик 
ХТјУИ (Београд, 1909), 15, 16, 20. 

п ) Радови Научн. др. II, 214. 

7Ј ) Неки моји критичари не могу да схвате да могу постојати феудални* 
елементи у војној демократији наших племена; они поједностављују про- 
цес развитка племена сводећи га само на војнодемократску компоиенту. 



167 



ои се дало наслутити.") Са више ослона на директна сведочанетва 
о Црној Гори, где чак млетачки извори из XVII века зову касније 
племенске јединице с о п «; е е, 7 ') то је тврђење још оправданије. 
Извори, чини ми се, дају извесно право да се закључи да су брд- 
ска племена већ у XVI веку имала основне карактеристике којо 
су нама добро познате, а да црногорска племена имају коначно 
такве карактеристике тек у XVIII веку.' 5 ) 

Ограничио сам излагање процеса територијализације катун- 
ске организације на област где су се развгфла племена зато што 
се ту територијализирала очувана катунска организација. Исти- 
на, има у XV веку и у ратарским крајевима случајева директне 
територијализације очуване катунске организације у селима, као 
пгго смо видели у излагању шта је донео први талас насељених 
**лаха« у Србију пре 1467. године, али они таласи који су ка 
северу дали кнежинску организацију већ нису имали катунску, 
неш кнежинеку организапију. Тамо је територијализација напре- 
довала већ у области из које су се они доселили.На жалост, о 
том развитку у области Старог Влаха и у средњем Лодрињу, који 
је претходио насељавању у северну Србију, не знам готово 

ништа. 

Како се одиграла коначна територијализација кнежина у 
северној Србији у другој половини XV и у првој тголовини XVI 
века, изложио сам у реферату на Првом конгресу историчара 
Југославије у Београду (на жалост, још нештампаном) и краћс 
у другој књмзи Историје народа Југославије (стр. 80 — 88 београд- 
ског издања). Тамо је показано како ее кнезови претварају у ега- 
хије и указано је да су те нрве кнежине установе сеоске само- 
управе одоздо, а феудалне организације одозго. 



ВКАгШ1,А^ ЕИЈКБГДГ 



ТЕКШТОША1Л31ЕК1ШС ВЕЕ ОКСАШ8АТНЖ ОЕЕ КАТГСМ 
В18 21ЈМ Е^ВЕ ВЕ8 XV, ЈАНКН1ШВЕВТ 

2ТЈЗАММЕНРА351ЈНа 

Бег Уег^азеег оетПг* зо^оШ с1аз е1ћпо^гарћ1бсће Ма1епа1 
иоег сИе 31:атте т Моп1;епе§го ипо' ићег сНе потадшегепоеп ипо1 
ћа1ћпота^1&1егепаеп Шг^еп^гирреп аиг! ает Ва1кан аиз 6!ет XIX. 
ипо" XX. ЈаћгигкЈеП;, а1з аисћ оЦе Ап^аоеп <1ег 1игк1бсћеп Бе&епг 
ићег сће Ог^агшаиоп а"ег ЗШтте т Моп1;епе#Г0, т гЈогааЉашеп 

73 ) Радови маучн, др. II, 192—198, 206—207. 

**) Ј Тсшић, Извештај (кот. пров. Н. Ерица) о млетачком заузећу у 
Млетачко.] Арбанији, Црној Гори, Брдима и Херцеговиии еФс. Споменик 
1Д1 (Веоград, 1914), 73—74, 83. ; 

™) То мишљење сам изнео први пут у својоз књизи »Турска влает ^ 
Црној Гори у XVI и XVII веку« (стр. 104), У каснијим својим радовима 
сам још оштрије подвукао разлику у развитку брдских и црногорсгсих 
племена (Радови Научн. др. 1Г, 206). 



168 



ипс! ш аег Негге&отпа ипо" (Шег сИе ОгдатааНоп с!ег апдез1ес1еИ;еп 
»№а!асћеп« (еПаЗДаг) ш ЗегШеп ипс! Возгиеп аиз с!ет XV ипс! XVI 
Јаћгћипоегг, гиг кгШзсћеп ШегргеШкт с!ег Ап&аћеп с!ег ОиеИеп 
ићег сНе ка*ип1 (Зегтегаеп) аег »ТСаЈасћеп« (у1аз! = сИе 
51от1ег1еп ипс1 тсћШаушегкеп НЈПеп^гирреп аНћа1кагизсћег 
Аћз1аттш1& <Д1е тогћег готашз^егк ^игсЈеп) ипс! с!ег АШапезеп 
Ш1 пииекИегПсћеп Зегтеп. Баз ићегрпШе Ма1епа1 ђеттевд*, <Јаа& 
с1аз уегћаНшз с!ег ка*ип1 гит Вог^езеп пасћ 2еН ипс! Ог1 
уегзсћшаепагг^ \уаг. ВеаћаЉ с!агг" тап ааз еЉпозгарМзеће Ма- 
Јеиа1. аш с!ет XIX. ипо* XX. ЈаћгћипсЈег* п1сћ1 оћпе ете с!ет 
Ргогезз еп!зргесћепс1е КгИак гиг 1п1егрге*аиоп с!ег Апеаћеп с!ег 
тШеШегНсћеп <2ие11еп ићег сИе к а 1 и п 1 уеп^ешЗеп, 

_ В1е ка1ип1 1т тИМаИегНсћеп Зегђ1еп зкеШет егз* с!ет 
Вогг^езеп т Та1ет, гт ЕЧасМапс! (т с!еп 2 и р е) ете Ог^атзаиоп 
аев- 1.ећепз с!ег НМевдгирреп т НосћдеШг^еп ^епићег. 1ћге 
Зегтегаеп гтс! боттегшоћпип^еп ттагеп ше Огипа1а&е пасћ с!ег 
51сћ ше Г^ећепзтгтеп с!ег НМеп^гирреп ђезИтт^еп. Бје к а * и п 1 
тагеп гиегз* деасМесЈЉаП;^ ог#атз1ег*. 1ћге дезсћксћ^агИ^е Рог- 
таИоп \уаг тсћ! еттсћ. 1т Каћтеп с!ег к а 1; и п 1 уегегшд*еп зкћ 
ипо* 2егДе1еп сНе СезсМесћ^ег, те ОпмвСшШеп т оепеп сНе Нћ> 
1еадгарреп 1ећ*еп, Зо кат ез ги етег Р1ик1шепт§ <кг Оеосћ1есћ- 
1ег, ше пасћ 2еИ ипс! Ог* з!агкег ос!ег зсНетасћег ^игс!е. Зсћоп 
1т МШеЈаИег кат ез т у1е1еп Ое^епс1еп у с!игсћ оеп 1е11ше1зеп ос!ег 
тоЏеп ТЉегдап^ гит Аскегђаи, хи етег ТегН1опа1шегип8 <1ег 
ка1ип1. 1п шезет Ргогезз ^агеп сИе кат.ип1 с!ег »№а1асћеп«, 
с!ег з1а^131ег1еп ећетаНдеп Еотапеп^трреп, у1е1 тећг етђеггШеп 
а1з сНе с1ег АЉапезеп. 

ТОаћгепД с!ез ЕеггаШ с!ег Ва1капз*аа1;еп тх XV. Јаћгћипс1ег1: 
шш ^аћгепо 1 с!ег егз!еп Вегетеп с!ег ТигкепћеггесћаЛ кат зе ги 
етет Вгап# с1ег Шгкепвгирреп пасћ Ое^епаеп, \^о с!ег Аскегђаи 
аХз \у1г1зсћаШ1сће ОгипсИа^е ћеггзсМе. Бигсћ е!пе 1егг11,огт1е 
уегђтс1ш1^ с!ег ^т^егл^оћтт^еп т с!еп ђепасћђаПеп ТаЗегп тИ 
с!ег ЗеппегехепогдапхзаИоп, тИ- с!еп к а 1 и п 1, еп!з1апа а1е Ог^а- 
ДјжШогг с!ег ЗШтте т Моп1епе^го, т НогааЉашеп ипс1 1п с!ег 
Негге^о^та 1т XV. ипо! XVI. Јаћгћипс1ег1 (1п Моп1епе^го хга 
епдегеп 8тпе зиз* ^ег Ргогезз егз* 1т XVIII. Јаћгћипс1ег1: уо11епс1е1). 
ЕНе ШегаИопеп с!ег ^а1асћеп« пасћ 5егђ1еп ипс! Возтеп уег- 
з1агк1;еп а!е рагпагсћа1еп Рогтеп с!ез с1огИ^еп ВогПеђепз. Бог* 
еп1з1апс1ег1 (Зигсћ а1е уоБепс!е1е ТеггНопаИз^егип^ с!ег Ог§ап1за11оп 
с!ег »^аксћеп« сНе егз*еп к п е х 1 п е, сНе Ог^ап1«аЦопеп с!ез Вог^- 
^ђепз с!ег Зегђеп ипа ^е^ЈзБегтаззеп Љг Кгоа1еп ^аћгепс! с!ег 
ТагкепћеггзсћаЛ;. 

Вег уег^аззег иђегргиЛ с!аб Мзг.опзеће Ма1епа1 иђег сће т1- 
Пе1аНег1кћеп к а 1; и п 1 1п Зегђ1еп. Ег ћечгеизг, аазз сће к а * и п Г 
егз! #езсћ1есћ1заг*1& ог^апшег! ^агеп, с!азз ше к а 1; и п 1 сИе Каћ- 
теп Шг с!еп Ргогезз аег Еп1з1ећитз с!ег 31атте т Моп1епе^го, ш 
помшашвц ипс! 1п с1ег Неггедотпа аагз1е11еп. Вег Аи1ог ђе^е^з^, 
аазв ше к п е I \ п е ђез с1еп »^а!асћеп« зсћоп 1т МЦ*е1а11ег уог- 
ћадс!еп \^агеп. Ве1т Ве1гасћ1еп сЈез Рго^еззез с!ег ТеггИог1аНз1егип§ 
с!ег к а * и п 1 ипа с!ег §езе11зсћа1:Шсћеп Еп*тск1ипд аег Ог§ат» 



169 



ваИопеп аег НиЧепдшрреп с!ег »№а1асћеп« ипс1 АЉапезеп Ш1 ли1- 
1;е1аНегПсћеп ВегШеп, зош1е ћехга ЕгЊгзсћеп аег Еп151ећш1§ аег 
Зкагшпе ипа" кпеНпе 1т зегтзсћеп, кгоаИзсћеп ипа 1 а1ћапе&1- 
бсћеп Бећепегаит 1т XV. ипа XVI. Јаћгћшгаег1;, ааг! а!е Аихтегк- 
заткеИ; л^есЗег ^оп оег ра1пагсћа1еп посћ е1ег 1еиаа1еп ЗеИе аез 
Ргогеззез аобе1епк1; \уегс!еп. 



ДИСКУСИЈА 

Др ГИГил. С. Филиповић: Могу да почнем баш с оаим што је изнео 
Недим Филиповић (који је говорио о сличности организације неких ма- 
лоазијских сточарских група са организацијом влашких група на Балкану). 
Сматрам да је све то што је он изложио врло важно. Само бих хтео да 
укажем на још нешто, наиме, да од најстаријих времена ми знамо за 
кретање сточара из мале Азије на Валкан и са Балкана у Малу Азију, 
просто ради паше. 

Арбанашки катун је врло интересаита«, Ми смо само у зедно две 
речи епомињали овде влашки закон, који се повлачи од првих вести о 
Власима код нас па такорећи до ишчезавања Влаха, а његове трзаје 
видимо у Славонији и Хрватској код оиих пресељених Влаха који носе 
ту традицију и боре се за тај влашки захон, али, разуме се, то прооада. 
Нема нигде закона о Арбанасима. То је врло важна етвар. Мислим да би 
овај проблем — закон влашки -и закон арбааашки — требало да буде пред- 
мет једие засебне студије. 

Код нас се већ деценијама води дискусија о постанку племена. Табори 
су подељени. Једиа је теорија да су та племема стара, наслеђена, а друга 
је да су та племена настала тек за време Турака. Ту се сада мешају и 
сентиментални патриотски мотиви. Мислим да је проф. Ђурђев дефини- 
тивво доказао да су та племена настала тек за време Турака, мислим да 
је у његовој студији најзначајнији тај дооринос, односно та теза, да је 
између катуна и иеких нижих јединица и племена пс стоја ла једна фаза 
у виду кнежине. Може се наћи још доста аналогија са вашег терена и из 
других крајева. 

Др Десанка Ковачевић: Нисам у могућности да се упуштам у детаљ- 
нија разматраша о постанку племена, јер располажем само дубровачком 
грађом за XIV и XV вијек, а за рјешење овог проблема је неопходна тур- 
схса ррађа, Желим само да се задржим на оном што је Јиречек казао, 
пошто сматрам да је он сувише поједноставио ствари. Тиме се отвара 
могућност за извлачење неких иогрешних ззкључака. Према Јиречеку, 
из самог дубровачког материјала се јасно види како су се садашша пле- 
мена развијала из пастирских села или катуиа. Том приликом наводи 
примјере као што су Зупци, Дробњаци, Бањани. О самим ка!рактеристикама 
катуиа из којих се развијају племена Јиречек није иишта одређеније 
казао нити се уопште бавио тим питањем. Ја бих ово само додала: да се 
племена не развијају из сваког катуна, него само из оних катуна који 
показују одређене карактеристике: континуирано јављање, насљедно стар- 
јешинство, особине разрастања катуиа итд. То је закључак који намеће 
читаво наше излагање. 

Др Брнислав Ђурђев: Желим да кажем да ми је познавање онога 
што је рекао Недим Филиповић о турским племенима много помогло да 
схватим неке ствари. 

У Црној Гори, баш код Куча, прво се од катуна сгварају села и кне- 
жине, па онда се то тек са новим катуиима претвара у племена. 

Др Богумил Храбак: С великим интересовањем сам слушао излагаље 
друта Ђурђева и с њим се у великој мери слажем. Ипак, хтео бих да 
напоменем да се његови закључци о времену тершоријализације могу 
односити само на терен Црне Горе, који има својих специфичности кад се 



170 



ради о условима за образовање илемена. На терену даиашње Херцеговине*. 
сушне висоравни, етање је сасвим друкчије. Ту се катунска организација 
очувала неколико деценија, па и читаво стољеће после сталног насеља- 
вања неке влашке скупине на одређеном месту и после појаве сесилних 
насеља. По мом мишљењу, то је због тога што је катун имао функцију у 
одвођењу стоке на летњу испашу на планински венац који дели Херцего- 
вииу од Босне, пошто је на терену данашње Херцеговине проблем летње 
испаше био основни. Неки подаци указују да се катунска организација и у 
турској Далмацији одржала у првој половини XVI века, 

Нисам желео да узимам посебно реч, али се не слажем у свему ни 
с колегиницом Ковачевић кад она изводи закључке у вези с означавањем 
катуиеке приладности у дубровачким документима. Катуни се појављују 
у дубровлчкој грађи и у првој половини XV века, иако у диевном саобра ■ 
ћају са Дубровником изгледа да их је нестало приликом означавања људи 
из Херцеговиие који су Дубровчанима познати или који се бележе по сво- 
јим већ насталим насељима. 






ЈОВАН Ф, ТРИФУНОСКИ 
ДАНАШЊИ ВЛАШКИ КАТУНИ У МАКБДОНИЈИ 

А — ПРВМ ДЕО 



УВОД 

На високнм планинама СР Македоније, јер леже око средо- 
земне области, травни кат је јако развијен и он је лети подесан 
за искоришћавање 1 ). Зато су те планине биле веома значајне за 
сточарску привреду још у средњовековно доба. Такав значај оне 
су имале и за време турске владавине: поред сточара Македо- 
наца, затим Турака-Јурука, Арбанаса, Саракачана, тада су се 
као сточари номади много истицали и Власи (Цинцари или Аро- 
муни). Преци данашњих Влаха планине у Македонији почели су 
искоришћавати углавном од краја XVIII и почетком XIX века, 

Проблем сточарских група на планинама Македбније, као што 
ее зна, интересантан је са гледишта антропогеографа, етнолога. 
историчара и социолога. Зато у нашој и страној научној литера^ 
тури постоје радови у којима се расправљао поменути проблем. 
Али, и поред тота, извесна питања сточарских номада у Маке- 
донији остала су неразјашњена. За нас је посебжГважно то што 
се није знало какво је данашње стање влашких катуна и влапжог 
сточарства уопште. 

Проучавањем влашких катуна и влашког сточарства од на~ 
ших научних радника први се почео бавити Ј. Цвијић. Он 
је дао кратак поглед на раслоред Влаха у Македонији и прика- 
зао поједине њгахове сточарске миграције 2 ). Цвијићеви ученици 
и следбеници наставили су тај рад. ГЈомињемо Б. Ж. М и л о ј е*-- 



*) Успоредити Б. Милојевић; Општа регионална географи}а, Бео- 

град, 1956, стр. 214, . 

|) Ј. Цвијић: Автропогеографски проблеми Балканскот Шлуострда 
Насеља ерпских земаља, књ. I, Београд, 1902, стр. СХХХ— СХХХГУ; иста: 
Основе за географију и геологију Македоније и Старе Србије, кн>. III, 
Београд, 1911, стр. 1019—1025; исти: Балканско Полуоетрво и јулшословен- 
ске земље, кн>. I, Београд, 1922. стр. 259—261, 279—281 и карта уз страну 2#2. 



172 

в и ћ а в ), В. С. Радовановић а*). М. С. Ф и л и п о в и ћ а") и 
писца овог прилога 6 ), Од стра«их научних радника питањем 
Влаха и влашког сточарства у Македонији бавили су се углавном 
Г. В а ј г а н д 7 ) и Д. Јарано в 8 ). 

Поменута испитивања су вршена пре више година. А отада 
се много шта изменило у сточарству македонских Влаха. Даље, 
ова истраживања махом представљају регионалне обраде поједи- 
них планина — на пример, Перистера, Мокре (Јакупице), Ограж- 
дена. Нисмо имали општи приказ влашког сточарства за све пла- 
нине СР Македоније. 

Захваљујући новчаној ломоћи добијеној од Балканолошког 
.јнститута најпре сам вршио проучавања међу влашким сточа- 
рима у току лета 1960. године. Тада сам обишао планине Пљач- 
кавицу, Осогово, и Кочанску котлину. У току јесени исте године 
боравио сам на Голаку; тада сам путовао и међу Власима у Овче- 
пољској котлини. На почетку 1961. године прикупљао сам по- 
требне податке о влашком сточарству на Перистеру и планини 
Ниџе. Све су то плаиине на којима данас има влашких катуна*), 

Ради боље прегледности свој прилог о данапхњим влашким 
катунима у Македонији поделио сам на два дела. У првом делу 
изнет је кратак приказ порекла Влаха и њиховог ранијег сто- 
чарства. Затим су изложени резултати и општи погледи на да- 
нашња сточарска кретања и катуне. У другом делу је приказ 
-одлика појединих лланина и стања влашког сточарства на њима. 



II 

ПОРЕКЛО БЛАХА И ЊИХОВ РАНИЈИ ЖИВОТ 

У другој половини XVIII и на почетку XIX века, углавном 
из садашње јужне Ароаније и северозападне Грчке (сл. 1), до- 
селиле су се у данашњи југословенски део Македоније две групе 
влашког становништва. Већа група, састављена од занатлија 
и трговаца, населила се претежно по западној Македонији 



*1 Б. • Милојевић: Високе планине у иашој краљевини, Београд. 
1937, стр, 424—430, и 455—457; исти: Чрна Прст, Бјеласица и Периетер, По- 
себна издања Географског друштва, св. 16, Београд, 1934, стр. 33—35. 

4 ) В. Радовановић: Горша и Доња Белица у Струшком Дримколу. 
Гласник Географског друштва, св. XXII, Београд, 1936, стр, 21—28, 

& ) М. Филиповић; Номадски Цинцари на Ограждену. Гласник 
Географског друштва, св. XXIV, Београд, 1038, стр, 59 — 72. 

*) Ј. Трифуноски: Цинцари у Овчепољској котлиии, примери 
сталнот насељавања сточареких номада, Етиолошки преглед, св. I. Београд, 
1959, стр. 35—50. 

*) О. "№е1&апв: ЈУ\е Аготипеп, Вата I, Бе4рг^, 1895. 

в ) Македонил ка^ч> прирсдно и стохтнско цило. Софил, 1945, стр, 263 — 
269 к карта на стр. 264, 

*) Један део теренеких испитивања вршио сам уз пратњу својих сту- 
дената Д. Б о ј а ц и с к о г и Ж. (Радеског, те им иа указаној помоћи 
топло захваљујем. — . Хвала и свима Бласима сточарима који су ме ма 
чиме помогли у раду. - 








• 



чЈ*С*5г /.: 



173 



као сталии становници. А мања група, састављена од н о м а д- 
ских сточара, дошла је у источну Македонију 10 ). 

У предању Влаха који су дошли у источну Македокију и о 
којима ће се у овом раду највише говорити 
доста је живо очувана легенда која наводи да су њихови преци 
живели на планини Грамосу (»место Денинско«). Поменута пла- 
нина је на садашњој граници између Грчке и Арбаиије. Зато се 
они данас понекад називају именом »Грамослии«. 

Због тешког зулума, јер их је гонио 
познати турски Алипаша Јанински 
(1741 — 1822), и услед притиска мусли- 
манских Арабанаса, ови Власи су се као 
група од око 40 порсдица (»биле едао 
племе«) крајем XVIII века изненадно и 
безобзирно иеелили. Исељенике је пред- 
водио њиховнајбогатији »ћаја«. Лодеене 
паше, претежно на Осогову, Голаку и 
Пљачкавици, одлучиле -су да су се они 
у свом кретању из старог краја задржа- 
ли у данашњем источном делу СР Ма- 
кедоније 11 )- 

Нешто сточарских породица поре- 
клом са Грамоса тада се населило још 
у Крушеву, познатоод планинском насе« 
љу западне Македоније 13 ). Затим по је- 
дан род са Грамоса населио се у пери- 

стерским селима Маловишту и Нижеттољу. Ови Власи још од 
свог досељења били су стално насељени. 

Власи у источној Македонији били су као сточари номади у 
сталном кретању (»скитници«). Лети су са стоком и свима укућа- 
нима боравили на планинама. Карактеристична црта у њиховом 
животу било је удруживање за време летњег привредно актив- 



О*«* 



т^ 



/ 



***т* 




^ * о С 



\ 



Сл. 1. Крај т којсг еу 
долазили наши Бласи 
(по карти Ј. Поповића 

у књ1пи »0 Цинцари- 

ма«, Београд 1937, стр. 

23) 



ног периода у такозване »тајфе« или »кошшшје« 13 ). У састав 



10 ) У епоредити Ј. Ц в н ј и ћ : Антрсипогеог-рафски проблеми . . , , стр. 
С1.ХХШ ]У; Ј. Брдељановић: Ци-нца.ри и Меглеиски Власи. »Нова 
Европа«, књ. IX, Загреб, 1924, стр. 462, 463, 464, 465; Д. Шповић: 
О Цинцарима. Београд, 1937, стр. 19, 37, 39; М. Филиповић: нав. дело, 
стр. 62, 63; Ј. Трифуноски: Цинцарска насеља у Македонији, »Гео- 
графски хсризонт«, год. V, бр. 3, Загреб, 1959, стр, 21 — 26. 

11 ) Ј, Трифуноски: Цинцари у Озчелољској котлини, стр. 35 — 38. 
**) Ј. Трифуноски: Вароишца Крушево, Гласник Етнографског - 

института САН, кеб. IV— VI, Београд, 1957, стр. 193—196, 197. 
1а ) Успоредити М. Филиповић: нав: дело, стр; 63. 



174 

једне тајфе улазило је обично по десет, некада и више, породица 
које нису биле у хрвном сродетву. Величина компаније, односно 
тајфе, и број оваца у њој зависили су од пространства закупље- 
ног планинског пашњака. 

Старешина тајфе звао се »ћаја« или »челник«. Он је био 
богатији и угледнији човек, По правилу, ћаја је имао највећи 
број стоке,. водио је трговачке послове и закључивао уговоре. 
Учествовање у једној тајфи није било обавезно за више година. 
Зими би се дознало који познатији Влах има намеру да органи- 
зује нову тајфу. Затим, њему би дошли заинтересовани Власи 
на договор. 

Поједини влашки родови били су јачи и од њих су чешће 
потицали ћаје у летњим сточарским насељима. Тако су познатије 
ћаје давали ови родови: Костови, доскора насељени у овчепољ- 
ском селу Мездри (чувени ћаја звао се Мијалче Костов); затим 
Чомбе и Папандија, сада насељени у овчепољским селима Му- 
стафину, Ерџелији и Дорфулији; Брова, сада насељени у селу 
Врбици и еливу Злетовске реке; Костови, сада насељени у ко- 
чанском селу Виници; Штерјови, сада насељени у кочанском селу 
Соколарцу; Накови, сада насељени у штипском селу Шобову 
(познати ћаја звао се Нако Ћаја) итд. Поменути родови били су 
најотпорнији међу номадским Власима. За време Турака живели 
су на опрези, борили се ради својих стада са пљачкашима, а неки 
су гинули, 

На планине у Македонији изјављивали су стоку сви влашки 
сточари. Они су веома уредно и скупље плаћали травнину. Ова~ 
•кав начии поседања планина имао је рђаве последице за маке- 
донски и турско-јуручки живаљ ових области. Власи су имали 
доста стоке те је велики приход од травнине за тадашње бегове 
и аге био веома уносан. На тај начин Власи су се лако одомаћили 
и бројем нарасли, На, појединим планинама до друге половине 
прошлог века они су били потпуно потисли остале 
сточаре. То се десило на Осогову 14 ), Пљачкавици, Голаку, 
Ограждену, Беласици и још неким другим планинама. Вило је 
и Влаха који су од бегова куповали планинске сувате, нарочито 
на Осогову 113 ). То су биле такозване »сајбијске« или »тапијалне« 
планине. 

Крушевски Власи, који су се бавили сточарством, највише 
су изјављивали овце на планину Бушаву, северно од Крушева, 
и на суседну Мокру. 

Влашка стада на плаиинама постепено су постала многобројна 
и стоком богата. Најсиромашнији Власи имали су по сто до две- 
ста брава, Остали су имали по неколико стотина. Вило их је који 
су држали и преко хиљаду. Штерјо Брова, предак данашњих 
Влаха насељених у Врбици (Кочане), имао је око 1870. године 
неколнко стотина музница оваца, затим доста јаловиња и 50 коња. 



**) Т. Кондев: Природните услови, населението и стопанството на 
Кратовско-злетовската област. Конгрес на географите ФНРЈ, П, Скопје,, 
1952, стр. 63. 

19 > Проетраиу па&иу Поникву купили су Власи из села Врбице, 



175 

Предак рода Чомбе, данас насељеног у овчепољском селу Муста- 
фину, био је такође веома богат стоком. Други богати сточари 
били су Зикови, сада насељени у штипском селу Радањи; Туџа- 
рови сада насељени у штипском селу Тараинцу; Џојапови, сада 
насељени у злетовском селу Лепопелцу; Мите Ћаја, сада насељен 
у Виници; Кутурела, сада насељени у кочанском селу Соколарцу; 
Костови и Ђорђијеви, сада насељени у селу Убову на упгћу Бре- 
■галнице у Вардар итд. 

Оволики број стоке није се могао изимити сеном. Због тога 
су Власи стада гонили на зимовнике у приморске и жупне обла- 
сти. Тамо је стока налазила зимску пашу. Сада се могу са сигур- 
ношћу пратити сва сточарска кретања. пошто је о њима свежа 
традиција. Кретање са планина почињало је крајем октобра. Као 
зимовишта најчешће се помињу околина Солуна, Дојрана, Драме, 
Кавале, Јенишера. Ређе је сјављивана стока и у ближе пределе, 
као што су околина Ђевђелије, Струмице и Штипа. 

Власи су на зимовник с овцама водили и коње. Читави кара- 
вани коња пратили су стада. На њих је било натоварено све оно 
што је било потребно за живот пастира, затим жене, деца и сто- 
чарски производи 10 ). На путу се проводило по десет, некада и 
више дана. У зимовницима ималл су познанике. Код њих су у 
већини случајева узимали под најам сеоске куће и одседали. 

По обавештењима која сам добио од самих Влаха, око осам- 
десетих година прошлога века наступиле су извесне нове при- 
лике у њиховом сточарском номадском животу. Повучене границе 
на Берлинском конгресу пресекле су поједине путове сточарске 
трговине и кретања. Границама према Турској суседна Србија 
и Бугарска биле су сасвим затворене. Влашка трговина стоком 
морала је да се упути само према југу. Сем тога је тада сточарство 
у Македонији опадало и услед свакодневних нереда, као и ни- 
какве личне и имовинске безбедности 1 *). 

Први Власи који су тада почели да се насељавају кутгили су 
куће и земљу у селима Врбици (Брова, Лука) и Лепопелцу (Џоја- 
пови, Минови). Та села леже у југозападној подгорини Осогова. 
Власи су прешли из номадског у полуномадски живот. Али ових 
Влаха било је врло мало (око десет домаћинстава). Остали бројни 
Власи источне Македоније продужили су номадска кретања и 
касније. 

Трећи период у животу номадских Влаха пада за време ра- 
това 1912/18. године. Валкански и први светски рат имали су 
велики утицај на целокупан живот Влаха. Најпре су непријатељ- 
ске војске, нарочито бугарска, реквирирале највећи део влашке 
стоке и неке Влахе интернирале. Затим нова државна граница 
према Грчкој приморала је Влахе да се са стоком крећу само у 
сжвиру наше државе 13 ), Зими су одлазили у Струмичку, Ђевђе- 



1в ) Успоредити Ј. Цвијић: Балканско Полуострво . . ,, књ. I, стр. 
280, 281. . 

17 > С. Томић: Сточарство и прерада млека код Срба. Гласник Гео- 
графског друштва, св. 7/8, Београд, 1922, стр. 242, 

1в ) Б. Милојевић: Оггагга регионална географија, стр. 215. 



176 



лијску, Тиквешку и Кочанску котлину (сл, 2). Било је тешкоћа 
још око извоза њихових производа. Затим су, због повећане гу? 
стине становништва, преоравани поједини пашњаци, који су били 
подлога сточаретву. Све су то били важни узроци за напушташе 
ранијег номадског сточарског живота, Зато се пссле поменутих 
ратова један део Влаха — 40% (око 150 димаћинстава) — почео 
»везивати за земљу« и живети у сталним сеоским насељима 1 "), 
Неки су се иселили у Румунију и на друге стране (ок<? 1931/33* 
године). 




Сл. 2. Сточарска кретања Влаха до 1912, (1) И од 1912. до 1948. године (2) 



И поред свега тога, повољни природни усло-ви и старе навике 
утицали су да је већа половина номадских Влаха, око 60% (по 
прилици 240 домаћинстава), продужила ранији номадски начии 
живота и после другог светског рата. Лети су издизали са сто- 
ком највише на Осогово и Пљачкавицу. На Осогово је издизало са 
стоком око 150 домаћинстава. и то на места: Калин камеи, Пони- 
кву, Вакуф, Лопен, Заимицу, Бабину чешму, Самаре, Китку, Ко~ 
шарицу и друта. На Пљачкавицу је издизало са стоком око 50 до- 
маћинстава, и то на места Лисец и Чатал чешму или Старе вла- 
шке колибе. Остале планине којима су се лети користили Власи 
биле су: Годак (15 до 20 доодаћинстава), Огражден, Кадиица (близу 
Пехчева), Перистер, Кожуф, Ниџе и Мокра, 



10 



) Успореди* М, Филиповић:- нав. дело, стр. 64, 65. 



177 



Неколико година пре почетка другог светског рата влашко 
сточарство у Македонији имало је велике размере. Тада су они, 
по процени, лети на планинама напасали око 100.000 оваца Нај- 
више оваца је било у Осогову — око 68Л00*). Затим много оваца. 
II Е на Пљачкави1 Ш — ојш иЛМРј, на Кадиици — око 
10.000 % на Голаку — <жо 6.000"), на Ограждену — око 5.000 84 ), иа 
Перистеру — око 5.000") итд 4 Било је Влаха који су у^ањот мери 
чували и козе. 

Наредна, четврта фаза влашких номадских сточара настала 
је убрзо после другог светског рата, и то 1948. године. Послератне 
прилике, настале са променама друштвено-економских услова 
у нашој држави, најпре су наметнуле потребу национализације 
свих великих приватних сточарских поседа који су бројали преко 
400 глава. То је било извршено у марту поменуте године 20 ), а то- 
ком лета те и наредне године сви Власи и они који су имали мање 
од 400 оваца постали су чланови маоовно осниваних сеоских- 
радних задруга. Тада је било извршено дефинитивно насељавање 
Длаха у разна сеоска насеља па је ггрестало свако влашко кретање 
*еа сопственом стоком на планине- 7 ). Десиле су се и деобе поједи- 
| них кукних задруга. 

Промене у вези са новим начином живота тражиле су од 
доскорашњих номадских Влаха да науче све послове око обраде 
земље. Њихова крајња еластичност и позната марљивоет учинили 
су за релативно кратко време да су Влаеи у многим селима 
источне Македоније постали добри земљорадници. Има примера 
да они сада од земље добијају чак и већи принос него што је 
случај код неких њима суседних Македонаца и Тур&ка. Уотнте, 
у сталним насељима Власи уживају углед добрих домаћина. 
Њихове куће се убрајају међу најлепше и најуређеније. 

-Али ни етари начин сточарског живота није могао код стално 
насељених ■ Влаха престати без трага. Зато од 1953. године, када 
је настала позната реорганизација сеоских радних задруга и откад 

л^гт П) ^к Савић; Наша индустрија, занати, трговина и пољопривреда, 
VII део, Сарајево, 1929, стр. 148. *""**«« , 

- л ) Нав. дело, етр. 148. 

*> Нав. дело, стр. 148, 

**) Нав. дело, стр* 148. 

3 *) М. ФилиповиК; аав, дело, стр. 67. 

2 2" м !1 л °Ј евић: Чрна Прст, Бјеласица и Неристер, стр. 34. 
) Влах Коста Зико из Врбице код Кочана на почетку 1948. године 
^ХЈУ ° ова Ч а - Шко Ћа Ј а 1 сада насељен у Шобову код Штипа, имао 
Је 1.600 оваца и 400 коза. Ташко Штерјов, сада насељен у кочанском селу 
Соколарцу, имао је преко 1.000 оваца; Коста Ћаја из овчепољског села 
Моздре таиође Је имао мноло стоке итд. 

, ) Села у којчгаа су се насељавали номадски Власи леже у источној 

МакедониЈИ. У Кочанској котлини таква села су: Виница, Мородвис. Ви- 
довиште, Јаћимово, Бања, Истибања, Соколарци, Врбица, Теранци. У сливу 
^летовске реке таква села су: Пишица, Лепопелци, Бучиште, Чашица Ра- 
тавица. У ближој околини Штипа таква села су: Нови Караман, Тараинци, 
Радаша, Оофулари, Сушеао, Липов Дол, итд, У Овчепољској котлини таква 
села су: Аџибегово, Врсаково, Делисинци, Дорфулија, Криви Дол, Муста- 
фнноитд (Видети Ј. Трифуноски: Цинцари у Овчепољској котлини, 
стр. 35—49). — Приликом ступања у сеоске радне задруге многи Власи на 
орзину су распродалн стоку и добијеним парама саградили су куће. Ово 
сам слушао у Виници. 

12 — Свкпознјуц о федњовеховЕгои катуну 



174* 



су Бласи поново могли гајити стоку, свако влашко д о,м а- 
ћинство почело је изнова да чува овце. Бро ј 
оваца се брзо повећавао. Ипак, сточарство код њих данас немз 
тако велике размере, нити је номадско као раније. Бласи су ве- 
ћином земљорадници и сточари, Само м а њ и део Влаха 
поново је ћрчео да врши сезон с.к а еточарска 
кретања као раније. 

Ш 

ДАНАШЊА СТОЧАРСКА КРЕТАЊА И КАТУНИ 

1. Издизање на планине. — Кретање са стоком у планинске 
станове, то јест летовалишта, сада је највише развијено у селима 
под Пљачкавицом, Осоговом и Голаком. Та села су: Бања, В и- 
довиште, Виница, Истибањгц Радања, Чардак- 
лија и Чашица. Из тих седам села, која леже на апсо- 
лутној висини од око 400 метара, стоку изгоне на поменуте пла- 
нине 34 влашка домаћинства (сл. 3). 



КИ 10 



1Фми 






1 
2 

3 




^ 
^!Ш& 




чЈл. 3. 4Јададш*»а илашка и-Јчар^п^. * 
Голаку и Оеогову: 1. положај катуна 

у подножју планина, 3. 



на планивагаа, 2. положај зимовника 
низија око Брегалнкце 



179 



Осам влашких домаћинстава из Винице лети 1960. године 
имало је катуне (»мандра« или »бачило«) на ПљачкавициЈ а шест 
домаћинстава на Голаку. Затим, пет домаћинстава из Радање, три 
домаћинства из Чардаклије и два домаћинства из Видовишта 
имала су катуне такође на Пљачкавици. На Голаку, поред поме- 
нутих виничких Влаха, имала су катуне и два домаћинства из 
Истибање, На Осогову имало је катуне седам домајћинстава из 
Бање и једно домаћинство из Чашице. 

Овчепољска влашка села, међутим, не леже у непосредном 
подножју ниједне високе планине, Тамошњи сточари сада исте- 
РУЈУ стоку на Перистер код Битоља. ЈГети 1960. на поменутој пла- 
иини имала су стоку три домаћинства из села Делисинца, 
једно домаћинство из села Аџибегова и једно домаћинство 
из села Степанца (ово село је у околини Титова Велеса). 

Малобројни Власи из познате варошице Крушева имали су 
1960. године два катуна: један на Перистеру и други на планини 
Ниџе. 

Власи излазе у катуне када планине озелене (сл. 4). То је у 
првој половини маја. Путовање сточара који издижу на оближње 
планине траје један до три дана: на Пљачкавицу, Голак и Осо- 
гово. Путовање овчедољских Влаха до Перистера траје око 10 
дана, јер је пут који ови сточари прелазе дуг више од стотину 
километара. 



1600 






















































ноо 

1200 

1000 

800 

600 

400 

200 
п 








































































































































































































• 











III IV 



VI VII VIII IX 



XI XII I 



II 



Сл. 4. Сточарска кретш&а па Пљачкавпци 



Катуни се подижу на државном земљишту, уз плаћање таксе 
за »травнину«. Таксу убиру шумска газдинства са седиштем у 
Кочанима (»Паруца«), Виници, Штипу и Радовинггу, или поједи* 
ни ошптински одбори у потпланинским еслима Блатецу код Коча- 
на, Злетову, Ранковцу код Криве Паланке, Радањи код Штитта, 



180 



Брајчину код Ресна итд. За сваку овцу или јагње такса за пашу 
износи 60 динара за шест месеци (рачуна се од 1, IV до 30. X). 
Такса за једног коња је 300 динара. Тако је на планинама у источ- 
ном делу Македоније. Приликом издавања дозволе пази се да 
на један хектар паше просечно дођу по две овце 86 ). Такса за пашу 
на Перистеру, ЋИеђутим, износи око 200 динара. 

Места са данашњим влашким катунима на појединим 
планинама и број оваца у њима 1960. године 



Планика 


Лазив паше и места 
са катунима 


БрОЈЈ оваца 


1, ТТљачкавица 


Чупино, 1.400 м 
Куртали, 1.350 м 
Чатал чешма, 1.500 м 
Кара тепе, 1.300 м 
Коларница, 1.250 м 
Аџиница, 1.500 м 
Асанлија, 1.500 м 
Кукла, 1.400 м 

■ 

Чавка, 1.324 м 
Станичии рид, 1.350 м 

Пониква, 1.600 м 
Ожденица, 1.340 м 
Лисец, 1.500 м 

Голема чука, 2.100 м 

Рупа, 2.000 м 

Голема Марушица, 2.000 м 


550 
420 
370 
250 
200 
170 
120 
120 


2. Голак 


свега 2.200 

600 
240 


3, ОСОГОВ1> 


свега 840 

440 
270 
150 


4. Перистер 


свега 860 

1.500 
1.200 
1.Ш 



5. Ниџе 



Слива, 2.000 м 



свега 3.700 
1.000 



Горња таблица показује на којим планинама СР Македоније 
данас има влашких катуна, како се зову поједине паше са њиховом 
апеолутном висином и бројно стање оваца (свега 8.600). Ако се 
ти подаци успореде са етањем влашког катунског сточарства из 
времена пре другог светског рата> онда се јасно види колико је 
оно оиало. По броју оваца садашње сточарство према ранијем 
опало је за око једанаест пута. Огромно опадање броја влашких 
оваца нарочито је наступило на планини Осогову. 

2, Организпција и подела рада. — Сточарски живот на Пљач- 
кавици, Голаку, Осотову и Перистеру није толико тежак као на 
неким другизд нашим планинама. На њима има ггреко целог лета 
довољно траве и воде. Затим ове планине обилују шумом и на 
њима је данас прилично безбедно. 



V- 



**) Обавештењи добијена у шумском стотганству »Паруца« у Кочанима, 



181 



Ниједан влашки сточар који издиже на плавине нема осо- 
бито много стоке. На лланинама у источном делу Македоније 
просечно на једног сточара долази око 115 оваца. Зато нико од 
тих Влаха не може да створи катун. Они се обично удружују 
по два до три сточара у један катун. То су такозване »тајфе«. 
На планинама Перистеру и Ниџе Власи сточари имају нешто 
више оваца, али се и они удружују приликом оснивања катуна. 

Сточари у једној тајфи зову се ортаци. Ортаци обично по- 
стају људи из истог насеља, по могућству скоро одељена брада, 
на пример, Јанко, Штерјо и Таорђе Анђелови из Винице. Њихов 
је катун на Пљачкавици. Браћа Ташко, Салтир и Стојан Костови 
такође из Бинице. Њихов је катун на Голаку- Затим браћа Штер- 
јо и Калчо Наумови из кочанског села Истибање, И њихов је 
катун на Голаку. Таквих примера има још иеколико. Али у по- 
јединим случајевима у једном катуну ортаци су и сродници или 
пријатељи, који имају поверења један у другог. Пример таквог 
уортачавања су Тодор Алексов и Тодор Анђелов из штилског 
села Чардаклије. Њихов је катун на Пљачкавици. Затим Никола 
Гудов из овчепољског села Степанца; њихов је катун на Пери- 
стеру итд. Ортаклук у једном катуну обично траје доста дуго. 

На Пљачкавицу свега издиже деветнаест влашких сточара. 
Они имају девет катуиа. На Голак издиже осам сточара* Они 
имају три катуна, На Осогово издиже седам сточара. Они имају 
четири катуна. Према томе, сада је укупно на планинама у источ- 
ном делу СР Македоније 16 влашких катуна. Просечно на један 
од тих катуна долазе по око 244 овце и по око 4 коња. 

У западном делу СР Македоније, издиже, и то на Периетер, 
осам влашких сточара, који су ф удружени у три катуна, На пла- 
нину Ниџе издижу три сточара; они имају један катун. Просечио 
на сваки од тих катуна долази по око 1Л75 оваца. 



Планина 


Врој 
сточара 


1 
Број 
катуна 


Просечак 

број оваца 

на један 

катуи 


Просечан 

број оваца 

на једног 

сточара 


Пљачкавица 

Голак 

Осогово 

Перистер 

Ннџе 


19 
8 
7 
8 
3 



3 
4 
3 

1 


244 

310 

215 

1,233 

1.000 


115 
114 
123 
420 
333 


Свега 


45 


20 




■" 



Сточари у свима катунима су добро организовани. Сваксоде 
је одређен неки посао. Старији и искуснији Влах редовно пред- 
ставља катун пред властима, одговара за све што се десило у 
њему, набавља со и остало што је потребно. Он понекад помаже 
приликом муже стоке, када нема довољно чобана. 



182 

Домаћинства која еу уортачена настоје да свако има чобанина 
који чува стоку. Затим сваки катун има човека који музе овце и 
сири млеко. Жене не бораве у катунима као ра~ 
н и ј е, На почетку паше у катунима стока се скупи заједно, па 
се из ње издвоје музнице (»матрици«), јагњад и јаловиње 
(»стерпе«). 

Сваки посао око оваца Власи раде са великом пажњом и неж- 
ношћу. Стока се лети истерује на пашу два пута на дан. Најпре 
од 5 до 11 часова пре подне, а затим од 3 до 9 сати после подне. 
Пре терања на пашу, стока се музе 20 ). Овчари су сиажнији људи, 
навикли на разне временске прилике. Они носе овчарски штап 
са куком. Њиме овчар може лако да ухвати овцу коју хоће. 

Појединим сточарима помагачи су неки од њихових млађих 
синова. Они обично доносе хлеб и одећу из села када село лежи 
у подножју планине, затим доносе дрва из шуме и воду с извора. 

Мужа оваца се обавл^а у струзи кроз коју се пропуштају 
музнице. Млеко, које се добија, прерађује се заједнички. Од њега 
се прави сир за продају. У томе нема никад забуне, јер се тачно 
зна колико ко има оваца, па према томе и колико ће млека, одно- 
сно сира добити. 

Да. би овца дала довољно млека, она мора имати добру пашу. 
И пре одласка-на пашу и при повратку, овце се дотерују полако 
и без вике. Стока једног катуна не прелази у испашу другог ка- 
туна. Једанпут недељно овцама се дају со и мекиње, или крупно 
самљевеии кукуруз. 

Обично сваки сточар своје овце стриже са својом чељади. 
А понекад помажу једни другима. 

3. Положај и изглед катуна. — Сви влашки катуни имају 
истоветне положаје. Налазе се на заравнима заклоњеним од се- 
верног хладног ветра,*Са њихових положаја, који се налазе на 
асполутној висини од 1.250 до 2.100 метара, могу се лако изгонити 
јстада до највиших планинских врхова. Овде су чести извори, а 
јса оваквих положаја лако је прићи и паши и шуми. Када је 
јвреме непогодно, сточари склањају стада у густе шуме. 

Зграде у катунима су примитивне. Сваки катун обично има: 
јколибу, трло, стругу, негде и коњушницу. 

Колиба (»калив«) је направљена од прућа и покривена ра- 
жаном сламом (величина око 3X4 метра). Изнутра је плет обле- 
јпљен блатоод. Већи број колиба је једнооделни, без прозора и са. 
Јједним улазом. Служе за становање и оставу. 

Само неке ретке колибе су преграђене на два дела. Први 
јдео је одмах како се уђе у колибу. Ту је огњиште и ту се спава. 
Други део је млекарник: у њему се држи сир, судови за мужу, 
: за справљање смока и хране. 

Сасвим ретко виде се и по две посебне а једнооделне колибе: 
једна служи за спавање, а друга за чување сира. 



*■) По два пута на дан овце се музу до Велике госпојине. После тога 
до Крстовдана овце се музу једанпут на дан (мужа оваца почиње од 1. 
априла). 



183 

Близу колибе гради се трло. Оно је намењено ноћном боравку 
оваца. Трла су од различите грађе. Нека су направљена од љеса, 
друга од врљика, а понекад и од наслаганог камена. Трла су нај- 
чешће четвороугластог облика. Њихова величина зависи од ве- 
личине стада. Ретко су негде одвојеиа трла за јаловице и јагањце 
(на пример, на месту Марушици на Перистеру), 

Овце иоћ проводе растурене у прилично простфаном трлу. 
За време јачих ветрова и кише они се склањају под наслон. На- 
слон се налази на ивици трла. 

Струга је узан простор у који се утерују овце пред мужу. 
Она је поред тога ближе колиби. Струга се затвара обично дрви- 
м-а. — Поред трла налази се солило. 

Око катуна сточари немају њива нити ливада. Током зиме 
не остаје нико на планини да чува зграде. Зато с пролећа, пре 
издига, људи изађу на планину да поправе и препокрију станове 
који су зими искварени услед снега и ветрова. Некада ове сто- 
чарске станове зими пале околни сељаци (на пример, на Пери- 
стеру). 

У катунима Власи имају врло оскудно покућство. Млеко се 
музе у дрвене музнице. За кување млека служе казани. За нб- 
шење воде употребљавају _се дрвени судови. Спава се на дрвеном 
лежају, застртом чергама, а покрива се вуненом ћебади.. . 

На планини оскудна је и влашка исхрана. Највише се упо- 
требљавају пшенични хлеб, млечни производи, пасуљ, паприке, 
О празницима влашке жене из својих села шаљу мужевима на 
планини најчешће питу. 

4. Врсте и број стоке. — Преци данашњих Влаха, када су 
се дрселили у садашње области, дотерали су и своју стоку. Тако 
су они све до данас одржали ону расу оваца какву су имали у 
старом крају. То је такозвана црна влашка овца ил# 
каракачанка (»стар сој«). Одлично је прилагођена клими ових 
крајева и осталим месним условима: задовољна је оскуднијом 
храном, лако презими на слабим пасиштима и уогппте је веома 
издржљива (»може да живи на еекаде«). По тој овци ови сточари 
од. окблних Македонаца добили су име Црни Власи или 
Каравласи. 

Поменута влашка овца је ситна. Има живу меру око 25 кг. 
Она даје већу количину вуне, а релативно мању количину млека, 
Њено руно има оштра влакна и слабије је каквоће. У сточарењу 
данашњих Влаха црна овца заступљена је са око 40% 8р ). 

У данашњим областима Власи временом су примили да гаје 
још један тип оваца (»нов сој«). То је нешто крупнија домаћа 



*°1 Црна влашка овца има млеко и месо који се одликују масноћом и 
добрим укусом. 



овца, која има особито белу вуну и танке ноге (фот. I). Зову је 
о в ч е п о љ к а. Лако се креће из нижих у више регионе шт 
обратно. Овај тил овце даје мању количину вуне, а већу млека. 
Поменута овца заетупљена је са око 50%. 




Фот. 1. Врсте данашњих влашких оваца: »бела овчеиољска« и 

»цриа влашка овца« 

Од пре пет-шеет година државне власти почеле су радити и 
на побољшању влашког сточарства ширењем мерино овце. Али 
покушај да се уведе поменути тин још се не изводи у ширем 
обиму и са сигурним успесима 81 ). Видео сам како су се поједини 
Бласи томе чак и одупирали (у селу Видовишту код Кочана и у 
селу Аџибегову на Овчем пољу). 

Сваки влашки катун има и потребан број коња. На коњима 
се односе у стална села или у градове сточарски производи, а 
одатле се доносе друге потребе (хлеб, со, трице). Затим коњи 
служе за пренос приликом сеоба, па за лренос грађе приликом 
изградње катуиа. Дању коњи проводе на паши даље од оваца, 
а ноћу их сточари везују поред трла, или их затварају у наро- 
читу стају. ^ Ј * 

Око влашких катуна раније је коња било у већем броју, јер 
је било више послова које су сточари обављали помоћу њих: 
одлазили су на вршај у пољска села 32 ), коњи су служили за ја- 
хање, односно путовање, и за преношење добара, Сада сваки 
мањи влашки катун има обично по четири (на пример, на Пљач- 
кавици), а већи катуни имају по десет коња (на Перистеру). 

31 ) Власи засада још нису раслодожени за овцу мерино. Оии говоре 
да Јагњад од те овце често угину зими. А одрасле мерино овце често по- 
оолезају и лети на планинама, 

**) Раније су Власи говорили: »Коњи нам доносе жито, а све остало 
доносе нам овце«. 



185 



Влашки коњи, које сам гледао на планинама, најбоље одго— 
варају овдашњим условима: свикли су да преносе људе и товаре 
по стрмим стазама. 

Око влашких катуна види се и понрко магаре. Затита поје- 
дини Власи лети хране и понеку свињу. Њих кољу пред полазак 
са планине. 

ГГо обавештењима која сам добијао највише од самих Влаха, 
а делодхично и од надлежних власти, лети 1960. године у свима 
њиховим катунима било је, како је и натгред изнето, око 8.500 
оваца, окр 130 коња и нешто магаради. Највише оваца било је на 
планинама Пљачкавици — 2.200 — и Перистеру — 3.700. Мање 
оваца је било на планини Ниџе — 1.000, Осогову — 860 и Голаку 
— 840 (сл. 5). Међутим, ја имам утисак да је број стоке, свакако, 
нешто већи него што је овде показано. Приликом добијања до» 
зволе за пашу, као и приликом мог распитивања, Власи су до- 
некле прикривали право стање. 



11000 



10000 
9000 
8000 
7000 

6000 
5000 
4000 
3000 

аооо 

1000 





и 




I 



II 



III 



I 



к 



Сл. 5. Број влашких оизца. на три планиис у Македонији пре Првог свет- 
еког рата (Л) и данас (Б>. Планине су Пљачкавица I* Голак П и Перистер Ш 

- 

За чување стоке на планинама потребни су пси. Сваки сто- 
чар има бар једног, а имућнији и по три пса. Пси су веома верни 
и храбри. Нападају и одбијају зверове; ноћу бдију над целим 
катуном. 

5. Сточарски производи и трговина. — Влашки сточари че - 
сто изјављују да их овца храни и одева. И заиста, овце су сто~ 
чарима веома корисне. Од оваца они добијају: вуну, млгеко, сир, 
месо, кожу, а продају овце и јагњад на живо. 



186 

Вуна је врло важан приход од оваца. Она служи за ткање по™ 
кривача (»јамболије«), ћилима, сукна, затим за плетење џемпера и 
чарапа. Сточарско одело и постељне ствари у кућама највећим де- 
лом су од вуне. Затим сваког пазарног дана виђају се у Штшту, Ко- 
чанима, Титову Веле,еу и другим градовима Влахиње како ггродају 
чарапе и остале.производе од вуне. Затим, вуна се продаје и непре- 
рађена. 

Овце се стригу два пута; пред издиг на планину и крајем 
лета о Крстовдану. Прва је вуна боља и скупља, друга је јевти- 
нија. Једна овца просечно даје 1,5 а један ован око 2,5 кг вуне. 

Количина млека од једне "овце није велика — просечно око 
30 литара 513 ), Као максимум у мају једна о-вца дневно даје око 
300 грама. Тада је трава млада и сочна. Лети количина млека 
буде за половину мања. Најинтензивнија мужа је до око 20. 
августа. После тога млека је све мање, тако да око 20. септембра 
(око' Крсто-вдана) престаје мужа оваца, 

Скоро од целе количине млека сада се прави само сир (»вла- 
шко еирење«) 3 *), а од сурутке, која остаје, добија се урда. Мања 
количина сира и урде потроши се у домаћој исхрани, а највећи 
део се продаје. Понекад се у катунима кисели млеко за једење. 

Овде да напоменемо да је пре другог светског рата, сем ра- 
злика у интензитету сточарења, било сасвим друкчије и стање 
прераде млека. Тада је обилност млека привлачила поједине 
трговачке фирме, претежно солунске Јевреје. Они су имали ста- 
нице на појединим плашшама. Већи део влашких сточара, који 
су бшти гругогсани у веће заједнице, само је музао стоку и све 
млеко продавао тим станицама. Специјални мајстори од млека 
су израђивали качкаваљ 85 ). 

Сваке јесени сточари закољу и ло две до три угојене овце. 
Добијено месо се соли и преко зиме га једу укућапи. Кожа од 
оваца се продаје. О већим летњим празницима, на пример, о 
Петровдану, Великој госпојини и Крставдану, неки од Влаха за- 
коље и 1агње. 

Овца је веома корисна животиња и као предмет трговине, 
С јесени сточари продају угојене јалове и старије овце (изкад 
пет година). Затим продају овнове и понеког коња. С пролећа се 
лродају јагњад. Влашка стока одувек је била на одличном гласу. 
Жива стсжа и сточарски производи особито се продају у Штипу, 
Кочанима. Титовом Велесу и Битољу. Понекад они се продају 
п даље. 

Уколико се околни градови после другог светског рата брзо 
развијају као управна и економска средишта, утолико се све више 
осећа потреба за месом, млечним производима и вуном. Месо се 
у великој мери извози у Грчку. Све је ово од великог утицаја 



* 8 ) Власи говоре да је количина млека од озаца приличио промеиљива: 
»Зависи како ће се погоди година«. 

- л ) Од 40 литара млека ооично се добија 10 кг сира. 

**) Успореди М. Филиповић: Качкаваљ у Македонији и Србији. 
Тласник Етнографског музеја, књ. XX, Београд, 1957, стр. 127; Б. Мило- 
јевић: Високе планине..., стр. 456. — Качкавал* се у јесен паковао и 
носио на тржиште. Доста се извозио у Солун и даље — * у Египат и Америку. 



187 

на сточарство. Зато сада влашки сточари лако уновчавају све 
своје производе и живу стоку. Има случајева да данашн>им мало- 
бројним сточарима купци долазе еами у катуне. 

Немогуће је навести поуздане бројне податке о томе колика 
је тачна привредна корист од стоке ав ). Али сами Власи изјављују 
да је овчарство веома корисно занимање и да оно брзо обогати 
човека 37 ). Зато старији Власи ови одреда миеле да ја привредна 
будућност пространих планинских сувата СР Македоније у ов- 
чарству. За осам до десет продатих оваца сточар може да набави 
жита за храну мање породице у току целе године. Власи који 
имају стадо од око 100 оваца музница могу током године да издр- 
жавају цело своје домаћинство ако није велико. Како су ме уве- 
равали на терену: 100 оваца музница даје толики приход сточару 
колико даје 5 хектара релативно добре земље ратару. 

Због свега тога и услед старе навике данас се осећа 
јасна тежња код старијих Влаха даопет бр- 
зо повећају своја стада. Али што до тога не долази, 
узрок з е У тешкоћама око добијања одобре- 
ња за планинску пашу, Већи и бољи па-шњаци, као што 
су на Мокрој, Осогову, Перистеру и другим планинама, на које 
су навикли Власи, сада се лети резервишу за стогсу многих др- 
жавних сточарских економија и појединих сеоских задруга. Не- 
где постоје сличне тешкоће и у вези са зимском испашом. 

На Мокрој планини, на пример, пасу овце државне економије 
»Прогрес«, чије је седиште у овчепољском селу Немањинцу (1957. 
године — око 6.000 оваца) и о-вце задруге штипског села Софу- 
лара. На Осогову пасз г многобројне овце (око 10.000) државне 
економије »Црвена звезда« из Штипа (оне су на Калин камену), 
затим овце такође државне економије »Искра« из Кочана (4.000^- 
5.000), »Овче поље« из Ерџелије, једне економије из Пробиштипа 
(око 5.000, оне су на Лопену), па овце земљорадничких задруга 
из села Спанчева, Тракање, Бање у Кочанској котлиии, задруге 
села Џидилова у околини Криве Паланке (3.000 — 4.000). На Пе^ 
ристеру лети 1960, године пасла је стока појединих сеоеких за- 
друга и државних економија из околине Битоља и ]едне сеоске 
задруге из околине Ресна. Задруге из битољских села Нижепоља 
и Бача имале су по око 2.000 музница, а државна економија »Ма- 
ријово« имала је 5.000—6.000 оваца. Слично је стање и на неким 
другим планинама Македоније. 

Сада влашким сточарима најлакше се одобрава паша на шум- 
ским пропланцима. То су мањи шумски пашњаци. Таквих паша 
највише има на Пљачкавици, затим на Голаку. Они су подесни 
само за данашња невелика влаигка стада. Таквих шумеких па- 

шњака нема многа. 

Велику жељу да повећају број оваца нарочито сам приметио 
код Влаха у кочанским селима Врбици, Соколарцу, Бањи и Исти- 



•*) Поједини Власи говорили су ми да чист годишњи приход од сваке 
овце музнице износи око 2.600 динара (бруто приход је 4,200, а расход 

1.600 динара). 

**) Успоредити С. Т о м и ћ: нав. дело, стр. 248. 



ш 

бањи; затим код Влаха у штилским селима Сушеву и Радањи; 
у овчепољеким селима Мустафину, Делисинцу, Анибегову и дру- 
гим. У поменутој Врбици, која лежи у југоаападном подножју 
Осогова, Власи и еада држе доста оваца — овако домаћинство 
(свега 17) има од 100 до 300 глава, Али они лети ие могу добити 
одобрење за планинску пашу, јер, по исказу месних власти, до~ 
брих слободних паша на суседном Осогову нема. Зато врбички 
сточари, када је било најсувље време у низији, и то у августу и 
еептембру 1960. године, без дозволе суистерали сто 
ку на поменуту планину 38 ). Слушао сам да понекад 
тако постулају и Влаеи из неких других насеља. 

На другој страни, утицај наглог развитка градова у СР Маке- 
донији због индустрије, па разне могућности у вези са школова- 
њем и улошљавањем, не осећа се само на кретању 
македонског становништва, него и на мигра- 
ц и ј а м а В л а х а. Њихови млађи л>уди свршавају разне школе 
и постепено прелазе у градове. Само из села у околини Кочана 
лоследњих година осамнаест млађих Влаха и једна дево^ка ди- 
пломирали су на универзитетима. Тако и ово кретање као нови 
фактор неповољио утиче на сточарство: оно ће се постепеио за* 
немаривати у оним влашким домаћинствима у којима, због пре- 
лаза у градове, не остане довољно мушких потомака по селима 31 '). 

6. Зимовишта. — На планинама сточари остају све док не 
падне снег, када овце не могу више пасти. То се обично догађа 
око средине децембра. Тада Власи стоку сггуштају у своја стална 
села. Та села леже у ниским жупним потпланинским пределима. 
У њима се осећају утицаји средоземне климе. На тај иачЈш вла- 
шхи сточари, за разлику од ранијег доба, сада имају углавном 
своје ста лне зимовнике, које више не мењају, 

И у зимовницима (»кшли«) који се налазе на утрини, далеко 
од села, налаое се колкГба, трло и остали заклони 40 ). За њихово 
додизање се употребљавају камен, гране и слама (фот. 2). Називи 
зимовника у које одлазе данашњи влапши сточари су следећи: 
Винида, Видовиште, Бања и Истибања у Кочанској котлини; Ча- 
шица у околини Злетова; Радања и Чардаклија у ближој околини 
Штила; Делисинци на Овчем пољу; Оморани и Чашка у околини 
Титовог Велеса. 

У току зиме и пролећа стока пасе на лропланцима, по међама 
њива и по кошевинама (фот. 3). Ноћу се она затвара у торове. У 
дане када почну дувати хладнији ветрови и падати киша са су- 
снежицом, стока се затвара у зимску стају. Али и тада стоци се 
ие полаже, јер по малом снегу овца налази храну. Једино када 
настане јагњење, од средине јануара до краја фебруара и почну 

ад ) Ако би врбички Власи имали планинске паше, онда би свако њи- 
хово домаћинство за 5 — 6 година рзеполагало са по 600 до 600 оваца, 

8 «) Један врбички Влах говорио ми је: »Свима Власима старијим од 30 
родина поглед је стално уперен према Осогову. А Власима млађим од 30 
годииа поглед је окренут ка Скопљу и другим градовима*. 

) Потеси на сеоским утрииама на којима зимује влашка етока, зову 
се: Гараска у селу Видовишту; Прчковица у селу Истибањи; Грнчарка, 
Голи рид и Драгица у Викици итд. 



] 



снеговитији дани, тада се стоци већином даје зоб купљена у мли- 
новима или сено. 




Фот. 2. Влашка зимека »кшла« у атару Винице (место Грнчарска) 

у подпожју Пљачкавице 



У априлу продаје се један део јагањаца. Затим се овце ит- 
шају и сточари се спремају за повратак на планине. У првој по~ 
ловини маја сточари се издижу истим путовима којима су и дошли 
на зимовник- 




Фот. 3. Вланлш сгочар са овцама на зимовнику у сливу Злетавске рекс, 

атап села Ратовице 



Б — ДРУГИ ДЕО 



ПЉАЧКАВИЦА 

Овлм имеиом се назива виоока планина која испуњава про* 
стор између Кочанске котлине на северу и Радовипже котлине 
на ЈУ^У- Ка западу границу Пљачкавице чини ближа околина 
Штипа, а на истоку гранргцу чини предео Малешево. Пљачжавица 
је издужена у правцу запад — исток. У том правцу она је дуга 
око 35 километара"), 

У морфолоппшм погледу Пљачкавица представља пространу 
површ, високу око 1.500 до 1,600 м. Са ње се диже већи број пла- 
нинских врхова. Познатији врхови, почев од запада, су; Туртел 
(1.607 м), Црквиште (1.676 м), Џамија (1.569 м), Лисец (1.754 м); 
Козбран (1.708 м), Кара тепе и Шруца. 

Плакинску масу Пљачкавице рашчлањује већи број долина. 
Према северу у Кочанску котлину воде долине Осојнице, Бла- 
течке, Градечке, Зрновске, Козјачке реке и друге. То су леве 
притоке Брегалнице. Према југу Пљачкавицу рашчлањују до- 
лине Радовишке, Оравичке, Сираве, Смиљанске реке и Широког 
дола. Оне су притоке Струме. 

У физичко-географском погледу постоји знатна разлика из- 
међу планинске стране Пљачкавице окренуте северу, ка Кочан- 
ској котлини, и стране окренуте југу, ка Радовишкој котлини. 
Ка Кочанској котлини -планинека м-аса спушта се стрмо (фот. 4), 
Зато овде села леже само у планинском гходножју. На јужној 
страни, међутим, падина Пљачкавице спушта се блаже. На тој 
присојној ладини села се пењу доста високо. 

Осим тога, северна страна Пљачкавице обилује изворском и 
текућом водом, затим има доста шума. У погледу вегетације на 
северној планинској страни разликују се-два дела. Најнижи део 
обрастао је жбуњем и шумарицом. Изнад њега је простран појас 
бујне букове шуме* 2 ). У томе појасу има и пашњака. Јужна страна * 
Пљачкавице, као блажа и присојна, повољнија језа земљорадњу 
те је са површинама обрадиве земље. Тамо где има шуме, она је 
закржљала и прошарана врло слабом травом. Изворска вода је 
ретка. 

На површи Пљачкавице налазе се планински сувати чија је 
трава током целог лета бујна, мека и питома. Ови сувати испре- 
сецани су дубоким долинама и зато се састоје од већег броја де- 



4| ) На спецхгјалној карти ФНР Југославије, 1 : 100.000, планина Пља* 
чкавица предста-пљеиа је на листу »Плачковица««* 

• * а ) В. ■ Матић: Привреда, саобраћај. и насеља у Кочанској котлини. 
Гласник Говграфског друштва, св. XXVI, Београд, 1940, стр. 21. 



191 



лова (»планина«), Нарочито су травнији делови сувата у среди- 
шњем високом крају Пљачкавице и на странама окренутим 
северу. 




Фот. 4. Северна страна плавине Пљачкавице са подножјем. 

СинмЈБено нз Кочана 

За пашу на Пљачкавици у прошлости отимали су се сточарп 
из ближих и даљих области. У XVIII и првој половини XIX века 
планинске паше већином су припадале поједш-шм Турцима (Ју- 
руци и Коњари) насељеним у селима Кочаиске котлине (Блатеп,, 
Липец, Градец, Зрновце, Теранци) на северу и Радовишке котлине 
на југу. Али од средине прошлот века на Пљачкавици почели ау 
лети да преовлађују влашки номади, Сточара Македонаца било 
Је мало, и то само са источне, тј. малешевске стране. 

Због подеснијих природних услова, сва сточарска станишта 
на Пљачкавици била су подизана у ередњем делу масива. Одавде 
су сточари одржавали везе са селима и градоким насељима у 
подгорини. Станишта редовно су лежала на висини од око 1,400 
до 1.500 метара. 

Влашки сточари на Пљачкавици били су многобројки до дру~ 
гог светског рата и 2 — 3 године после њега. До поменутог доба 
на овој планини летовало је око 50 номадских влашких домаћип- 
става. Затим су чланови тих домаћинстава постали стално насе«- 
ље?1и становници у многим кочанским, неким штипским и овче- 
пољским селима. 

За влашке сточаре била су привлачна нарочито два дела ка 
Пљачкавици. То су Чатал чесма или Стари влашки колиби и 
Лисец. По подацима из 1929. године, на Чатал чешми летл је 



192 

билр око 6.000, а на Лисецу око 5,000 оваца 4 *). 3 време другог 
светског рата на Пљачкавици лети је боравило 46 влашких до- 
маћинстава: на Чатал чешми је било 27, а на Лисецу 19. 

Од свих планина у СР Македонији и сада Пљачкавица има 
највише влашких сточара. Ова планина, како је напред истак- 
нуто, има шумских пашњака подесних само за мања стада. У 
јулу 1960. године влашка сточарска станишта постојала су на 
местима: Картали, Чупино, Аџиница, Кукла, Коларншда, Чатал 
чешма тши Стари влашки колиби, Кара тепе и Асанлија. 

На месту Картали, близу македонског села Лаки, налази се 
заЈеднички катун Мита Штерјова, Зика Михајлова и Косте са 
око 420 оваца (први има 160, други 140, трећи 120 оваца). Њихове 
породице стално живе у штипском селу Радањи. 

На Чупину, близу Лисеца* 4 ), налазе се два катуна. Један 
катун са око 300 оваца прииада браћи Јанку, Штерји и Ђорђу 
Анђеловим (сваки има по око 100 оваца). Други катун са око 250 
оваца припада Колету Михајловом и Јанку Митеву (први има 
150, други 100 оваца). Породице поменутих Влаха живе у Виници 
код Коча-на, 

На Аџиници, такође близу Лисеца, налази се Катун Тодора 
Алексова и Тодора Анђелова са око 170 оваца (први има 100. 
други 70 оваца). Породица Тодора Анђелова живи у Виници, а То- 
дора Алексова у штипском селу Чардаклији. 

На Кукли, изнад великог и познатог кочанског села Зрновца 
(близу врха Орлов камен), налази се катун Михајла Пушева и 
Зика Николова са око 120 оваца (сваки има по 60 оваца). Њихове 
породице живе у Виници. 

На Коларници (или Жандароким кромпирима) налази се ка- 
тун Санде Михајлова и још једног другог Влаха са око 200 оваца 
(први има 150, други 50 оваца). Њихове породице живе у кочан- 
оком селу Видовишту, 

На месту Чатал чешма или Стари влашк-и колиби близу врха 
Туртел налази се катун Ђорђа Анђелова и Ђорђа Костова са око 
370 оваца (први има 250, други 120 оваца). Њихове породице живе 
у штилском селу Чардаклији. 

На месту Кара тепе изнад Новог села (»Радовишко«), налази 
се заједнички катуи од два влашка домаћинства. Старешине тих 
домаћинстава зову се Коста Стар и Коста Мал. У њиховом катуну 
је око 250 оваца (први има 130, други 120 оваца). Породице им 
жигве у селу Радањи код Штипа. 

На Аеанлији, изнад села Смиљанице (»Радовишко«), налази 
се катун још једног влашког сточара са 120 оваца, Његова поро- 
дица живи у напред поменутом штипском селу Радањи. 

Поменути данашњи влашки катуни иа Пљачкавици леже у 
нодножју планинских врхова, на пример, у подножју Туртела, 
Козбрана, Бел-камена итд. На оваквим местима има довољно 
паше и изворске воде. Тако је Пљачкавица и данае доста значајна 

* 3 ) М. Савић: нав. дело, стр. 148. 
|€ ) На карти: Чуплно брдо. 



193 

за сточарски живот; У;околнлм:жупским: областима сточари про- 
дају еврје, производе^ - 

Данар нема влашких стЈОчарскижЈСтаништа једижина ЈГисецу. 
Тамо је пространа планинска паша.Она :служи-за напасан*е мно* 
гоброЈНјВ стоке држадне сточарске: економиј е у Виници. Та еконо-^ 
мија ивда око 1.200 оваца и око 600 говеда.. 



II 

голак 

Голак се назива плећата планина између горњег елива Бре- 
галнице са истока. и Кочанеке котлине са запада. Пружа се у 
правцу север — југ око 30 километара. То је висока планина, од- 
воје.на од Осогова. и Пљачкавицеј и чини засебну целину 45 ). • 

На Голаку истичу^се неколики.врхови сапосебним именима. 
Зову се: ббозна (1.181 м), Јастребац (1.273 м), Чавка (1.538 м)и 
Оси кат..(1. 202..М). Између врхова су ниже заравни и превоји. 
Најпознатији превој, зове -се Станички.риД' в ). 

Према истоку и северу Голак • се спушта доста стрмо. Пла- 
нинску масу.рашчлањујудолине притока Брегалнице. Са истока 
су главве долине Осојницеј Леклинске и Драгобрашке реке. 

Највиши делови Голака састављени су од кристаластих ! 
шкриљаца. Лравац пружања^ планинеј особине стена, и висина 
утицали су на хидрографију и вегетацију. Атмосферски талози 
падају у знатној мери, и то више на западној страни окренутој 
Кочанској котлини. .. 

У погледу. вегетације на страна-ма Голака-јасно серазликују 
три дела, Најнижи део обраетао је ноглавито закржљалом хра- 
стовом шумом. Изнад њега је узан појас букове шуме. На врхо- 
вима Голака и на заравнима између њих има пашњака. Њихова 
трава је бујна и питома. Пашњаци' су највећим делом настали на 
штету шума. 

Природни услови за сточарски живот су доста повољни. Зато 
је на овој планини лети увек био развијен.катунски живот нао 
и на околним планинавда. Са западне м јужне стране сточари су 
дубоко продрли у масив Голака,. 

Планином Голак раније су се користили македонеки и тур- 
ски јуручко-коњарски сточари 47 )- На овој планини често се на- 
илази на трагове сточареких насеља. Међутим, од почетка XIX 
века на Голаку су почели лети да подижу сточарске становеи 
влашки номади. Године 1929. Власи су на овој планини напасали 
око 6.000 оваца 48 ). 



*°) На епецијалној картн ФНР Југославије Голак је предетављен на 
листу »Плачковица.«. 

*°) Име је остало по жандармеријској станици ,тамо сапрађеној 1929. 
године 

*0 Турци су живели у селима: Пекљану, Трсину, Истибањи, Кали- 
манцу итд. . 

* в ) М. Савићг нав. дело, стр. 148. 

13 — Снмпозкјум о средњовековвом катуну 



194 

Влашки сточари на Голаку најмногоброЈнији су били у првој 
половини XX века, и то до 1947. године. До те године шт њему 
је летовало по 15 до 25 номадских влашких домаћинстава. Од 
поменуте године та влашка домаћинства су стално насељена у 
потпланинским кочанским селима: Јаћимову, Виници и Истибањи 
(Капсали, Симеонови, Лунгови, Миајлови). 

Сада влашких сточара на Голаку има мало. Године 1960. на 
месту Чавки било је станиште Влаха Штерја Наумова и Калча 
Наумова из кочанског села Истибање. Они су створили зајед- 
нички катун са око 240 оваца (сваки има по око 120 оваца). На 
Чавки постоји и станиште Влаха Ташка, Салтира и Стојана Ко- 
стових (браће) из Винице. Они су такође створили заједнички 
катун са око 360 оваца (сваки има по 120). 

Посебна влашка станишта на Голаку налазе се и на месту 
Станички рид (близу Градишта). Тамо је заједнички катун Ђорђа 
Мишева, Дима"Атанасова и Штерја Ђорђијева, такође из Винице. 
У њиховом кату^гу има око 330 оваца (први 150, други 100, трећи 
80 оваца). 

Поменута станишта на Голаку налазе се на висини од отсо 
1.300 до 1.350 метара. Недалеко од њих има паше и изворске воде, 
без чега не може постојати ниједан катун. Са тога положаја сто- 
чари одржавају везе са селима у западној планинској подгорини 
путовима који воде кроз долине. Сточарске зграде су од камена 
и дрвета, 

И остале заравни и превоји на Голаку на којима има пашња- 
ка лети могу примити већи број стоке. Њихова трава сада није 
довољно искоришћена. По њима пасе нешто стоке из околних 
македоиских, претежније земљорадничких, села. Таква села су 
Трсино, Лаки и друга. Македонци из Трсина почели су да пре- 
тварају паше на Голаку у оранице. 

III 
осогово 

Осогово је једна од најгтроетранијихлтланина СР Македоније. 
Лежи између долине Криве реке на северу, Кочанске котлине 
н а југу, Овчег поља на западу и југословенеко-бугарске границе 
на истоку. Осогово је чвор одакле извиру реке: Злетовска, Ко- 
чанска, Оризарска, Каменичка, Крива река и друге^). 

Основни тектонски облици Осогова потпали су под дуготра- 
јан и снажан утицај ерозивно-денудационих процеса. Зато је 
историја геоморфолошког развитка овог масива представљена 
стварањем читавог низа површи, Те се површи уклапају једна 
У ДРУгу, засецају развођа или се подовима и терасама увлаче у 
речне долине. 

Од највиших до најнижих делова Осогова нижу се површи 
различитих особина. Међу њима се истичу оне које су развијене 

4е ) На специјалвгоЈј карти ФНР Југославије Осогово је представљено 
на листоврЈма »Крива Паланка« и »Плачковица«. 



195 

само у средњим и јужним планинским деловима, док их у оста- 
лим крајевима нема уопште или су изражене делимично, Узевши 
у целини, површи Осогова могле би се груписати у површи пла- 
нинских и површи нижих делова осоговске масе. 

Са делова виших осоговских ловрши дижу се поједини пла- 
нински врхови. У те спадају: Пониква (1.670 м), Лисац (1.527 м) 
Банков чукар (1.592 м), Ретки буки (1.781 м), Китка (1.847 м), 
Царев врв (2.085 м), Чатал чешма (1.824 м), Костадан^ца (1.645 м) 
и Калин камен (1.817 м). Постоји и већи број долина. Главне 
долине, усечене у масиву Осогова, воде у Кочанску котлину 
на југу. 

Осогово је прилично богато атмосферским талозима. Кише 
падају каткад недељама. Обилност талога потиче од знатне ви- 
сине. Због тога Осогово обилује изворском водом, од које постају 
многобројне мање и веће текућице. Део Осогова око врха Калин 
камена сматра се да је богатији изворима од било које друге пла- 
нине на југу наше државе. 

Због вододржљивости земљишта и обиља у влази сви делови 
Осогова покривени су, готово свуда, непрекидним шумским и 
травним покривачем. Шуме се смељују по појасевима: храст и 
буква. На букве настављају се сувати (»планине«). На појединим 
местима шуму су чобани намерно палили да би проширили 
пашњаке. 

Травни покривач на Осогову, чија је трава зелена током це- 
лог лета, је оообито простран. Он је много пространији и травнији 
иего на Пљачкавици, Перистеру и другим планинама Македо- 
није. Нарочито су травни и за стоку хранљиви они осоговски 
сувати који су окренути југу и југозападу™). 

За пастирски живот Осогово је врло подесна планина. Због 
тога на њој нема скоро ниједног травног места куда стока није 
допрла. Сточари су свуда подизали станишта где је било услова 
за привремени летњи живот. У томе су се најпре истицали Ма- 
кедонци насељени у долинама Осогова, као и Турци-Јуруци, чија 
су стална станишта лежала у околним ниским областима"). 

Од краја XVIII и почетка XIX века Осогово је почело при- 
влачити влашке номаде. Власи су постепено бројно ојачали. Зато 
су они за последњих сто година били главни осоговски сточари. 
По подацима из 1929. године Власи су на Калин камену лети на- 
пасали око 40.000 оваца, на Поникви напасали су око 8.000 оваца, 
на месту Вакуф натгасали су око 5.000 оваца, на Китки такође 
су напасали око 5.000 оваца итд. 52 ). 

Поједине податке о Власима на Осогову прикупио је Т, К о н- 
д е в 1932. године, Тада је на поменутој планини лети боравило 
149 влашких номадских домаћинстава. Она су, по местима где 
су се задржавала, била овако распоређена: на Калин камену 73, 



Гл1 'Ч 



Ј ) Власи изјављују да је за добијање млека врло подесна траша на 
Осотову, а мање је псдесна трава на Ша,р-планини. Зато они у прошлости 
нису никада имали овце на поменутој планини (успореди Ј. Цвијић: 
Антропогеографски проблеми . . ., стр, СХХХИ). 

н ) Т. Кондев^ «ав, дело, стр* 62, 63, 

•*) М. Савић: нав, дело, стр. 14(1, 

13« 



т 

,на Доникви. 31, на Ложену31, на Загими^и ^и*на'Китки 7 дбма- 
ћинетава 5 ?). 

Пред цочетак другот светекот рата и после тега до краја-1947. 
године број влашких стотара на Осогову почеоее еман>ивати. 
Они еу ое иочели насељнвати у лоједи&а села која лЗже у Ко- 
чанској котлини на југу- (Сокодаарци, Вр5ида^Бања), у сливу Зле- 
товекереке (Лепоиелци/Пшштца, Чашица, Ратовицаи друга) и 
ло Овчем пољу на југозашду (Ерџелија, Мустафино, Анибегово, 
Дедисинци итд.) , 

Сада влашких сточара на Оеогову лети имавеома мало. Го- 
дине 1960. влашка сточарска станишта постојала су само на ме- 
стима Поникви (изнад села Лешки и Нивичана), Ожденици (близу 
села Чурилака) и Лисецу (близу Кратова). 

На Поникви налаве се два катуна. Припадају Власима из 
кочанског селаБање. У једном катуну има око 300 оваца и у њему 
је стокаВлаха званих Јанкови и Јуруци (еваки има по 150 Оваца). 
Други катун има око 140 оваца. Овце припадају Форђу Додеву 
(има 80 оваца) и Јордану Ђорђевом (има 60 оваца). 

На Ожденици налази се заједнички катун Атанаса Костова и 
Унча Јанкова са око 270 оваца (први има 150, други 120 оваца). 
Њихове породице живе у кочанском селу Бањи. 

На Лиеецу је катун Уши Николова са око 150 оваца. Његова 
породица живи у злетовском селу Чашици. 

Цоменута влашка станишта на Осогову су на висини од око 
1.340 до 1.600 метара. Око н>их има релативно мало паше јер су 
то пропланци у шумском поЈасу. Из својих катуна сточари лети 
одржавају сталне везе са селима у планинској подгорини. 

Остале простране сувати на Осогову од 1948. године служе 
само за напасање великих стада оваца које припадају државним 
газдинствима и сеоским задругама. Лети 1960. године на Осогову 
је било много стоке, нарочито државних економија из Штипа, 
Пробиштипа и Ерџелије на Овчем пољу, 



IV 

ПЕРИСТЕР 

Перистер лежи између Битољско-прилепске котлине на 
цетоку и Преспанске котлине на западу. У правцу север — југ 
планина је дуга око 16 километара. У рељефу Перистера запа- 
жају се три дела: врхови, површи и долине 6 *). 

Брхови су састављени од чвршћих стена и на њих водени 
талози падају изобилно. Главнији врхови зову се: Перистер 
(2.600 м), Големо езеро (2.421 м), Муза (2.351 м), Лош камен (2.050 м), 
Ржане (2.334 м), Гура (2.103 м) и Чука (2.182 м). 



и ). Т. Кондев: Осоговија, антроиогеоррафско и сголанско-географски 
исгтитувања (рад у рухоггасу). 

") На специјалној карти ФНР ЈугославиЈе Перистер је представљен 
на листовима »Крушево-Рееен« и »Битољ-Прилеп«. 



197 

* у* ч- $1 -'^Р*ФЧЧУ<. Д^ристершад: врхова леже површи еа суватима. 

;Пбј;едини е^атски делрви зову се: .Дебели -рид, Црвена стена, 
Шолица, Марушица, Широко итд. Сви су обрасли ситнод, али 
густрм травр^. Цлздинеки еувати Неолица и Црвена стена пред- 
стављају најпитомије планивске. пашњаке, 

Сваки суватски део Перистера обухвата извориште неке 
реке. Са источне стране масив Перистера рашчлаиилв су долине 
Драгора, Злокућанске, Остречке и ЈХажечке реке. На северној 
страни је долина Маловишке реке. Са заттада усечена је долина 
ЈБубојничке реке. 

По својим географским одликама и положају Пердетер је 
.значајна цланина за сточарски живот. Она ле^:и између жулних 
земљорадничких области, у којима су сточари куповали жито 
и продавали своје произвбде. 

-., Са седерне, иеточне и западне етране сточдри су. продарали 
дубоко у Перистер. Зато се и на овој дланини џесто налазе 'Остаци 
од ранијих еточарских насеља. На Перистеру и данас су очувани 
стари начини сточарског живота. 

У лето 1952. године на Деристеру бавило се 14 сдракачанских 
породица са 150 коња и 5.001) оваца и коза. Они су, дошли почет- 
ком јуна из о-колине Тзевђелије"). Ускоро после тога поменути 
Саракачани населшш су се. . као, стаицни $тановници. Сада они 
живе у битољским селима Иижепољу и Маловиштуј и у штип- 
ским селима Тараинцу и Новоод Кдраману**). . . 

На Перистер, где је данас углавном стајско, сточарствој лети 
изд.ижу са стоком малобројни Власи из Орнепољеке котлине, 
Околине Титовог Велеса и из варршицеКрушева. Затим издижу 
са •стрком и поједине сеоске задруге и једна државна економија 
из околине Битољ^ (задруге села Бача и Нижепоља, држаВна 
економија »Маријово«) и једна задруга из Преспе (из села Лу- 
бојна). 

У лето 1?6ђ. године на Перистеру су била само три влашка 
катуна. Један је лежао на месту Голема марушица изнад пре- 
спакског села Крани. У њему је било око 1.000 оваца и неколико 
коња. Овце су припадале Николи Гудову из овчепољског села 
Аџибегова (има око 600 оваца) и Крсти Ђорђијевом из титовеле- 
шког села Степанца (иада око 400 оваца). , 

На месту званом Рупд изнад преспаеског ^села Брајчина на- 
лазио се други влашки катун. Имао је око 1.200 оваца и 16 коња. 
Вдџрницн су били Штерјо Митров (са 600 оваца и 10 коња), Коста 
ДЈфов (са 400 оваца и 5 коња) и Никола Мишов (са 200 оваца и 
I кон>ем), сви из овчепољског села Делисинца. 



ђ Б, Милојевић: Чрна Прст, Бјеласица и Периетер, стр. 34, 35. — 
За Сараканане поменути аутор мисли да су аромунског — влашког поЈзекла. 

в0 ) У битољеком селу Нижепољу сада живе ови сарака.ча'Нски родови: 
Козаровци (3 к), Талкови (3 к) и Николеви (1 к). У битОл^ском селу Мало- 
вишту сада) живе ови сара^сачански родови: Дојовски (4 к), Зракололос (1 
к) и Марија (1 к). Три саракачанске породице из Маловишта иреселиле 
С У се з? Битољ. -т- ,У штипским селима Тараинцу и Новом Караману насе- 
љено је 9 саракачанских домаћинстава. 



198 



Трећи катун налазио се на месту званом Голема чука изнад 
битољског села Маловишта. Он је имао око 1.500 оваца. Власнини 
Пан Л а * И3 Крушева: Таћи Дика ' Коч ° Ћи РЧа и Кочо 

™™~Г^ НУТИ КаТуНИ На Пе Р исте РУ леж е у подножју планинских 
врхова. На оваквим местима има доста паше и изворске воде. 



V 

НШДЕ 



Ниџе Је позната планина еа врхом Кајмакчаланом (2.521 м), 
преко чијих наЈвиших делова води југословенско-грчка граница 
Планина Је издужена у правцу југозапад-североисток. Нашој 
држави прилада не много простран део окренут северозападу 

У морфолошком погледу југословенски део планине Ниџе 
одликује се већим бројем долина, између којих су високи гребени 
Долине су усекле десне притоке Црне: Коњарска, Будимирска 
Градешничка река и друге. У изворипшим деловима поменутих 
река дижу се највиши планински врхови. Осим Кајмакчалана 
налазе се још врхови: Сокол (1.822 м), Добро поље (1.877 м), Козјак 
(1о14 м) итд. Ј 

Северозападна југословенска страна планине Ниџе обилу1е 
изворском и текућом водом. Затим има доста шума. У погледу 
вегетациЈе разликују се два дела. Нижи део обрастао је храетовом 
шумом и у њему се види доста крчевина (око сеоских насеља). 
У вишим деловима је простран појас букове шуме, На напвишим 
деловима Ниџе налазе се планински сувати. 

Пашом на планини Ниџе раније су се лети много користили 
македонски сељаци из Маријова и из Битољско-прилепске ко- 
1лине. У XXX веку тамо су се били одомаћили и лоједини влашки 
сточари. * 

Осталим пашама на овој планини, поред околних македон- 
ских сточара, сада се користе за стоку и поједине зодруге из ма- 
Ријовских села. Ј вдадг** из ма 

*## 
У времену између два светска рата, као што је већ изнето 
влашких катуна је било и на другим планинама Македонше! 
То су: Огражден, Мокра, Кадиица и Кожуф. На 
Ограждену напасало је стоку 17 влашких номадских домаћин- 
става ), на Мокрој око 40 домаћинстава* 8 ), на Кадиици приличан 
ЖЗ домаћинстава ) и н а Кожуфу око 10 домаћинстава 60 ). Од 
1У4». године на поменутим планинама нема више влашких сто- 
чара. 



во 



) М. Филиповић; ншз. дело, стр. 63. 
2 ?; Милојевић: Виеоке плаиине . . ., стр. 455—457 

в«к м - П<)ВИћ: нав * дело * стр - 61 * 

Шпт Ј' Милојевић: Привредно-географека и антропогеографсга иро- 

П^' °*$Т^ М ? В Р ег ? лни ^ и Пчш*е. Глатик Српеког географског 
друштва, XXX, бр. 2, стр. 105; М. Филиповић: нав дело, стр. 63 



199 



1 ' 

ЗАВРШНО РАЗМАТРАЊЕ 



Из досадашњег излагања могло се видети да 1е влашко но- 
мадско еточарство било развијено већим делом Г^точном, а ма- 
њим делом у западном крају Македрније. То сточаретво почело 

ХТх^Т™ ° Д КраЈа ХУШ Века ' а од око осавде?вд година 
XIX века оно Је почело да трпи извесне измене. Границама према 
ТурскоЈ суседна СрбиЈа и Бугарска биле су сасвим затворене « 
Блашка трговина са стоком морала је да се упути само према југу" 
Затим су тада у Македонији настали свакодневни нереди, а лична 
и имовна безбедаост била је никаква, Због тога је тада започело 
напуштање номадског живота. Поједини немногобројни влашки 
сточари населили су се у југозападној подгорини Оеогова. 

Нов период у животу номадских Влаха наетупно је за време 
ратова 1912/18. године. Најпре су непријатељске војске рекви- 
рирале највећи део влашке стоке и неке Влахе интернирале. 
Затим нова државна грашша према Грчкој приморала је Влахе 
са стоком да се крећу само у оквиру наше државе. Било је те- 
шкоћа још око извоза њихових производа. Све су то били важни 
узроци за напуштање номадског сточароког живота. Зато после 
поменутих ратова један део Влаха — око 40% — почео се »вези- 
вати за земљу« и живети у еталним сеоским насељима. 

1 

Наредна пресудна фаза у животу влашких номадских сто- 
чара настала је после другог светског рата, и то 1948. године 
Послератни друштвено-економски услови у нашој држави на- 
метнули су потребу национализације свих великих приватних 
еточареких поседа. То је извршено у марту поменуте године. А 
токсм лета те године сви Власи, и они ко ји су имали мање оваца, 
постали су чланови масовно осниваних радних задруга. . Тада је 
било извршено и дефинитивно насељавање Влаха у разна сеоска 
насеља. Тако је престало свако влашко кретање са сопственом 
стоком. 

Нов начин живота тражио је од доскорашњих номадских 
Влаха да науче све послове око обраде земље. Али ни стари на- 
чин сточарског живота није могао престати без трага. Зато од 
3953. године, када је настала позната реорганизација сеоских рад- 
них задруга и када су Власи могли поново гајити своју стоку, 
овако влашко домаћинство почело је изнова чување оваца. Ипак, 
сточарство код њих данас нема тако велике размере нити је но- 
мадско као раније. Само мањи број Влаха данас врши сезонска 
сточарска кретања. 

Кретања са стоком у планинске станове, то јест летовалишта, 
сада је највише развијено у неким селима под Пљачкавицом! 
Осотовом и Голаком. Из тих села стоку изгоне на поменуте пла- 
нине 34 влашка домаћинства. Овчепољска влашка села, међутим, 
не леже у непосредном подножју ниједне виеоке планине. Зато 
тамошњи сточари сада истерују стоку на Перистер код Битоља. 
Власи излазе на планине када планине озелене. То је обично у 
првој половини маја. Катуни се подижу на државном земљишту, 
уз плаћање таксе за »травнину«. 



200 

Сада је укупно на планинама СР Македоније 20 влашких ка- 
туна. Проеечно на сваки ЦанзЈшњи катун Долази по око 430 оваца 
(свега 8.600) и по око 4 и нешто више коња, Ако се ти подаци 
успореде са стањем влашког катунског сточкрства из времена по§ 
дру гог светског рата, онда се види да је садашн>е стотр&тао према 
ран-ијем опало за око 1 једанаеет пута; Огро^н^ооћадањеброја вла- 
шкиховаца нарочито је наступилб на Осо^ов^уЈ ' 

Уколико се околни градови лосле до^гог светскограта брзо 
развијајукао^управна и економека феДшота, утолико се све више 
осећа вдтреба за мессШ, мЛевдимчтро'изв6#иМа и вуном. Овр је од 
великог утицаја на "стФчаретво; Зато сада -в^лашки сточари особито 
лако уновчавају све евоЗе 4 произвбде, и 'то по вдсоко] цени. Како 
су ме уверавали на терену : 100 оваца музшша дај е толики прихрд 
сточару — колико даје- 5 хектара дббр^обрадиве^землхе Јратару. 

Због свега тога данас се осећа ја<Ша тежња код; стартјих Вла- 
ха да опет брзо повећају своја стада: Али шТб До тога не долази, 
узрок су тешкоћеоко добијања* одобрења за планинску пашу. 
Већи и бољи пашњаци на плкнинамасада се Лети резервишу за 
стоку многих државних ек6н6мија 1 и појединих сеоских^задруга*. 

На другој страни, утицај^брзог развитка градава у С1? Маке- 
донији гзбог инДустрије, па'ра>зне г м6гућности у вези "са школова- 
њем, не осећа се само у кретању македбнског становништва него 
и у миграцијама Влаха. 1Би"хдви млађи људи свршавају разне 
школе и постепено прелазе у градове, Тако и ово к^етање , као 
нов фактор неповољно утиче на сточарствб: оно ће се 1|6степенр 
занемаривати у оним влашким домаћинствима у којима, због пре- 
лаза у градове, не остане довољно мушких потдмака. ' А 



ЈОУАИ В\ ТШР1Ш05К1 

ШЕ АКХЛИХгШСНЕ^ (^^АСН1бСНЕК) КАТШЕ 

Ш МА2Е1>рк1Ш 

гибАММЕ^РАбзииа 

Ваз Ргоћ1ет с!ег агитапЈЈзећеп Уаећгиетжг&гирреп т с!еп Оећк^еп 
уоп Мааеаотеп 15П уот Оезгсћ^рппМ 5ошзћГ'с1ег АпШгорб^ео&гарћеп 
шш Етпо1«§еп а15 аисћ <1ег Н1з1;ог1кег ппа 8о&1о1обеп зећг т^егеазап*. 
Везздге^еп \уигс!е аагићег т аег точжеп5сћа1!Шсћеп. 01жг^иг тећпта1з 
^ебсћпећеп. Аћег 1го*2с1ет зта" у!е1е Бта^еп ићег <Ие агшпап1зсћеп 
^отааеп мп ји^озклтазсћеп Магеаопаеп ип§е1бб1; ^ећИећеп. Ез Ш, аисћ 
уоп оезопаегег ТОсћи^кеЦ, <1аВ тап шсМ л^иВ1;е, ^1е ез ћеи^е тИ с!еп 
а1итап13еп Ка1ипеп ипа* Љгег Л^ећгисМ ићегћаир^ ћезсћаг^^еп 154. Ћи 
а!езет 7,шеск Ш11етаћт аег УегГа^зег ^аћгегк! ^ез боттегз 1960 иМег 
сЗеп агитап1зсћеп У1ећгисћ1,егг1 е1депе ГогЗсћип^еп. ^ 

1п с1ег г^геЦеп НаН1е а*ез 18. ип<1 ги Ве^иш аев 19. Јаћгћипс1ег1з 
^апчЛег^еп 1п с1еп јеИгх^еп ји^об1а^1зсћеп ТеИ Ма2еаоп1епз гчуе! Огирреп 
агитап1зсћег (ш1асћ!зсћег ос!ег гтгапзсћег) Веуо1кегип^ ет, и. тч*. 



201 



аиз Лет ћеиИјЈеп ЗиааЉатеп ипб аиз бет пога^евШсћеп Спесћешапа 
Ете егбВеге Сгирре Напд^егкег ипа КаиЛеи*е ћеВеп асћ иаиегћа« 
ићег^ецегт ш> УЈезШсћеп №ге*<тгеп меаег ЈеЛ>сћ ете Мекгеге 
Сгирре, аш потааМегепаеп У^ећгисМет ћез1ећет1, кавп пасћ Обћпа- 
2 еаоп1еп Шсћ аег ЦћегИеЈегипн. сиевег потпаШв^гепаеп ^Пасћеп, аге 
аеп Се 8 еп*1апа а^езег Аћћапа1ип е ћШеп, ћаћеп Гћге у«Г1аћгеп ета* 
Гт Сгатоз-Сећгг 8 е 8 е1еИ ^оп аепеп еше *«* 4в ЕатШеп ћев^ае 
Сгирре пасћ Озтгагеаотеп §екоттеп ЈЛ; шЛ аег 2е1* ^исћз Љезе 

^Та^Тгитатзсће ^апоегМПе^ит егтскеИе «сћ ћаир^асћИсћ кхг 
бзШсћеп шт ™еш 8 ег нп ^езШзсћеп Магеаотет Р^е Аг1 уоп у.ећ- 
гисћ*, ше з.сћ ^от Епае аев 18. ЈаћгћипаеП ап ги е«1шске1п ћееатг, 
егИ« зе11 аеп асћШеег Јаћгеп аев УО(П е еп Јаћгћипаег« ееш 8 бе Уегап- 
аегипЕеп. Насћает ^егтеи ипа Ви1 8 апеп Гт Јаћге 1878 епои^ 
ће&е« ипа Лигсћ пеие ЗШа^гепгеп уоп Магеаотеп 8 е4геш11 ^иг^ 
тиВге зГсћ <1ег ^асМзсће У1ећћапае1 пасћ ает Зиаеп ^епаеп Вапасћ 
Хеп 'п Магеаотеп аШа 8 Исће Шгићеп, ^оаисћ <Ие Згсћегће* аег 
Р<4иг шШ аев Уегтб§е«1в 1аМ уетсћ^па. Бе^еееп ће 8 ашг Ш | *е 
потеоепћаКе ^ећепз^егзе аи&иеећеп. ЕшгеШе, шсћ! гаМгегсће агита- 
п^сће %?впаегћ1г1еи зГеаеИеп зГсћ 1т зш^езШсћеп Уог 6 ећ.г 8 е аез 

° 80! еГп иеиег 2е«аћ 8 сћт« «1 1,ећеп аег агитатзсћеи Котабеп ћееат. 
^бћгепа аег Кпе 8 е уоп 1912 ћ* 1918. 2иегз* ^ћк«паћт*т Ше 
ЈеШаМсћеп Нееге аеп ег61Неп ТеИ аез *г1асМзсћеп Угећб ипД паћтеп 
ет^е Аг1апеп ш Нап. Бапп ™ап е те 31аа*8 8 гепге №*» °™^: 
2Ј а!е Агитапеп, аае У1ећ ћезаВеп, з1сћ пиг тпеЛаЊ *Ф*™» 
ги ће^еееп. Ез 8 аћ аисћ Зсћ*пеп в кеиеп тсЛ аег АизШћг тгег Еггеи&- 
МззГаИ ааз Јагеп ^сћ11 8 е Сгшше, а.е а!е Шасћеи ^егап^п, ^ 
потааеаћаЛе ^ећепзшеГзе аи1 г и 8 ећеп Ез 8 езсћаћ, ааВ пасћ мЈеп ег- 
л.таћп1еп Кг1е € ег1 ет ТеИ аег ^1асћеп, ип 8 е!аћг 4№/., ^огго 8 , ш 
81апаа 8 еп Оог1апз1еа1ш1 8 еп ги 1ећеп. 

Б1е пасћз*е еШасћеМепае Рћазе 1т ^ећеп аег агиташзсћеп^ап- 
аегћЈЛеп 1гаЛ пасћ ает г^еИеп ^еИ&пее ет, и. гчг. 1т Јаћге 1948 Шв 
8 езе11зећа(Шсћ-^1П8сћагШсћеп ВеатеитЗеп т Ји@о81атеп пасћ ает 
Кпее ћаћеа те ^а«опаИТеггт 8 а11ег 8 гоВеп рпта^еп Угећћезгапае 
аи1ег1ее1;. а!е 1т Мбгг 1948 то11го 8 еп ■»игае. МГаћге»а аез Зоттеге ЈЈМВ 
^игаеп а11е ТОасћеп, еисћ ^епе, Ше Иећгеге Зсћагћегаеп ћезаВет 
МИ 8 Иеаег аег тазвепћа« 8 еегшгае*еп ВаиеткоИекИу^иЧзсћагЧеп 2и 
дег 2е« у/игаеп а!е Агатапеп аисћ епа 8 иШ 8 1п уегзсНеаепеп Оомет 
апбезГеаеМ. Зо ћбг1:еп аИе агиташзсћеп ^апаегип 8 еп пм.1 ает Ушћ аи1. 

01е егм1§1еп Уегапаетп 8 еп аег Бећепз-даеЈзе еНогаеПеп уоп аеп 
ћЈбћеп 8 еп УГапаегШПеп аав ЕЛетеп а11 аеззеп, уаз ^апаћаи апће1ап 8 г. 
Аћег аисћ аје аИе ^е!зепвг№е1зе копп^е П1сћ1; зриПоз аиШогеп. А13 
ез 1т Јаћге 1953 гиг Кеог 8 апјза^оп аег Ваиетко11ек*1уг»1Пвсћа«еа 
кат ипа а1з з!сћ а!е Агитапеп ^1еаег тИ У1ећгисћ* ћеЈаззеш котгкеп, 
ћеаатг јеаег аттатзсће НаизћаП уоп пеиет Зсћа«е ги ћа^еп. Ие 
У1ећгисћ1; еп^1скеИе зкћ јеаосћ ћ!з ћеи1е тсМ т 8 гоВеп АштаВеп; 
е1е ћа! ке!пеп зо 8 го«беп Ап^еИ ипа 1б1 п1сћ1 потааепћа« та Ггићег. 
Ииг ете Иетеге АпгаМ аег \(пасћеп ипЧегттт* За1зошл7апаегип 8 еп 
тН Шгет У1ећ. 



202 

Рхе тез^еп Аи1©Це§е ги аеп боттег^еИеп 1т СеМг^е шегаеп 
јеШ уоп с1еп *№1асћеп аш с1еп ВбгИет ип1:егћа1о с!ег Оећ1г|*зта«51Уе 
Р1јаскау1са, Озо^оуо ипс! Со1ак и*11;етоштеп: аиз ааезеп Вог!егп 1ге$>еп 
34 ^асШзеће Наизћаке Шг У1ећ к1 сИе егу^ћп1еп Оећк&е. 

Б1е \у1асћ15сћеп Вог1ег ип ОУсе РоЦе (Зсћа^МсЦ сХа§е@еп ие§еп 
п!сћ1 иптШеЉас ат РиВе уоп ћоћет (те№г{*е, ши! зо 1геШеп сИе с!ог- 
ЦЏеп У1ећгисћ1ег 1ћг У1ећ јеШ; аи! аеп РеггаЛег ће4 ВИоЦ. В1е ТОасћеп 
21ећеп тИ 1ћгет У1ећ ртхгбћпНсћ т <Јег е<гв*еп НаШе <1ез Мап*а*з Ма* 
пасћ с1еп ЗоттегтлгеМеп, \уепп с!аз Оећгг^е ег$гш]Љ. В1е КаЛлте (8от- 
тегз!есНил1|*еп) тоегоеп аи! зШаШсћет Вос1еп еггасМе* ип1ег Вегаћктј* 
\"оп Огазцећићг. 

2иг 2е>1 ћеИпаеп З1сћ т аеп ОеМг&еп аег 5а21а1М115сћеп НерићШс 
Магеаотеп 20 т^асМзсће Кашпе, ВигсћзсћтФШсћ коттеп &и$ јесХеп 
КаШп 430 5сћа!е (тзцевана! 8. 6 00) ипа" е&тоа 4 РЈ:егае. Ч/Тепп сНезе Ап- 
^аћеп тЦ с1ет 31агас1 с!ег агитагшсћеп А^регтећгиећ! т с!ег 2е1х уог 
с!ет гтоеНеп \\Ге1кпе& уег^Псћеп шегоеп, аапп 31еМ тап, <1аВ ше ћеи- 
И&е "Шећгисћ!; еНта1 аћ§епоттеп ћа*. 2и етег зо ^гоВеп Уегттаегип^ 
аег 2аћ1 с!ег агитат&сћеп 8сћа!е 131; ез ћезопаегз есшЕ с1ет Озо^оуо-Ое- 
ћгг|*е ^екоттеп. 

\Ше 51сћ сИе итНе§епаеп 8Ша1;е ласћ с!ет гллгеИеп ФџШ&$в& газсћ 
еп!^ске1п а1з Уеп^а11ип#з- ипа ШП^зсћаЊзгетгеп, зо етр!тсМ тап 
јттег тећг с!еп Веоаг! а»п 51е1зсћ, Шкћрго^ик^еп ипа ТУо11е. Ваз Је1 
уоп §гоВет ЕтПиИ аи! сИе У1ећ2исћ4. Рез^е§еп уегкаи1еп сИе ^1асћх- 
дсћеп Ухећгисћ^ег тге Егаеи^пљззе јеШ зећг МсМ и. гтлг. ги ћоћеп Рге1- 
зеп. Вет Уег&ззег ллгипЗе аи| Двт Теггат ^егз1ећегЈ, с1аВ 100 Ме1кзсћа1е 
ает У1ећгисћ1:ег етеп зо ^гоВеп Егкга^ Ие1ет, т^1е 5 НеМаг Аскег аст 
Еапс1^1Г^. 

"^ебеп а11ес!ет етрЕпае! тап ћеу№ии±а§е с1аз к1аге 31хећеп дег 
аИеп Агитапеп, Имге Негоеп ^ебег газоћ хи уег^гоВет. Аћег сИе 
ТЈгзасће, с!аВ ез скги п4еМ коттг, Ие^1 Лагал, ааВ тап ете Сепећт1- 
§ип§ гшп АиМ1е^ ги с!еп Зоттепуе^аеп есћшег уег9сћа№. В1е §гб- 
Вегеп ипс! ћезвегеп Оећ1т^з\^е1с1еп №егс1еп јеШ ат Зоттег Шт бвв У1ећ 
лае1ег з*ааШсћег У1ећдкопот1еп ип<1 еап2е1пег ВаиеткоИек^топ^всћа- 
Неп гезегшег^. 

Дпс1гег5е11ж котт! аег ЕтОиВ аез с1итсћ сИе 1п<1и51;ие ћегуог^еги- 
Јепеп зсћпеЦеп Аи^хе^з аег 81а(Ие т с!ег 5о21аизЦ8сћеп ЕерићНк 
Маге^отеп, "^1е аисћ уе1>зсћ1ес1епе Мб&ИсћкеИеп Јцг 8сћи1и﫧 шп! 
ВезсћаШ^ипб, тсМ пиг 1п Леп Ветлгерт^еп аег зк^пбсћеп Магес1отет 
гит Аизс1гиск, зсшЛет аисћ т (1еп Т^га1Цопеп аег ТОасћеп. ЕИе 
\у1аст®сће Ји^епс! ип!ег21ећ1 «1оћ п&г АизћШипе оп уегзсћ1ес1епеп бсћи- 
1еп ипс! 21ећ1; пасћ ипс! пасћ т дхе ЗЂаЧНе. 8о \у1гк1 аисћ сИезег пеие 
Џтз^апс! ип^ипзи^ аи^ Л1е УЈећгисМ: з1е \у1гс1 а11таћИсћ т јепеп ту1а- 
сћазсћеп НаибћаИеп Уегпасћ1азз1§1; тоегаеп, т Лепеп, ^е^еп Аизшапае- 
гип^ т с31е 51;аа1:е п1сћ^ §епи#епа таЧтИсће Насћкоттеп ћ1е1ћеп 
■^егс^еп.